Zakon

На основу члана 6. став 3. Закона о уџбеницима („Службени гласник РС”, број 27/18),

Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИК

о начину прилагођавањa уџбеника

"Службени гласник РС", број 21 од 6. марта 2020.

Предмет правилника

Члан 1.

Овим правилником уређује се начин прилагођавања уџбеника и уџбеничког комплета (у даљем тексту: уџбеник) за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом.

Прилагођени уџбеник

Члан 2.

Прилагођени уџбеник, у смислу овог правилника, је претходно по закону одобрени уџбеник који је прилагођен у погледу писма и/или формата за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, у складу са њиховим потребама и могућностима.

Начин прилагођавања

Члан 3.

Уџбеник се прилагођава у погледу писма и/или формата, тако да прилагођени уџбеник може бити:

1) штампан Брајевим писмом,

2) штампан увећано на одговарајућем папиру,

3) прилагођен у електронском/дигиталном формату,

4) прилагођен за коришћење асистивне технологије.

Тим за инклузивно образовање школе коју ученик похађа утврђује вид прилагођавања уџбеника у складу са законом, а након обављених консултација са стручњацима и уз сагласност родитеља, односно другог законског заступника.

Прилагођавање уџбеника у штампаној форми

Члан 4.

Прилагођени уџбеник у штампаној форми је уџбеник на Брајевом писму и са увећаним фонтом. Изузетно, из техничких разлога, формат прилагођеног штампаног уџбеника се може разликовати од формата стандардног уџбеника.

Упутство за прилагођавање уџбеника у штампаној форми дат је у Прилогу 1, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Прилагођавање уџбеника у електронском/дигиталном формату

Члан 5.

Полазећи од потреба и могућности ученика, издавач припрема прилагођени уџбеник тако што делове његовог садржаја израђује у следећим електронским облицима:

1) текст,

2) звук,

3) слика,

4) видео.

Прилагођени уџбеник за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, односно за ученике који се образују по индивидуалном образовном плану, може бити израђен мултимедијално, односно као комбинација облика из става 1. овог члана, тако да ученику омогући интерактивност.

По потреби наставник може користити садржаје из одобреног или прилагођеног уџбеника из ст. 1. и 2. овог члана, и прилагодити их потребама и могућностима ученика.

Упутство за прилагођавање уџбеника из ст. 1. и 2. овог члана дат је у Прилогу 2 који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Под прилагођавањем уџбеника у дигиталном формату подразумева се дизајн који садржи алатке за увећање и умањење странице, као и могућност мултимедијалних садржаја за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом.

Подаци о прилагођеним уџбеницима у Каталогу уџбеника

Члан 6.

Приликом уноса података у Каталог уџбеника потребно је за сваки уџбеник који се прилагођава унети у напомену и податак о виду прилагођавања.

Члан 7.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о начину прилагођавања садржаја и/или формата уџбеника („Службени гласник РС”, број 55/17).

Члан 8.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број 110-00-50/2020-04

У Београду, 27. фебруара 2020. године

Министар,

Младен Шарчевић, с.р.

ПРИЛОГ 1

УПУТСТВО ЗА ПРИЛАГОЂАВАЊЕ УЏБЕНИКА У ШТАМПАНОЈ ФОРМИ

ПРИЛАГОЂАВАЊЕ УЏБЕНИКА ЗА СЛЕПЕ УЧЕНИКЕ

Уџбеници за слепе ученике могу да буду у звучном, електронском/дигиталном формату и тактилном формату. Тактилни формат подразумева штампу Брајевим писмом уз пратеће рељефне илустрације (слике, графиконе, шеме...).

Под Брајевим писмом у овом Правилнику се сматра стандард садржан у Систематици Брајевог писма за српски језик у општој примени (издање Савеза слепих Србије, из 2011. године). За штампање нотног текста стандард је Јединствена међународна Брајева музичка нотација. За штампање текстова природних наука користи се тзв. сарајевска Брајева нотација природних наука из 1983. године, или документи сачињени на бази ове нотације, у школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић” Земун (Маргит Гргић, из 1997. године, Скраћена Брајева нотација за математику, физику и хемију за основну и средњу школу) и у школи за децу са оштећењем вида у Сарајеву (Мирко Јазић и Перо Рагуж, из 1983. године, Приручник Брајевих симбола за математику, физику и хемију).

Тифлотехничка припрема текста

Тифлотехничко прилагођавање садржаја уџбеника за слепе ученике подразумева преношење текстуалних информација путем Брајевог писма и приказивање нетекстуалних информација коришћењем тактилних слика, карата, графикона, дијаграма, табела и др.

Тактилни графички прикази треба да буду јасни и концизни. Кад год је могуће треба избегавати приказивање делова који нису од посебног значаја за стицање знања, представа и појмова, како би остали делови могли да се прикажу јасније и у формату који омогућава тактилно-кинестетичко претраживање. Непотребне информације, отежавају ученицима стицање релевантних информација и чине графичке приказе бескорисним. Графичке приказе треба „уређивати” (проверити прегледност и информативност приказаног) прстима. Кад год је неопходно приказе са великим бројем детаља треба поделити у неколико целина.

Пажљиво планирати избор и намену тактилних приказа. Графиконе, слике, дијаграме треба уоквирити, једноставном тактилном линијом (без украса). Истоврсне тактилне ознаке треба да буду идентичне у целом тексту, уџбенику, приручнику (атласу нпр.). Текстура тактилних приказа треба да буде разноврсна и да одражава карактеристике предмета који се илуструје. Суседне тактилне површине треба да се разликују по рељефној структури, јер то олакшава разликовање и стицање неопходних информација (на пример код географских карата). Код коришћења испрекиданих линија оне треба да буду дужине од 6 mm до 1 cm, а размак између њих треба да буде величине пола линије. Величина испрекиданих линија, формат странице и начин на који је постављена зависи од величине тактилног приказа. Испод сваког приказа треба да стоји наслов (број приказа и кратак опис), а претходни текст да упућује на њега.

Књиге на Брајевим писму се најчешће штампају у више свезака. Маргине уз повез треба да буду шире, јер се материјал тешко чита ако је папир савијен. Свеске се повезују одговарајућим ронделама ако је реч о повезивању лист по лист или на конвенционални начин, уколико је реч о логовима. Број страница једне свеске не сме да буде већи од 200. Препоручује се да број страница свеске за ученике млађих разреда не буде већи од 100. Ако су текстови са задацима и вежбама саставни део уџбеника, израђују се на посебним листовима. Ред у уџбенику на Брајевом писму има од 30 до 40 словних места. Препоручује се употреба А4 формата од 30 до 32 знака/словна места.

У уџбенику штампаним Брајевим форматом делимично је могуће истаћи нпр.: подвучен текст и увучене пасусе текста. Ознаке за подвлачење речи/слова треба користити само у изузетним случајевима, јер отежавају читање. Табеле које садрже више од три колоне су доста сложене за праћење. Уколико је неопходно паралелно праћење две табеле треба их штампати једну поред друге, а не једну испод друге (нпр. повежи податке из табеле А са подацима у табели Б може да буде тежак задатак ако су приказане једна испод друге).

Текстуална обавештења/информације позиционирана са стране у уџбеницима на црном тиску није могуће штампати на исти начин у уџбеницима на Брајевом писму (пре свега због величине слова просторног распореда). Та обавештења/информације се пребацују у текст на одговарајуће место у складу са садржајем текста основне лекције. Уношење нових знакова/симбола, нарочито оних у уџбеницима за стране језике, мора да буде јасно дато на листи (појмовнику/легенди) у свим свескама тога уџбеника.

У публикацији на Брајевом писму ученик не може да уноси нови податак директно у ту публикацију, већ се то ради у посебној свесци.

Тифлодидактичка припрема текста

1) Уџбеник, радна свеска и свеска/збирка за лабораторијска вежбања штампају се у одвојеним књигама. Теме у радној свесци и свесци/збирци за нпр. лабораторијска вежбања обавезно се везују за основну тему главне књиге/ уџбеника. Могуће је да уџбеник садржи све то обједињено, тако да ученик има све на једном месту.

2) Свака свеска на насловној страни треба да има редни број, наслов и садржај свеске.

3) У табелу Садржаја се уносе број странице на обичном писму и број странице у Брајевој свесци.

4) Листе, решења задатака морају се налазити у свакој свесци.

5) Речници и неправилни глаголи у страним језицима морају се налазити у свакој свесци.

6) Свеска не сме да се прекида на пола тематске целине.

Конкретна припрема за штампање на Брајевом писму

1) Текст припремљен у wordu се додатно уређује софтвером за превођење на Брајево писмо – (DBT, Euler...) и припрема за штампање на Брајевом штампачу или читање на Брајевом реду.

2) Материјал се распоређује по свескама.

3) Уређује се изглед странице и прелом текста, исправљају погрешно препознати знаци, уносе симболи, усклађују пасуси у складу са текстом штампаним црним тиском.

4) Када је у питању текст из области природних наука, нотни текст и текстови на страном језику, обавезна је коректура коју врши особа која добро познаје (чита и пише) Брајево писмо.

5) Свеске се повезују.

ПРИЛАГОЂАВАЊЕ УЏБЕНИКА ЗА СЛАБОВИДЕ УЧЕНИКЕ

Под техничком адаптацијом уџбеника за слабовиде ученике подразумевамо прештампавање уџбеника увећаним словима, одговарујуће врсте писма (слова без серифа), линија подједнаке дебљине и црно обојене уз повећан размак између редова.

У припреми штампаног материјала са слабовиде ученике треба се руководити следећим начелима:

1) оптималне величине слова/текста: најмања величина слова/текста која омогућава највећу брзину читања.

2) разумно прилагођавање слова/текста: односи се на могућност детета да приликом фиксирања текста може погледом да обухвати целу реч. Овакав приступ је неопходан јер превелика слова захтевају читање једног по једног карактера што значајно омета брзину читања и разумевање прочитаног.

Под дидактичком адаптацијом уџбеника за слабовиде ученике подразумева се прештампавање одобрених уџбеника уз измену ликовних приказа. Да би слабовиди ученици добили потпуне и конкретне представе о реалном свету, потребно је посветити посебну пажњу ликовно графичким прилозима у уџбенику. Слика и илустрација у ширем смислу има разноврсне функције у образовно-васпитном процесу, а у уџбенику намењеном слабовидим ученицима и корективно компензаторну улогу. Ликовни прилози морају реално да одражавају информације дате кроз текстове, да буду у складу са перцептивним могућностима деце оштећеног вида и да одговарају узрасту ученика. Овакво презентoвање наставне грађе треба да богати искуства слабовиде деце и учини доступним садржај уџбеника њиховим сазнајним и перцептивним могућностима. Количину графичких илустрација треба смањити, али при томе треба водити рачуна да се уџбеник не осиромаши. Превелика количина сувишних детаља (стрелице, звездице, мале илустративне слике, и сл.) оптерећује графички изглед странице и омета визуелно перцепирање слабовиде деце, јер умањује могућност дискриминације фигура-позадина и уочавање кључних садржаја на страници.

Графички захтеви

Формат – уџбеник треба да буде с једне стране функционалан у наставном процесу, а с друге стране да уважава потребе ученика у односу на врсту и степен оштећења вида. Таквим захтевима одговара формат А-4 (210 x 297 mm) или Б-5 (176 x 250 mm).

Хартија на којој се штампају уџбеници за слабовиде треба да буде без сјаја-мат, да би се избегла рефлексија која отежава визуелно опажање. Боја папира треба да омогући потребан контраст између фигуре и позадине.

Облик и величина слова – облик слова је безсерифан, блок писмо са линијама једнаке ширине (Verdana).

Величина слова – предлаже се стандард величине слова: Verdana 18 pt и Verdana 24 pt. Уколико је слабовидом ученику неопходно увеличање веће од 24 pt, такав текст није погодан за коришћење у штампаној форми и треба користити прилагођавање у електронском формату.

Проред у тексту треба да буде повећан за 25 до 30% у односу на стандард, што би на компјутерски припремљеном тексту чинио проред од 1.25. За размак између пасуса треба користити двоструки проред.

Идеална дужина реда у уџбенику за слабовиде треба да буде 39 карактера, што у случају коришћења увећаног текста на формату А4 или Б-5 и повећаних маргина покрива целу страницу уџбеника. Штампање текста у колонама не треба користити.

Повез и корице треба да су довољно квалитетни, да би се овим уџбеником, због повећаних трошкова и малог тиража могло користити више генерација. Прилагођен уџбеник за слабовиде ученике повезују одговарајућим ронделама ако је реч о повезивању лист по лист, или на конвенционални начин ако је реч о логовима.

Обим уџбеника не треба да буде већи од 150 страница (редован уџбеник је потребно штампати из више делова).

Ликовни и дидактички захтеви

Графичко ликовни прилози треба да буду у колор техници са ограниченим бројем детаља и јаким контрастом између фигуре и позадине од 60 до 100%. Најпогодније су реалистичке слике или илустрације у колору. Ликовни прилози треба да буду изражени јасним контурама, прегледно, без много детаља, са чистим и контрастним колоритом. Слике и илустрације треба да имају ограничен број детаља и јачи контраст између фигуре и позадине. Графички прилози треба да имају ограничен број детаља, датих у колор техници, са јачим контрастом да би били доступни сазнајним и перцептивним могућностима слабовидих ученика.

Треба имати у виду да слабовиди ученици првог разреда често нису довољно припремљени за школу, стога је важност правилне техничко – дидактичке адаптације уџбеника већа (димензије слике: 15 са 10,5 cm). Илустрације намењене деци до 8 година треба да су што једноставније, јасних контура и интензивних основних боја. Деци до 10 година слике треба да су стилизоване без наглашавања простора, али са више детаља. До 15 година слика треба да је реалистичка са наглашеним простором. После 15-те године треба да буде разноврснија у ликовној форми.

Препорука Тиму за инклузивно образовање школе

Тим за инклузивно образовање школе коју ученик похађа утврђује вид прилагођавања уџбеника у складу са законом, а након обављених консултација са стручњацима и уз сагласност родитеља, односно другог законског заступника.

Тим за инклузивно образовање школе, коју ученик са оштећењем вида похађа, пре утврђивања процене величине слова која омогућава ефикасно читање (начелo оптимална величина слова/текста), могу се за препоруку обратити стручним тимовима школа за образовање ученика са сметњама у развоју који пружају додатну подршке ученицима са оштећењем вида.

ПРИЛАГОЂАВАЊЕ УЏБЕНИКА ЗА ДЕЦУ/УЧЕНИКЕ СА МОТОРИЧКИМ СМЕТЊАМА

Популација деце и ученика са моторичким сметњама је изузетно хетерогена. Прилагођавање уџбеника за ученике који имају отежану покретљивост горњих екстремитета, тешкоће у манипулативној спретности и графомоторном изражавању, подразумева један од три формата: штампани, звучни и електронски (видети Прилог 2).

Графички захтеви за штампане уџбенике:

1) Формат – уџбеник треба да буде с једне стране у складу са функцијом у наставном процесу, а с друге стране са врстом и степеном моторичког оштећења. Таквим захтевима одговара формат А-3 (29,7 х 42 cm).

2) Хартија на којој се штампа: уџбеник се штампа на импрегнираном картону, довољно чврстом да омогућава листање дланом, и да је обложен материјалом који омогућава брисање влажном крпом.

3) Облик слова који је препоручује је фонт Arial, Calibri или Vedrana полуцрни, блок писмо са линијама једнаке ширине.

4) Величина слова треба да буде Arial, Calibri или Vedrana од 18 pt до 24 pt, са потребним размаком између слова ради бољег визуелног разликовања појединих симбола. Уколико је ученику са мотричким сметњама неопходно увеличање веће од 24 pt, такав текст није погодан за коришћење у штампаној форми и треба користити прилагођавање у електронском формату.

Повез и корице треба да су довољно квалитетни, да би се овим уџбеником, због повећаних трошкова и малог тиража могло користити више генерација. Обим уџбеника не треба да буде већи од 150 страница (редован уџбеник се штампа из више делова).

Прилагођавање радне свеске и радног дела уџбеника

Радне свеске и радни делови који прате уџбенике, штампају се на исти начин, али број задатака, као и проред између реченица, задатака, ширина простора између линија мора бити већа од стандардне ширине линија: износи од два до пет пута увећан простор у односу на стандардну сразмеру простора између линија.

Писање у рељефно оивиченим рамовима (радне свеске са усеченим прозорима, где сваки прозор представља место за уписивање једног слова) јесте један од начина прилагођавања који омогућава кинестетичко и тактилно опажање предвиђене величине слова и границе за писање.

Претходна два прилагођавања омогућавају лакше праћење словног и реченичког низа, смањују могућност „шетања” из реда у ред, усмеравају и задржавају пажњу. Осим тога, мора се предвидети простор за изражавање алтернативним начинима (лепљењем илустрација, симбола, Блис симбола и слично) приликом извршавања задатака за вежбање и проверу знања у радним свескама.

Препоручује се да сваки корак у решавању задатака буде издвојен (усправном линијом, осликан као засебан облик, нпр. први корак је круг, други корак је квадрат, решење је правоугаоник и слично). Између сваког корака треба да стоји путоказ, који означава којим се смером ученик креће приликом решавања задатака. Један део задатака, како у математици, тако и у осталим предметима, треба да буде осмишљен тако да се на њих одговара заокруживањем, допуњавањем или повезивањем, чиме се омогућава и ученицима који имају недовољно или неадекватно развијене графомоторне способности да самостално израде школске задатке.

Препорука Тиму за инклузивно образовање школе

Тим за инклузивно образовање школе коју ученик похађа утврђује вид прилагођавања уџбеника у складу са законом, а након обављених консултација са стручњацима и уз сагласност родитеља, односно другог законског заступника.

Тим за инклузивно образовање школе, коју ученик са моторичким сметњама похађа, пре утврђивања процене величине слова која омогућава ефикасно читање (начелo оптимална величина слова/текста), могу да се за препоруку обрати стручним тимовима школа за образовање ученика са сметњама у развоју који пружају додатну подршке ученицима са оштећењем вида a за сва друга питања прилагођавања уџбеника за ученике са моторичким сметњама, могу се за препоруку обратити тимовима школа за образовање ученика са сметњама у развоју који пружају додатну подршку ученицима са моторичким сметњама.

ПРИЛОГ 2

УПУТСТВО ЗА ПРИЛАГОЂАВАЊЕ УЏБЕНИКА У ЕЛЕКТРОНСКОМ (ДИГИТАЛНОМ) ФОРМАТУ

Уџбеник прилагођен за преузимање и коришћење у електронском (дигиталном) формату може да има више видова:

1) Текстуална датотека намењенa штампању на Брајевом писму и конверзији у аудио формат помоћу говорне технологије за синтезу текста (AnReader, Balaboka, Daisy). У фајл је поред текста уџбеника интегрисан опис свих сврсисходних графичких и визуелних елемената (дијаграми, слике, цртеж, а описан на начин који је приступачан и разумљив слепим и слабовидим особама) који се налазе у оригиналном издању;

2) Звучно издање уџбеника – у датотеку је поред текста уџбеника интегрисан опис свих сврсисходних графичких и визуелних елемената (дијаграми, слике, цртежи…) који се налазе у оригиналном издању;

3) Електронско издање идентично штампаном уџбенику у PDF формату без могућности обрађивања графичких елемената уџбеника;

4) Електронско издање у PDF формату са могућношћу променe графичких елемената уџбеника (типа и величина слова и слике);

5) Електронско мултимедијално издање уџбеника са звучним и видео прилозима без могућности прилагођавања величине слова, слике и титлова доступно за коришћење на рачунару или као апликација за таблет или телефон са екраном осетљивим на додир;

6) Онлајн (интернет) мултимедијално издање уџбеника са могућношћу прилагођавања величине слова и слике, укључивања титлова на видео прилогу којем се приступа преко веб-читача.

Текст

За прилагођавање уџбеника у електронском формату намењено слепим и слабовидим ученицима, текст уџбеника треба тифло-дидактички обрадити. Текст трeба издвојити од осталих графичких елемената уџбеника: броја стране, илустрација, дијаграма, цртежа и фотографија. Текст треба сложити у континуитету, црне боје и исте величине слова, без стилских карактеристика наслова, поднаслова и других графичких карактеристика, са једноструким проредом између редова, да буде поравнат по левој маргини без увлака.

Опште напомене:

1) користити стандардни фонт са Јуникод (Unicode) распоредом;

2) великим словима (верзалом) треба дати само главне наслове;

3) све друге сврсисходне визуелно-графичке и аудио садржаје уџбеника, треба именовати и описати текстуално, на логичном месту у уџбенику.

Напомена: овако припремљен текст се може уређивати и прилагођавати по потреби за сваког ученика у програмима за обраду текста, у програмима и апликацијама за говорну синтезу текста (AnReader, Babolka, Daisy…), у софтверима за конверзију у Брајево писмо и помоћу асистивне технологије.

Препоручени формати записа:

1) Microsoft Word .doc

2) Microsoft Word .docx

3) Open Document Format .odt

4) Rich Text Format .rtf

5) Portable Document format .pdf

6) Текстуална датотека .txt

Звук

Уколико се електронски уџбеник припрема у потпуности у звучном облику, намењен је за слепе и слабовиде ученике, наглуве ученике, ученике са дислексијом, вишеструким и другим тешкоћама у учењу. Звук аудио уџбеника треба да буде јасан, без позадинског шума уз обезбеђену контролу јачине звука. Важно је обезбедити визуелне еквиваленте за аудио сигнал.

Садржај аудио уџбеника треба организовати као низ логично означених и именованих фајлова по наставним темама и јединицама, не дужих од 30 минута. У наслову фајла треба навести број странице у штампаном уџбенику. Формати записа треба да омогуће да се звучни уџбеник може слушати на плејеру, на рачунару, на паметном телефону, таблет уређају или другој асистивној технологији помоћу слушалица или звучника.

Подешавање јачине звука и брзине репродукције је омогућено функционалностима уређаја за репродукцију.

Уколико је звучни уџбеник доступан на онлајн платформи или мобилној апликацији, кориснику треба омогућити једноставну контролу основних функција плејера помоћу тастатуре или виртуелних тастера: репродукција, премотавање, пауза, заустављање, поновна репродукција, убацивање ознака, промена брзине и јачине репродукције звука.

Препоручени формати записа, уз препоручену фреквенцију узорковања од 44.1 kHz и величину узорка од 16 бита, су:

1) MP3

2) WAV

3) FLAC

Слика

За све ученике са сметњама и тешкоћама у развоју којима је потребно прилагођавање, визуелни материјал (слика) треба:

1) да нуди информацију важну за садржај уџбеника;

2) да буде јасно издвојена ликовно-графичка целина на једнобојној позадини без других визуелних елемента који ометају сагледавање садржаја слике (да се слика не приказује преко или испод текста, изнад подлоге која има вишебојну текстуру или има друге декоративне карактеристике);

3) да буде у контрастним колористичким и валерским површинама без детаља, а илустрације са контурама лика и позадине; контраст између валерске вредности боје контуре (и слова) и позадине мора бити минимално 70%;

4) фотографије треба да буду кадриране тако да се јасно виде предмети и ликови у целини, у уобичајеној – препознатљивој перспективи, фронталном или бочном положају и одговарајућој пропорцији;

5) изоставити декоративне, шарене позадине са различитим графичким елементима које нису у функцији садржаја уџбеника, а одвлаче пажњу;

6) изоставити слике које не пружају важну, смислену или додатну информацију везану за садржај (на пример апстрактне слике, фотографије без јасних контура које нису у вези са текстом);

7) избегавати појављивање црвене и зелене и других боја које имају блиске валерске вредности на истој слици, како би мотив на слици био јасан и ученицима који не разликују боје;

8) у онлајн верзијама електронских уџбеника, треба омогућити да софтвери за читање екрана виде и алтернативни текстуални опис сваке слике – где треба навести шта је на слици приказано;

9) избегавати скривене хипервезе које нису у функцији логичног кретања кроз уџбеник;

10) омогућити промену величине слова и димензија слика на онлајн верзијама електронских уџбеника и додатних средстава у складу са потребама корисника;

11) избегавати да се слика састоји искључиво од текстуалних информација; сликама треба додати алтернативни текст – опис који саопштава исту поруку као и визуелни материјал односно обезбедити алтернативни текст за сваки не-текстуални елемент;

12) омогућити кориснику снимање/преузимање појединачних слика и других прилога ради прилагођавања задатака потребама ученика.

Видео

Прилагођавања су намењена слепим и слабовидим, глувим и наглувим особама и ученицима са вишеструким сметњама:

1) важне невербалне елементе радње видео прилога треба текстуално или звучно описати: текстуално – као транскрипт нарације са описом радње и важних особина ликова и сцене, или звучно са додатним информацијама као нарацију интегрисану у видео запис. Опис се може интегрисати у звук видеа или додати у виду најаве и одјаве;

2) корисницима са оштећењем слуха, потребно је титловати видео материјал. Поред дијалога, у титлу треба описати друге звучне информације од важности за разумевање видео материјала;

3) у појединим случајевима, када је вербални садржај видеа веома богат и захтева брзу смену титлова, што отежава читање и разумевање, препоручује се снимање алтернативног видео прилога са тумачењем на знаковном језику;

4) уколико је видео веома садржајан, треба обезбедити детаљан опис и транскрипт нарације у текстуалном облику у сврху штампања за кориснике са оштећењем слуха или штампања на Брајевом писму;

5) кориснику треба омогућити једноставну контролу основних функција видео плејера помоћу тастатуре или виртуелних тастера: репродукција, премотавање, пауза, заустављање, поновна репродукција, убацивање ознака, промена брзине и јачине репродукције звука.

Препоручени формат записа видеа:

1) контејнери: MKV, MP4, AVI

2) кодеци: H.264, XviD

Напомена: у онлајн верзијама електронских уџбеника (HTML документ .html) треба применити стандарде приступачности које препоручује WAI иницијатива W3 konzorcijuma: https://www.w3.org/WAI/