ЗАКОН

о метеоролошкој и хидролошкој делатности

"Службени гласник РС", број 88 од 23. новембра 2010.

 

 

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Предмет уређивања

 

Члан 1.

Овим законом уређује се метеоролошка и хидролошка делатност, организација и начин обављањa метеоролошких и хидролошких послова од интереса за Републику Србију и осталих метеоролошких и хидролошких послова, систем ране најаве метеоролошких и хидролошких елементарних непогода, фонд метеоролошких и хидролошких података и информација, заштита хидрометеоролошког информационог система, међународна сарадња, као и друга питања од значаја за метеоролошку и хидролошку делатност.

 

Дефиниција метеоролошке и хидролошке делатности

 

Члан 2.

Метеоролошка и хидролошка делатност су делатности од интереса за Републику Србију у погледу заштите живота људи и материјалних добара од деловања метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и катастрофа, као и рационалног коришћења временских услова, климе и водних ресурса, а у циљу одрживог привредног развоја Републике Србије.

Делатности из става 1. овог члана остварују се кроз развој и функционисање метеоролошког и хидролошког система ране најаве метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и катастрофа, програме истраживања стања и промена времена, климе и режима вода, послове примене метеорологије и хидрологије и оспособљавање кадра за обављање ових делатности.

Системи, програми и послови у оквиру делатности из става 1. овог члана, као делатности од интереса за Републику Србију, саставни су део међународних метеоролошких и хидролошких програма и информационих система.

 

Значење израза

 

Члан 3.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) акцидент јесте неочекивани догађај чије последице или могуће последице нису занемарљиве са аспекта заштите од јонизујућих зрачења, нуклеарне, односно радијационе сигурности или безбедности;

2) атмосферски и хидролошки процеси јесу квалитативне и квантитативне промене параметара стања атмосфере и вода, које се непрекидно одвијају у времену и простору услед утицаја природних и антропогених фактора;

3) допунска мрежа станица јесте скуп од једне или више метеоролошких и/или хидролошких станица које успоставља орган аутономне покрајине и/или локалне самоуправе, јавно предузеће и/или установа, као и друго правно лице, односно предузетник;

4) државни метеоролошки осматрачки систем јесте скуп мрежа метеоролошких станица на којима се спроводе прописани програми метеоролошких мерења и осматрања, укључујући и мониторинг квалитета ваздуха;

5) државни хидролошки осматрачки систем јесте скуп мрежа хидролошких станица на којима се спроводе прописани програми хидролошких мерења и осматрања, укључујући и мониторинг квалитета вода;

6) мерење и испитивање квалитета ваздуха и/или вода у случају удеса, односно хаваријског загађења јесте активност са повећаним бројем мерења и одређивања квалитета ваздуха и/или вода на локацијама на којима је дошло до загађења услед удеса, односно хаваријског загађења;

7) катастрофа метеоролошког или хидролошког порекла јесте метеоролошка или хидролошка елементарна непогода или догађај повезан са њом која, величином и интензитетом, у великим размерама угрожава здравље и животе људи, материјална добра и животну средину;

8) климатска информацијa јесте климатски извештај, анализа, прогноза, упозорење, пројекција климатских промена и било која друга информација која се односи на постојећу климу или очекиване промене и варијабилност климе;

9) метеоролошке и хидролошке елементарне непогоде јесу облици атмосферских и хидролошких процеса који доводе до екстремних временских, климатских и хидролошких појава и непогода већих размера које могу да угрозе здравље и живот људи и/или проузрокују штету већег обима;

10) метеоролошкa информацијa јесте метеоролошки извештај, анализа, прогноза, упозорење и било која друга информација која се односи на постојеће или очекиване временске услове;

11) метеоролошко мерење и осматрање јесте инструментално мерење и/или одређивање вредности једног или више метеоролошких елемената;

12) метеоролошко обезбеђење јесте скуп мера, активности и послова на прикупљању, обради, анализи, прогнози и дистрибуцији метеоролошких података и информација о текућем и очекиваном стању времена и климе од значаја за безбедност живота људи и материјалних добара;

13) метеоролошки подаци јесу квантитативне вредности метеоролошких елемената и појава које су добијене метеоролошким мерењима, осматрањима и/или њиховом обрадом на метеоролошким станицама уписаним у Регистар мрежа државних метеоролошких и хидролошких станица и допунских мрежа метеоролошких и хидролошких станица;

14) метеоролошка станица јесте место са одговарајућим објектом, инструментима и опремом за извршавање прописаног програма метеоролошких мерења и осматрања, укључујући и програм мониторинга квалитета ваздуха када је то посебним прописом утврђено;

15) метеоролошко обезбеђење ваздушне пловидбе у ваздушном простору Републике Србије јесу ваздухопловне метеоролошке услуге које обухватају: систематска метеоролошка приземна, радиосондажна и радарска мерења и осматрања на територији Републике Србије, обезбеђивање података метеоролошких сателитских осматрања, израду прогностичких карата за планирање летења и ваздухопловне метеоролошке документације за лет, укључујући израду прогноза за аеродром и област, израду ваздухопловних климатолошких информација за аеродроме, успостављање, одржавање и развој ваздухопловног метеоролошког телекомуникационог система за размену метеоролошких података и информација, метеоролошка осматрања на аеродромским метеоролошким станицама, прикупљање, обраду и архивирање података, достављање метеоролошких информација и података корисницима, проверу техничке исправности метеоролошких инструмената и опреме на аеродромима;

16) модификација времена јесте скуп мера, активности и послова којима се остварује намеран вештачки утицај на атмосферске процесе, у циљу одбране од града и смањења штетног дејства магле и других атмосферских појава или стимулације корисних ефеката тих процеса, а нарочито стимулације падавина;

17) мониторинг квалитета ваздуха јесте систематско инструментално мерење и/или одређивање физичко-хемијског састава ваздуха и падавина, укључујући атмосферски озон и садржај загађујућих материја у атмосфери и део је јединственог функционалног система праћења и контроле степена загађења ваздуха;

18) мониторинг квалитета вода јесте систематско инструментално мерење и/или одређивање физичкохемијских, хемијских, биолошких и микробиолошких особина воде и одређивање садржаја загађујућих материја у водама, укључујући и седименте;

19) подаци квалитета ваздуха јесу подаци добијени мерењем концентрација загађујућих материја у ваздуху инструментима за аутоматско мерење и/или узимањем узорака и њиховом физичко-хемијском анализом;

20) подаци квалитета вода јесу вредности параметара квалитета вода добијене физичкохемијским, хемијским, биолошким и микробиолошким мерењима, осматрањима и/или њиховом обрадом;

21) подземне воде јесу све воде које су испод површине земље у зони засићења и у додиру са површином земље или потповршинским слојем;

22) водно тело подземне воде јесте посебна запремина подземне воде унутар једног или више водоносних слојева;

23) систематско праћење и истраживање времена, климе и вода јесте скуп активности које обухватају метеоролошка и хидролошка мерења и осматрања и мониторинг квалитета ваздуха и вода, прикупљање и размену података, истраживање атмосферских и хидролошких процеса, климатских промена и промена водних ресурса, израду и издавање прогноза времена, климе и вода, као и упозорења на метеоролошке и хидролошке елементарне непогоде и катастрофе и акцидентна загађења ваздуха и вода, а које се обављају у оквиру оперативног метеоролошког и хидролошког техничко-технолошког система и развојно-истраживачких програма;

24) стање атмосфере јесте скуп квантитативних и квалитативних вредности параметара атмосфере у дефинисаном моменту времена или временском интервалу, обрађених и представљених на начин који обезбеђује објективну оцену о овој компоненти природне средине;

25) стање вода јесте скуп квантитативних и квалитативних вредности параметара површинских и подземних вода у дефинисаном моменту времена или временском интервалу, обрађених и представљених на начин који обезбеђује објективну оцену о овој компоненти природне средине;

26) удес, односно хаваријско загађење ваздуха и/или вода јесте изненадни и неконтролисани догађај или низ догађаја који настају ослобађањем, изливањем или расипањем опасних и штетних материја у ваздух и/или воду;

27) хидролошка информацијa јесте хидролошки извештај, анализа, прогноза, упозорење или било која друга информација која се односи на постојеће или очекиване хидролошке услове;

28) хидролошко мерење и осматрање јесте инструментално мерење и/или одређивање вредности једног или више хидролошких елемената;

29) хидролошко обезбеђење јесте скуп мера, активности и послова на прикупљању, обради, анализи, прогнози и дистрибуцији хидролошких података и информација о текућем и очекиваном стању површинских и подземних вода од значаја за безбедност живота људи и материјалних добара;

30) хидролошки подаци јесу квантитативне вредности хидролошких елемената и појава које су добијене хидролошким мерењима и осматрањима и/или њиховом обрадом на хидролошким станицама уписаним у Регистар мрежа државних метеоролошких и хидролошких станица и допунских мрежа метеоролошких и хидролошких станица;

31) хидролошка станица јесте место са одговарајућим објектом, инструментима и опремом за извршавање прописаног програма хидролошких мерења и осматрања, укључујући и програм мониторинга квалитета вода.

 

Основна начела метеоролошке и хидролошке делатности

 

Члан 4.

Метеоролошка и хидролошка делатност заснивају се на следећим основним начелима:

1) начелу интегралности, што значи да су атмосфера, хидросфера и климатски систем планете Земље у целини као планетарни - глобални системи, са процесима који се у њима и између њих одвијају недељиви, што условљава глобалну интегрисаност и техничко-технолошку повезаност националних метеоролошких и хидролошких осматрачких, телекомуникационих и аналитичко-прогностичких система, ради оперативне међународне размене метеоролошких и хидролошких података и информација, података о квалитету ваздуха и вода, као и података о метеоролошким и хидролошким елементарним непогодама и катастрофама, технолошким и нуклеарним удесима и акцидентима са прекограничним утицајем;

2) начелу континуитета, које подразумева да организација и начин обављања послова метеоролошке и хидролошке делатности морају бити тако конципирани да дугорочно обезбеђују систематско, свеобухватно и непрекидно праћење и прогнозирање стања времена, климе и вода, као и квалитета ваздуха и вода, и рану најаву метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и катастрофа;

3) начелу превенције, што значи обезбеђивање успостављања и функционисања система ране најаве метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и катастрофа, као и повећане загађености ваздуха и вода у случају технолошких и нуклеарних удеса и акцидената, на начин којим се омогућава превентивна заштита и ублажавање последица њиховог штетног деловања;

4) начелу правовремености информисања јавности, што значи да временски рокови између прикупљања података, израде метеоролошких и хидролошких информација и упозорења о актуелном и будућем стању времена, климе и вода и квалитету ваздуха и вода, као и о потенцијалним опасностима од метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и катастрофа, климатских промена и промена водних ресурса, и њиховог достављања надлежним органима државне управе, средствима јавног информисања, заинтересованим институцијама и другим корисницима, треба да буду минимални;

5) начелу поузданости, које подразумева да су активности и методе у праћењу, анализирању и прогнозирању стања и промена времена, климе и вода и дисеминацији података и информација, засновани на савременим научним сазнањима, најбољим расположивим научним методама, мерним техникама и технологијама како би званични метеоролошки и хидролошки подаци и информације што веродостојније одражавали атмосферске и хидролошке појаве и процесе;

6) начелу стандардизације и међународне упоредивости, што значи да су званични метеоролошки и хидролошки подаци и подаци о квалитету ваздуха и вода резултат мерења и осматрања по методама усаглашеним са међународним стандардима и методама у области метеоролошке и хидролошке делатности и мониторинга квалитета ваздуха и вода и да су усклађени са међународним класификацијама и дефиницијама, у циљу постизања њихове упоредивости;

7) начелу јавности, што значи да су сви званични метеоролошки и хидролошки подаци и информације као и подаци о квалитету ваздуха и вода - јавни и истовремено доступни свим корисницима.

 

II. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАЧИН ОБАВЉАЊА МЕТЕОРОЛОШКИХ И ХИДРОЛОШКИХ ПОСЛОВА ОД ИНТЕРЕСА ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ И ОСТАЛИХ МЕТЕОРОЛОШКИХ И ХИДРОЛОШКИХ ПОСЛОВА

 

Републички хидрометеоролошки завод

 

Члан 5.

Републички хидрометеоролошки завод (у даљем тексту: Завод) јесте орган државне управе - посебна организација са статусом правног лица која обавља метеоролошке и хидролошке послове и то:

1) планирање, успостављање, одржавање и развој државне мреже метеоролошких и хидролошких станица;

2) систематска метеоролошка и хидролошка мерења и осматрања у државној мрежи метеоролошких и хидролошких станица;

3) мониторинг промена хемијског састава атмосфере и вода у државној мрежи метеоролошких и хидролошких станица;

4) планирање, успостављање, функционисање и развој метеоролошког и хидролошког рачунарског и телекомуникационог системa за прикупљање, размену и дистрибуцију података и информација о стварном и прогнозираном стању времена, климе и вода, као и података о квалитету ваздуха и вода;

5) успостављање, функционисање и развој метеоролошког и хидролошког аналитичког-прогностичког система и хидрометеоролошког система ране најаве за израду и издавање временских, климатских, агрометеоролошких, биометеоролошких, хидролошких и хидрогеолошких анализа, прогноза и упозорења на метеоролошке и хидролошке елементарне непогоде и катастрофе, за израду и издавање анализа и прогноза квалитета вода у случају хаваријских загађења, као и за моделирање и прогнозу прекограничног атмосферског транспорта и депозиције загађујућих материја и радионуклида у случају удеса и акцидената;

6) успостављање и развој база метеоролошких и хидролошких података и података о квалитету ваздуха и вода, обрада, објављивање и архивирање података;

7) успостављање међународне сарадње у области метеорологије и хидрологије и спровођење међународних конвенција и стандарда у области метеорологије, хидрологије, мониторинга и истраживања климатских промена и квалитета ваздуха и вода;

8) испитивање и еталонирање мерила која се користе у области метеорологије и хидрологије;

9) метеоролошко и хидролошко обезбеђење пловидбе на унутрашњим пловним путевима, копненог саобраћаја и Војске Србије, као и обезбеђење метеоролошких и хидролошких података и информација за потребе надлежних државних органа, организација и других правних лица;

10) метеоролошкa и хидролошкa подршкa одбрани и заштити од поплава, ледених појава и других метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и катастрофа;

11) метеоролошкa подршкa систему за сузбијање града и другим видовима модификације времена;

12) метеоролошке и хидролошке послове и послове мониторинга прекограничног загађења ваздуха и вода за потребе управљања водама и заштите животне средине;

13) послове примењене метеорологије, климатологије и хидрологије за потребе привредних и других делатности, а нарочито за потребе оцене ризика, планирања и заштите од метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и других несрећа, израде стручних мишљења у поступку издавања водопривредних услова, просторног и урбанистичког планирања и издавања хидролошких и метеоролошких услова, пројектовања и изградње јавних објеката од општег интереса утврђених законом и израда специјалних метеоролошких, климатских и хидролошких анализа и информација;

14) праћење и истраживање стања и промена времена, климе, водних ресурса и режима површинских и подземних вода, сунчеве радијације, енергетског потенцијала сунца, ветра и вода, као и развој и увођење у оперативну примену нумеричких модела за прогнозу времена, вода, климатских промена, квалитета ваздуха и вода и атмосферског транспорта и депозиција загађујућих материја, укључујући и радионуклиде;

15) обуку и усавршавање кадрова у области метеоролошке и хидролошке делатности.

Завод обавља и друге послове државне управе из области метеорологије и хидрологије, и у међународним метеоролошким и хидролошким организацијама извршава функције националне хидрометеоролошке службе Републике Србије.

Поред послова из ст. 1. и 2. овог члана, Завод може да обавља и услуге које се односе нарочито на програме мониторинга, специјалне обраде података, метеоролошке, климатске и хидролошке анализе, прогнозе и студије по посебним захтевима, увођењем додатних и посебних процедура, методологија и операција, као и ванредне дистрибуције (у даљем тексту: стручне услуге).

Послове из свог делокруга Завод обавља у седишту и ван седишта, у подручним јединицама.

Имовина, односно средства која Завод користи за обављање послова из овог закона у својини су Републике Србије, у складу са посебним законом.

 

Хидрометеоролошки информациони систем

 

Члан 6.

Послови из члана 5. ст. 1. и 2. овог закона обављају се непрекидно и у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега и чине јединствен хидрометеоролошки информациони систем Републике Србије.

Хидрометеоролошки систем из става 1. овог члана је део система заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара и животне средине од елементарних непогода и других несрећа и система осматрања ваздушног простора Републике Србије и укључен је у међународне метеоролошке и хидролошке информационе системе.

Мониторинг квалитета ваздуха и вода из члана 5. став 1. тачка 3) овог закона укључен је у информациони систем заштите животне средине и водни информациони систем у складу са посебним законом.

 

Ваздухопловна метеорологија

 

Члан 7.

Завод, у складу са међународним конвенцијама и споразумима из области метеорологијe, обавља послове од значаја за метеоролошку подршку ваздушном саобраћају и део послова из области ваздухопловне метеорологије и то: систематска метеоролошка приземна, радиосондажна и радарска мерења и осматрања на територији Републике Србије, израду прогностичких карата за планирање летења и дела ваздухопловне метеоролошке документације за лет, израду ваздухопловних климатолошких информација за аеродроме, успостављање, одржавање и развој ваздухопловног метеоролошког телекомуникационог система за размену метеоролошких информација, прикупљање, обраду и архивирање података, као и проверу техничке исправности метеоролошких инструмената и уређаја на аеродромима.

Ваздухопловна метеоролошка документација за лет израђује се у складу са међународним стандардима и препорукама.

Поједине послове из става 1. овог члана Завод, у функцији националне хидрометеоролошке службе Републике Србије, обавља и као пружалац ваздухопловних метеоролошких услуга, уз претходно прибављен сертификат, у складу са законом којим се уређује ваздушни саобраћај.

 

Сузбијање града

 

Члан 8.

Послови успостављања, функционисања и развоја техничко-технолошког система модификације времена за потребе сузбијања града, као и истраживање и развој метода других видова вештачког утицаја на време обављају се у складу са законом којим се уређује сузбијање града.

 

Истраживања утицаја климатских промена и загађености ваздуха и вода

 

Члан 9.

Послови мултидисциплинарних истраживања утицаја климатских промена и загађености ваздуха и вода, укључујући прекогранична загађења, на водне ресурсе, десертификацију земљишта, биодиверзитет, а нарочито шумске еко-системе, здравље становништва, енергетику, саобраћај, туризам и друге делатности, обављају се у сарадњи са Заводом.

 

Основна научна истраживања у области метеорологије и хидрологије

 

Члан 10.

Послове основних научних истраживања у области метеорологије и хидрологије, укључујући развој нумеричких модела атмосфере и хидролошких модела, као и истраживања у области модификације времена, обављају научно-истраживачке институције, самостално или у сарадњи са Заводом, у складу са законом.

 

Остали метеоролошки и хидролошки послови

 

Члан 11.

Остали метеоролошки и хидролошки послови су:

1) послови анализе и прогнозе општих локалних временских услова за заинтересоване кориснике у јединицама локалне самоуправе;

2) послови примене метеорологије, климатологије и хидрологије за потребе планирања и пројектовања у области урбанизма, грађевинарства, индустрије, енергетике, туризма, саобраћаја, водопривреде, заштите животне средине, осигурања и других делатности;

3) послови развоја и/или калибрације нумеричких модела атмосфере и хидролошких модела, укључујући моделе за квалитет ваздуха и вода;

4) развој техничких уређаја и инструмената за метеоролошка и хидролошка мерења, вештачки утицај на време и мониторинг квалитета ваздуха и вода;

5) послови метеоролошких и хидролошких мерења и осматрања у допунској мрежи метеоролошких и хидролошких станица;

6) други метеоролошки и хидролошки послови, осим послова из члана 5. овог закона.

Послови из става 1. овог члана обављају се у складу са прописима донетим на основу овог закона и другим прописима, донетим и објављеним српским стандардима и сродним документима који су повезани са појединим областима метеорологије и хидрологије.

 

Обављање осталих метеоролошких и хидролошких послова

 

Члан 12.

Остале метеоролошке и хидролошке послове из члана 11. овог закона обавља правно лице, односно предузетник, које је регистровано за обављање метеоролошке и/или хидролошке делатности, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката, и које испуњава услове у погледу техничке опремљености и кадровске оспособљености.

У случају потребе, послове из става 1. овог члана може да обавља и Завод.

Директор Завода прописује ближе услове у погледу техничке опремљености и кадровске оспособљености из става 1. овог члана.

 

Средства за спровођење овог закона

 

Члан 13.

Средства за обављање послова метеоролошке и хидролошке делатности из члана 5. став 1. тач. 1) до 15) овог закона, као и других који су на основу овог закона и других прописа у надлежности Завода обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Поједине активности Завода, а нарочито развојно-истраживачке и активности обучавања и усавршавања кадрова, могу се финансирати и из других извора, у складу са законом.

 

Накнаде за пружање ваздухопловних метеоролошких услуга

 

Члан 14.

За ваздухопловне метеоролошке услуге из члана 7. став 1. овог закона које Завод пружа, корисници услуга у ваздушној пловидби плаћају накнаду, у складу са овим законом и законом којим се уређује цивилно ваздухопловство.

Накнада из става 1. овог члана је приход буџета Републике Србије, а утврђује се у складу са посебним законом и по мерилима која су предвиђена потврђеним међународним уговорима, одлукама, упутствима и препорукама Светске метеоролошке организације и Међународне организације за цивилно ваздухопловство.

 

Накнада за пружање стручних услуга

 

Члан 15.

За стручне услуге из члана 5. став 3. овог закона које Завод пружа, као и за остале метеоролошке и хидролошке послове из члана 12. овог закона у случају када их Завод обавља, плаћа се накнада.

Средства остварена од накнаде из става 1. овог члана су сопствени приходи Завода и користе се за: развој методолошких и аналитичко-прогностичких решења, опремање Завода, као и за специјалистичко образовање и обуку у одређеним областима метеорологије и хидрологије.

Висину накнаде из става 1. овог члана утврђује Влада на предлог Завода.

 

III. СИСТЕМ РАНЕ НАЈАВЕ МЕТЕОРОЛОШКИХ И ХИДРОЛОШКИХ ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И МЕТЕОРОЛОШКИ И ХИДРОЛОШКИ ОСМАТРАЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

 

Хидрометеоролошки систем ране најаве

 

Члан 16.

Завод успоставља метеоролошки и хидролошки осматрачки систем, рачунарско-телекомуникациони систем и аналитичко-прогностички систем и обезбеђује перманентно функционисање метеоролошког и хидролошког система праћења и прогнозирања стања времена, климе и вода и ране најаве метеоролошких и хидролошких елеменатарних непогода и катастрофа (у даљем тексту: хидрометеоролошки систем ране најаве).

Завод путем средстава јавног информисања, надлежне службе за ванредне ситуације и на други погодан начин обавештава јавност, као и заинтересоване органе и организације, о стању времена, климе и вода.

Завод издаје обавештења, најаве и упозорења о метеоролошким и хидролошким елементарним непогодама и катастрофама, као и о прекограничним ефектима загађења ваздуха у случају удеса и доставља их надлежној служби за ванредне ситуације као и заинтересованим органима и организацијама.

Завод израђује и периодично новелира карте угрожености и карте ризика од метеоролошких елементарних непогода и учествује у изради карата угрожености од поплава на основу прописане методологије и у оквиру свог делокруга израђује процену угрожености Републике Србије и доставља је министарству надлежном за послове заштите и спасавања.

 

Метеоролошки и хидролошки осматрачки систем Републике Србије

 

Члан 17.

Ради систематског праћења и истраживања стања и промена времена, климе и вода, откривања, прогнозирања и ране најаве метеоролошких и хидролошких непогода и катастрофа и детекције климатских промена на територији Републике Србије, успоставља се метеоролошки и хидролошки осматрачки систем Републике Србије (у даљем тексту: државни метеоролошки и хидролошки осматрачки систем) као интегрални део европских и глобалних осматрачких система.

Државни метеоролошки и хидролошки осматрачки систем из става 1. овог члана чине државне мреже метеоролошких станица, државне мреже хидролошких станица и државна мрежа лабораторија.

 

Државне мреже метеоролошких станица

 

Члан 18.

Државне мреже метеоролошких станица обухватају мреже:

1) метеоролошких опсерваторија;

2) синоптичких станица;

3) метеоролошких радарских центара;

4) радиосондажних станица;

5) аеродромских метеоролошких станица;

6) климатолошких станица;

7) агрометеоролошких станица;

8) падавинских станица;

9) фенолошких станица;

10) станица за квалитет ваздуха;

11) станица за сунчево зрачење и атмосферски озон.

Завод успоставља и обезбеђује функционисање и развој државних мрежа метеоролошких станица из става 1. овог члана, врши њихово укључивање у европске и глобалне метеоролошке осматрачке системе и системе мониторинга квалитета ваздуха и обавља систематска метеоролошка мерења и осматрања, кодирање, евидентирање, прикупљање и међународну размену података из државног метеоролошког осматрачког система, као и мониторинг квалитета ваздуха у складу са посебним законом.

Изузетно од одредбе става 2. овог члана, успостављaње, обезбеђивање функционисања и развоја аеродромске метеоролошке станице државне мреже из става 1. тачка 5) овог члана, укључујући обављање систематских метеоролошких мерења и осматрања, кодирања и евидентирања података, врши сертификовани пружалац услуга у ваздушној пловидби, у складу са законом којим се уређује ваздушни саобраћај, односно успостављање метеоролошког радарског центра државне мреже из става 1. тачка 3) овог члана, може да врши и други орган државне управе или правно лице, у складу са законом којим се уређује сузбијање града.

Пружалац услуга у ваздушној пловидби, односно орган или правно лице из става 3. овог члана дужан је да метеоролошка мерења и осматрања врши у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега и да податке метеоролошких мерења и осматрања аеродромске метеоролошке станице државне мреже, односно податке радарских метеоролошких осматрања метеоролошког радарског центра државне мреже, оперативно доставља Заводу.

Влада, на предлог Завода, утврђује државне мреже метеоролошких станица, као и програм рада и начин извештавања државних мрежа метеоролошких станица из става 1. овог члана.

Програм рада државне мреже станица за квалитет ваздуха из става 1. тачка 10) овог члана доноси се у складу са законом којим се уређује заштита ваздуха.

Директор Завода прописује начин примене метода метеоролошких мерења и осматрања, као и начине кодирања, евидентирања и прикупљања података из државног метеоролошког осматрачког система у складу са међународним методама и стандардима.

 

Државне мреже хидролошких станица

 

Члан 19.

Државне мреже хидролошких станица обухватају мреже:

1) хидролошких реонских станица;

2) хидролошких станица површинских вода;

3) хидролошких станица подземних вода;

4) станица за квалитет површинских вода;

5) станица за квалитет подземних вода.

Завод успоставља и обезбеђује функционисање и развој државних мрежа хидролошких станица из става 1. овог члана, врши њихово укључивање у европске и глобалне хидролошке осматрачке системе и системе мониторинга квалитета вода и обавља систематска хидролошка мерења и осматрања, мониторинг квалитета вода, кодирање, евидентирање, прикупљање и међународну размену података из државног хидролошког осматрачког система.

Влада, на заједнички предлог министарства надлежног за послове вода и министарства надлежног за послове животне средине утврђује државне мреже хидролошких станица, програм рада и начин извештавања државних мрежа хидролошких станица из става 1. овог члана.

Програм рада државне мреже станица за квалитет вода из става 1. тач. 4) и 5) овог члана доноси се према Годишњем програму мониторинга, а у складу са законом којим се уређује заштита вода.

Директор Завода прописује начин примене метода хидролошких мерења и осматрања, као и начине кодирања, евидентирања и прикупљања података из државног хидролошког осматрачког система у складу са међународним методама и стандардима.

 

Државна мрежа лабораторија

 

Члан 20.

Државна мрежа лабораторија обухвата:

1) националну лабораторију за послове мерења регионалног и прекограничног атмосферског преноса загађујућих материја у ваздуху и аероседиментима, а који су у надлежности Завода, у складу са посебним законом;

2) националну лабораторију за контролу квалитета вода;

Лабораторије из става 1. овог члана морају да буду акредитоване од стране надлежног акредитационог тела, у складу са одговарајућим стандардима.

Завод успоставља и обезбеђује функционисање државне мреже лабораторија из става 1. овог члана.

Завод обезбеђује проверу техничке исправности инструмената и опреме из државног метеоролошког и хидролошког осматрачког система.

Пружалац услуга у ваздушној пловидби који успоставља аеродромске метеоролошке станице државне мреже из члана 18. став 3. овог закона дужан је да обезбеди проверу техничке исправности метеоролошких инструмената и уређаја који се користе, у складу са законом.

Директор Завода прописује начин и периодичност провере техничке исправности инструмената и опреме из државног метеоролошког и хидролошког осматрачког система из става 4. овог члана.

 

Локација метеоролошких и хидролошких станица државне мреже

 

Члан 21.

Ради добијања поузданих информација о стању времена, климе и вода утврђују се локације метеоролошких и хидролошких станица државне мреже из чл. 18. и 19. овог закона и заштитне зоне у околини станица.

У заштитним зонама у околини станица из става 1. овог члана могу се, у складу са међународним стандардима, увести ограничења која се односе на изградњу нових и реконструкцију постојећих објеката и извођење других радова који могу нарушити природне атмосферске, односно хидролошке процесе.

За потребе пролаза и транспорта до метеоролошке или хидролошке станице државне мреже из чл. 18. и 19. овог закона утврђује се право службености пролаза преко парцела које су у власништву правних или физичких лица, у складу са законом.

Влада, на предлог Завода, утврђује локације метеоролошких и хидролошких станица државне мреже из става 1. овог члана, заштитне зоне у околини тих станица као и врсте ограничења из става 2. овог овог члана која се могу увести у заштитним зонама и услове за увођење тих ограничења.

Пре подношења предлога из става 4. овог члана који се односи на локације хидролошких станица државне мреже, Завод претходно прибавља мишљења министарстава надлежних за послове вода и послове животне средине.

Правна и физичка лица, односно предузетници дужни су да у поступку прибављања услова за обављање привредне или друге делатности, односно извођења радова у заштитној зони метеоролошких и хидролошких станица државне мреже прибаве сагласност Завода о испуњености услова утврђених актом Владе из става 4. овог члана.

На поступак издавања сагласности из става 6. овог члана сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

 

Допунске мреже метеоролошких и хидролошких станица

 

Члан 22.

Јединице локалне самоуправе и територијалне аутономије, јавна предузећа и установе, као и друга правна лица, односно предузетници могу, у складу са својим специфичним потребама, о свом трошку, да успостављају допунске мреже метеоролошких и/или хидролошких станица осим станица за квалитет ваздуха, у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, локална мрежа мерних станица за праћење квалитета ваздуха успоставља се у складу са посебним законом којим се уређује заштита ваздуха.

Допунске мреже метеоролошких и/или хидролошких станица могу да се успоставе ако су испуњени услови у погледу локације станица, програма метеоролошких и хидролошких мерења и осматрања и начина извештавања станица у саставу ових мрежа.

На станицама из става 1. овог члана врше се метеоролошка и хидролошка мерења и осматрања и спроводи провера техничке исправности метеоролошких и хидролошких инструмената и опреме на начин који је прописан за државни метеоролошки и хидролошки осматрачки систем из чл. 18, 19. и 20. овог закона.

Имаоци станица допунске метеоролошке и хидролошке мреже дужни су да плате одговарајућу накнаду за техничку контролу метеоролошких и хидролошких инструмената и опреме у складу са прописима донетим на основу овог закона.

Директор Завода ближе прописује услове из става 3. овог члана који се односе на допунске мреже метеоролошких и хидролошких станица, осим станица за квалитет ваздуха из става 2. овог члана.

 

Регистар

 

Члан 23.

Завод води Регистар државних мрежа метеоролошких и хидролошких станица и допунских мрежа метеоролошких и хидролошких станица (у даљем тексту: Регистар), који садржи нарочито следеће податке:

1) датум и редни број уписа у Регистар, тип мреже и власништво;

2) међународни или национални број станице;

3) географске координате, надморску висину, назив места и речног слива.

Регистар се води у облику регистарске књиге и у електронском облику и може се повезивати са другим регистрима и базама података које води Завод.

Упис државних мрежа метеоролошких и хидролошких станица из става 1. овог члана у Регистар је обавезан.

Упис мрежа станица из става 1. овог члана у Регистар врши се на основу захтева који је ималац станице државне мреже дужан да поднесе Заводу, односно који ималац станице допунске мреже може поднети Заводу.

Упис у Регистар врши се на основу решења које доноси директор Завода.

Решење из става 5. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Званични метеоролошки и хидролошки подаци су само они подаци који су добијени на станицама које су уписане у Регистар.

Директор Завода ближе уређује садржину и начин вођења Регистра, као и начин уписа у Регистар.

 

Израда и издавање ванредних метеоролошких и хидролошких информација и упозорења

 

Члан 24.

Завод је надлежан за израду и издавање ванредних метеоролошких и хидролошких информација и упозорења, у периоду пре, за време и непосредно после престанка метеоролошких и хидролошких елементарних непогода, катастрофа и нуклеарних акцидената.

Завод информације и упозорења из става 1. овог члана доставља органу надлежном за ванредне ситуације, органу надлежном за послове заштите животне средине и органу надлежном за послове пољопривреде, шумарства и водопривреде, у складу са законом, као и средствима јавног информисања и другим заинтересованим органима и правним лицима.

Органи, односно правна лица из члана 22. став 1. овог закона дужна су да расположиве податке и информације који су прикупљени у допунској мрежи метеоролошких и/или хидролошких станица, у периоду пре, за време и непосредно после престанка метеоролошких и хидролошких елементарних непогода, катастрофа и нуклеарних удеса достављају Заводу, у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега.

Прикупљене податке из става 3. овог члана Завод оперативно доставља надлежним органима у складу са законом.

Завод доставља Влади, најкасније 60 дана по престанку дејства метеоролошких и/или хидролошких елементарних непогода, детаљну анализу тих непогода, укључујући документовани преглед активности које су предузете у време њиховог трајања.

Директор Завода ближе прописује начин израде, издавања и достављања ванредних метеоролошких и хидролошких информација и упозорења из ст. 1. и 2. овог члана.

 

IV. ПРОГРАМ МЕТЕОРОЛОШКИХ И ХИДРОЛОШКИХ РАЗВОЈНО-ИСТРАЖИВАЧКИХ АКТИВНОСТИ И ПЛАН РАДА

 

Период за који се доноси програм метеоролошких и хидролошких развојно-истраживачких активности и план рада

 

Члан 25.

Метеоролошки и хидролошки послови из члана 5. став 1. тач. 13) и 14) овог закона обављају се на основу програма метеоролошких и хидролошких развојно-истраживачких активности и плана рада Завода.

Програм из става 1. овог члана доноси Влада, на предлог Завода, и то за период од пет година, и објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.

План рада из става 1. овог члана доноси директор Завода, за период од годину дана, и објављује на интернет страници Завода.

 

Садржај програма метеоролошких и хидролошких развојно-истраживачких активности

 

Члан 26.

Програм метеоролошких и хидролошких развојно-истраживачких активности из члана 25. став 1. овог закона садржи:

1) стратегију развоја метеоролошке и хидролошке делатности у Републици Србији за период од пет година;

2) преглед најзначајнијих инфраструктурних и развојно-истраживачких активности у појединим областима метеорологије и хидрологије;

3) преглед очекиваних резултата и усаглашености са међународним стандардима и методологијама;

4) информације о учешћу у регионалним, европским и међународним развојно-истраживачким програмима.

 

V. МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА И ПОДРЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ЗА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ

 

Међународна сарадња

 

Члан 27.

Завод сарађује са међународним метеоролошким и хидролошким организацијама и сагласно одредбама релевантних међународних уговора извршава функције националног метеоролошког, климатског и хидролошког центра у међународним организацијама, хидрометеоролошким информационим системима, метеоролошким и хидролошким развојно-истраживачким програмима, а нарочито у Светској метеоролошкој организацији, као и другим европским и међународним организацијама.

Завод обезбеђује повезивање Републике Србије са међународним телекомуникационим и информационим системима у области метеорологије, хидрологије, мониторинга и истраживања климатских промена, мониторинга квалитета ваздуха и вода и врши оперативну размену података и обрађених информација из ових области, у складу са међународним обавезама.

Хидрометеоролошким телекомуникационим системом Завода врши се и међународна размена података и информација о метеоролошким, хидролошким и другим природним елементарним непогодама и катастрофама и нуклеарним удесима, у складу са међународним обавезама.

Несметано и континуирано функционисање хидрометеоролошког телекомуникационог система обезбеђује надлежна републичка организација за електронске комуникације.

 

Подрегионални центар за климатске промене за Југисточну Европу

 

Члана 28.

Завод обавља стручно-техничке послове и извршава оперативне и развојно-истраживачке функције као Подрегионални центар за климатске промене за Југисточну Европу у систему регионалних климатских центара Светске метеоролошке организације.

Међународна размена климатских података и информација Подрегионалног центра из става 1. овог члана врши се хидрометеоролошким телекомуникационим системом Завода.

 

VI. ФОНД МЕТЕОРОЛОШКИХ И ХИДРОЛОШКИХ ПОДАТАКА И ИНФОРМАЦИЈА

 

Успостављање фонда метеоролошких и хидролошких података и информација

 

Члан 29.

Завод успоставља, води и одржава фонд званичних метеоролошких и хидролошких података и информација, укључујући податке о квалитету ваздуха и вода.

Архивирање и чување података и хидролошких и метеоролошких информација и информационе продукције у саставу фонда метеоролошких и хидролошких података врши се у складу са прописима о архивској грађи и овим законом и прописима донетим на основу њега.

Директор Завода ближе прописује садржину, начин вођења и одржавања фонда метеоролошких и хидролошких података и информација из става 1. овог члана, као и методе контроле квалитета и верификације поузданости података и начин њиховог објављивања и коришћења.

 

Јавност метеоролошких и хидролошких података

 

Члан 30.

Подаци и информације о стању времена, климе, вода и квалитета ваздуха и вода којима располаже Завод, а који су добијени обављањем метеоролошких и хидролошких послова од интереса за Републику Србију, су јавни, осим оних који представљају службену или војну тајну.

Директор Завода ближе прописује метеоролошке и хидролошке податке и информације који представљају службену тајну.

 

Међународна размена и објављивање метеоролошких и хидролошких података

 

Члан 31.

Јавне податке из члана 30. овог закона Завод укључује у међународну размену података и објављује у периодичним и годишњим извештајима, у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега.

Подаци из става 1. овог члана који су добијени у државној мрежи метеоролшких станица и државној мрежи хидролошких станица као и периодични и годишњи извештаји достављају се органу надлежном за послове заштите животне средине, органу надлежном за послове вода и органу надлежном за послове заштите и спасавања у ванредним ситуацијама у складу са законом.

 

Доступност метеоролошких и хидролошких података

 

Члан 32.

Подаци и информације који улазе у састав фонда, изузев података и информација из члана 30. став 2. овог закона, доступни су јавности, у складу са законом којим се уређује приступ информацијама од јавног значаја.

 

Оперативно издавање општих метеоролошких и хидролошких информација

 

Члан 33.

Завод оперативно издаје информације опште намене о стању и прогнози времена, климе и вода и доставља их путем средстава јавног информисања у виду редовних саопштења и/или путем мрежа електронског или поштанског саобраћаја у виду текста у писаној форми, у облику табела, графикона или пригодних графичких приказа.

На захтев корисника Завод може издати додатне оперативне информације из става 1. овог члана.

Правна и физичка лица којима су на њихов захтев достављене додатне оперативне информација из става 2. овог члана дужна су да плате одговарајућу накнаду.

Материјална средства, као и остварена права интелектуалне својине, који су резултат пружања стручних услуга Завода из става 3. овог члана, као и члана 5. став 3, члана 12. став 2. и члана 22. став 5. овог закона у својини су Републике Србије, осим ако посебним уговором, у складу са законом којим се уређује ауторско право и право интелектуалне својине, није друкчије одређено.

Висину накнаде из става 3. овог члана утврђује Влада на предлог Завода.

 

Национална инфраструктура метеоролошких и хидролошких података

 

Члан 34.

Завод је субјект Националне инфраструктуре геопросторних података (НИГП), у складу са законом којим се уређује државни премер и катастар, и дужан је да у складу са Директивом Европске уније - Infrastructure for Spatial Information in the European Community - INSPIRE и другим стандардима обезбеди оснивање и одржавање скупова просторних метеоролошких и хидролошких дигиталних података, база и сервиса података, као и описе скупова просторних података и сервиса (метаподаци).

Коришћење скупова и сервиса просторних метеоролошких и хидролошких података од стране других субјеката и корисника НИГП-а врши се у складу са законом којим се уређује државни премер и катастар, овим законом и прописима донетим на основу њега.

 

VII. ЗАШТИТА ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКОГ ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА

 

Мере заштите

 

Члан 35.

Завод је дужан да заштити хидрометеоролошки информациони систем, а нарочито да предузме мере заштите хидрометеоролошког рачунарско-телекомуникационог система и државног фонда метеоролошких и хидролошких података и информација.

Забрањен је приступ рачунарско-телекомуникационом систему из става 1. овог члана, без сагласности Завода.

Директор Завода ближе прописује мере које се предузимају у циљу заштите хидрометеоролошког информационог система из става 1. овог члана, као и начин давања сагласности за приступ том систему из става 2. овог члана.

 

Услови за коришћење метеоролошких и хидролошких података и информација

 

Члан 36.

Податке и информације које добије из државног фонда о стању времена, климе, вода и квалитета ваздуха и вода корисник може да прода или уступи трећим лицима само уз сагласност Завода.

Ако се користе објављени хидролошки и метеоролошки подаци и информације, обавезно је цитирање њиховог извора.

 

VIII. СТРУЧНА И ТЕХНИЧКА КОНТРОЛА

 

Члан 37.

Завод врши стручну контролу над обављањем послова метеоролошких и хидролошких мерења и осматрања, евидентирања, прикупљања, кодирања и извештавања података који су утврђени овим законом и прописима донетим на основу њега, као и техничку контролу исправности опреме и уређаја.

У вршењу стручне и техничке контроле из става 1. овог члана Завод проверава исправност опреме и уређаја за мерења на метеоролошким и хидролошким станицама, и контролише рад осматрача.

 

Члан 38.

Послове стручне и техничке контроле из члана 37. овог закона може да обавља лице метеоролошке и хидролошке струке са дипломским академским студијама - мастер, специјалистичким академским студијама, односно са основним студијама у трајању од најмање четири године, положеним државним стручним испитом и радним искуством од најмање пет година у струци (у даљем тексту: овлашћено лице).

У обављању послова стручне и техничке контроле овлашћено лице мора да има службену легитимацију.

 

Члан 39.

Органи државне управе, односно локалне самоуправе, односно друга правна лица који су имаоци метеоролошке и/или хидролошке станице уписане у Регистар дужни су да омогуће несметано спровођење стручне и техничке контроле и да пруже све потребне информације.

 

Члан 40.

Ако се приликом вршења стручне и техничке контроле утврди да субјекти из члана 39. овог закона нису применили или су неправилно применили одговарајуће стручне прописе, овлашћено лице сачињава писмени извештај који садржи податке о утврђеним неправилностима, са предлогом корективних мера и роковима за њихово извршење.

Корективне мере из става 1. овог члана нарочито се односе на неисправности мерних инструмената и уређаја и неправилности у осматрањима, бележењу података и извештавању.

Рок из става 1. овог члана мора да буде примерен врсти корективне мере.

Ако субјекти из става 1. овог члaна не изврше предложене корективне мере у одређеном року, директор Завода доноси решење о брисању те станице из Регистра.

Решење из става 4. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

 

IX. НАДЗОР

 

Члан 41.

Надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу њега врши Завод.

Надзор над обављањем послова из области ваздухопловне метеорологије, односно пружања ваздухопловних метеоролошких услуга из члана 7. овог закона, врши орган државне управе надлежан за послове цивилног ваздухопловства, у складу са посебним законом.

 

Инспекцијски надзор

 

Члан 42.

Инспекцијски надзор врши Завод преко инспектора за метеоролошку и хидролошку делатност (у даљем тексту инспектор).

У вршењу инспекцијског надзора инспектор проверава да ли:

1) правно лице, односно предузетник који обавља остале метеоролошке и хидролошке послове испуњава прописане услове из члана 12. овог закона;

2) су метеоролошки и хидролошки послови из члана 11. овог закона извршени у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега;

3) правно и физичко лице, односно предузетник обавља привредну или другу делатност, односно изводи радове у заштитној зони метеоролошке и хидролошке станице у складу са сагласношћу Завода из члана 21. став 6. овог закона.

Надзор се обавља у просторијама правног лица, односно предузетника или на локацији метеоролошке и хидролошке станице.

 

Овлашћења инспектора

 

Члан 43.

У вршењу надзора инспектор је овлашћен да решењем:

1) одреди рок за отклањање утврђене неправилности, ако утврди да субјекат из члана 12. став 1. овог закона не испуњава прописане услове за обављање осталих метеоролошких и хидролошких послова;

2) наложи предузимање мера за отклањање уочених недостатака, ако утврди да послови из члана 11. овог закона нису извршени у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега;

3) наложи уклањање препрека, емисионих уређаја, грађевинских објеката, далековода или других објеката или уређаја које је лице из члана 21. став 6. овог закона поставило или почело да поставља у заштитној зони метеоролошке и/или хидролошке станице државне мреже без сагласности Завода;

4) предузима и друге мере утврђене законом.

 

Лице које врши инспекцијски надзор

 

Члан 44.

Послове инспектора може да обавља лице метеоролошке или хидролошке струке са дипломским академским студијама - мастер, специјалистичким академским студијама, односно са основним студијама у трајању од најмање четири године, положеним државним стручним испитом и радним искуством од најмање пет година у струци.

У обављању послова инспекцијског надзора инспектор мора да има службену легитимацију.

Директор Завода прописује образац и садржину легитимације.

 

Члан 45.

На решење инспектора из члана 43. овог закона може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема решења.

Жалба на решење инспектора не одлаже његово извршење.

О жалби решава Директор Завода у року од 15 дана од дана пријема жалбе.

 

X. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

 

Привредни преступ

 

Члан 46.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице, ако:

1) обавља привредну или другу делатност, односно изводи радове, у заштитној зони метеоролошких и хидролошких станица државне мреже без сагласности Завода (члан 21. став 6);

2) приступи рачунарско-телекомуникационом систему, без сагласности Завода (члан 35. став 2).

За привредни преступ из става 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у правном лицу које обавља привредну, односно другу делатност, односно које је инвеститор радова, новчаном казном од 10.000 до 70.000 динара.

За радње из става 1. тачка 1) овог члана, правном лицу, поред изрицања новчане казне, може се наложити уклањање препрека, емисионих уређаја, грађевинских објеката, далековода или других објеката или уређаја које је поставило или почело да поставља у заштитној зони метеоролошке и/или хидролошке станице државне мреже.

 

Прекршај правног лица

 

Члан 47.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) обавља остале метеоролошке и хидролошке послове из члана 11. овог закона, а није регистровано за обављање тих послова (члан 12);

2) метеоролошка мерења и осматрања не врши на прописан начин, као и ако податке метеоролошких мерења и осматрања аеродромске метеоролошке станице државне мреже, односно податке радарских метеоролошких осматрања метеоролошког радарског центра државне мреже не доставља Заводу на прописан начин (члан 18. став 4);

3) приликом успостављања и рада аеродромске метеоролошке станице државне мреже не обезбеди сертификацију метеоролошких инструмената и уређаја на прописани начин (члан 20. став 5);

4) допунске мреже метеоролошких и/или хидролошких станица које су уписане у Регистар не успоставља на прописан начин (члан 22. став 2. и члан 23. став 4);

5) метеоролошка и хидролошка мерења и осматрања не врши на прописан начин, као и ако не обезбеди спровођење провере техничке исправности метеоролошких и хидролошких инструмената и опреме (члан 22. став 4);

6) расположиве податке и информације који су прикупљени у допунској мрежи метеоролошких и/или хидролошких станица, у зони и у периоду пре, за време и непосредно после престанка метеоролошких и хидролошких елементарних непогода, катастрофа и нуклеарних акцидената не достави Заводу на прописан начин (члан 24. став 3);

7) податке и информације које добије из фонда о стању времена, климе, вода и квалитета ваздуха и вода прода или уступи трећим лицима без сагласности Завода (члан 36. став 1);

8) овлашћеном лицу онемогући несметано обављање стручне и техничке контроле (члан 39).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара и одговорно лице у органу државне управе, односно правном лицу.

 

Прекршај предузетника

 

Члан 48.

Новчаном казном од 10.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако учини радње из члана 46. став 1. и члана 47. став 1. тач. 4), 5), 6), и 7) овог закона.

 

Прекршај физичког лица

 

Члан 49.

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако изводи радове у заштитној зони метеоролошких и хидролошких станица државне мреже без сагласности Завода, супротно члану 21. став 6. овог закона, као и ако учини радње из члана 47. тачка 7) овог закона.

 

Прекршај одговорног лица

 

Члан 50.

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу државне управе ако учини радње из члана 47. став 1. тач. 2) и 3) овог закона.

Новчаном казном из става 1. овог члана казниће за прекршај и одговорно лице у органу аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, односно имаоцу јавних овлашћења, ако учини радње из члана 47. став 1. тач. 1), 3), 5), 6), 7) и 8) овог закона.

 

XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 51.

До доношења закона о сузбијању града, послове успостављања, функционисања и развоја техничко-технолошког система модификације времена за потребе сузбијања града, као и истраживање и развој метода других видова вештачког утицаја на време из члана 8. овог закона, обављаће Завод.

 

Члан 52.

Прописи који се доносе на основу овлашћења из овог закона донеће се у року од две године од дана ступања на снагу овог закона.

Прописи из става 1. овог члана усклађују се са међународним стандардима.

До доношења прописа из става 1. овог члана примењиваће се прописи који су донети на основу Закона о хидрометеоролошким пословима од интереса за целу земљу („Службени лист СФРЈ”, бр. 18/88 и 63/90), осим одредби тих прописа које нису у складу са овим законом.

 

Члан 53.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о хидрометеоролошким пословима од интереса за целу земљу („Службени лист СФРЈ”, бр. 18/88 и 63/90).

 

Члан 54.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.