Zakon

Редакцијски пречишћен текст

 

 

На основу члана 15. став 1. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14), а у вези са чланом 20. став 1. тач. 2. и 3. Закона о рoбним резервaмa („Службeни глaсник РС”, бр. 104/13 и 145/14 – др. закон),

В.д. директора Републичке дирекције за робне резерве доноси

УПУТСТВО

о додатним условима за складиштење обавезних резерви нафте и деривата нафте и средства обезбеђења за ускладиштене обавезне резерве код енергетских субјеката

"Службени гласник РС", бр. 47 од 15. маја 2017,  47 од 15. маја 2017.

Опште одредбе

Члан 1.

Овим упутством уређују се додатни услови за складиштење обавезних резерви нафте и деривата нафте (у даљем тексту: обавезне резерве) и средстава обезбеђења за ускладиштене обавезне резерве код енергетских субјеката, који имају лиценцу за обављање енергетске делатности складиштења нафте, деривата нафте и биогорива, а користе резервоаре у јавној својини и код енергетских субјеката, који имају лиценцу за обављање енергетске делатности складиштења нафте, деривата нафте и биогорива, а не користе резервоаре у јавној својини (у даљем тексту: складиштари) и то: организација складиштења обавезних резерви; мерење, надзор и управљање на терминалима у којима се складиште обавезне резерве; програм одржавања нафтних терминала; квантификација процене ризика и средства обезбеђења за складиштење.

Члан 2.

У складу са Законом о робним резервама и Законом о енергетици послове у вези формирања, одржавања, инвестирања и извештавања о обавезним резервама обавља Министарство рударства и енергетике – Управа за резерве енергената.

Организација складиштења обавезних резерви

Члан 3.

Управљање складиштем може обављати енергетски субјект који има лиценцу за обављање енергетске делатности складиштења нафте, деривата нафте и биогорива издату од стране Агенције за енергетику Републике Србије.

Члан 4.

Складишта у којем се чувају обавезне резерве морају бити пројектована, изграђена, одржавана и коришћена у складу са законом који прописује изградњу таквих објеката, законима донетим на основу тог закона и свим подзаконским актима који регулишу ту област, укључујући и војне прописе.

Складиште у којем се чувају обавезне резерве мора имати издату употребну дозволу у складу са важећим прописима Републике Србије.

Члан 5.

Складиште у којем се чувају обaвезне резерве мора да има аутопунилиште за прихват и отпрему деривата нафте аутоцистернама, као и могућност коришћења најмање још једног вида транспорта (речни/железнички) за прихват и отпрему деривата нафте.

Складиште у коме се чувају обавезне резерве мора поштовати све принципе заштите животне средине.

Члан 6.

Минимални капацитет складишта за чување обавезних резерви нафтних деривата (осим за горива за млазне моторе) износи 5.000 m³.

Минимални капацитет складишта за чување обавезних резерви сирове нафте износи 50.000 m³.

Члан 7.

Отпрема обавезних резерви мора бити започета у року од 24 сата од захтева Министарства рударства и енергетике – Управе за резерве енергената.

Мерење, надзор и управљање на терминалима у којима се складиште обавезне резерве

Члан 8.

Функције надзора и управљања технолошком опремом на терминалимa се реализују кроз следеће дистрибутивне подсистеме:

– ТLG (Tunk Level Gauging);

– LCS (Loading control system);

– BPCS (Basic Process Conrol System);

– F&G Detection;

– ESD (Emergenci Shutdown System);

– FF (Fire Fighting).

Сваки подсистем је битан за одређене функционалне целине. Tunk Level Gauging систем је везан само за резервоарски простор, LCS је систем за аутоматско мерење протекле количине горива на утоварним линијама на аутопретакалишту и железничком претакалишту, пристаништима.

Остали подсистеми (BPCS, F&G, ESD, FF) морају бити заступљени у свим функционалним целинама на складишту – терминалу.

– Систем за мерење нивоа у резервоарима (ТLG)

Сваки резервоар би требао да има уграђен Tunk Level Gauging систем. Овакав један систем подразумева радарско мерило нивоа на резервоару, мерење температуре у више тачака, мерење притиска ради одређивања густине флуида, обрачунавања запремине и масе у резервоару.

– Процесни управљачки систем на резервоарима (BPCS)

Сваки надземни резервоар треба да има аутоматске Оn/Оff вентиле на улазу и излазу резервоара. Ови вентили треба да буду повезани на BPCS систем који врши аутоматско отварање/затварање ових вентила у зависности од технолошких услова и захтева.

Вентили би требало да могу да раде у Аутоматском режиму где BPCS систем управља за њима у зависности од изабране намене (утовар, истовар или претакање из резервоара у резервоар).

Такође треба да постоји могућност даљинског ручног управљања, где оператер из командне сале може ручно да отвара или затвара вентиле у зависности од потребе.

– Детекција пожара и гаса на резервоарима (F&G Detection)

На резервоарима је потребно да постоји двозонски систем заштите. Испред сваког резервоара предвидети ручни јављач пожара, као и остале елементе за звучну и светлосну индикацију аларма.

– Систем за сигурно заустављање постројења ESD

На резервоарима морају да се уграде детектори нивоа за веома ниски ниво (LSLL) и детектори нивоа за веома високи ниво (LSHH).

На основу LSHH ESD систем треба да аутоматски искључи пумпу за истовар из тог резервоара док детекцијом LSHH нивоа ESD систем треба да искључи пумпе за утовар у тај резервоар и да се преко процесног система (BPCS-a) затворе улазни вентили.

– Систем за гашење пожара (FF)

Потребно је да надземни резервоари буду опремљени фиксним системом за гашење пожара пеном, као и опремом за хлађење водом.

Систем за гашење пожара је потребно да у потпуности буде аутоматски, од покретања противпожарних пумпи до отварања вентила за пену и воду.

Програм одржавања нафтних терминала

Члан 9.

Складиштар је у обавези да програмом одржавања нафтног терминала дефинише поступак потребних активности како би коришћење опреме и инсталација било несметано и сигурно, као и да дефинише задужења и одговорности.

Активности врсте прегледа и сигурносни поступци морају бити урађени за:

1. резервоаре;

2. манипулативне цевоводе;

3. арматуру;

4. електромоторне плоче;

5. ротациону опрему;

6. за сву врсту опреме на терминалу.

Квантификација процене ризика

Члан 10.

Складиштар је у обавези да изради студију процене ризика, са проценом вероватноће настанка удеса и могућих последица. Студија је прихватљива ако се покаже да се ризиком може управљати и да је ризик прихватљив.

Средства обезбеђења складиштења обавезних резерви

Члан 11.

Складиштар обавезних резерви у обавези је да у року од седам дана од дана потписивања Уговора о складиштењу обавезних резерви, преда Министарству рударства и енергетике – Управи за резерве енергената, средства обезбеђења уредног извршења уговора и то:

– пет бланко сопствених меница, оверених печатом и потписаних од стране овлашћених лица, са роком важности који је 30 дана дужи од истека рока важења уговора,

– менично овлашћење – писмо, попуњено и оверено,

– захтев за регистрацију меница,

– копија картона депонованих потписа оверена од стране пословне банке Складиштара.

*Службени гласник РС, број 47/2017

Члан 12.

Адекватност терминала за складиштење обавезних резерви утврђује Министарство рударства и енергетике – Управа за резерве енергената.

Члан 13.

Ово упутство ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број 338-193/2017-06

У Београду, 13. фебруара 2017. године

В.д. директора,

Зорица Анђелковић, с.р.