Zakon

 

На основу члана 92. ст. 4. и 5. Закона о електронским медијима („Службени гласник РС”, бр. 83/14 и 6/16 – др. закон),

Савет Регулаторног тела за електронске медије, на седници одржаној 28. априла 2016. године, донео је

 

ПРАВИЛНИК

о минималним условима за пружање медијске услуге и критеријумима за одлучивање у поступку издавања дозволе за пружање медијске услуге на основу спроведеног јавног конкурса

"Службени гласник РС", број 46 од 13. маја 2016.

 

I. УВОДНА ОДРЕДБА

Члан 1.

Овим правилником прописују се ближа правила којима се утврђују минимални технички, организациони и програмски услови које мора испунити подносилац пријаве на јавни конкурс (у даљем тексту: подносилац пријаве), односно ималац дозволе за пружање медијске услуге (у даљем тексту: ималац дозволе), као и недискриминаторни, објективни и мерљиви критеријуми за одлучивање у поступку издавања дозволе за пружање медијске услуге (у даљем тексту: дозвола) на основу спроведеног јавног конкурса (у даљем тексту: критеријуми), који одговарају активностима за чије се обављање се издаје дозвола.

II. МИНИМАЛНИ ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ

1. Неопходна опрема и друга техничка средства

Општа обавеза

Члан 2.

Подносилац пријаве, односно ималац дозволе је дужан да располаже професионалном и функционалном опремом и другим техничким средствима (у даљем тексту: опрема), која му омогућава квалитетну производњу, пренос и емитовање програма у складу са програмским елаборатом, у зони покривања за коју конкурише, односно у којој пружа медијску услугу, као и чување медијског записа.

Неопходна опрема за пружање линеарне медијске услуге радија

Члан 3.

Подносилац пријаве, односно ималац дозволе за пружање линеарне медијске услуге радија, дужан је да располаже са најмање следећом опремом:

1) ако се пријављује за пружање опште медијске услуге, односно ако пружа општу медијску услугу у зони покривања на којој према званичним статистичким подацима живи до 100.000 становника:

(1) два професионална микрофона;

(2) три аудио снимача;

(3) рачунар за емитовање програмских садржаја са лиценцираним програмом за емитовање;

(4) рачунар за монтажу са лиценцираним програмом за монтажу;

(5) професионалну миксету са најмање шест улаза;

2) ако се пријављује за пружање опште медијске услуге, односно ако пружа општу медијску услугу у зони покривања на којој према званичним статистичким подацима живи преко 100.000 становника до 500.000 становника:

(1) четири професионална микрофона;

(2) пет аудио снимача;

(3) рачунар за емитовање програма са лиценцираним програмом за емитовање;

(4) два рачунара за монтажу са лиценцираним програмом за монтажу;

(5) професионалну миксету са најмање осам улаза;

3) ако се пријављује за пружање опште медијске услуге, односно ако пружа општу медијску услугу у зони покривања на којој према званичним статистичким подацима живи више од 500.000 становника:

(1) шест професионалних микрофона;

(2) десет аудио снимача;

(3) рачунар за емитовање програма са лиценцираним програмом за емитовање;

(4) три рачунара за монтажу са лиценцираним програмом за монтажу;

(5) професионалну миксету са најмање 12 улаза.

Ако се пријављује за пружање специјализоване медијске услуге која у целини обухвата информативне програмске садржаје, односно ако пружа такву медијску услугу, подносилац пријаве, односно ималац дозволе за пружање линеарне медијске услуге радија дужан је да располаже са опремом из става 1. тач. 1), 2) или 3) овог члана, која је прилагођена зони покривања.

Ако се пријављује за пружање специјализоване медијске услуге која у целини обухвата други програмски садржај (спортски, музички, научно-образовни и др.), односно ако пружа такву медијску услугу, подносилац пријаве, односно ималац дозволе за пружање линеарне медијске услуге радија дужан је да располаже са опремом која му обезбеђује пружање такве медијске услуге у одређеној зони покривања.

Неопходна опрема за пружање услуге телевизијског емитовања (линеарна аудио-визуелна медијска услуга)

Члан 4.

Подносилац пријаве, односно ималац дозволе за пружање услуге телевизијског емитовања, дужан је да располаже са најмање следећом опремом:

1) ако се пријављује за пружање опште медијске услуге, односно ако пружа општу медијску услугу у зони покривања на којој према званичним статистичким подацима живи до 100.000 становника:

(1) пет дигиталних камера;

(2) седам микрофона;

(3) рачунар са лиценцираним програмом за емитовање програмских садржаја;

(4) два рачунара са лиценцираним програмом за монтажу програмских садржаја;

(5) видео миксету или софтвер који замењује рад миксете;

(6) аудио миксету или софтвер који замењује аудио миксету;

2) ако се пријављује за пружање опште медијске услуге, односно ако пружа општу медијску услугу у зони покривања на којој према званичним статистичким подацима живи преко 100.000 становника до 500.000 становника:

(1) три студијске дигиталне камере;

(2) пет теренских дигиталних камера;

(3) десет микрофона;

(4) рачунар са лиценцираним програмом за емитовање програмских садржаја;

(5) три рачунара са лиценцираним програмом за монтажу програмских садржаја;

(6) видео миксету или софтвер који замењује рад миксете;

(7) аудио миксету или софтвер који замењује аудио миксету;

3) ако се пријављује за пружање опште медијске услуге, односно ако пружа општу медијску услугу у зони покривања на којој према званичним статистичким подацима живи више од 500.000 становника:

(1) пет студијских дигиталних камера;

(2) десет теренских дигиталних камера;

(3) двадесет микрофона;

(4) три рачунара са лиценцираним програмом за емитовање програмских садржаја;

(5) шест рачунара са лиценцираним програмом за монтажу програмских садржаја;

(6) две видео миксете или лиценцирани софтвер који замењује рад миксета;

(7) две аудио миксете или софтвер који замењује аудио миксете.

Ако се пријављује за пружање специјализоване медијске услуге која у целини обухвата информативне програмске садржаје, односно ако пружа такву медијску услугу, подносилац пријаве или ималац дозволе за пружање услуге телевизијског емитовања дужан је да располаже са опремом из става 1. тач. 1), 2) или 3) овог члана, која је прилагођена зони покривања.

Ако се пријављује за пружање специјализоване медијске услуге која у целини обухвата други програмски садржај (спортски, музички, научно-образовни и др.), односно ако пружа такву медијску услугу, подносилац пријаве или ималац дозволе за пружање услуге телевизијског емитовања дужан је да располаже са опремом која му обезбеђује пружање такве медијске услуге у одређеној зони покривања.

Чување медијских записа

Члан 5.

Пружалац медијске услуге дужан је да чува објављене медијске записе (снимак објављене радио или телевизијске емисије) 30 дана од дана објављивања и да их поднесе на захтев Регулаторног тела за електронске медије (у даљем тексту: Регулатор) у облику мултимедијалних фајлова преко електронских комуникација (ФТП) на сервер Регулатора или на преносном дигиталном медију у следећем облику:

1) телевизијски програм:

(1) видео кодер: Windows Media Video, DivX, Xvid или MPEG4;

(2) минимална резолуција слике: 384 x 288 пиксела;

(3) број слика у секунди: 25;

(4) минималан квалитет снимка: као VHS;

(5) минималан аудио-квалитет: 32 kHz, 32 kbit/s, стерео или моно;

2) радијски програм:

(1) аудио кодер: MPEG-1 Layer 3 (екстензија .mp3) или MPEG-1 Layer 2;

(2) Windows Media Audio (екстензија .wma);

(3) AAC+ (екстензија .aac);

(4) минималан аудио-квалитет: 32-64 kbit/s у зависности од врсте кодирања, стерео или моно.

У називу снимка из става 1. овог члана мора бити садржана информација о датуму и времену објављивања програмског садржаја, и то у облику GGGG-MM-DD<размак>hh.mm.ss<размак><Име>.ext, при чему је: GGGG – година, MM – месец, 01 – 12, DD – дан, 01 – 31, hh – сат, 00 – 23, mm – минут, 00 – 59, ss – секунд, 00 – 59, <Назив> – назив емисије коју одређена датотека садржи, ext – екстензија (.mp3 за радио, .avi за видео).

Ако пружалац медијске услуге користи различит формат за чување медијских записа, потребно је да обезбеди да приликом пребацивања у један од формата из става 1. овог члана не дође до приметне деградације квалитета снимљеног материјала.

Пружалац медијске услуге који уз програмски садржај објављује и телетекст или РДС дужан је да на захтев Регулатора обезбеди увид у реконструисани садржај телетекста или РДС-а, који је био објављен у одређеном моменту уз програмски садржај чије чување је дужан да обезбеди.

Пружалац медијске услуге који због техничких или других разлога привремено није у могућности да испуњава обавезу из става 1. овог члана дужан је да о настанку и престанку таквих околности без одлагања обавести Регулатора.

2. Минимални просторни услови

Члан 6.

Подносилац пријаве, односно ималац дозволе за пружање опште медијске услуге или специјализоване медијске услуге која у целини обухвата информативне програмске садржаје, дужан је да у оквиру пословног простора обезбеди одвојене просторије за:

1) одговорног уредника;

2) новинаре (редакцију);

3) маркетинг и рачуноводствено-књиговодствене послове, ако пружалац медијске услуге обавља те послове;

4) студио и режију;

5) монтажу.

Ако се пријављује за пружање медијске услуге радија у зони покривања у којој према званичним статистичким подацима живи до 100.000 становника или специјализоване медијске услуге која у целини обухвата други програмски садржај (спортски, музички, научно-образовни и др.), односно ако пружа такву медијску услугу, подносилац пријаве или ималац дозволе може у истој просторији обезбедити обављање послова из става 1. тач. 1)–3) овог члана.

Пружалац медијске услуге радија мора у просторији за смештај емисионе опреме обезбедити минималнe техничке услове за оптималан рад предајне технике.

III. МИНИМАЛНИ ОРГАНИЗАЦИОНИ УСЛОВИ

Минимални кадровски услови за пружање медијске услуге радија

Члан 7.

Подносилац пријаве, односно ималац дозволе за пружање медијске услуге радија дужан је да има у радном односу одговорног уредника и да ангажује најмање:

1) два лица која учествују у стварању програма, ако се пријављује за пружање опште медијске услуге, односно ако пружа општу медијску услугу у зони покривања на којој према званичним статистичким подацима живи до 50.000 становника;

2) три лица која учествују у стварању програма, ако се пријављује за пружање опште медијске услуге, односно ако пружа општу медијску услугу у зони покривања на којој према званичним статистичким подацима живи преко 50.000 до 100.000 становника;

3) пет лица која учествују у стварању програма, ако се пријављује за пружање опште медијске услуге, односно ако пружа општу медијску услугу у зони покривања на којој према званичним статистичким подацима живи преко 100.000 до 500.000 становника;

4) седам лица која учествују у стварању програма ако се пријављује за пружање опште медијске услуге, односно ако пружа општу медијску услугу у зони покривања на којој према званичним статистичким подацима живи преко 500.000 становника.

Ако се пријављује за пружање специјализоване медијске услуге која у целини обухвата информативне програмске садржаје, односно ако пружа такву медијску услугу, подносилац пријаве или ималац дозволе дужан је да има у радном односу одговорног уредника и да ангажује лица из става 1. тач. 1)–4) овог члана, чији се број одређује у зависности од броја становника у зони покривања.

Ако се пријављује за пружање специјализоване медијске услуге која у целини обухвата други програмски садржај (спортски, музички, научно-образовни и др.), односно ако пружа такву медијску услугу, подносилац пријаве или ималац дозволе дужан је да има у радном односу одговорног уредника и да ангажује лица чији положај и број обезбеђује пружање такве медијске услуге у одређеној зони покривања.

Лица која учествују у стварању програма, у смислу овог правилника, су новинари, уредници програма, сниматељи, монтажери и реализатори програма.

Минимални кадровски услови за пружање услуге
телевизијског емитовања

Члан 8.

Подносилац пријаве, односно ималац дозволе за пружање услуге телевизијског емитовања дужан је да има у радном односу одговорног уредника и да ангажује најмање:

1) два лица која учествују у стварању програма, ако се пријављује за пружање опште медијске услуге, односно ако пружа општу медијску услугу у зони покривања на којој према званичним статистичким подацима живи до 50.000 становника;

2) пет лица која учествују у стварању програма, ако се пријављује за пружање опште медијске услуге, односно ако пружа општу медијску услугу у зони покривања на којој према званичним статистичким подацима живи преко 50.000 до 100.000 становника;

3) десет лица која учествују у стварању програма, ако се пријављује за пружање опште медијске услуге, односно ако пружа општу медијску услугу у зони покривања на којој према званичним статистичким подацима живи преко 100.000 до 500.000 становника;

4) 15 лица која учествују у стварању програма ако се пријављује за пружање опште медијске услуге, односно ако пружа општу медијску услугу у зони покривања на којој према званичним статистичким подацима живи преко 500.000 становника.

Ако се пријављује за пружање специјализоване медијске услуге која у целини обухвата информативне програмске садржаје, односно ако пружа такву медијску услугу, подносилац пријаве или ималац дозволе дужан је да има у радном односу одговорног уредника и да ангажује лица из става 1. тач. 1) до 4) овог члана, чији се број одређује у зависности од броја становника у зони покривања.

Ако се пријављује за пружање специјализоване медијске услуге која у целини обухвата други програмски садржај (спортски, музички, научно-образовни и др.), односно ако пружа такву медијску услугу, подносилац пријаве или ималац дозволе дужан је да има у радном односу одговорног уредника и да ангажује лица чији положај и број обезбеђује пружање такве медијске услуге у одређеној зони покривања.

Минимални финансијски услови

Члан 9.

Подносилац пријаве, ако није новооснован, дужан је да обезбеди средства неопходна за обављање делатности пружања медијске услуге радија, односно услуге телевизијског емитовања у зони покривања за коју конкурише у висини која је довољна за подмирење трошкова тромесечног пословања, или, ако је новооснован, да учини вероватним да ће та средства прибавити ако му дозвола буде издата.

IV. МИНИМАЛНИ ПРОГРАМСКИ УСЛОВИ

Општи минимални програмски услови

Члан 10.

Пружалац медијске услуге дужан је да објављује програм чији је садржај у складу са програмским концептом који је изнео у програмском елаборату који је саставни део дозволе.

Пружалац медијске услуге телевизијског емитовања дужан је да поштује обавезе које се односе на програмски садржај, прописане чл. 47–59. и 64–70. Закона о електронским медијима.

У смислу става 2. овог члана, пружалац услуге телевизијског емитовања дужан је да поштује обавезе у вези са уделом европских аудио-визуелних дела, прописане чланом 65. Закона о електронским медијима и чланом 4. Правилника о критеријумима и начину повећања удела европских аудио-визуелних дела („Службени гласник РС”, брoj 72/15), с тим да удео српских аудио-визуелних дела мора чинити најмање 10% у уделу европских аудио-визуелних дела које је пружалац остварио у одређеној години.

Пружалац линеарне медијске услуге радија дужан је да поштује обавезе које се односе на програмски садржај, прописане чл. 47–59. и 67–70. Закона о електронским медијима.

Минимални програмски услови за пружање опште медијске услуге

Члан 11.

Пружалац опште медијске услуге мора имати у свом програму следеће врсте програма:

1) информативни програм;

2) научно-образовни програм;

3) културно-уметнички програм;

4) документарни програм;

5) дечји програм и програм за малолетнике.

Пружалац опште медијске услуге дужан је да обезбеди да информативни програм учествује са најмање 10% у укупном годишње објављеном програму, при чему свакодневно мора да емитује програм вести.

Најмање 50% информативног програма из става 2. овог члана мора чинити сопствена продукција.

Врсте програма

Члан 12.

Врстама програма сматрају се: информативни програм, документарни програм, научно-образовни програм, културно-уметнички програм, забавни програм, ријалити програм, дечји програм и програм за малолетнике, верски програм, филмски и серијски програм, музички програм, спортски програм и игре.

Информативни програм

Члан 13.

Информативни програм је врста програма састављена од садржаја чија је првенствена намена да на основу чињеница информишу кориснике медијских услуга о актуелним догађајима, личностима и појавама, као и да допринесу њиховом тумачењу и разумевању.

Информативни програм чине следеће подврсте програма:

1) Вести – програм са примарно информативном функцијом, састављен углавном од вести и извештаја, као збир најважнијих и најактуелнијих догађаја; вести представљају окосницу информативног програма; понекад нису самосталан програмски садржај, него специфичан сегмент у оквиру програма која не мора бити информативног карактера;

2) Актуелно информативни програм – програм који чине информације и анализе о актуелним догађајима и темама политичког, економског и уопште јавног живота; најчешће је у форми дебата и интервјуа, а може да буде састављен од различитих тематских прилога;

3) Актуелно информативни програм са документаристичким приступом – програм који чине информације и анализе о актуелним догађајима, темама и питањима политичког, економског и уопште јавног живота; ову врсту програма карактерише значајна заступљеност документарних сегмената којима се илуструје тема или теме, а та заступљеност није доминантна, односно мања је од половине укупног обима садржаја;

4) Информативно-забавни програм – програм састављен претежно од информација и анализа о актуелним догађајима, темама и питањима политичког, економског и уопште јавног живота; карактеристичан по томе што у целини или у појединим деловима, начином обраде и избором тема настоји да забави и разоноди публику;

5) Преноси или снимци седница органа јавне власти;

6) Информативни програми намењени специјализованој, односно одређеној циљној групи (емисије за дијаспору, пољопривреднике, о аутомобилизму и сл.).

Документарни програм

Члан 14.

Документарни програм је врста програма заснована на чињеницама, у чијој аудио-визуелној целини документарна грађа чини више од половине укупног приказаног садржаја, при чему он нема дневну информативну вредност и тема, садржај и начин обраде је такав да се ова врста програма може приказивати и после дужег низа година, а да не изгуби на вредности и релевантности.

Документарни програм чине следеће подврсте програма:

1) Документарно-фактографски програм – програм заснован на чињеницама, у коме се користе описи, тумачења, коментари, илустрације, фотографије или други, често архивски материјал, а може да представља и запис у времену (путописи, репортаже, историографске емисије, портрети и сродне социо-психолошке емисије, документарни филмови и сл.);

2) Документарно-играни програм – програм заснован на чињеничним садржајима, илустрован уметничким интерпретацијама тих садржаја, често у виду играних сегмената; овим садржајем најчешће се обрађују значајни историјски догађаји, личности и теме и због знатног ангажовања ресурса представља продукцију високе вредности;

3) Документарно-забавни програм – програм првенствено заснован на чињеничним садржајима, који има и забавну функцију; у аудио-визуелној целини документарни материјал чине више од половине укупно објављеног садржаја.

Научно-образовни програм

Члан 15.

Научно-образовни програм је врста програма чија је основна намена да подиже културни и образовни ниво корисника медијских услуга у вези са темама које су предмет изучавања природних и друштвених наука и научних дисциплина.

Научно-образовни програм чине следеће подврсте програма:

1) Образовни програм – програм произведен у дидактичке, односно поучне сврхе, пре свега у циљу подизања образовног нивоа корисника медијских услуга (језик и писменост; обичаји и традиција; култура и уметност; историја; политика; економија; етика личности; друштвени односи; екологија; здравствена култура и култура живљења; техничка и радна култура; запошљавање; хоби и књижевност; историја; географија; хемија; физика; математика; информатика; биологија; здравствена култура; визуелне и музичке уметности и др.);

2) Научно-популарни програм – програм обрађује теме из различитих области науке и научних дисциплина на медијски атрактиван и популаран начин, који је прихватљив и прилагођен широј јавности.

Забавни програм

Члан 16.

Забавни програм је врста програма чија је основна намена да забави кориснике медијских услуга, односно да створи опуштајућу атмосферу и подигне осећај позитивног расположења.

Забавни програм чине следеће подврсте:

1) Шоу програм – сценски играно-музички садржај; може да садржи скечеве, стенд-ап сегменте и сл.;

2) Говорни шоу (talk show) – програм заснован на принципу разговора са једним или више саговорника, наглашено забавног садржаја; водитељ има доминантну улогу, гости су углавном познате личности, често уз присуство публике у студију или други облик интеракције са корисницима медијске услуге (телефонски и сл.);

3) Хумористичке и сатиричне емисије – усмерене су на шаљив и ироничан начин на актуелне догађаје, личности и појаве са основним циљем да засмеје кориснике медијских услуга, а најчешће су снимљене у студијском окружењу;

4) Квизови – такмичења у знању или вештинама која подразумевају да се успешном учеснику додељује награда; програми високе продукцијске вредности видљиве у режисерском, сценаристичком и сценографском приступу;

5) Такмичења у способностима и вештинама високе продукцијске вредности – програми који испуњавају забавну функцију, режисерски и сценаристички организовани као медијских догађај екипног или појединачног такмичења пред публиком, према утврђеним правилима, у сценографски осмишљеном простору;

6) Циркуске представе;

7) Забавно-информативни програм – програм састављен од различитих догађаја и тема обрађених на забаван и духовит начин; најчешће је колажног облика са темама информативног и забавног карактера.

Ријалити програм

Члан 17.

Ријалити програм је врста програма која се као савремена телевизијска форма креће по граничним жанровским подручјима: између информације и забаве, документаристичког и драмског приступа, па би се зато могао посматрати као сложени, хибридни телевизијски жанр; у ријалити програмима учесници, у природном или вештачки створеном окружењу, доводе се у одређене, често екстремне, животне ситуације, најчешће са циљем забаве, у којима долазе до изражаја егзибиционизам учесника, воајеризам корисника медијских услуга и идентификација публике са учесницима; овој врсти програма припада и тзв. „псеудоријалити” програм у коме се ствара илузија аутентичног ријалити програма на тај начин што се игране и режиране ситуације приказују као стварне; ријалити програм ствара илузију непредвидивости и сензационализма и производи се и објављује према драматуршком обрасцу серијала.

Културно-уметнички програм

Члан 18.

Културно-уметнички програм је врста програма која је посвећена темама из области културе и уметности (књижевност, позориште, филм, фотографија, телевизија и други медији, ликовне уметности, архитектура, дизајн, музичко стваралаштво и сл.).

Дечји програм и програм за малолетнике

Члан 19.

Дечји програм, односно програм за малолетнике су врсте програма које су према својој форми, садржају, функцији и времену емитовања искључиво намењени деци (малолетници млађи од 12 година), односно малолетницима (малолетници који имају 12 година или су старији), а могу бити информативне, образовне, забавне или игране природе; обухватају цртане филмове и серије, игране серије и серијале, филмове, квизове, образовне, музичке и забавне садржаје за децу и омладину.

Верски програм

Члан 20.

Верски програм је врста програма намењена изношењу верских уверења, правила понашања, обичаја одређене цркве, верске заједнице, конфенсионалне заједнице или друге верске организације или извештавању о актуелним појавама и догађајима у вези са одређеном црквом, верском заједницом или другом верском организацијом, а у циљу верског информисања или образовања, очувања, неговања, развијања или унапређења верске културе и традиције (преноси или снимци верских обреда и обележавања верских празника; верске емисије и емисије о вери и религији).

Играни програм

Члан 21.

Играни програм је врста програма коју чине

1) Филмски програм:

(1) Кинематографски филмови – филмови произведени за приказивање у биоскопу;

(2) Телевизијски филмови – филмови произведени првенствено за приказивање на телевизији;

2) Серијски програм:

(1) Серије – играни програм који се објављује у деловима (епизоде) и код кога, иако међу епизодама обично постоји континуитет (ликова, карактера, локација), свака епизода представља целину и није неопходно да корисник медијске услуге зна шта се догађало у претходној епизоди;

(2) Серијали – играни програм који се објављује у деловима (епизоде) и код кога свака епизода наставак претходне, при чему се најчешће епизода завршава у моменту када радња/акција достигне кулминацију, односно врхунац;

3) Драмски програм – телевизијске и радијске драме.

Спортски програм

Члан 22.

Спортски програм је врста програма коју чине:

1) Спортски преноси/снимци – преноси или снимци спортских утакмица/игара или важних делова спортских догађаја;

2) Спортски магазини – емисије магазинског типа искључиво спортске тематике;

3) Разговори о спорту.

Музички програм

Члан 23.

Музички програм је врста програма која се састоји од снимака или преноса концерата, музичких фестивала, односно наступа музичара уживо, музичких спотова и сл., при чему може бити реч о објављивању уметничке музике, народне музике (савремена народна музика, изворна народна музика, староградске песме), забавне музике (поп и рок музика), остале савремене музике, музике за игре и др.

Игре

Члан 24.

Игре су врста програма коју чине:

1) интерактивне игре преко телефона, наградна такмичења у којима није потребно показати неко посебно или опште знање или информисаност;

2) игре на срећу (лото, спортска прогноза, лутрија, инстант лутрија, томбола, бинго).

V. УТВРЂИВАЊЕ ИСПУЊЕНОСТИ МИНИМАЛНИХ УСЛОВА

Члан 25.

Регулатор у поступку издавања дозволе на основу спроведеног јавног конкурса утврђује, на основу документације која је поднета уз пријаву на јавни конкурс, да ли подносилац пријаве испуњава минималне услове утврђене овим правилником.

Регулатор у поступку издавања дозволе на основу спроведеног јавног конкурса не утврђује испуњеност минималних услова утврђених овим правилником, већ одмах одбија пријаву, ако је претходно утврдио:

1) да подносилац пријаве није у надлежности Републике Србије, у смислу члана 45. Закона о електронским медијима;

2) да је подносилац пријаве субјект који не може да буде ималац дозволе, у смислу члана 80. Закона о електронским медијима;

3) да би услед издавања дозволе настало стање којим се нарушава медијски плурализам, у смислу члана 45. став 1. алинеја 2. и члана 46. ст. 1. и 2. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС”, бр. 83/14, 58/15 и 12/16).

Регулатор приликом контроле рада пружаоца медијске услуге, у смислу члана 24. ст. 1. и 2. Закона о електронским медијима, утврђује да ли ималац дозволе испуњава минималне услове утврђене овим правилником.

VI. КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ У ПОСТУПКУ
ИЗДАВАЊА ДОЗВОЛЕ НА ОСНОВУ СПРОВЕДЕНОГ ЈАВНОГ КОНКУРСА

Члан 26.

Регулатор у поступку издавања дозволе на основу спроведеног јавног конкурса не оцењује испуњеност критеријума утврђених овим правилником, ако је претходно утврдио да подносилац пријаве није испунио неки од техничких, организационих или програмских минималних услова, који су утврђени овим правилником.

Члан 27.

Регулатор на основу оцене испуњености критеријума утврђује у којој мери ће подносилац пријаве допринети остваривању квалитета и разноврсности програмских садржаја у зони покривања за коју је расписан јавни конкурс (у даљем тексту: зона покривања).

Члан 28.

Приликом одлучивања у поступку издавања дозволе на основу спроведеног јавног конкурса Регулатор оцењује испуњеност следећих критеријума:

1) у којој мери из предложене програмске концепције произлази да би подносилац пријаве објављивао квалитетан и разноврсан програм;

2) у којој мери је подносилац пријаве обезбедио или је учинио вероватним да ће обезбедити одговарајуће услове за објављивање програма из предложене програмске концепције;

3) да ли подносилац пријаве поштује прописе и професионалне и етичке медијске стандарде;

4) да ли се поуздано може утврдити ко над подносиоцем пријаве има контролу у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције.

Члан 29.

На основу критеријума из члана 29. тачка 1) овог правилника оцењује се:

1) које врсте програма (информативни, документарни, научно-образовни, културно-уметнички, забавни, спортски и др.) ће бити заступљене у програму и у којој мери;

2) у којој мери ће у програму бити заступљена сопствена продукција, укупно посматрано, али и по појединачним врстама програма;

3) у којој мери ће у програму бити заступљена европска аудио-визуелна дела, укупно посматрано, али и по појединачним врстама програма;

4) у којој мери ће у програму бити заступљена српска аудио-визуелна дела, укупно посматрано, али и по појединачним врстама програма;

5) у којој мери ће у програму бити заступљена европска аудио-визуелна дела независних продуцената, укупно посматрано, али и по појединачним врстама програма;

6) у којој мери ће у програму бити заступљена српска аудио-визуелна дела независних продуцената, укупно посматрано, али и по појединачним врстама програма;

7) планирано дневно време емитовања програма;

8) на који начин би програм задовољио потребе грађана у зони покривања за информативним, документарним, научно-образовним, забавним, културно-уметничким, верским, филмским, серијским, спортским, музичким и дечјим програмима, програмом за малолетнике и другим програмима;

9) у којој мери би програм обогатио и унапредио понуду програмских садржаја у зони покривања, а нарочито да ли би увео нове програмске садржаје или врсте програма који тренутно нису доступни у тој зони покривања, нове програмске формате и да ли би се бавио важним друштвеним питањима која до тада нису обрађивана или би их обрађивао на нов и унапређен начин;

10) у којој мери се програмом даје допринос развоју друштва у области информисања, културе и образовања, и то обезбеђивањем слободног, истинитог, објективног, потпуног и благовременог информисања, као и садржаја који доприносе просвећености, пристојности, друштвеном и духовном развоју грађана, као и укупном духовном, моралном и социјалном развоју заједнице;

11) у којој мери ће у програму бити заступљени садржаји намењени информисању националних мањина на њиховом матерњем језику, као и садржаји намењени подстицању разумевања, уважавања и поштовања разлика које постоје због посебности њиховог етничког, културног, језичког или верског идентитета;

12) у којој мери ће у програму бити заступљени садржаји намењени информисању особа са инвалидитетом и других мањинских група, програми који имају за циљ унапређење њихове интеграције у друштво, као и у којој мери ће програмски садржаји бити учињени доступним особама оштећеног слуха, односно вида;

13) у којој мери ће у програмима бити заступљени садржаји намењени деци, односно малолетницима.

Квалитетним програмом сматра се програм у коме научно-образовни, културно-уметнички, документарни или дечији програм, односно програм за малолетнике, заједно или појединачно, чине више од 20% укупно годишње објављеног програма.

Приликом одлучивања о издавању дозволе за пружање медијске услуге у регионалној или локалној зони покривања, посебно се цени и на који начин би се програм односио према питањима која су од значаја за живот, културу и традицију регионалне или локалне заједнице.

Приликом одлучивања о издавању дозволе за пружање медијске услуге цивилног сектора цени се и да ли је програм који би подносилац пријаве објављивао у вези са његовом облашћу деловања и начин на који би се таквим програмом остваривали циљеви ради којих је подносилац пријаве основан.

Члан 30.

На основу критеријума из члана 29. тачка 2) овог правилника оцењује се:

1) у којој мери финансијски показатељи који се односе на подносиоца пријаве указују на могућност његовог рентабилног пословања и опстанка на тржишту (економска самоодрживост), при чему се посебно узима у обзир: висина оснивачког капитала и уписаног капитала; структура средстава и извори средстава, успешност досадашњег пословања подносиоца пријаве, поштовање пореских обавеза и других обавеза јавних прихода, као и у којој мери постоји економска оправданост инвестирања, имајући у виду детаљни преглед пројектованих прихода и расхода за наредних пет година, анализу тржишта и постојећу конкуренцију;

2) у којој мери је подносилац пријаве обезбедио одговарајућу организациону структуру, број и степен стручности и искуства кадрова који ће бити ангажовани на пословима руковођења, уређивања програма и производње и емитовања програма, при чему се посебно узима у обзир тренутни степен њихове стручности и искуства, али и на који начин ће подносилац пријаве допринети њиховом даљем стручном усавршавању;

3) у којој мери је подносилац пријаве обезбедио одговарајући степен техничке опремљености, при чему се узимају у обзир карактеристике опреме и других техничких средства неопходних за производњу и објављивање програма, површина и структура пословног простора, локација простора у односу на зону покривања, као и на који начин ће подносилац пријаве допринети даљем унапређењу техничке опремљености;

4) у којој мери је програм (или програми) који подносилац пријаве објављује атрактиван за гледаоце, односно слушаоце, имајући у виду његов удео у гледаности, односно слушаности програма подносиоца пријаве у зони покривања у календарској години која претходи расписивању јавног конкурса;

5) да ли је подносилац пријаве или неко од његових кадрова добитник домаће или међународне награде за достигнућа и подухвате у области производње аудио или аудио-визуелних дела, новинарства или медија.

Околности из става 1. тачка 4) овог члана цене се само ако је подносилац пријаве ималац дозволе и ако Регулатор поседује одговарајуће податке о гледаности или слушаности.

Члан 31.

На основу критеријума из члана 29. тачка 3) овог правилника оцењује се:

1) да ли је до момента одлучивања подносиоцу пријаве изречена нека од мера предвиђених чланом 28. став 1. Закона о електронским медијима;

2) да ли је подносиоцу пријаве изречена казна или мера од стране државног органа или тела саморегулације у последњих годину дана због кршења прописа којима се уређује област медија или повреде професионалних или етичких стандарда;

3) да ли је подносилац пријаве преузео одговарајуће мере које су имале за циљ отклањање разлога због којег му је изречена казна или мера;

4) у којој мери је подносилац пријаве поштовао програмски елаборат на основу кога му је издата дозвола;

5) да ли су подносилац пријаве или са њим повезано лице покушали да на недозвољен начин утичу на одлучивање у поступку издавања дозволе, било да је реч о утицају на рад чланова Савета Регулатора или запослених у стручној служби Регулатора, при чему се узима у обзир и покушај утицаја на посредан начин (јавно прејудицирање исхода поступка, отворена или прикривена пропаганда у медијима и сл.).

Члан 32.

На основу критеријума из члана 29. тачка 4) овог правилника оцењује се да ли се могу поуздано утврдити подаци о идентитету правних или физичких лица која непосредно или посредно, преко других лица, учествују у основном капиталу подносиоца пријаве и о висини тог учешћа, као и подаци о правним или физичким лицима са којима је подносилац пријаве на други начин повезан учесник на тржишту, у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције.

Члан 33.

Ако се за исту зону покривања пријавило више подносилаца који испуњавају минималне услове и критеријуме утврђене овим правилником, Регулатор даје предност ономе за кога основано закључи, на основу поднете документације, да ће остваривати већи квалитет и разноврсност садржаја у тој зони покривања.

VII. ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 34.

Имаоци дозвола којима је дозвола издата пре ступања на снагу овог правилника, дужни су да обезбеде испуњење минималних техничких, организационих и програмских услова утврђених овим правилником у року од шест месеци од дана његовог ступања на снагу.

Члан 35.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

Број 05-2696/15/16-6

У Београду, 28. априла 2016. године

Заменик председника Савета,

Горан Петровић, с.р.