Zakon

Неважећи акт

 

 

На основу тачке 3. Закључка Владе 05 број 335-5570/2020 од 10. јула 2020. године, и у вези с чланом 28. став 3. Закона о извозу и увозу наоружања и војне опреме („Службени гласник РС”, број 107/14), објављује се

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ

о реализацији послова извоза, увоза, пружања брокерских услуга и техничке помоћи у области наоружања и војне опреме за 2018. годину

"Службени гласник РС", број 104 од 31. јула 2020.

I. УВОД

Правни основ за израду Годишњег извештаја о реализацији послова извоза, увоза, пружања брокерских услуга и техничке помоћи у области наоружања и војне опреме за 2018. годину (у даљем тексту: Извештај) садржан je у члану 28. став 3. Закона о извозу и увозу наоружања и војне опреме1 (у даљем тексту: Закон) којим је прописано да „Министарство припрема годишњи извештај о реализацији послова извоза и увоза НВО и пружању услуга и доставља га Влади”.

Годишњи извештај о реализацији послова извоза, увоза, пружања брокерских услуга и техничке помоћи у области наоружања и војне опреме усваја Влада и доставља га Народној скупштини. Овај извештај даје преглед извоза и увоза наведене робе, у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2018. године, у складу са препорукама, стандардима и правилима Европске уније (у даљем тексту: ЕУ).

Развијен систем контроле извоза наоружања и војне опреме, дефинисан у свим својим фазама Законом и пратећим прописима, представља важан део процеса приступања ЕУ. Ово је посебно важно, имајући у виду да је Република Србија традиционално значајан произвођач и извозник наоружања и војне опреме у региону југоисточне Европе. У том смислу је постојање развијеног и са међународним стандардима усклађеног националног законодавства у овој области од посебног значаја, а ради остваривања и заштите спољнополитичких, безбедносних и одбрамбених интереса земље, међународног кредибилитета и интегритета и обезбеђења поштовања међународних обавеза које је Република Србија преузела. Заједничка позиција ЕУ која се односи на критеријуме у извозу оружја (Common position 944/2008), уграђена је у наше законодавство2. Поред тога, Национална контролна листа наоружања и војне опреме се редовно, на годишњем нивоу, усаглашава са ЕУ листом ове робе.

Република Србија је успоставила ефикасан систем контроле спољнотрговинског промета наоружања и војне опреме и односних технологија, а његово унапређење сматра једним од својих приоритетних циљева. Ово посебно ако се има у виду њен географски положај, као и постојање латентне опасности од међународног тероризма.

У складу са међународним препорукама, Министарство трговине, туризма и телекомуникација (у даљем тексту: Министарство), у сарадњи са другим надлежним министарствима, настоји да обезбеди потпуну транспарентност у области издавања дозвола за извоз, увоз, пружање брокерских услуга и техничке помоћи у вези са наоружањем и војном опремом. Годишњи извештај се, по усвајању на Влади, објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”, као и на интернет страници Министарства. Имајући у виду карактер података које Извештај садржи прецизно је избалансиран и установљен ниво његове транспарентности који представља компромис између обавезе објављивања, са једне стране, и заштите пословних интереса привредних субјеката, са друге стране. Због тога су подаци исказани збирно, како се не би, ни на који начин, угрозила њихова поверљивост (дозволе за извоз/увоз НВО се издају под ознаком „поверљиво”).

Извештај садржи информације о политици извозно-увозне контроле, националном законодавству, националним контролним листама, критеријумима за издавање дозволе, институцијама надлежним у поступку издавања дозволе, међународним обавезама, досадашњем искуству на пољу извозне контроле, као и статистичке податке који су дати у одељцима.

Одељци уз Извештај садрже податке, приказане по табелама, о лицима која су регистрована за обављање послова извоза и увоза наоружања и војне опреме, пружање брокерских услуга и техничке помоћи, односно која су уписана у Регистар који се води у Министарству3, затим о издатим, одбијеним и одузетим дозволама, као и о реализацији по издатим дозволама за 2018. годину.

Овај извештај не садржи информације о производњи и промету наоружања и војне опреме у земљи обзиром да је та материја у надлежности Министарства одбране.

Приликом израде Извештаја поштоване су препоруке ЕУ по питању форме и садржине националног извештаја, како би био компатибилан са извештајима држава чланица ЕУ4 и употребљив у сврху поређења са националним извештајима земаља у региону и шире.

Министарство води базу података о захтевима за издавање дозвола, издатим, одузетим, измењеним и дозволама које су престале да важе, као и о реализацији по издатим дозволама на основу података добијених од царинских органа као и самих привредних субјеката. Наиме, чланом 27. Закона прописана је обавеза извозника, увозника, брокера и пружаоца техничке помоћи да достави податке о извршеном извозу и увозу контролисане робе, и то у року од 15 дана од дана извршеног посла. Уколико се у периоду важења дозволе посао не реализује, оригинал неискоришћене дозволе мора се вратити Министарству. Ако је предмет извоза једна од пет категорија наоружања (тенкови, оклопна борбена возила, артиљерија калибра 75 mm, борбени авиони и јуришни хеликоптери) која је била на употреби у Министарству одбране, извозник је у обавези да 30 дана пре реализације извоза о тачном датуму, количинама и местима извоза обавести Верификациони центар Управе за међународну војну сарадњу Сектора за политику одбране.

Извозници, односно увозници достављају податке о категорији робе из контролне листе као и њен опис, броју комада, крајњој употреби, финансијској вредности, земљи извоза, односно увоза и земљи крајњег одредишта, односно земљи порекла. Вредносни подаци у Годишњем извештају исказани су у америчким доларима – УСД, а за прерачунавање износа из једне валуте у другу користи се званични средњи курс Народне банке Србије који се примењује на дан 31. децембра 2018. године.

––––––––

1 „Службени гласник РС”, број 107/14.

2 Видети члан 17. Закона.

3 Члан 7. Закона.

4 Годишњи извештај ЕУ, који се заснива на доприносима које су дале све државе чланице, подноси се Савету и објављује у „Ц” серији Службеног листа Европске уније. Поред тога, свака држава чланица која извози опрему према Заједничкој листи војне опреме објављује национални извештај о свом извозу војне опреме, припремљен у складу са националним законодавством, а који садржи информације за Годишњи извештај ЕУ о спровођењу правила понашања, као што је прописано у Упутству за кориснике и у складу са оперативном одредбом 8 Правила понашања Европске уније о поступању код извоза оружја.

 

II. НАЦИОНАЛНО ЗАКОНОДАВСТВО

У области извоза и увоза наоружања и војне опреме, као и пружања брокерских услуга и услуга техничке помоћи, национално законодавство које се примењује чине:

1. Закон о извозу и увозу наоружања и војне опреме5;

2. Подзаконски акти;

3. Ратификоване међународне конвенције и споразуми;

4. Остали прописи од утицаја на ову област.

1. Закон о извозу и увозу наоружања и војне опреме

Закон о извозу и увозу наоружања и војне опреме ступио је на снагу 16. октобра 2014. године. У изради Закона учествовали су експерти из држава чланица ЕУ (Португал, Чешка и Белгија), као и експерти из САД-а.

Циљ Закона је да се успостави ефикасна државна контрола у области спољнотрговинског промета наоружањем и војном опремом ради остваривања и заштите безбедносних, спољнополитичких и економских интереса, међународног кредибилитета и интегритета и поштовања међународних обавеза које је преузела Република Србија.

Закон представља основ за свеобухватну контролу извоза и увоза наоружања и војне опреме као и контролу пружања брокерских и услуга техничке помоћи, прописује обавезу и услове регистрације привредних субјеката за обављање ових послова и процедуру издавања дозвола, дефинише задатке и улогу надлежних органа у вези са прописаном административном процедуром и предвиђа санкције за његово кршење.

Доношењем Закона, заједно са раније донетим Законом о извозу и увозу робе двоструке намене (новембар 2013. године)6 заокружен је правни оквир и успостављен правни основ за ефикасну извозну контролу наведене робе, у складу са међународним стандардима.

––––––––

5 „Службени гласник РС”, број 107/14.

6 „Службени гласник РС”, број 95/13.

 

2. Подзаконски акти

Подзаконским актима ближе се уређују одређена питања из материје Закона. У том смислу, донети су следећи прописи:

1) Одлука о утврђивању Националне контролне листе наоружања и војне опреме (усклађена са Заједничком војном листом ЕУ7);

2) Правилник о начину вођења Регистра лица овлашћених за обављање послова извоза и увоза наоружања и војне опреме, брокерских услуга и техничке помоћи8;

3) Правилник o обрасцу и садржини захтева за издавање дозволе, обрасцу дозволе и другим обрасцима који прате извоз и увоз наоружања и војне опреме9;

4) Правилник о обрасцима сагласности за безбедносну проверу10;

5) Правилник о обавезама царинских органа у поступку извоза, увоза и транзита наоружања и војне опреме.11

2.1. Националне контролне листе

Одлуком Владе, донетом на основу члана 4. Закона, утврђена је Национална контролна листа наоружања и војне опреме12.

Законом је прописано да Влада може утврдити и друге листе ради извршавања обавеза из међународних уговора.

Основни циљ утврђивања националне контролне листе и њеног усклађивања са листама ЕУ, као и контрола промета робе која је у њој наведена јесте унапређење регионалне и међународне безбедности ради постизања што веће транспарентности и одговорности у области трансфера конвенционалног наоружања, производа и технологија, као и предузимање мера и поступака да контролисана роба не дође у посед терориста.Национална контролна листа наоружања и војне опреме (наоружање, војна опрема и односне технологије) је усклађена са ЕУ Заједничком листом војне опреме обухваћене Правилима понашања ЕУ о поступању код извоза наоружања.

Роба која се налази на Националној контролној листи наоружања и војне опреме (НКЛ НВО) обухвата ново и половно наоружање и војну опрему, односно робу која је пројектована или модификована за војну употребу. Кратак преглед роба из НКЛ НВО (према бр. од 1. до 22) је дат у Прилогу 1 (Национална контролна листа НВО и јединице мера) уз овај извештај.

Национална контролна листа наоружања и војне опреме, као и EU Military List обухвата листе роба међународних контролних режима у делу наоружања и војне опреме, које су уграђене у Заједничку листу Европске уније.

Национална контролна листа наоружања и војне опреме и Национална контролна листа робе двоструке намене, као и остала регулатива у овој области, објављене су на сајту Министарства13.

––––––––

6 „Службени гласник РС”, број 95/13.

7 „Службени гласник РС”, број 42/18.

8 „Службени гласник РС”, број 96/18. Због измена и допуна Закона о привредним друштвима и обавезе државних органа да се више не захтева стављање печата правилници су измењени.

9 „Службени гласник РС”, број 96/18. Видети претходну напомену.

10 „Службени гласник РС”, број 96/18. Исто.

11 „Службени гласник РС”, број 32/15.

12 „Службени гласник РС”, број 42/18.

13 www.mtt.gov.rs

4. Ратификоване међународне конвенције и споразуми

Република Србија је потписник међународних споразума и конвенција о наоружању, контроли наоружања и јачању безбедносних мера, и то:

1) Конвенција о забрани или смањењу употребе неких врста конвенционалног наоружања које би могло бити посебно опасно или би могло имати недискриминаторне последице – тзв. нехумано наоружање (CCW) – (СФРЈ ратификовала 1970, СРЈ одобрила 2002. године);

2) Конвенција о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и о њиховом уништењу (CWC) – (СРЈ ратификовала 2000. године);

3) Конвенција о забрани употребе, складиштења, производње и промета противпешадијских мина и њиховог уништења – Отавска Конвенција о забрани земљишних мина (Србија и Црна Гора предала инструменте ратификације Генералном секретару Уједињених нација, септембра 2003. године, а обавезе проистекле из Конвенције су преузете 1. марта 2004. године);

4) Мере и инструменти малог оружја и лаког наоружања (SALW) – Документ ОЕБС о малом оружју 2000, Документ ОЕБС о складиштима конвенционалне муниције 2003, Документ ОЕБС о сeртификатима о крајњем кориснику 2004, Документ ОЕБС о трговинском посредовању (брокерингу) 2004, Документ ОЕБС о лаким преносивим системима противваздушне одбране 2003 (MANPADS), Регионални план за примену Пакта стабилности 2001, Програм акције УН за спречавање, сузбијање и искорењивање недозвољене трговине малим оружјем и лаким наоружањем у свим његовим аспектима (UN PoA SALW), Протокол УН против незаконите производње и трговине ватреним оружјем и његовим деловима, компонентама и муницијом, којим се допуњава Конвенција УН против међународног организованог криминала (UN FP) 2006;

5) Бечки документ о мерама за јачање поверења и безбедности 1999 (CSBM);

6) Споразум о подрегионалној контроли наоружања у складу са Чланом IV Aнекса 1Б Дејтонског споразума;

7) Споразум о трговини наоружањем који је Република Србија потписала 2013. године а ратификовала октобра 2014. године14. Споразум је ступио на снагу 24. децембра 2014. године.

––––––––

14 „Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 14/14.

5. Остали прописи од утицаја на ову област

Поред Закона, у позитивном законодавству Републике Србије, у области извоза и увоза наоружања и војне опреме примењују се и други закони, који прецизније регулишу одређена питања, од значајна за свакодневно обављање послова издавања дозвола у овој области, као што су:

1) Закон о производњи и промету наоружања и војне опреме („Службени гласник РС”, број 36/18);

2) Закон о спољнотрговинском пословању („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 36/11 – др. закон, 88/11 и 89/15 – др. закон);

3) Царински закон („Службени гласник РС”, бр. 18/10, 111/12, 29/15, 108/16 и 113/17 – др. закон);

4) Закон о оружју и муницији („Службени гласник РС”, број 20/15);

5) Закон о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању („Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 104/13);

6) Закон о транспорту опасне робе („Службени гласник РС”, бр. 104/16, 83/18 и 95/18 –др. закон);

7) Закон о транспорту опасног терета („Службени гласник РС”, бр. 88/10 и 104/16 – др. закон);

8) Закон о заштити државне границе („Службени гласник РС”, бр. 97/08 и 20/15 – др. закон).

III. ОСНОВА СИСТЕМА ИЗВОЗНО-УВОЗНЕ КОНТРОЛЕ

Послови извоза и увоза наоружања и војне опреме, као и пружања брокерских услуга и техничке помоћи у овој области обављају се у три фазе:

1. Регистровање лица (правних лица и предузетника) за обављање послова извоза и увоза наоружања и војне опреме, пружања брокерских услуга и техничке помоћи;

2. Издавање дозвола за сваки конкретан посао извоза и увоза наоружања и војне опреме, пружања брокерских услуга и техничке помоћи;

3. Надзор и контрола вршења наведених послова.

1. Регистрација

Послове извоза и увоза наоружања и војне опреме, пружање брокерских услуга и техничке помоћи може да врши правно лице

и предузетник, регистровано за обављање ових делатности код надлежног министарства, према члану 7. Закона. Право обављања послова извоза и увоза наоружања и војне опреме, пружање брокерских услуга и техничке помоћи стиче се даном уписа лица у Регистар, који води Министарство. Решење о упису у Регистар важи пет година.

Начин вођења Регистра, поступак регистрације, потребна документа, као и садржина Регистра, ближе су уређени Правилником о начину вођења регистра лица овлашћених за обављање послова извоза и увоза наоружања и војне опреме, брокерских услуга и техничке помоћи15.

––––––––

15 „Службени гласник РС”, број 96/18.

 

2. Издавање дозвола

Сходно одредби члана 12. став 1. Закона „дозвола за извоз и увоз наоружања и војне опреме, пружање брокерских услуга и техничке помоћи, дозвола издата под посебним условима, као и дозвола издата по основу изузећа је исправа коју издаје Министарство”.

Правилником o обрасцу и садржини захтева за издавање дозволе, обрасцу дозволе и другим обрасцима који прате извоз и увоз наоружања и војне опреме16 дефинисана је форма захтева за издавање дозволе и других образаца, као и списак докумената које је неопходно поднети уз захтев.

У поступку одлучивања о конкретном захтеву надлежно министарство прибавља сагласност министарства надлежног за спољне послове, министарства надлежног за послове одбране, министарства надлежног за унутрашње послове и орган државне управе надлежан за послове националне безбедности у складу са чланом 16. Закона. Сходно одредби члана 16. Министарство може „у зависности од врсте наоружања и војне опреме на које се захтев односи, затражити мишљење и других министарстава, посебних организација и агенција надлежних у одговарајућој области”. Уређено је такође да „ако неки од органа не да сагласност, о издавању дозволе одлучује Влада”.

Закон уређује поступак издавања дозвола за извоз и увоз, као и дозвола за пружање брокерских услуга и услуга техничке помоћи. Поред тога предвиђено је издавање дозвола по основу изузећа од редовне процедуре уколико се:

„1) извози или увози НВО које припада безбедносним или одбрамбеним снагама Републике Србије, односно безбедносним или одбрамбеним снагама друге државе, који улазе на, прелазе преко, или излазе са царинске територије Републике Србије ради:

(1) испуњавања обавеза Републике Србије које проистичу из међународних споразума и чланства у међународним организацијама;

(2) учешћа у мултинационалним операцијама;

(3) учешћа на међународним вежбама, које се изводе на или ван територије Републике Србије.

2) извози или увози НВО у циљу пружања хуманитарне помоћи или донације у хитним случајевима.”

Поред тога, у складу са наведеном посебном процедуром, може се издати и дозвола за тзв. „некомерцијални извоз и увоз”.

Министарство може одбити издавање дозволе ако се стекну услови прописани чланом 21. Закона.

Издата дозвола се може одузети, у случајевима који су изричито наведени чланом 22. Закона.

Издата дозвола може престати да важи у случајевима предвиђеним чланом 23. Закона или се може изменити у складу са условима прописаним чланом 24. Закона.

Министарство, када је у питању увоз наоружања и војне опреме, издаје Сертификат крајњег корисника – End User Certificate. Са друге стране, када је у питању извоз контролисане робе, Министарство проверава достављени Сертификат крајњег корисника, са аспекта испуњености услова из члана 14. Закона (да није старији од 6 месеци, да садржи све неопходне елементе и да је преведен и превод оверен од стране овлашћеног судског тумача). У сарадњи са министарством надлежним за спољне послове, дипломатским путем проверава се веродостојност издатих сертификата крајњег корисника (да ли су издати од стране овлашћених органа и институција земље у коју се роба извози).

За транспорт и транзит наоружања и војне опреме неопходна су одобрења која издају надлежни органи. За транспорт копненим

––––––––

16 „Службени гланик РС”, број 28/15.

и воденим путем одобрење издаје Министарство унутрашњих послова Републике Србије, а одобрење за транспорт ваздушним путем издаје Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије, на основу претходно издате дозволе Министарства.

2.1. Критеријуми за издавање дозволе

Чланом 17. Закона уређено је десет критеријума који морају да се размотре и примене пре издавања дозволе. Закон је у потпуности усклађен са тзв. Заједничком позицијом (Common Position 944/2008). На основу наведених критеријума утврђује се да ли се издавањем дозволе:

1) угрожава поштовање међународних обавеза Републике Србије, које проистичу из чланства у Уједињеним нацијама, посебно у односу на санкције усвојене од стране Савета безбедности Уједињених нација, Организацији за европску безбедност и сарадњу и другим међународним организацијама које обавезују Републику Србију, као и споразума о забрани ширења оружја за масовно уништавање и других међународних споразума;

2) угрожава поштовање људских права у земљи крајњег одредишта или доприноси да та земља крши међународно признате одредбе хуманитарног права, као и међународних људских права;

3) омогућава избијање или наставак оружаних и других сукоба у држави крајње употребе НВО;

4) угрожава очување регионалног мира, безбедности и стабилности;

5) угрожава безбедност или одбрамбене интересе Републике Србије;

6) је супротно спољнополитичком или економском интересу Републике Србије;

7) има негативан утицај на однос државе крајњег корисника према међународној заједници, посебно њен однос према тероризму, међународно организованом криминалу и поштовању међународног права;

8) доприноси ризику преусмеравања НВО или реекспорта под непожељним условима;

9) извоз НВО одговара техничким капацитетима државе пријема;

10) приложени документи одговарају крајњој намени НВО наведеној у захтеву.

У складу са Заједничком позицијом, Законом је уређено да се захтев за издавање дозволе одбија ако садржи елементе и податке о постојању првих шест критеријума, док о постојању кршења критеријума 7–10 процену врше надлежне националне институције. Правила су политички обавезујућа за државе чланице ЕУ. Њиховом уградњом у национално законодавство и доследном применом у процедури издавања дозвола, Република Србија испуњава захтеве ЕУ за усклађивање прописа у овој области.

Приликом разматрања захтева за издавање дозволе, поред наведених критеријума, узимају се у обзир и:

а) потенцијални ефекти државе на економски, финансијски и комерцијални интерес, укључујући и дугорочни интерес у успостављању стабилних и демократских односа са трговинским партнерима;

б) потенцијални ефекти на односе са државом у коју се врши извоз;

в) потенцијални ефекти на трансформацију и оживљавање наменске индустрије;

г) потенцијални ефекти на укупни привредни развој државе.

Испуњеност критеријума процењују министарства која учествују у поступку издавања дозволе, свако према својој надлежности, на основу којих дају сагласност да ли су се стекли услови за издавање дозволе.

2.2. Надлежне институције у процесу издавања дозволе

Према члану 16. Закона, Министарство комплетан захтев за издавање дозволе доставља на сагласност министарству надлежном за послове одбране, министарству надлежном за спољне послове и министарству надлежном за унутрашње послове, као и органу државне управе надлежном за послове националне безбедности.

Министарство може, у зависности од врсте НВО на које се захтев односи, затражити мишљење и од других министарстава, посебних организација и агенција надлежних у одговарајућој области.

Министарство може у поступку одлучивања о захтеву обавити консултације са другим органима, организацијама и агенцијама надлежним за примену овог закона.

3. Надзор и контрола

Министарство врши надзор над пословима увоза и извоза НВО, пружањем брокерских услуга и техничке помоћи, као и над спровођењем прописа донетих на основу Закона, у сарадњи са министарством надлежним за послове одбране, министарством надлежним за унутрашње послове и министарством надлежним за спољне послове, као и органом државне управе надлежним за послове националне безбедности. У случају потребе, Mинистарство сарађује и са другим министарствима, агенцијама и посебним организацијама надлежним у одговарајућој области.

Царински органи, органи служби безбедности и надлежни инспекцијски органи у оквиру својих овлашћења спроводе сталну контролу над вршењем наведених послова.

Царинску контролу врши Управа царина и тромесечно обавештава Министарство о реализацији издатих дозвола.

Сходно одредби члана 36. Закона, током вршења царинске контроле НВО која је предмет извоза и увоза, царински органи могу, у оквиру својих надлежности, прекинути спровођење царинског поступка извоза или увоза НВО, о чему ће одмах обавестити Министарство.

Обавезе царинских органа у спровођењу одредаба Закона, сходно члану 37. Закона, прописане су Правилником о обавезама царинских органа у поступку извоза, увоза и транзита наоружања и војне опреме17.

На основу овог правилника, царински органи приликом давања одобрења за стављање контролисане робе у одговарајући царински поступак, дужни су да утврде да ли је уз јединствену царинску исправу приложена дозвола издата од стране Министарства и да ли подаци из дозволе о обављању послова извоза и увоза НВО, пружању брокерских услуга и техничке помоћи одговарају подацима из декларације и стварном стању робе.

Такође, царински органи, приликом провере декларације за поступак транзита наоружања и војне опреме, дужни су да утврде да ли је уз декларацију приложено одобрење из члана 31. Закона о извозу и увозу наоружања и војне опреме, односно одобрење министарства надлежног за унутрашње послове за транзит НВО копненим и воденим путем или одобрење Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије, уз сагласност министарства надлежног за спољне послове и министарства надлежног за послове одбране.

Сходно члану 4. Правилника, царински органи ће привремено задржати контролисану робу, ако утврде да:

1) уз декларацију није приложена одговарајућа дозвола;

2) подаци наведени у декларацији не одговарају подацима наведеним у дозволи;

3) стварно стање робе не одговара подацима наведеним у дозволи.

О прекиду царинског поступка и привременом задржавању робе царински орган је дужан да одмах обавести Министарство, уз навођење разлога због којих је то учињено.

Министарство унутрашњих послова врши контролу и надзор превоза и транзита наоружања и војне опреме, оружја и муниције и експлозивних материја, преко државне границе и на територији Републике Србије18.

Значајно је истаћи, да, сходно члану 34. Закона, лица која се баве извозом и увозом наоружања и војне опреме, пружањем брокерских услуга и техничке помоћи у вези са наведеном робом, као и лица која се баве транспортом или транзитом дужна су да надлежним органима наведеним у члану 33. Закона, омогуће увид ради надзора у свим фазама промета, транспорта, транзита и складиштења НВО.

Извозник, увозник, брокер или пружалац техничке помоћи, као и лице које набавља и чува НВО, предузима све потребне мере у циљу спречавања нестанка или оштећења НВО.

У случају нестанка или оштећења НВО, наведено лице је дужно да одмах обавести министарство надлежно за унутрашње послове, као и Министарство у року од 24 часа од момента нестанка или оштећења НВО.

Извозник, увозник, брокер и пружалац техничке помоћи, дужан је да чува документацију о промету НВО најмање 10 година по обављеном послу, да омогући извршење контроле и надзора и обезбеди потребну помоћ у њеном спровођењу и да се придржава услова наведених у дозволи.

У Министарству, сходно одредбама Закона, формирана је база података која се, употребом одговарајуће наменски пројектоване вишекорисничке рачунарске програмске апликације, редовно ажурира. Наведена база података је тако пројектована да обухвата све податке значајне за систем извозно-увозне контроле спољнотрговинског промета контролисане робе и то у обиму и облику који захтева извештавање по дефинисаним националним и регионалним годишњим извештајима као и извештајем УН о промету малог и лаког и конвенционалног наоружања и предстојећим обавезама у смислу извештавања у складу са обавезама које пристичу из Споразума о трговини наоружањем.

––––––––

17 „Службени гласник РС”, број 32/15. Правилник је донео министар финансија ради пуне примена Закона („Службени гласник РС”, број 107/14).

18 Закон о оружју и муницији („Службени гласник РС”, број 20/15).

 

IV. СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД

Одељак 1

Списак лица уписаних у Регистар лица овлашћених за обављање послова извоза и увоза наоружања и војне опреме, брокерских услуга и техничке помоћи у 2018. години

Списак лица уписаних у Регистар лица овлашћених за обављање послова извоза и увоза наоружања и војне опреме, брокерских услуга и техничке помоћи у 2018. години, чине лица која се по први пут региструју за извоз и увоз наоружања и војне опреме, пружање брокерских услуга и услуга техничке помоћи, као и лица која су поново уписана (пререгистрована) током 2018. године. Пререгистрација лица уписаних током 2013. године се вршила сукцесивно током 2018. године у зависности од датума уписа и протека законом прописаног рока важења решења од пет (5) година.

У 2018. години, у поменути регистар, уписано је 35 нових привредних субјекта, а пререгистровано 17. Према правној форми, у укупном броју уписаних и пререгистрованих у 2018. години, доминирају друштва са ограниченом одговорношћу (187 лица), што чини 92,27% уписаних, док је број акционарских друштава (11) значајно мањи, са процентуалним учешћем од 6,86%, и два предузетника, што чини 0,85%.

Анализирајући облик власништва капитала регистрованих и пререгистрованих привредних субјеката, преовлађује приватна власничка структура са око 89,27% (208 лице), државна са око 6,43% (15 лица) и мешовита са 4,21% (10 лица).

Према пореклу оснивачког капитала уписаних и пререгистрованих лица у Регистар, на дан 31. децембра 2018. године, преовлађује домаћи капитал са око 93,56% (218 лица), док је учешће страног око 3,86% (9 лица), односно мешовитог капитала око 2,57% (6 лица).

Полазећи од критеријума утврђених Законом о рачуноводству19, у броју уписаних и пререгистрованих у 2018. години је: 55,79% односно 130 микро привредних субјеката, 32,18% односно 75 малих, 6,43% односно 15 средњих, 5,57% односно 13 великих привредних субјеката и 0,85% односно два предузетника.

Одељак 2

Подаци о издатим дозволама за извоз НВО, према дестинацији извоза, разврстано према НКЛ НВО

За извоз наоружања и војне опреме у 2018. години je издато 376 дозвола, у укупној вредности од око 825 милиона УСД20. У односу на 2017. годину број укупно издатих дозвола већи је за око 2,5%, док је укупна вредност издатих дозвола смањена за око 79 мил. УСД (за око 9%).

Издате су дозволе за извоз НВО купцима у 69 земаља, што у односу на 2017. годину значи да је тржиште проширено за две земље.

Према броју издатих дозвола, најатрактивније су следеће дестинације: Република Бугарска (28), Република Кипар (27), Босна и Херцеговина (25), Уједињени Арапски Емирати (22), Сједињене Америчке Државе (21), Црна Гора (18), Румунија (13), Краљевина Белгија и Република Сингапур (по 11),. За ових 9 дестинација у 2018. години је издато 176 дозвола, што чини 47% од укупног броја издатих дозвола за извоз НВО.

У периоду 2005–2018. године је издато 5.026 дозволa за извоз НВО.

Видети Графикон број 1.

Вредносно гледано, најзначајније извозне дестинације у 2018. години су биле: Уједињени Арапски Емирати (165,26 мил. УСД односно око 20% укупне одобрене вредности), Сједињене Америчке Државе (133,99 мил. УСД, односно око 16%), Република Кипар (96,15 мил. УСД, односно око 12%), Краљевина Саудијска Арабија (60,64 мил. УСД, односно око 7%), Девичанска острва (Британска; 50,79 мил. УСД односно око 6%), Република Камерун (43,70 мил. УСД, односно око 5%), Република Бугарска (26,68 мил. УСД, односно око 3%) и Краљевина Белгија (25 мил. УСД, односно око 3%).

Укупна вредност закључених спољнотрговинских послова извоза, према издатим дозволама извозницима за првих осам дестинација износи 602,21 мил. УСД што чини око 73% од укупне вредности издатих дозвола за извоз НВО у 2018. години. Вредност издатих дозвола за све остале дестинације извоза износи 222,32 мил. УСД што чини око 27% од укупне вредности издатих дозвола за извоз НВО у 2017. години.

Видети Графикон број 6.

У периоду 2005–2018. године укупна вредност издатих дозвола за извоз НВО износи 8.411,7 мил. УСД. За упоредне вредности извоза и увоза НВО по годинама видети Графикон број 2.

––––––––

19 „Службени гласник РС”, број 62/13 – др. закон.

20 Исказано у милионима америчких долара, у даљем тексту мил. УСД.

 

Одељак 3

Подаци о издатим дозволама за увоз НВО, према дестинацији увоза, разврстано према НКЛ НВО

За увоз наоружања и војне опреме у 2018. години је издато 221 дозвола, у укупној вредности од око 520 мил. УСД. У односу на 2017. годину издато је 42 дозволе мање(око 16%), али је укупна вредност издатих дозвола повећана за 233,93 мил. УСД (за око 80%).

Издате су дозволе за увоз из 34 земље, за једну више него у претходној години.

Највећи број издатих дозвола за увоз НВО у 2018. години се односио на увоз из: Босне и Херцеговине (21), Републике Аустрије (17), Сједињених Америчких Држава (16), Републике Белорусије (16), Републике Словеније (14), Савезне Републике Немачке (13) и Чешке Републике (11). Број увозних дозвола издатих за горе наведених седам земаља износи 108, што чини 49% од броја укупно издатих увозних дозвола и указује на већу концентрацију увоза из малог броја земаља.

У периоду 2005–2018. године је издато укупно 2.379 дозвола за увоз НВО.

Видети Графикон број 1.

Вредносно гледано, најважније увозне дестинације су: Руска Федерација (424,27 мил. УСД, односно око 82% укупне вредности издатих дозвола), Босна и Херцеговина (20,11 мил. УСД, односно око 4%), Република Белорусија (16,96 мил. УСД, односно око 3%), и Република Бугарска (13,39 мил. УСД, односно око 3%).

Укупна вредност закључених спољнотрговинских послова увоза, према издатим дозволама за првих десет дестинација износи 504,01 мил. УСД, што чини око 97% вредности свих издатих дозвола. Увоз са свих осталих дестинација износи 16,46 мил. УСД, или око 3% од укупне вредности издатих увозних дозвола.

Видети Графикон број 7.

У периоду 2005–2018. године укупна вредност издатих дозвола за увоз НВО износи скоро две милијарде УСД (1.876.95 мил.).

Видети Графикон број 2.

Одељак 4

Подаци о реализацији извоза по издатим дозволама за извоз НВО, према дестинацији извоза, разврстано према НКЛ НВО

У овом одељку је приказана реализација извоза по дозволама издатим за извоз НВО у 2018. години (видети Одељак 2) и реализација дозвола које су издате у претходним годинама са роком важења у 2018. години, а нису реализоване или су делимично реализоване пре године извештавања.

Укупна реализација извоза НВО је износила 458,76 мил. УСД. Посматрајући вредност издатих дозвола, реализација извоза у 2018. години износи око 56% одобреног извоза21. У односу на 2017. годину смањена је вредност реализованог извоза за 87,51 мил. УСД (за око 16%) и опао је проценат реализације издатих дозвола са 60,48% на 55,64%. За упоредни преглед одобрених и реализованих вредности по годинама видети Графикон број 4.

Највећа вредност у реализацији извоза је остварена извозом у: Уједињене Арапске Емирате (147,05 мил. УСД, односно око 32% укупног реализованог извоза), Сједињене Америчке Државе (58,36 мил. УСД, односно око 13%), Девичанска острва (Британска) и Републику Бугарску (по око 34 мил. УСД односно 7%), Републику Кипар 24,51 мил. УСД односно 5%), Републику Индонезију и Социјалистичку Републику Вијетнам (по око 16 мил. УСД, односно 4%) и Краљевину Судијску Арабију (13,22 мил. УСД односно 3%).

Извоз НВО у првих једанаест земаља износи 371,57 мил. УСД, што чини око 81% укупне реализације извоза НВО у 2018. години.

У периоду 2005–2018. године укупна вредност реализованих дозвола за извоз НВО износи преко три милијарде УСД (3.327,66 мил. УСД). У овом периоду је остварен значајан суфицит у спољнотрговинској размени у области НВО, у кумулативном износу од преко 2,5 милијарди УСД (2.618,44 мил. УСД).

Видети Графикон број 3.

Одељак 5

Подаци о реализацији увоза по издатим дозволама за увоз НВО, према дестинацији увоза, разврстано према НКЛ НВО

У овом одељку је приказана реализација увоза по дозволама издатим за увоз НВО у 2018. години (видети Одељак 3) и реализација дозвола које су издате у претходним годинама са роком важења у 2018. години, а нису реализоване или су делимично реализоване у години издавања.

Укупна реализација увоза НВО је износила 99,96 мил. УСД. Посматрајући вредност издатих дозвола, реализација увоза у 2018. години износи свега око 20% одобреног увоза. У односу на 2017. годину смањена је вредност реализованог увоза за 27,13 мил. УСД (за око 21%), а проценат реализације издатих дозвола се смањио са око 44% на око 19%. Нереално мали проценат реализације узрокован је тиме што неколико највреднијих дозвола које су одобрене у 2018. години нису реализоване у току исте године. За упоредни преглед одобрених и реализованих вредности по годинама видети Графикон број 5.

Највећа вредност у реализацији увоза НВО у 2018. години је остварена увозом из: Руске Федерације (41,99 мил. УСД, односно око 42% укупног реализованог увоза), Босне и Херцеговине (15,5 мил. УСД, односно око 16%), Републике Белорусије и Краљевине Белгије (по око 9 мил. УСД односно око 9%), Републике Бугарске (5,84 мил. УСД, односно око 6%), Швајцарске Конфедерације (4 мил. УСД односно око 4%), Републике Словеније (2,78 мил. УСД, односно око 3%), Црне Горе (2,02 мил. УСД односно око 2%), САД (1,49 мил. УСД односно око 1,5%) и Словачке Републике (1,28 мил. УСД, односно око 1,2%).

Увоз НВО из првих десет земаља износи 93,16 мил. УСД, што чини око 93% укупне реализације увоза НВО у 2018. години.

Видети Графикон број 7.1.

У периоду 2005–2018. године укупна вредност реализованих дозвола за увоз НВО износи 709,21 мил. УСД.

Видети Графикон број 3.

––––––––

21 Наведени проценат изведен је само у односу на извоз одобрен у 2018. години.

Одељак 6

Подаци о одбијеним захтевима, одузетим дозволама и дозволама за које је престала важност, за извоз НВО(према дестинацији извоза, разврстано према НКЛ НВО).

У 2018. години одбијено је девет захтева за извоз наоружања и војне опреме и то за следеће дестинације крајњих корисника: Пољска (четири захтева), Кина (2) и Француска, Кенија и Чешка (по један захтев).

Одељак 7

Подаци о одбијеним захтевима, одузетим дозволама и дозволама за које је престала важност, за увоз НВО (према дестинацији извоза, разврстано према НКЛ НВО).

За увоз наоружања и војне опреме у 2018. години одбијена су три захтева (два захтева за крајњег корисника у Словенији и један за крајњег корисника у Руској Федерацији). Одузетих дозвола као ни дозвола за које је престала важност на основу решења Министарства није било.

ПРИЛОЗИ

Прилог 1: НАЦИОНАЛНА КОНТРОЛНА ЛИСТА НВО И ЈЕДИНИЦЕ МЕРА

Прилог 1.1. Извод из националне контролне листе наоружања и војне опреме

1. Оружје глатке цеви калибра мањег од 20 mm, остало наоружање и аутоматско оружје калибра 12,7 mm или мањег и прибор, те за њих специјално пројектоване компоненте.

2. Оружја глатке цеви калибра 20 mm или већег, остала оружја или наоружање калибра већег од 12,7 mm, бацачи и прибор, и за њих специјално пројектоване компоненте.

3. Муниција и упаљачи за муницију, и за њих специјално пројектоване компоненте.

4. Бомбе, торпеда, ракете, пројектили, остале експлозивне направе и пуњења као и припадајућа опрема и прибор, специјално пројектована за војну употребу као и компоненте специјално пројектоване за горе наведено.

5. Управљање ватром и одговарајућа опрема за узбуњивање и упозоравање, као и сродни системи, опрема за тестирање, захватање и закључавање циља и заштиту, како следи, специјално пројектована за војну употребу, и компоненте и прибор специјално пројектовани за горе наведено.

6. Копнена возила и компоненте.

7. Хемијски агенси и „биолошки агенси”, „агенси за сузбијање немира”, радиоактивни материјали, с тим у вези опрема, компоненте и материјали.

8. „Енергетски материјали” и одговарајуће супстанце.

9. Ратни бродови и борбена пловна средства (површинска или подводна), специјална морнаричка опрема и прибор, компоненте и друга површинска пловила.

10. „Ваздухоплови”, „летелице лакше од ваздуха”, „беспилотне летелице” („УАВ”), ваздухопловни мотори и ваздухопловна опрема, сродна опрема и компоненте, специјално пројектоване или модификоване за војну употребу.

11. Електронска опрема, „свемирске летелице” и њихове компоненте које се не контролишу ни по једној другој основи на овој НКЛ НВО.

12. Системи оружја с великом кинетичком енергијом и припадајућа опрема, као и за њих специјално пројектоване компоненте.

13. Оклопна или заштитна опрема и конструкције и компоненте.

14. „Специјализована опрема за војну обуку” или симулиране војне сценарије, симулатори специјално пројектовани за обуку за коришћење било које врсте ватреног оружја или наоружања које контролишу тач. 1. или 2. и за то специјално пројектоване компоненте и прибор.

15. Опрема за приказ слике или за противмере, специјално пројектована за војну употребу и за то специјално пројектоване компоненте и прибор.

16. Откивци, одливци и остали недовршени производи, специјално пројектовани за производе који подлежу контроли по тач. 1. до 4, 6, 9, 10, 12. или 19.

17. Разноврсна опрема, материјали и „библиотеке”, и за то специјално пројектоване компоненте.

18. Опрема за „производњу” и компоненте наведене на овој НКЛ НВО.

19. Системи наоружања усмерене енергије (DEW), с тим повезана опрема или опрема за противмере и тест модели, и за њих специјално пројектоване компоненте.

20. Криогеничка и „суперпроводљива” опрема, и компоненте специјално пројектоване за њу.

21. „Софтвер”.

22. „Технологија”.

Прилог 1.2: Преглед коришћених јединица мера

Доле наведене ознаке у Одељцима извештаја, имају следеће значење:

GN – гарнитура

KD – комад

LT – литар

ML – милилитар

TN – тона

KG – килограм

GR – грам

MD – дужни метар

M2 – квадратни метар