На основу члана 44. Закона о Програму заштите учесника у кривичном поступку („Службени гласник РС”, број 85/05),
Министар правде доноси
ПРАВИЛНИК
о начину спровођења Програма заштите учесника у кривичном поступку у заводима за извршење заводских санкција
„Службени гласник РС“, број 19 од 7. марта 2006.
Члан 1.
Овим правилником уређује се начин спровођења Програма заштите учесника у кривичном поступку (у даљем тексту: Програм заштите) према лицима укљученим у Програм заштите којима је одређен притвор, односно која се налазе на издржавању казне затвора (у даљем тексту: заштићено лице).
Члан 2.
Министар надлежан за правосуђе, на предлог директора Управе за извршење заводских санкција (у даљем тексту: директор Управе), одређује заводе у којима се образују одељења за заштићена лица.
Одељење из става 1. овог члана је одељење затвореног типа изван састава служби у заводу, у коме се обављају послови физичко-техничког обезбеђења простора и лица, вођење прописаних евиденција, послови здравствене заштите, административно-правни послови и спроводе мере заштите у складу са Програмом заштите.
Члан 3.
Одељењем за заштићена лица руководи начелник кога одређује министар надлежан за правосуђе, на предлог директора Управе. Начелник одељења одговоран је за рад одељења и свој рад управнику завода, директору Управе и министру надлежном за правосуђе.
Члан 4.
Лица која обављају послове и задатке у одељењу за заштићена лица дужна су да све податке и сазнања у вези са заштићеним лицем и спровођењем Програма заштите до којих дођу чувају као службену тајну.
Члан 5.
У одељење за заштићена лица прима се заштићено лице коме је на основу одлуке надлежног суда одређен притвор, односно које је упућено на издржавање казне затвора.
Уз одлуку надлежног суда из става 1. овог члана, одељењу за заштићена лица доставља се и писмени налог Јединице за заштиту за пријем заштићеног лица у одељење са мерама за спровођење Програма заштите.
Одељење за заштићена лица издаје Јединици за заштиту потврду о пријему заштићеног лица која садржи датум, час и минут пријема.
Члан 6.
Непосредно после пријема заштићено лице прегледа лекар.
Лекарски налаз уноси се у здравствени картон који се чува на посебном месту. Подаци из здравственог картона заштићеног лица достављају се и Јединици за заштиту.
Подаци из здравственог картона заштићеног лица сматрају се службеном тајном.
Члан 7.
Заштићено лице се смешта одвојено од других лица у засебну просторију која одговара савременим здравствено-хигијенским условима.
Заштићено лице се смешта у просторију од најмање осам кубних метара простора, која је загрејана и довољно осветљена.
Просторија мора располагати сантираним уређајима и другим средствима за одржавање личне хигијене.
Члан 8.
Заштићено лице има право на посете блиских сродника, а по његовом захтеву и других лица, као и браниоца или пуномоћника који га заступа или кога је он позвао ради давања пуномоћја о заступању.
Заштићено лице које је страни држављанин или лице без држављанства има право на посету дипломатско-конзуларног представника државе чији је држављанин, односно државе која штити његове интересе или надлежних органа и организација Републике Србије и надлежних међународних организација.
Посету одобрава и надзире, односно поједине посете може забранити надлежни суд, односно Јединица за заштиту, ако би услед тога могла да настане штета за вођење поступка, као и у интересу безбедности и спровођења Програма заштите.
Заштићеном лицу мора бити омогућено да без ограничења општи са Јединицом за заштиту.
Писмени и лични контакт са заштићеним лицем обезбеђује Јединица за заштиту у сарадњи са одељењем за заштићена лица.
Члан 9.
Заштићено лице има право на лекарску помоћ и здравствену заштиту.
О извршеном лекарском прегледу, лечењу или извршеним медицинским интервенцијама сачињава се документација која је доступна заштићеном лицу, његовом браниоцу и Јединици за заштиту.
Специјалистички лекарски преглед одобрава надлежни суд, односно Јединица за заштиту на захтев лекара опште праксе из одељења за заштићена лица или на захтев самог заштићеног лица.
Специјалистички лекарски преглед може обављати лекар кога заштићено лице изабере уз сагласност Јединице за заштиту.
Члан 10.
Права заштићеног лица се могу ограничити само ако је то потребно ради његове личне безбедности, спречавања бекства или разлога који би могао утицати на вођење поступка, односно спровођење Програма заштите.
Ограничења права заштићеног лица одређује надлежни суд, односно директор Управе, уз сагласност Јединице за заштиту.
Члан 11.
О свакој повреди кућног реда заштићеног лица обавештавају се директор Управе, надлежни суд и Јединица за заштиту. Одељење за заштићена лица обавезно обавештава директора Управе, надлежни суд и Јединицу за заштиту о разлозима примене мера принуде према заштићеном лицу.
Члан 12.
Мере прикривања идентитета и података о власништву и промене идентитета спроводе се на начин који одреди Јединица за заштиту.
За време притвора или издржавања казне затвора Јединица за заштиту у сарадњи са одељењем за заштићена лица припрема заштићено лице за нове услове живота, у случају одређивања мере промене идентитета.
Члан 13.
Заштићено лице се само по налогу надлежног суда, односно Јединице за заштиту може извести из одељења за заштићена лица и спровести другим органима.
Спровођење из става 1. овог члана извршава Јединица за заштиту.
Члан 14.
Заштићено лице може бити премештено у други завод у коме је образовано одељење за заштићена лица из разлога безбедности, спречавања бекства или другог разлога који би могао утицати на вођење кривичног поступка, односно спровођење Програма заштите.
Одлуку о премештају из става 1. овог члана доноси директор Управе, уз сагласност надлежног суда, односно Јединице за заштиту.
Премештање притвореника, односно лица које издржава казну затвора у други завод може се извршити као хитна мера, у складу са законом, и пре укључења овог лица у Програм заштите, по наредби руководиоца Јединице за заштиту.
Члан 15.
Начелник одељења за заштићена лица дужан је да о свему од значаја за положај заштићеног лица и спровођење Програма заштите без одлагања обавести Јединицу за заштиту.
Јединици за заштиту мора бити омогућено да, у циљу спровођења Програма заштите, без ограничења општи са заштићеним лицем.
Члан 16.
Пре отпуштања заштићено лице прегледа лекар, а лекарски налаз се уноси у здравствени картон заштићеног лица.
Члан 17.
У односу на питања која нису ближе регулисана овим правилником, примењиваће се одредбе Закона о Програму заштите учесника у кривичном поступку, Законика о кривичном поступку, Закона о извршењу кривичних санкција и подзаконских аката донетих на основу тих закона.
Члан 18.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Број 110-00-16/2006-05
У Београду, 28. фебруара 2006. године
Министар,
Зоран Стојковић, с.р