Zakon

На основу члана 171. став 5. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон и 10/19 и 6/20),

Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИК

о испиту и стручном усавршавању просветних саветника

"Службени гласник РС", број 14 од 21. фебруара 2020.

Предмет Правилника

Члан 1.

Овим правилником уређују се: програм, начин и рок за полагање, састав и начин рада комисије министарства надлежног за послове образовања пред којом се полаже испит за просветног саветника, образац уверења о положеном испиту, накнада за рад чланова комисије, програм и облици стручног усавршавања просветног саветника и друга питања у вези са стручним усавршавањем просветних саветника.

Програм испита за просветног саветника

Члан 2.

Испит за просветног саветника (у даљем тексту: испит) има за циљ да утврди поседовање неопходних знања и способности за просветног саветника, као и да је овладао вештинама потребним за вршење стручно-педагошког надзора.

Програм испита садржи шире области из којих кандидат самостално бира ужу област и предлаже тему за писмени рад који се оцењује на усменом делу испита.

Програм испита дат је у Прилогу 1 који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Полагање испита

Члан 3.

Испит полаже државни службеник министарства надлежног за послове образовања (у даљем тексту: Министарство) који обавља послове просветног саветника (у даљем тексту: запослени).

Испит може да полаже и други запослени у Министарству ако испуњава услове за просветног саветника.

Рок за полагање испита

Члан 4.

Запослени из члана 3. став 1. овог правилника подноси захтев за одобравање полагања испита најкасније у року од шест месеци од дана пријема у радни однос, односно од распоређивања на радно место на коме се обављају послови просветног саветника.

Ако рок за полагање испита истиче у време трајања летњег школског распуста, испит се полаже најкасније до 30. септембра текуће године.

Запослени из члана 3. став 2. овог правилника захтев за одобравање полагања испита подноси министру надлежном за послове образовања (у даљем тексту: министар) и дужан је да га положи у року од шест месеци од дана када му је одобрено полагање.

Испит

Члан 5.

Испит се састоји из:

1) писменог рада,

2) остваривања непосредног увида у рад установе, односно дома ученика, наставника, васпитача, стручног сарадника и директора, у складу са изабраном темом,

3) образлагања оцене остварености посећеног облика образовно-васпитног рада коме је присуствовао и одбране писменог рада.

Комисија за полагање испита

Члан 6.

Министар образује комисију за полагање испита (у даљем тексту: Комисија) која има пет чланова, од којих је један председник и четири члана Комисије, и то: три члана из реда запослених у Министарству, који имају положен испит за просветног саветника и по једног члана из Завода за унапређивање образовања и васпитања и Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

За члана Комисије именује се лице које је стекло високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалистичке академске студије) или на основним студијама у трајању од најмање четири године, по прописима који су уређивали високо образовање до 10. септембра 2005. године и најмање осам година рада у области образовања, односно у државним органима, органима аутономне покрајине или органима јединице локалне самоуправе на пословима образовања и васпитања и лиценцу за наставника, васпитача и стручног сарадника.

Организацију полагања испита и административне послове за Комисију обавља секретар Комисије, државни службеник из јединице за кадрове Министарства.

Министар образује једну или више испитних комисија, по потреби.

Начин полагања испита

Члан 7.

Запослени подноси Комисији захтев и образложени предлог теме за писмени рад.

Комисија у року од 15 дана од дана подношења захтева и образложеног предлога теме:

1) доноси одлуку о прихватању образложеног предлога теме,

2) одређује установу или дом ученика где ће запослени остварити непосредан увид у рад установе, односно дома ученика, наставника, васпитача, стручног сарадника и директора,

3) одређује место и време одбране писменог рада и образлагања оцене остварености посећеног облика образовно-васпитног рада коме је запослени присуствовао.

Уколико Комисија не прихвати предложену тему, одређује нову тему у оквиру шире области коју је запослени изабрао.

Запосленом и установи, односно дому ученика где се врши непосредан увид у њихов рад доставља се, 15 дана пре полагања испита, писмено обавештење о полагању испита које садржи:

1) тему за писмени рад,

2) време и начин предаје рада Комисији,

3) установу, односно дом ученика где ће се вршити непосредан увид у рад установе, односно дома ученика, наставника, васпитача, стручног сарадника и директора,

4) место и време одбране писменог рада и образлагања оцене остварености посећеног облика образовно-васпитног рада коме је запослени присуствовао,

5) састав Комисије пред којом се полаже испит.

Ток испита

Члан 8.

Испит се полаже у Министарству или у установи, односно дому ученика где се врши непосредан увид у рад установе, односно дома ученика, наставника, васпитача, стручног сарадника и директора.

Испит почиње достављањем пет примерака писменог рада председнику Комисије у року од седам радних дана од дана пријема обавештења о полагању испита. Председник комисије доставља рад члановима Комисије.

Писмени рад има до 10 страна куцаног текста, формат А4, маргине 2,5 и писмо Times New Roman, величине слова 12 pt и прореда 1, и израђује се у пет примерака. Комисија прегледа писани рад у року од пет радних дана од дана пријема рада.

Сваки члан Комисије даје оцену са образложењем за писмени рад, а завршна оцена се доноси усаглашавањем свих чланова Комисије.

Запослени који је за писани рад добио оцену „положио”, приступа полагању преосталог дела испита.

Оцењивање на испиту

Члан 9.

Комисија оцењује одвојено сваки део испита и на основу тога даје оцену о испиту у целини.

Успех запосленог на испиту се оцењује описном оценом „положио” или „није положио”.

Запослени који покаже неопходна знања, вештине и способности за просветног саветника у сва три дела испита, оцењује се оценом „положио”.

Запосленом који положи испит издаје се уверење о положеном испиту за просветног саветника.

Запослени који не покаже неопходна знања, вештине и способности за просветног саветника у најмање једном од три дела испита, оцењује се оценом „није положио”.

Испит није положио ни запослени који без оправданог разлога није предао писмени рад у року, није приступио извођењу одговарајућег облика образовно-васпитног рада у установи или дому ученика или је у току испита одустао од даљег полагања.

Запослени који није положио испит упућује се на поновно полагање испита у року из члана 4. став 2. овог правилника.

Одлагање полагања испита

Члан 10.

Ако је запослени спречен да приступи полагању испита или дела испита, дужан је да о томе обавести Министарство до почетка испита или дела испита и да у року од три дана од дана када је обавестио Министарство, достави доказе о разлозима спречености.

Министарство процењује оправданост разлога због којих запослени није приступио полагању испита или дела испита.

Ако су разлози за одлагање испита оправдани, Министарство одређује нови рок за полагање испита и о томе обавештава запосленог.

Записник

Члан 11.

О току испита води се записник који потписују председник и сви чланови Комисије.

Записник садржи: састав Комисије и решење министра којим је Комисија именована, име и презиме запосленог, број и датум обавештења о полагању испита, назив теме писменог рада, време, место, назив и адреса установе или дома ученика у којој је остварен непосредан увид у рад установе, односно рад дома ученика, наставника, васпитача, стручног сарадника и директора, који пут запослени полаже испит, место и време одбране писменог рада и образлагања оцене остварености посећеног облика образовно-васпитног рада коме је запослени присуствовао, оцена за сваки део испита и испит у целини, податке о одлагању или прекиду испита, односно његовог дела, време завршетка испита, потписе председника и чланова Комисије и друге податке од значаја за полагање испита.

Саставни део записника је и писмени рад запосленог.

Уверење о положеном испиту

Члан 12.

Министарство издаје уверење запосленом који је положио испит за просветног саветника.

Уверење потписује председник Комисије и министар.

Образац уверења о положеном испиту штампа се на 120-грамској хартији, величине 21 x 29 cm.

Образац уверења из става 3. овог члана дат је у Прилогу 2 који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Накнада за рад чланова Комисије

Члан 13.

Члановима Комисије и секретару Комисије припада накнада за рад у висини коју утврђује министар.

Облици стручног усавршавања просветног саветника

Члан 14.

Просветни саветник је дужан да се стручно усавршава.

Стручно усавршавање просветног саветника остварују се као:

1) индивидуално стручно усавршавање,

2) стручно усавршавање просветних саветника у групи.

Индивидуално стручно усавршавање просветних саветника може се реализовати на иницијативу просветног саветника и на основу упућивања од стране Министарства.

Стручно усавршавање просветних саветника у групи може се реализовати на нивоу школске управе, учешћем групе просветних саветника или учешћем свих просветних саветника.

Индивидуално и стручно усавршавање просветних саветника у групи остварује се кроз:

1) стално праћење и проучавање прописа, електронских и штампаних стручних публикација и других материјала у вези са развојем образовне теорије и праксе у земљи и свету,

2) организовање консултација и међусобну размену мишљења и искустава просветних саветника о спровођењу стручно-педагошког надзора и спољашњег вредновања рада установа,

3) учешће на семинарима одобреним у складу са прописима којима се уређује стално стручно усавршавање наставника, васпитача и стручних сарадника,

4) учешће на курсевима, студијским путовањима у земљи и иностранству, стручним састанцима, саветовањима, конгресима, симпозијумима,

5) учешће у раду, организованим обукама и размени искуства са запосленима у високошколским установама, институтима, заводима, центрима за стручно усавршавање, истраживачким станицама и другим организацијама у земљи и иностранству,

6) припрему просветног саветника за водитеља обука који ће реализовати одређене програме стручног усавршавања за просветне саветнике или за друге учеснике и на друге начине.

Програм стручног усавршавања просветног саветника

Члан 15.

Стручно усавршавање просветног саветника подразумева сваки облик обуке чији је циљ одржавање постојећих или стицање нових знања, вештина и способности неопходних за извршавање послова просветног саветника.

Програм стручног усавршавања просветног саветника обухвата стручно усавршавање које се односи на:

1) стручно-педагошки надзор,

2) подршку самовредновању рада у образовно-васпитним установама,

3) вршење спољашњег вредновања рада установа,

4) праћење спровођења огледа у систему образовања и васпитања,

5) подршку у реализацији завршног испита,

6) праћење и вредновање квалитета рада директора,

7) подршку школама у оцењивању ученика,

8) подршку у реализацији државних и међународних испитивања,

9) подршку установама у превенцији дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања,

10) подршку установама у развијању инклузивног образовања,

11) друге послове из надлежности рада просветног саветника.

Програм стручног усавршавања просветних саветника дат је у Прилогу 3 који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Престанак важења ранијег прописа

Члан 16.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о испиту и стручном усавршавању просветних саветника („Службени гласник РС”, бр. 78/13 и 86/13).

Ступање на снагу

Члан 17.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број 110-00-20/2020-04

У Београду, 12. фебруара 2020. године

Министар,

Младен Шарчевић, с.р.

Прилози

Прилог 1 - Програм испита за просветног саветника

Прилог 2 - Уверење о положеном испиту за просветног саветника

Прилог 3 - Програм стручног усавршавања просветних саветника