Zakon

СПОРАЗУМ

између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе на основу потврђених и иновационих технологија

"Службени гласник РС - Међународни уговори", број 2 од 18. фебруара 2019.

Влада Републике Србије и Влада Руске Федерације (у даљем тексту: Стране),

узимајући у обзир да су државе Страна чланице Међународне агенције за атомску енергију, као и субјекти Уговора о неширењу нуклеарног оружја од 1. јула 1968. године, Конвенције о физичкој заштити нуклеарног материјала од 26. октобра 1979. године, Конвенције о раном обавештавању о нуклеарним несрећама од 26. септембра 1986. године, Конвенције о помоћи у случају нуклеарне несреће или радијационе опасности од 26. септембра 1986. године, Заједничке конвенције о сигурности управљања истрошеним горивом и о сигурности управљања радиоактивним отпадом од 5. септембра 1997. године, и Конвенције о нуклеарној сигурности од 17. јуна 1994. године,

водећи се одредбама Споразума између Савеза Совјетских Социјалистичких Република и Међународне агенције за атомску енергију о примени гарантија у Савезу Совјетских Социјалистичких Република од 21. фебруара 1985. године и Додатног протокола између Руске Федерације и Међународне агенције за атомску енергију уз споразум између Савеза Совјетских Социјалистичких Република и Међународне агенције за атомску енергију, о примени гарантија у Савезу Совјетских Социјалистичких Република од 22. марта 2000. године, водећи се одредбама Споразума између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Међународне агенције за атомску енергију о примени гарантија у вези са Уговором о неширењу нуклеарног оружја од 26. маја 1972. године и Додатног протокола између Републике Србије и Међународне агенције за атомску енергију уз Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Међународне агенције за атомску енергију о примени гарантија у вези са Уговором о неширењу нуклеарног оружја од 3. јула 2009. године,

узимајући у обзир Декларацију о стратешком партнерству између Републике Србије и Руске Федерације од 24. маја 2013. године,

имајући у виду да је употреба нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе, као и да обезбеђивање нуклеарне и радијационе безбедности представљају важне факторе очувања социјалног и економског развоја обе државе Стране,

тежећи да се допринесе даљем развоју сарадње између држава Страна у области употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе,

сагласили су се о следећем:

Члан 1.

Термини који се користе у датом Споразуму имају значења која су дефинисана у документима Међународне агенције за атомску енергију, који садрже основне принципе извоза нуклеарног материјала, опреме и технологије INFCIRC/254/Part1 и INFCIRC/254/Part2, узимајући у обзир измене које се уносе у ове документе. Свака таква измена важи у оквирима датог Споразума једино у случају ако се обе Стране међусобно обавесте дипломатским путем у писаној форми да прихватају такву измену.

Термин „интелектуална својина” има значење које је дефинисано у члану 2 Конвенције о оснивању Светске организације за интелектуалну својину, која је потписана у Стокхолму 14. јула 1967.године.

Термини који се користе у датом Споразуму означавају следеће:

„информација” – научни, комерцијални, технички подаци и (или) информација у било којој форми, на одговарајући начин утврђена договором надлежних органа Страна за пружање или размену у оквирима овог споразума;

„претходна интелектуална својина” – интелектуална својина добијена ван оквира извршења послова по уговорима, закљученим у току спровођења овог споразума, која припада једној од држава Страна, и (или) њеним надлежним органима, и (или) њеним овлашћеним организацијама и другим правним и физичким лицима држава сваке од Страна чија је употреба неопходна за имплементацију датог Споразума;

„резултати интелектуалне активности” – научна, конструкторска, техничка и технолошка решења која се налазе у техничкој и научно-техничкој документацији, као и у производима развијеним, произведеним и испорученим у току сарадње;

„подаци о резултатима интелектуалне активности” – информација која открива карактеристике и (или) посебности (особине) резултата интелектуалне активности и (или) објеката интелектуалне својине, која постоји у писаном облику или у облику електронског документа и која има ознаку ограниченог приступа и ширења такве информације;

„производна тајна (know how)” – информације било које природе (производне, техничке, економске, организационе и друге) о резултатима интелектуалне активности у научно-техничкој сфери и о начинима обављања професионалне активности, које имају стварну или потенцијалну комерцијалну вредност због непрепознавања истих од стране трећих лица, ако таквим информацијама трећа лица немају слободан приступ на правној основи и ако ималац таквих информација предузме разумне мере да поштује њихову поверљивост укључујући и увођење режима пословне тајне;

„заједно стечена интелектуална својина” – интелектуална својина добијена као резултат реализације заједничких активности (сарадње) у току реализације овог споразума.

Члан 2.

Стране развијају сарадњу у области употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе у складу са потребама и приоритетима својих националних нуклеарних програма.

Сарадња се остварује у складу са одредбама овог споразума и законским прописима сваке од држава Страна.

Члан 3.

Стране остварују сарадњу у следећим областима:

1) помоћ у успостављању и усавршавању инфраструктуре за мирнодопску употребу нуклеарне енергије у Републици Србији укључујући и државни регулаторни оквир нуклеарне безбедности у складу са међународним препорукама;

2) пројектовање, изградња и модернизација истраживачких нуклеарних реактора, као и акцелератора елементарних честица;

3) пружање услуга у вези нуклеарног горивног циклуса за истраживачке нуклеарне реакторе;

4) развој нуклеарне медицине;

5) престанак рада објеката који користе нуклеарну енергију и управљање радиоактивним отпадом и истрошеним нуклеарним горивом;

6) обезбеђивање нуклеарне и радијационе безбедности, реаговање у ванредним ситуацијама;

7) регулисање нуклеарне и радијационе безбедности, надзор над физичком заштитом нуклеарних материјала, нуклеарних постројења, радијационих извора, складишта нуклеарних и радиоактивних материјала, као и над системима евидентирања и контроле нуклеарних и радиоактивних материјала и радиоактивног отпада;

8) спровођење основних и примењених истраживања у области употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе;

9) развој у области иновација, нових технологија и напредних дигиталних технологија у области употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе;

10) размена знања и искустава у области развоја иновација, дигиталних платформи, сајбер безбедности, вештачке интелигенције, Интернета ствари, блокчејна „биг дата” у области употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе;

11) примена радијационих технологија у пољопривреди, медицини, индустрији и другим областима;

12) производња радиоизотопа и њихова употреба у индустрији, медицини и пољопривреди;

13) обука, припрема и преквалификација специјалиста у нуклеарној области, укључујући и особље државних регулаторних тела надлежних за нуклеарну и радијациону безбедност;

14) други правци сарадње који могу бити договорени између Страна у писаној форми дипломатским путем.

Члан 4.

1. Сарадња у областима предвиђеним чланом 3 овог споразума спроводиће се у следећим формама:

1) формирање заједничких радних група за извршење конкретних пројеката и научних истраживања;

2) размена стручњака;

3) организација семинара и симпозијума;

4) помоћ у обуци и припреми научног и техничког особља;

5) размена научно-техничких информација;

6) испорука опреме, материјала и компонената.

2. Сарадња се такође може остварити у другим формама које су договорене између Страна у писаној форми дипломатским путем.

Члан 5.

1. У циљу остварења овог споразума, Стране одређују следеће надлежне органе:

са српске стране – Кабинет министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој Републике Србије, Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (у делу регулисања нуклеарне и радијационе безбедности, надзора над физичком заштитом нуклеарних материјала, нуклеарних постројења, радијационих извора, складишта нуклеарних и радиоактивних материјала, системима евидентирања и контроле нуклеарних и радиоактивних материјала и радиоактивног отпада);

са руске стране – Државна корпорација за атомску енергију „Росатом” и Федерална служба за еколошки, технолошки и атомски надзор (у делу регулисања нуклеарне и радијационе безбедности, надзора над физичком заштитом нуклеарног материјала, нуклеарних постројења, радијационих извора, складишта нуклеарног и радиоактивног материјала, системима евидентирања и контроле нуклеарног и радиоактивног материјала и радиоактивног отпада, као и припрема особља државног регулаторног тела Републике Србије надлежног за нуклеарну и радијациону безбедност).

2. Стране у најхитнијем року обавештавају једна другу у писаној форми дипломатским путем у случају измене надлежних органа, њихових назива или функција.

Члан 6.

Надлежни органи Страна формирају заједнички координациони одбор ради контроле реализације овог споразума, разматрања питања насталих у току његове реализације, и одржавања консултација о питањима која се односе на коришћење нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе.

Заседања заједничког координационог одбора спроводе се по потреби, наизменично у Републици Србији и Руској Федерацији, у складу са договором надлежних органа Страна.

Заједничке радне групе се формирају у складу са договором надлежних органа Страна ради спровођења појединачних пројеката у оквиру реализације овог споразума.

Члан 7.

Сарадња у областима предвиђеним у члану 3. овог споразума, реализује се од стране српских и руских организација, овлашћених надлежних органа Страна (у даљем тексту – овлашћене организације), путем закључивања уговора, у којима се дефинише обим сарадње, права и обавезе надлежних организација и других учесника уговора, финансијски и други услови сарадње у складу са законским прописима сваке од држава Страна.

Овлашћене организације осигуравају укључење у уговоре неопходних услова, који осигуравају поштовање одредби овог споразума од стране овлашћених организација и других субјеката уговора.

Члан 8.

У оквиру овог споразума не остварује се пренос информација које представљају државну тајну Републике Србије и државну тајну Руске Федерације.

Информација која се преноси у оквирима овог споразума или настаје у оквирима његове имплементације, у односу на коју је Страна која преноси информацију условила неопходност поштовања поверљивости, мора бити прецизно одређена као таква. Страна која преноси такву информацију у оквиру овог споразума, означава такву информацију на српском језику уношењем ознаке „Интерно”, на руском језику – „Для служебного пользования”.

Страна која прима информацију обележену на такав начин, штити је на еквивалентном нивоу заштите као Страна која предаје ту информацију. Таква информација не подлеже обелодањивању или преношењу на треће лице без писане сагласности Стране која је дала информацију.

Стране максимално ограничавају круг лица која имају приступ информацији, у односу на коју је Страна која је дала информацију условила неопходност поштовања поверљивости.

У Републици Србији се такве информације третирају као службена информација са ограниченим приступом. Ове информације се штите у складу са законодавством Републике Србије.

У Руској Федерацији се такве информације третирају као службена информација са ограниченим приступом. Ове информације се штите у складу са законодавством Руске Федерације.

Информација која се преноси у складу са датим Споразумом, користи се искључиво у складу са овим споразумом.

Члан 9.

1. Давање претходне интелектуалне својине је предмет уговора, закључених током реализације овог споразума.

Претходна интелектуална својина, дата на употребу Страни, њеним надлежним органима или овлашћеним организацијама, користи се искључиво под условима уговора, закључених у циљу реализације овог споразума, и не даје се трећем лицу без писане сагласности друге Стране, њених надлежних органа или овлашћених организација које су обезбедиле претходну интелектуалну својину.

Стране, њихови надлежни органи и овлашћене организације у складу са законодавством сваке од држава Страна и међународним уговорима, чији су учесници државе Стране, предузимају све неопходне мере како би се обезбедила заштита резултата интелектуалне активности, заштита заједнички стечене интелектуалне својине и претходне интелектуалне својине, чије је коришћење неопходно за реализацију овог споразума.

2. Редослед и услови утврђивања права, пружања правне заштите резултата интелектуалне активности сачињених у оквирима овог споразума, коришћења интелектуалне својине и њене заштите дефинишу се у уговорима који се закључују у току реализације овог споразума.

3. У односима давања претходне интелектуалне својине, расподеле и утврђивања права на резултате интелектуалне активности, створене заједно у току реализације овог споразума, као и заштите заједнички добијене интелектуалне својине, надлежни органи Страна или овлашћене организације предвиђају, у уговорима закљученим у току спровођења овог споразума, обавезе које се односе на:

1) обезбеђење одговарајуће заштите резултата интелектуалне активности и заштите заједнички добијене интелектуалне својине, као и претходне интелектуалне својине;

2) пружање и коришћење претходне интелектуалне својине тек након што јој обезбеди правну заштиту на територији државе у којој се планира коришћење такве интелектуалне својине;

3) неопходно евидентирање одговарајућих доприноса Страна, њихових надлежних органа или овлашћених организација, укључујући и претходну интелектуалну својину, при расподели и утврђивању права на резултате интелектуалне активности заједнички створене у спровођењу овог споразума, и приход од њихових употреба;

4) редослед обезбеђивања правне заштите резултата интелектуалне активности, креираних заједнички у току реализације овог споразума, као и редослед приоритета за пријаву патената, по коме се настале на територији Руске Федерације пријаве патената за резултате интелектуалне активности, који се могу заштитити, пре свега предају у федерални орган извршне власти за интелектуалну својину Руске Федерације, а настале на територији Републике Србије пријаве патената за резултате интелектуалне активности, који се могу заштитити, пре свега се достављају у надлежну институцију за патенте Републике Србије;

5) обезбеђивање заштите производне тајне (know-how) и (или) података о резултатима интелектуалне активности, створених током реализације овог споразума, пре усвајања и имплементације одговарајућег решења о њиховој правној заштити;

6) очување за носиоца права претходне интелектуалне својине како би задржали право контролисања њеног коришћења;

7) поступак надокнаде штете због неправилног коришћења интелектуалне својине, производне тајне (know-how) и (или) података о резултатима интелектуалне активности.

4. Страна, њени надлежни органи или овлашћене организације које добијају производне тајне (know-how) и (или) податке о резултатима интелектуалне активности, предане од друге Стране, њених надлежних органа или овлашћених организација, препознају и штите такве производне тајне (know-how) и (или) податке о резултатима интелектуалне активности.

Пружање и употреба производне тајне (know-how) и (или) података о резултатима интелектуалних активности реализују се тек након усвајања мера за њихову заштиту од Стране примаоца, њених надлежних органа или овлашћених организација. Сврставање информације у производну тајну (know-how) и (или) податке о резултатима интелектуалне активности се спроводи искључиво од стране која врши пренос, њених надлежних органа или овлашћених организација.

Страна прималац, њени надлежни органи или овлашћене организације штите производне тајне (know-how) и (или) податке о резултатима интелектуалне активности на нивоу који није мањи од нивоа заштите који пружа Страна која даје информације, њени надлежни органи или овлашћене организације.

Производне тајне (know-how) и (или) подаци о резултатима интелектуалне активности пружене у току реализације овог споразума, користе се искључиво за потребе овог споразума и у складу са условима уговора закључених у току реализације овог споразума.

Страна прималац, њени надлежни органи или овлашћене организације обавезују се, без претходне писмене сагласности Стране даваоца, њених надлежних органа или овлашћених организација, на некоришћење понуђене производне тајне (know-how) и (или) података о резултатима интелектуалне активности за спровођење сопствених научно-истраживачких, истраживачко-конструкторских и технолошких радова.

Страна прималац, њени надлежни органи или овлашћене организације обавезују се да не открију, објаве, користе за профит и не деле са трећим државама, међународним организацијама, као и било којим трећим лицима пружене производне тајне (know-how) и (или) податке о резултатима интелектуалне активности.

Права на резултате интелектуалне активности, који се могу заштитити, која су садржана у пруженим производним тајнама (know-how) и (или) подацима о резултатима интелектуалне активности, припадају Страни даваоцу, њеним надлежним органима или овлашћеним организацијама. Страна прималац, њени надлежни органи или овлашћене организације обавезују се да неће предузимати мере ради утврђивања права на такве резултате интелектуалне активности. У случају повреде ове одредбе, Страна прималац, њени надлежни органи или овлашћене организације обавезују се да без трошкова у потпуности предају права на такве резултате интелектуалне активности Страни даваоцу, њеним надлежним органима или овлашћеним организацијама.

5. Да би се спречио неовлашћени приступ производним тајнама (know-how) и (или) подацима о резултатима интелектуалне активности, који могу бити пружени у оквиру овог споразума, уговорне стране, њихови надлежни органи и овлашћене организације имају право да користе средства за заштиту информација, као и да снабдевају производе, који се испоручују у оквиру овог споразума и који садрже резултате интелектуалне активности или су резултат интелектуалне активности, таквим техничким средствима, која их штите од неовлашћеног копирања, измене и (или) модификације, на начин предвиђен законодавством сваке од држава Страна.

6. Стране, њихови надлежни органи и овлашћене организације без трошкова предузимају све неопходне мере да се обезбеди утврђивање права на резултате интелектуалне активности за одговарајућег носиоца права и његово стицање заједнички добијене интелектуалне својине у складу са одредбама овог споразума и уговора закључених у току спровођења овог споразума.

Члан 10.

1. Извоз нуклеарног материјала, опреме, специјалних не-нуклеарних материјала и сродних технологија, као и робе двоструке намене у оквиру овог споразума спроводи се у складу са обавезама Страна које произилазе из Уговора о неширењу нуклеарног оружја од 1. јула 1968. године, као и других међународних уговора и договора у оквиру мултилатералних механизама контроле извоза, чији су учесници Република Србија и (или) Руска Федерација.

2. Примљени од стране Републике Србије, у складу са датим Споразумом, нуклеарни материјали, опрема, специјални не-нуклеарни материјали и сродне технологије, као и произведени на њиховој основи или као резултат њиховог коришћења, нуклеарни и специјални не-нуклеарни материјали, постројења и опрема:

1) неће се користити за производњу нуклеарног оружја и других нуклеарних експлозивних направа или за постизање било каквог војног циља;

2) биће под гарантијама Међународне агенције за атомску енергију, у складу са Споразумом између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Међународне агенције за атомску енергију о примени гарантија у вези са Уговором о неширењу нуклеарног оружја од 26. маја 1972. године и Додатним протоколом између Републике Србије и Међународне агенције за атомску енергију уз Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Међународне агенције за атомску енергију о примени гарантија у вези са Уговором о неширењу нуклеарног оружја од 3. јула 2009. године;

3) биће обезбеђени мерама физичке заштите на нивоу не нижем од нивоа препоручених документом Међународне агенције за атомску енергију „Препоруке за физичку нуклеарну безбедност, у вези са физичком заштитом нуклеарног материјала и нуклеарних постројења” (INFCIRC / 225 / Rev.5);

4) биће поново извезени или пренети из надлежности Републике Србије у било коју другу државу само под условима предвиђеним у овом члану.

3. Нуклеарни материјал предат Републици Србији, у оквиру овог споразума неће бити обогаћен у вредности од 20 процената или више у изотопу уранијума-235, нити обогаћен или обрађен без претходне писане сагласности надлежног органа Стране даваоца, оформљене у складу са законодавством Руске Федерације.

4. Роба двоструке намене и сродне технологије који се користе у нуклеарне сврхе, добијене од Руске Федерације у складу са овим споразумом, и било која њихова репродукција:

1) користиће се само у наведене сврхе, а не у сврху производње нуклеарних експлозивних направа;

2) неће се користити за спровођење делатности у области нуклеарног горивног циклуса, а да нису под гарантијама Међународне агенције за атомску енергију;

3) неће се копирати, мењати, поново извозити, или пренети трећој страни без писане сагласности руских овлашћених организација у складу са законодавством Руске Федерације.

5. Стране ће сарађивати по питањима контроле извоза нуклеарних материјала, опреме, специјалних не-нуклеарних материјала и сродних технологија, као и робе двоструке намене. Контрола над употребом испорученог нуклеарног материјала, опреме, специјалних не-нуклеарних материјала и сродних технологија, као и произведених на њиховој основи или као резултат употребе нуклеарног и специјалног не-нуклеарног материјала, постројења и опреме врши се на начин који је договорен консултацијама између Страна.

Члан 11.

У оквиру овог споразума не врши се трансфер технологије и инсталација за хемијску прераду истрошеног нуклеарног горива, обогаћивање уранијума изотопима и производњу тешке воде, њихових главних компоненти или било којих предмета, произведених на њиховој основи, као и обогаћивање уранијума до 20 процената и више у изотопу уранијума-235, плутонијума и тешке воде.

Члан 12.

Грађанска одговорност за нуклеарну штету која може настати у вези са спровођењем сарадње на основу овог споразума уређује се у складу са Бечком конвенцијом о грађанској одговорности за нуклеарну штету од 21. маја 1963. године.

Члан 13.

Било каква неслагања између Страна која се односе на примену и/или тумачење одредаба овог споразума решаваће се путем консултација или преговарања између надлежних органа Страна, осим ако се Стране не договоре другачије.

У случају било каквог неслагања између одредаба овог споразума и уговора закључених у оквиру овог споразума, преовлађују одредбе овог споразума.

Члан 14.

Овај споразум може бити измењен сагласношћу обе Стране, у писаној форми.

Члан 15.

Овај споразум ступа на снагу са даном пријема последњег писаног обавештења дипломатским путем о имплементацији унутардржавних процедура Страна, неопходних за његово ступање на снагу.

Овај споразум се закључује на период од десет година. Његова важност се аутоматски продужава за наредне петогодишње периоде, осим уколико ниједна од Страна у писаној форми дипломатским путем не обавести другу Страну најмање шест месеци пре истека oдговарајућег периода о намери да раскине овај споразум.

Престанак важења овог споразума не утиче на програме, пројекте и уговоре чија је имплементација покренута током периода важења овог споразума и није завршена пре датума његовог истека, осим ако се Стране не договоре другачије.

У случају раскида овог споразума, обавезе Страна у складу са чл. 8–12. овог споразума остају на снази.

У потврду чега су доле потписани, пуноважно за то овлашћени, потписали овај споразум.

Потписано у Београду, 17. јануара 2019. године, у два примерка, сваки на српском и руском језику, при чему оба текста имају подједнаку снагу.

За Владу Републике Србије

Ненад Поповић, с.р.

За Владу Руске Федерације

Алексеј Јевгењевич Лихачев, с.р.