Редакцијски пречишћен текст

Неважећи акт

 

 

 

 

 

ЗАКОН

о жиговима

„Службени гласник РС“ бр. 104 од 16. децембра 2009, 10 од 30. јануара 2013, 44 од 8. јуна 2018 - др. закон

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређују се начин стицања и заштита права на знак у промету робе, односно услуга.

Жиг је право којим се штити знак који у промету служи за разликовање робе, односно услуга једног физичког или правног лица од исте или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица.

Жигом у смислу овог закона, сматра се и жиг који је међународно регистрован за територију Републике Србије, на основу Мадридског аранжмана о међународном регистровању жигова (у даљем тексту: Мадридски аранжман), односно Протокола уз Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова (у даљем тексту: Мадридски протокол).

Одредбе овог закона примењују се и на жигове из става 3. овог члана ако поједина питања нису уређена Мадридским аранжманом, односно Мадридским протоколом.

Члан 2.

Жиг може бити индивидуални, колективни или жиг гаранције.

Колективни жиг је жиг правног лица које представља одређени облик удруживања произвођача, односно давалаца услуга, који имају право да користе субјекти који су чланови тог удружења, под условима прописаним овим законом.

Корисник колективног жига има право да користи тај жиг само на начин предвиђен општим актом о колективном жигу.

Жиг гаранције је жиг који користи више привредних друштава под надзором носиоца жига, а који служи као гаранција квалитета, географског порекла, начина производње или других заједничких обележја робе или услуга тих привредних друштава.

Носилац жига гаранције мора да дозволи коришћење жига гаранције сваком привредном друштву за робе или услуге, које имају заједничке карактеристике прописане општим актом о жигу гаранције.

Члан 3.

Жигом у смислу овог закона, не сматрају се печат, штамбиљ и службени знак за обележавање драгоцених метала.

II. ПРЕДМЕТ И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ

Члан 4.

Жигом се штити знак који се може графички представити под условом да је подобан за разликовање у промету робе, односно услуга једног физичког или правног лица од робе, односно услуга другог физичког или правног лица.

Знак се може састојати од речи, слогана, слова, бројева, слика, цртежа, распореда боја, тродимензионалних облика, комбинација тих знакова, као и од музичких фраза приказаних нотним писмом и сл.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 5.

Жигом се не може заштитити знак:

1) који не испуњава услов из члана 4. овог закона;

2) који је противан јавном поретку или прихваћеним моралним принципима;

3) који по свом укупном изгледу није подобан за разликовање робе, односно услуга у промету;

4) који се састоји искључиво од тродимензионалног облика одређеног природом робе или облика робе који је неопходан за добијање одређеног техничког резултата или од облика који битно утиче на вредност робе;

5) који се састоји искључиво од ознака или података који у промету могу служити за означавање врсте, квалитета, количине, намене, вредности, географског порекла, времена производње робе или пружања услуга, или других карактеристика робе, односно услуга;

6) који је у свакодневном говору или у добрим трговинским обичајима постао уобичајен за означавање одређене врсте робе, односно услуга;

7) који својим изгледом или садржајем може да доведе у заблуду учеснике у промету у погледу нпр. врсте, квалитета или географског порекла робе или других својстава робе, односно услуга;

8) који садржи званичне знакове или пунцеве за контролу или гаранцију квалитета или их подражава, осим по писаном одобрењу надлежног органа;

9) који је истоветан раније заштићеном знаку за исту врсту робе, односно услуга;

10) који је истоветан раније заштићеном знаку другог лица за сличну врсту робе, односно услуга, или сличан раније заштићеном знаку другог лица за истоветну или сличну врсту робе, односно услуга, ако постоји вероватноћа да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака са раније заштићеним знаком;

11) који је истоветан или сличан, за исту или сличну врсту робе, односно услуга знаку другог лица који је познат у Републици Србији у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине (у даљем тексту: општепознати знак);

12) који, без обзира на робу, односно услуге на које се односи, представља репродукцију, имитацију, превод или транслитерацију заштићеног знака другог лица или његовог битног дела, који је код учесника у промету у Републици Србији несумњиво познат као знак високе репутације (у даљем тексту: чувени жиг), ако би се коришћењем таквог знака нелојално извлачила корист из стечене репутације чувеног жига или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији;

13) који својим изгледом или садржајем повређује ауторска права или друга права индустријске својине;

14) који садржи државни или други јавни грб, заставу или симбол, назив или скраћеницу назива неке земље или међународне организације, као и њихово подражавање, осим по одобрењу надлежног органа односне земље или организације;

15) који представља или подражава национални или религијски симбол.

Знак из става 1. тач. 3), 5) и 6) овог члана може се заштитити жигом ако подносилац пријаве докаже да је озбиљним коришћењем знак постао подобан за разликовање у промету робе, односно услуга на које се односи.

Заштићеним знаком из става 1. тач. 9), 10) и 12) овог члана сматра се знак који је заштићен жигом за територију Републике Србије, а заштићеним знаком из става 1. тач. 9) и 10) овог члана сматра се и знак који је предмет пријаве за признање жига за територију Републике Србије, под условом да жиг по тој пријави буде признат.

У случају из става 1. тач. 10)–13) овог члана знак се може заштитити жигом уз изричиту писану сагласност носиоца ранијег права.

Код утврђивања да ли је знак из става 1. тачка 11) овог члана општепознати знак, односно да ли је знак из става 1. тачка 12) овог члана чувени жиг, узима се у обзир упознатост релевантног дела јавности са знаком, укључујући и познавање до кога је дошло путем промоције знака. Релевантним делом јавности сматрају се стварни и потенцијални корисници робе, односно услуга, које се обележавају тим знаком, као и лица укључена у дистрибутерске токове те робе, односно услуга.

Знак који садржи лик или лично име лица може се заштитити само по писаној сагласности тог лица.

Знак који садржи лик или лично име умрлог лица може се заштитити само по пристанку родитеља, супружника и деце умрлог.

Знак који садржи лик или лично име историјске или друге умрле знамените личности може се заштитити уз дозволу надлежног органа и писане сагласности супружника и сродника до трећег степена сродства.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 6.

Страна физичка и правна лица у погледу заштите знака жигом у Републици Србији уживају иста права као и домаћа физичка и правна лица ако то произилази из међународних уговора, или из начела узајамности. Постојање узајамности доказује лице које се на узајамност позива.

III. ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ

Заједничке одредбе

Члан 7.

Правна заштита жигова остварује се у управном поступку који води орган државне управе надлежан за послове интелектуалне својине (у даљем тексту: надлежни орган).

Против одлука надлежног органа из става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Члан 8.

Надлежни орган води Регистар пријава за признање жига (у даљем тексту: Регистар пријава) и Регистар жигова.

Регистар пријава садржи нарочито: број пријаве и датум подношења пријаве; податке о подносиоцу пријаве; изглед знака и назначење роба и услуга на које се знак односи; податке о променама које се односе на пријаву (пренос права, лиценца, залога, франшиза и др.).

Регистар жигова садржи нарочито: регистарски број жига и датум уписа жига у Регистар жигова; податке о носиоцу жига; изглед знака и назначење роба и услуга на које се знак односи; податке о променама које се односе на жиг (пренос права, лиценца, залога, франшиза и др.).

Влада ближе прописује садржину регистара из става 1. овог члана.

Члан 9.

Регистри из члана 8. овог закона су јавне књиге и заинтересована лица могу да их добију на увид.

Списе признатих жигова, странке и трећа лица могу да разгледају на писмени или усмени захтев, у присуству службеног лица.

На писмени захтев заинтересованих лица и уз плаћање прописане таксе, надлежни орган издаје копије докумената и одговарајуће потврде и уверења о чињеницама о којима води службену евиденцију.

Члан 10.

Страно физичко или правно лице које нема пребивалиште, односно седиште на територији Републике Србије у поступку пред надлежним органом мора заступати заступник уписан у Регистар заступника који води надлежни орган или домаћи адвокат.

У Регистар заступника који води надлежни орган уписују се физичка и правна лица која испуњавају услове утврђене законом којим се уређују патенти.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 11.

Лице које обавља послове заступања у остваривању права из овог закона мора имати завршен правни факултет.

Покретање поступка за признање жига

Члан 12.

Поступак за признање жига покреће се пријавом за признање жига (у даљем тексту: пријава).

Битни делови пријаве су:

1) захтев за признање жига;

2) знак који се жели заштитити жигом;

3) списак робе, односно услуга на које се знак односи.

Пријава садржи захтев за признање само једног жига који се односи на једну или више врста робе, односно услуга.

Захтев из става 2. тачка 1) овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве; назначење да ли је у питању индивидуални, колективни или жиг гаранције; изглед знака; назначење класа у које је сврстана роба, односно услуге, према Ничанском аранжману о међународној класификацији робе и услуга ради регистровања жигова (у даљем тексту: Међународна класификација робе и услуга); потпис и печат подносиоца пријаве.

Ако знак из става 2. тачка 2) овог члана садржи фигуративни елемент, његов изглед мора бити јасан, урађен на квалитетном папиру и погодан за репродуковање.

Робе, односно услуге из става 2. тачка 3) овог члана морају бити означене и сврстане према класама из Међународне класификације роба и услуга.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 2. тачка 1) овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање жига и прописује њихову садржину.

*Службени гласник РС, број 10/2013

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Престаје да важи одредба члана 12. став 4. Закона, у делу у ком се установљава обавеза употребе печата у пословању друштава и предузетника, даном почетка примене члана 160. Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, број 44/2018), односно 1. октобра 2018. године (види члан 160. Закона – 44/2018-27).

 

 

Пријава за признање колективног жига и жига гаранције

Члан 13.

Поред делова пријаве из члана 12. овог закона уз пријаву за признање колективног жига прилаже се општи акт о колективном жигу, а уз пријаву за признање жига гаранције општи акт о жигу гаранције.

Општи акт о колективном жигу садржи: податке о подносиоцу пријаве, односно лицу овлашћеном да га представља; одредбе о изгледу знака и роби, односно услугама на које се знак односи; одредбе о томе ко има право на коришћење колективног жига и под којим условима; одредбе о правима и обавезама корисника колективног жига у случају повреде жига и одредбе о мерама и последицама у случају непридржавања одредаба општег акта.

Општи акт о жигу гаранције, поред података и одредаба из става 2. овог члана, садржи и одредбе о заједничким карактеристикама робе, односно услуга које се гарантују жигом гаранције и одредбе о надзору коришћења жига гаранције од стране његовог носиоца права.

Подносилац пријаве, односно носилац колективног жига, односно жига гаранције, дужан је да надлежном органу достави сваку измену општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

Свако може прегледати општи акт о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

Члан 14.

У управном поступку пред надлежним органом плаћају се таксе и накнаде трошкова поступка, сагласно посебним прописима којима се уређују административне таксе и накнаде трошкова поступка и трошкова за пружање информационих услуга.

Регистар пријава

Члан 15.

У Регистар пријава уписују се подаци о деловима пријаве из члана 12. и подаци из члана 13. овог закона као и други прописани подаци.

Датум подношења пријаве

Члан 16.

За признање датума подношења пријаве потребно је да пријава поднета надлежном органу на тај датум садржи:

1) назначење да се тражи признање жига;

2) име и презиме, односно пословно име и адресу подносиоца пријаве;

3) знак који се жели заштитити;

4) списак роба, односно услуга на које се знак односи.

По пријему пријаве надлежни орган испитује да ли пријава садржи делове из става 1. овог члана.

На пријаву поднету надлежном органу, која садржи делове из става 1. овог члана уписује се број пријаве и дан и час њеног пријема у надлежном органу и о томе се подносиоцу пријаве издаје потврда.

Ако пријава не садржи делове из става 1. овог члана надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да у року од 30 дана отклони недостатке због којих пријава није могла бити уписана у Регистар пријава.

Ако подносилац пријаве у року из става 4. овог члана не отклони недостатке, надлежни орган закључком одбацује пријаву.

Против закључка из става 5. овог члана може се изјавити жалба.

Ако подносилац пријаве у року из става 4. овог члана отклони недостатке, надлежни орган закључком признаје као датум подношења пријаве онај датум кад је подносилац пријаве доставио поднесак којим отклања уочене недостатке.

Пријава којој је признат датум подношења уписује се у Регистар пријава.

Право првенства

Члан 17.

Подносилац пријаве има право првенства од датума подношења пријаве у односу на сва друга лица која су за исти или сличан знак којим се обележава иста или слична роба, односно услуге, доцније поднела пријаву.

Конвенцијско право првенства

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 18.

Правном или физичком лицу које је поднело уредну пријаву жига са дејством у некој земљи чланици Париске уније или Светске трговинске организације, признаће се у Републици Србији конвенцијско право првенства од датума подношења те пријаве ако у Републици Србији за исти знак и за исте робе, односно услуге поднесе пријаву у року од шест месеци од дана подношења пријаве  у односној земљи. У захтеву за признање жига назначава се датум подношења, број пријаве и земља за коју је пријава поднета.

Уредном пријавом из става 1. овог члана сматра се свака пријава која испуњава услове уредности према националном законодавству земље чланице Париске уније или Светске трговинске организације за коју је пријава поднета, или према прописима међународне организације настале на основу међународног уговора закљученог између ових земаља, без обзира на каснију правну судбину те пријаве.

Правно или физичко лице из става 1. овог члана дужно је да у року од три месеца од дана подношења пријаве у Републици Србији, достави надлежном органу препис пријаве из става 1. овог члана оверен од стране надлежног органа земље чланице Париске уније, Светске трговинске организације, односно међународне организације, којој је та пријава поднета.

Брисани су ранији ст. 4 - 6. (види члан 5. Закона - 10/2013-34)

*Службени гласник РС, број 10/2013

Уверење о праву првенства

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 18а

На захтев домаћег или страног физичког или правног лица које је код надлежног органа поднело уредну пријаву за признање жига, надлежни орган издаје уверење о праву првенства.

Захтев за издавање уверења о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве, изглед знака; списак робе, односно услуга; доказ о уплати таксе за уверење.

Уверење о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве; број пријаве; податке о датуму подношења пријаве; изглед знака и списак робе, односно услуга.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 2. овог члана и садржину уверења о праву првенства из става 3. овог члана.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Сајамско право првенства

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 19.

Подносилац пријаве који је у року од три месеца пре подношења пријаве употребио одређени знак за обележавање робе, односно услуга на изложби или сајму међународног карактера у Републици Србији или у другој земљи чланици Париске уније или Светске трговинске организације, може у пријави тражити признање права првенства од дана прве употребе тог знака.

Подносилац пријаве из става 1. овог члана уз пријаву доставља потврду надлежног органа земље чланице Париске уније или Светске трговинске организације да је у питању изложба, односно сајам међународног карактера, уз назначење података о врсти изложбе, односно сајма, месту одржавања, датуму отварања и затварања изложбе, односно сајма, и датуму прве употребе знака чија се заштита тражи.

Уверење да је изложби, односно сајму одржаном у Републици Србији званично признат међународни карактер издаје Привредна комора Србије.

Члан 20.

Признањем права првенства из члана 19. овог закона не продужавају се рокови из члана 18. овог закона.

Члан 21.

У пријави се не може накнадно битно изменити изглед знака нити допунити списак робе, односно услуга.

Битном изменом знака у смислу става 1. овог члана сматра се свака измена која мења дистинктивни карактер знака.

Не сматра се допуном списка робе, односно услуга његово прецизирање.

Члан 22.

Пријаве се испитују по редоследу одређеном датумом њиховог подношења.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана пријава се може решавати по хитном поступку:

1) у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка, на захтев суда или надлежног органа тржишне инспекције, односно царинског органа;

2) ако је поднет захтев за међународно регистровање жига, уколико се на њега примењује Мадридски аранжаман;

3) ако је сагласно другим прописима неопходно извршити хитну регистрацију.

У случају из става 2. тачка 3) овог члана подноси се захтев за испитивање пријаве по хитном поступку.

Испитивање уредности пријаве

Члан 23.

Пријава је уредна ако садржи делове из члана 12. овог закона и податке из члана 13. овог закона као и друге прописане податке и доказ о уплати прописане таксе за пријаву.

Ако утврди да пријава није уредна надлежни орган ће писменим путем уз навођење разлога позвати подносиоца пријаве да је уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву или не плати таксу за њено уређивање, надлежни орган ће закључком одбацити пријаву.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

У случају из става 4. овог члана уз плаћање прописане таксе, подносилац пријаве може поднети предлог за повраћај у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема закључка о одбацивању.

Одустанак од пријаве

Члан 24.

Подносилац пријаве може у току целог поступка одустати од пријаве у целини или само за неке робе, односно услуге.

Ако је у Регистру пријава уписано одређено право у корист трећег лица, подносилац пријаве не може одустати од пријаве без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

У случају када подносилац пријаве одустане од пријаве у целини, надлежни орган ће донети посебан закључак о обустави поступка.

Против закључка из става 3. овог члана може се изјавити жалба.

У случају из става 3. овог члана, пријава престаје да важи наредног дана од дана предаје надлежном органу изјаве о одустанку.

Раздвајање пријаве

Члан 25.

Пријава за признање жига у којој је наведено више врста роба, односно услуга (у даљем тексту: првобитна пријава) може се по захтеву подносиоца пријаве до уписа жига у Регистар жигова, раздвојити на две или више пријава тако што ће се раздвојити списак робе, односно услуга.

Издвојена пријава задржава датум подношења првобитне пријаве и њено право првенства.

О раздвајању пријаве доноси се посебно решење, у коме се назначава број првобитне пријаве, број, односно бројеви нових пријава, знак из првобитне пријаве, као и роба, односно услуге које остају у првобитној пријави и роба, односно услуге које су у издвојеној или издвојеним пријавама.

Издвојена, односно издвојене пријаве уписују се у Регистар пријава.

На пријаву за признање колективног жига, односно жига гаранције неће се примењивати одредбе ст. 1. до 4. овог члана.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: број и датум подношења првобитне пријаве чије се раздвајање тражи; податке о подносиоцу пријаве; изглед знака; назначење бројева класа Међународне класификације роба и услуга које остају у првобитној пријави и бројева класа Међународне класификације роба и услуга које се раздвајају.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана и одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање жига и прописује њихову садржину.

Испитивање услова за признање жига

Члан 26.

Ако је пријава уредна у смислу члана 23. овог закона надлежни орган испитује да ли су испуњени услови за признање жига прописани чл. 4. и 5. овог закона.

Услови за признање жига морају да буду испуњени у тренутку уписа жига у Регистар жигова.

Поступајући у смислу става 1. овог члана надлежни орган може да узме у обзир писмено мишљење сваког заинтересованог лица у коме се образлажу разлози из чл. 4. и 5. овог закона због којих пријављени знак не испуњава услове за заштиту жигом.

Лице из става 3. овог члана неће се сматрати странком у поступку.

Члан 27.

Ако утврди да пријава не испуњава услове за признање жига, надлежни орган ће писменим путем обавестити подносиоца пријаве о разлозима због којих се жиг не може признати и позваће га да се у року од 30 дана изјасни о тим разлозима.

Ако знак садржи елемент који не испуњава услове за заштиту жигом у смислу члана 5. став 1. тач. 3), 5) и 6) овог закона и ако би укључивање тог елемента у знак могло изазвати сумњу у вези са обимом заштите жига, надлежни орган може да тражи од подносиоца пријаве да у остављеном року поднесе писмену изјаву да не тражи било каква искључива права на том елементу.

Ако знак садржи елемент који је нејасан или двосмислен, надлежни орган ће тражити од подносиоца пријаве да у остављеном року достави опис знака у коме ће тај елемент бити појашњен.

На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган може да продужи рок из става 1. овог члана за време које сматра примереним.

Надлежни орган ће решењем одбити пријаву за признање жига у целости или за поједине робе, односно услуге, ако подносилац пријаве не поступи по захтеву надлежног органа из ст. 1, 2. и 3. овог члана или поступи али надлежни орган и даље сматра да се жиг не може признати у целости или за поједине робе, односно услуге.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 28.

Приликом испитивања услова за признање колективног жига и жига гаранције надлежни орган ће посебно испитати да ли је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције у складу са јавним поретком или прихваћеним моралним принципима.

Ако је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције у супротности са јавним поретком или прихваћеним моралним принципима, сходно ће се применити одредбе члана 27. овог закона.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и на све измене општег акта о колективном жигу, односно жигу гаранције.

Члан 29.

Ако пријава испуњава услове за признање жига, надлежни орган закључком позива подносиоца пријаве да плати прописану таксу за првих 10 година заштите и трошкове објаве жига и да достави доказе о извршеним уплатама.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не достави доказе о извршеним уплатама из става 1. овог члана сматраће се да је одустао од пријаве.

У случају из става 2. овог члана надлежни орган ће донети закључак о обустави поступка.

Против закључка из става 3. овог члана може се изјавити жалба.

У случају из става 2. овог члана подносилац пријаве може, уз плаћање прописане таксе, да поднесе предлог за повраћај у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема закључка о обустави поступка.

Упис у Регистар жигова

Члан 30.

Кад подносилац пријаве достави доказе о извршеним уплатама из члана 29. став 1. овог закона надлежни орган признато право с прописаним подацима уписује у Регистар жигова, а носиоцу права издаје исправу о жигу.

Исправа о жигу има карактер решења у управном поступку.

Исправа о жигу садржи нарочито: регистарски број жига и датум уписа жига у Регистар жигова; податке о носиоцу жига; изглед заштићеног знака; списак робе, односно услуга на које се знак односи; датум до ког жиг важи.

Влада ближе прописује садржину исправе о жигу из става 1. овог члана.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Објављивање признатог права

Члан 31.

Признато право из члана 30. овог закона објављује се у службеном гласилу надлежног органа.

У службеном гласилу надлежног органа објављују се нарочито следећи подаци: регистарски број жига; датум уписа жига у Регистар жигова; подаци о носиоцу жига; датум до ког жиг важи; изглед знака; списак робе, односно услуга на које се знак односи.

Влада ближе прописује податке из става 2. овог члана који се објављују у службеном гласилу надлежног органа.

IV. МЕЂУНАРОДНО РЕГИСТРОВАЊЕ ЖИГА

Члан 32.

Носилац жига, односно подносилац пријаве може поднети захтев за међународно регистровање жига у складу са Мадридским аранжманом, односно Мадридским протоколом.

Захтев за међународно регистровање жига из става 1. овог члана подноси се надлежном органу.

За захтев за међународно регистровање жига плаћа се прописана такса.

Члан 33.

Поступак за међународно регистровање жига покреће се подношењем захева за међународно регистровање жига.

Уз захтев за међународно регистровање жига подноси се и:

1) изглед знака;

2) уредно састављен и класификован списак робе, односно услуга на француском језику;

3) пуномоћје, ако се захтев подноси преко пуномоћника;

4) доказ о уплати таксе за захтев.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева; број пријаве, односно регистарски број жига који служи као основ за међународно регистровање; податак о затраженом праву првенства; изглед знака, списак робе, односно услуга на које се знак односи на француском језику; назначење земаља у којима се тражи заштита.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 34.

Захтев за међународно регистровање жига је уредан ако садржи податке из члана 33. овог закона и друге прописане податке.

Ако захтев за међународно регистровање жига није уредан, надлежни орган ће писменим путем уз навођење разлога позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће закључком одбацити пријаву.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Члан 35.

Ако је захтев за међународно регистровање жига уредан у смислу члана 34. овог закона надлежни орган закључком позива подносиоца захтева да у року који надлежни орган одреди, плати таксу за међународно регистровање жига и да достави доказ о извршеној уплати.

Кад подносилац захтева достави доказ о извршеној уплати надлежни орган ће доставити Светској организацији за заштиту интелектуалне својине пријаву за међународно регистровање жига.

Ако подносилац захтева у остављеном року не достави доказ о извршеној уплати из става 1. овог члана сматраће се да је одустао од захтева.

У случају из става 3. овог члана надлежни орган ће донети закључак о обустави поступка против кога се може изјавити жалба.

Члан 36.

О променама у пријави, односно регистрацији жига који је био основ за међународно регистровање тог жига, надлежни орган обавештава Светску организацију за интелектуалну својину, ако се те промене односе и на међународну регистрацију тог жига.

Територијално проширење међународно регистрованог жига

Члан 37.

Носилац међународно регистрованог жига, може преко надлежног органа поднети захтев за територијално проширење међународно регистрованог жига.

Захтев за територијално проширење међународно регистрованог жига може да се односи на све робе и услуге за које је знак регистрован или на један њихов део.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева, број међународног жига, назначење земаља на које се проширење односи.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

V. САДРЖИНА, СТИЦАЊЕ И ОБИМ ПРАВА

Члан 38.

Носилац жига има искључиво право да знак заштићен жигом користи за обележавање робе, односно услуга на које се тај знак односи.

Носилац жига има право да другим лицима забрани да неовлашћено користе:

1) знак који који је истоветан са његовим раније заштићеним знаком у односу на робе, односно услуге које су истоветне роби, односно услугама за које је тај жиг регистрован;

2) знак који је истоветан његовом раније заштићеном знаку за сличну врсту робе, односно услуга или сличан његовом раније заштићеном знаку за истоветну или сличну врсту робе, односно услуга ако постоји вероватноћа да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака са његовим раније заштићеним знаком.

У смислу става 2. овог члана носилац жига има право да забрани и следеће:

1) стављање заштићеног знака на робу, њено паковање или средства за обележавање робе (етикете, налепнице, затварачи за флаше и сл.);

2) нуђење робе, њено стављање у промет или њено складиштење у те сврхе, или обављање услуга под заштићеним знаком;

3) увоз или извоз робе под заштићеним знаком;

4) коришћење заштићеног знака у пословној документацији или у реклами.

Права из ст. 1, 2. и 3. овог члана има и подносилац пријаве од датума подношења пријаве, као и власник знака који је познат у Републици Србији у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Репродукција заштићеног знака у речнику

Члан 39.

Ако репродукција заштићеног знака у речнику, енциклопедији или сличном делу ствара утисак да је знак генерична ознака робе или услуга за које је тај знак заштићен, носилац жига може да захтева од издавача дела да најкасније у следећем издању репродукција знака буде праћена назнаком да је реч о заштићеном знаку (ознака ®).

Одредба става 1. овог члана примењује се и на дело објављено у електронској форми.

Исцрпљење права

Члан 40.

Носилац жига нема право да забрани коришћење жигом заштићеног знака у вези са робом која је њиме обележена, а коју је у Републици Србији ставио у промет носилац жига или лице које је он овластио.

Одредба става 1. овог члана неће се применити у случају постојања оправданог разлога носиоца жига да се супротстави даљем стављању у промет жигом означене робе, посебно ако је дошло до квара или друге битне промене стања робе после њеног првог стављања у промет.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Ограничење права

Члан 41.

Носилац жига не може да забрани другом лицу да под истим или сличним знаком ставља у промет своју робу, односно услуге, ако тај знак представља његово пословно име или назив који је на савестан начин стечен пре признатог датума првенства жига.

Носилац жига не може да забрани другом лицу да у складу са добрим пословним обичајима користи у привредном промету:

1) своје име или адресу;

2) назначење врсте, квалитета, количине, намене, вредности, географског порекла, времена производње или другог својства робе, односно услуга;

3) жигом заштићени знак, кад је његово коришћење неопходно ради назначења намене робе, односно услуге, посебно кад је реч о резервним деловима или прибору.

Члан 42.

Ако је предмет заштите колективног жига, односно жига гаранције знак који указује на одређени географски локалитет са кога потиче роба, односно услуга означена њиме, корисник колективног жига, односно жига гаранције не може забранити другоме да тај знак користи у складу са добрим пословним обичајима, нити може забранити његово коришћење овлашћеном кориснику исте или сличне регистроване ознаке географског порекла за исту или сличну врсту робе, односно услуга.

Члан 43.

Носилац жига не може забранити другом лицу да исти или сличан знак користи за обележавање робе, односно услуга друге врсте, осим ако је у питању чувени жиг.

Носилац чувеног жига из члана 5. став 1. тачка 12) овог закона има право да другим лицима забрани да без његове писане сагласности користе у промету исти или сличан знак за обележавање робе, односно услуга које нису сличне онима за које је жиг регистрован, ако би се неовлашћеним коришћењем таквог знака нелојално остваривала корист из стечене репутације чувеног жига или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 44.

Жиг се стиче уписом у Регистар жигова, а важи од датума подношења пријаве.

Члан 45.

Жиг траје десет година, рачунајући од датума подношења пријаве, с тим што се његово важење, уз подношење захтева и плаћање одговарајуће прописане таксе, може продужавати неограничен број пута.

Захтев за продужење важења жига из става 1. овог члана садржи нарочито: назначење регистарског броја жига и датум до ког жиг важи; податке о носиоцу жига; податак о плаћеној такси за продужење важења жига.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 46.

Носилац жига дужан је да жиг користи.

Раздвајање жига

Члан 47.

Жиг који је регистрован за више врста роба, односно услуга (у даљем тексту: првобитна регистрација), може се на захтев носиоца жига, у свако доба раздвојити на две или више регистрација тако што ће се раздвојити списак роба, односно услуга.

Издвојени жиг задржава сва права из првобитне регистрације.

О раздвајању жига доноси се посебно решење, у коме се назначава број првобитне регистрације, број, односно бројеви нових жигова, знак из првобитне регистрације, као и робе, односно услуге које остају у првобитној регистрацији и робе, односно услуге које су у издвојеном, или издвојеним жиговима.

Издвојени жиг, односно издвојени жигови уписују се у Регистар жигова, а носиоцу права издаје се исправа о жигу.

На колективни жиг, односно жиг гаранције не примењују се одредбе ст. 1. до 4. овог члана.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига; податке о носиоцу жига; изглед знака; назначење бројева класа Међународне класификације роба и услуга које остају у првобитној регистрацији и бројева класа Међународне класификације роба и услуга на које се односи издвојени жиг, односно издвојени жигови.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

VI. ПРОМЕНЕ У ПРИЈАВИ, ОДНОСНО РЕГИСТРАЦИЈИ ЖИГА

Промена имена и адресе носиоца права

Члан 48.

Надлежни орган, на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве може донети решење о упису у одговарајући регистар надлежног органа промене имена и адресе носиоца жига, односно подносиоца пријаве.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис промене имена и адресе носиоца права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Ако захтев за упис промене имена и адресе носиоца права не садржи прописане податке, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис промене имена и адресе, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 3. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 5. овог члана може се изјавити жалба.

Захтев за упис промене из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење врсте промене.

Влада ближе прописује садржину захтева за упис промене из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Ограничење списка робе, односно услуга

Члан 49.

Надлежни орган, на захтев носиоца жига може донети решење о упису у одговарајући регистар надлежног органа ограничења списка робе, односно услуга.

Ако захтев за ограничење списка робе, односно услуга не садржи прописане податке, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за ограничења списка робе, односно услуга, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Захтев за упис промене из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење врсте промене.

Влада ближе прописује садржину захтева за упис промене из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Пренос права

Члан 50.

Жиг односно право из пријаве може бити пренет на друго лице или на друга лица за све или само за неке робе, односно услуге.

Пренос жига, односно права из пријаве може бити последица уговора о преносу права, статусне промене носиоца жига, односно подносиоца пријаве, судске или административне одлуке.

Пренос права из става 2. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

Упис преноса права из става 2. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, производи правно дејство према трећим лицима.

О упису преноса права из става 2. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, доноси се посебно решење.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет преноса права.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Уговор о преносу права

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 51.

Брисан је ранији став 1. (види члан 14. Закона - 10/2013-34)

Уговор о преносу права  саставља се у писаној форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и висину накнаде, ако је уговорена.

Неће се одобрити упис преноса жига, односно права из пријаве, ако би такав пренос могао да створи забуну у промету у погледу врсте, квалитета или географског порекла робе, односно услуга за које је жиг регистрован односно за које је поднета пријава за признање жига, изузев уколико се стицалац права одрекне заштите за оне робе, односно услуге у односу на које могућност забуне постоји.

Неће се одобрити упис преноса жига, односно права из пријаве који се односи само за неку робу, односно услугу, у случају када су робе, односно услуге који се преносе битно слични робама, односно услугама који су обухваћени жигом, односно пријавом за признање жига преносиоца.

На сва питања која се односе на уговор о преносу права, а која нису регулисана овим законом, примењују се прописи којима се уређују облигациони односи.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Лиценца

Члан 52.

Носилац жига, односно подносилац пријаве може уговором о лиценци уступити право коришћења жига, односно права из пријаве, и то за све или само за неке робе, односно услуге.

Уговор о лиценци из става 1. овог члана саставља се у писменој форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига, време трајања лиценце и обим лиценце.

Уговор о лиценци из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

Упис уговора о лиценци из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа производи правно дејство према трећим лицима.

О упису уговора о лиценци из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, доноси се посебно решење.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет уговора о лиценци.

На сва питања која се односе на уступање права коришћења жига, односно права из пријаве, а која нису регулисана овим законом примењују се прописи којима се уређују облигациони односи.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Залога

Члан 53.

Жиг, односно право из пријаве може бити предмет залоге и то на основу уговора о залози, одлуке суда и другог државног органа и сл. и то за све или само за неке робе или услуге.

Уговор о залози из става 1. овог члана саставља се у писменој форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, као и дужника ако су то различита лица, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и податке о потраживању које се обезбеђује заложним правом.

Залога из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног огана на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или заложног повериоца.

О упису залоге из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа доноси се посебно решење.

Поверилац стиче заложно право уписом у одговарајући регистар надлежног органа.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет залоге.

На сва питања која нису регулисана овим законом примењују се прописи којима се уређује бездржавинска залога, облигациони и својинскоправни односи.

У регистар надлежног органа уписују се нарочито следећи подаци: подаци о залогодавцу и дужнику, када то нису иста лица, као и подаци о заложном повериоцу; регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига; подаци о потраживању које се обезбеђује заложним правом уз назначење основног и максималног износа.

У регистар надлежног органа уписују се и све промене података из става 8. овог члана.

Влада ближе прописује врсту података из става 8. овог члана који се уписују у регистар надлежног органа.

Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге

Члан 54.

Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге, покреће се писаним захтевом.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се и:

1) доказ о правном основу уписа који се тражи;

2) пуномоћје, ако се поступак за упис преноса права, лиценце, или залоге покреће преко пуномоћника;

3) доказ о уплати таксе за решење по захтеву за упис преноса права, лиценце или залоге.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис преноса права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су ранији носилац права и нови носилац права исти у сваком жигу, односно пријави и да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис лиценце, односно залоге, који се односе на више жигова, односно више пријава, под условом да су носилац права и стицалац лиценце, односно залоге исти у сваком жигу, односно пријави, и да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење да се тражи упис преноса жига, односно права из пријаве, односно назначење права чији се упис тражи.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 55.

Захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге је уредан ако садржи податке из члана 54. овог закона.

Ако захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге није уредан, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце, односно залоге, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Члан 56.

Ако је захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге уредан у смислу члана 55. овог закона, надлежни орган испитује да ли правни основ на коме се тај захтев заснива испуњава законом прописане услове за упис преноса права, лиценце или залоге.

Ако правни основ на коме се заснива захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге не испуњава услове прописане законом, или ако се подаци из захтева не слажу са подацима у регистрима, надлежни орган ће писменим путем обевестити подносиоца захтева о разлозима због којих се упис не може извршити и позваће га да се у року који надлежни орган одреди изјасни о тим разлозима.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце, односно залоге, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Надлежни орган ће решењем одбити захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге ако се подносилац захтева у остављеном року не изјасни о разлозима због којих се упис не може одобрити, или се изјасни, а надлежни орган и даље сматра да се упис не може одобрити.

VII. ПРЕСТАНАК ПРАВА

Члан 57.

Жиг престаје истеком рока од 10 година за који је плаћена прописана такса, ако се његово важење не продужи.

Жиг престаје и пре истека рока из става 1. овог члана:

1) ако се носилац жига одрекне свог права – наредног дана од дана предаје надлежном органу изјаве о одрицању;

2) на основу судске одлуке, односно одлуке надлежног органа, у случајевима предвиђеним овим законом – даном одређеним том одлуком;

3) ако је престало правно лице, односно ако је умрло физичко лице које је носилац права – даном престанка, односно смрти, осим ако је жиг прешао на правне следбенике тог лица.

Колективни жиг и жиг гаранције престају да важе и ако надлежни орган приликом испитивања измена општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције, утврди да нису испуњени услови предвиђени чланом 28. став 1. овог закона.

У случајевима из става 2. тач. 1) и 3) и става 3. овог члана, надлежни орган ће донети посебно решење.

Члан 58.

Ако је у Регистру жигова уписано одређено право у корист трећег лица носилац жига се не може одрећи жига без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

Ако носилац жига у одређеном року не плати прописану таксу, а у Регистру жигова је уписано право у корист трећег лица, надлежни орган ће то лице обавестити да није плаћена прописана такса и да је може платити у року од шест месеци од почетка године у којој започиње наредни период заштите.

VIII. ОГЛАШАВАЊЕ ЖИГА НИШТАВИМ

Члан 59.

Жиг се може огласити ништавим, у целини или само за неке робе, односно услуге, ако се утврди да у време његовог регистровања нису били испуњени услови за признање жига .

Колективни жиг и жиг гаранције могу се огласити ништавим и ако се утврди да општи акт о колективном жигу и општи акт о жигу гаранције, односно њихове измене, нису испуњавале, односно не испуњавају услове из члана 28. став 1. овог закона.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 60.

Жиг се може огласити ништавим за све време трајања заштите, и то на предлог заинтересованог лица или на предлог јавног тужиоца.

Предлог за оглашавање ништавим жига на основу члана 5. став 1. тач. 9), 10), 11), 12) и 13) овог закона може поднети само носилац ранијег права или лице које он овласти, осим ако је током пет узастопних година пре подношења предлога знао за коришћење каснијег жига чији је носилац био савестан и није се томе противио.

Жиг се не може огласити ништавим на основу члана 5. став 1. тач. 9) и 10) овог закона ако ранији жиг без оправданог разлога није коришћен у Републици Србији за обележавање робе, односно услуга на које се односи у периоду од пет година пре подношења предлога за оглашавање ништавим, изузев ако је подносилац пријаве каснијег жига био несавестан. У поступку по предлогу за оглашавање жига ништавим, носилац ранијег жига или његов правни следбеник дужан је да докаже да је жиг коришћен.

Уз предлог за оглашавање ништавим жига подносе се одговарајући докази.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 61.

Поступак за оглашавање жига ништавим, покреће се писаним предлогом за оглашавање ништавим жига.

Предлог из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу предлога; податке о носиоцу жига; регистарски број жига чије се оглашавање ништавим тражи; разлоге због којих се тражи оглашавање жига ништавим; назначење да ли се тражи оглашавање ништавим жига у целини или само за неку робу, односно услуге.

Влада ближе прописује садржину предлога из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз предлог и прописује њихову садржину.

Члан 62.

Предлог за оглашавање жига ништавим је уредан ако садржи податке из члана 61. овог закона.

Ако предлог за оглашавање жига ништавим није уредан, надлежни орган ће писаним путем уз навођење разлога позвати подносиоца предлога да га уреди у року од 30 дана.

На образложени захтев подносиоца предлога, уз плаћање прописане таксе надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац предлога у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању предлога.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 63.

Надлежни орган ће уредан предлог доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

После спроведеног поступка по предлогу за оглашавање жига ништавим, надлежни орган ће донети решење о оглашавању жига ништавим, у целини или само за неке робе, односно услуге, или решење о одбијању предлога.

IX. ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ПРЕСТАНКА ЖИГА

Члан 64.

Надлежни орган може, на захтев заинтересованог лица донети решење о престанку жига у целини или само за неке робе, односно услуге, ако носилац жига или лице које је он овластио, без оправданог разлога није озбиљно користило на домаћем тржишту жиг за обележавање робе, односно услуга на које се тај жиг односи, у непрекидном временском периоду од пет година, рачунајући од дана регистровања жига, односно од дана кад је жиг последњи пут коришћен. У поступку по захтеву за престанак жига због некоришћења жига, носилац жига или лице које је он овластио дужно је да докаже да је жиг користило.

Коришћењем жига, у смислу става 1. овог члана и члана 60. став 3. овог закона сматра се и коришћење знака заштићеног жигом у облику који се разликује у елементима који не мењају дистинктивни карактер знака, као и коришћење заштићеног знака на роби или паковању робе намењеним искључиво извозу.

Оправданим разлогом за некоришћење жига из става 1. овог члана сматраће се околност која је настала независно од воље носиоца жига, а која представља сметњу за коришћење жига, као што је одлука државног органа, забрана увоза или друга забрана која се односи на робе или услуге за које је призната заштита жигом.

Коришћењем жига не сматра се рекламирање заштићеног знака без могућности набавке робе, односно коришћења услуге за коју је знак заштићен.

Коришћењем жига не сматра се плаћање таксе за продужење важења жига, као ни закључивање уговора о преносу права, лиценци и залози.

Неће се донети решење о престанку жига због некоришћења ако је коришћење жига започело или је настављено после истека непрекидног временског периода од пет година у коме жиг није коришћен, а пре подношења захтева за престанак жига због некоришћења, осим ако је до започињања или настављања коришћења жига дошло пошто је носилац права сазнао да ће бити поднет захтев за престанак његовог жига и ако је коришћење започето или настављено у периоду од три месеца пре подношења захтева за престанак жига.

Члан 65.

У случају из члана 64. овог закона жиг престаје да важи истеком периода од пет година од дана када је жиг последњи пут коришћен, односно истеком периода од пет година од дана регистровања жига ако жиг није коришћен.

Члан 66.

Надлежни орган може на захтев заинтересованог лица донети решење о престанку жига, у целини или само за неке робе, односно услуге и у следећим случајевима:

1) ако је знак заштићен жигом, због чињења или нечињења носиоца жига или његовог правног следбеника постао генеричан назив робе, односно услуге за коју је регистрован;

2) ако знак заштићен жигом, због начина на који га носилац жига или његов правни следбеник користи, може у промету да изазове забуну о географском пореклу, врсти, квалитету или другим својствима робе, односно услуге;

3) ако је знак заштићен жигом постао противан јавном поретку или прихваћеним моралним принципима.

Право на коришћење колективног жига и жига гаранције може престати и ако се колективни жиг и жиг гаранције употребљавају противно општем акту о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана жиг престаје да важи наредног дана од дана правноснажности решења о престанку жига.

Члан 67.

Поступак за престанак жига из разлога предвиђених у чл. 64. и 66. овог закона покреће се писаним захтевом.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева; податке о носиоцу жига чији се престанак тражи; регистарски број жига чији се престанак тражи; разлоге због којих се престанак жига тражи; назначење да ли се тражи престанак жига у целини или само за неку робу, односно услуге.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 68.

Захтев за престанак жига је уредан ако садржи податке из члана 67. овог закона.

Ако захтев за престанак жига није уредан, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за престанак жига, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 69.

Надлежни орган ће уредан захтев доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

После спроведеног поступка по захтеву за престанак жига, надлежни орган ће донети решење о престанку жига, у целини или само за неке робе, односно услуге или решење о одбијању захтева.

Члан 70.

Оглашавање жига ништавим и престанак жига немају дејство на судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења тог решења биле правноснажне, као и на закључене уговоре о преносу права, односно уступању лиценце, ако су и у мери у којој су ти уговори извршени, под условом да је тужилац, односно носилац жига био савестан.

У поступцима оглашавања жига ништавим и посебним случајевима престанка жига, надлежни орган може заказати усмену расправу.

X. ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА

Брисан је назив члана 71. (види члан 20. Закона - 10/2013-34)

Члан 71.

Брисан је (види члан 20. Закона - 10/2013-34) 

Повреда права

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 72.

Повредом права сматра се свако неовлашћено коришћење заштићеног знака од стране било ког учесника у промету, у смислу члана 38. и члана 43. став 2. овог закона.

Повредом из става 1. овог члана сматра се и подражавање заштићеног, односно пријављеног знака.

Повредом из става 1. овог члана сматра се и додавање знаку речи „тип”, „начин”, „по поступку” и сл.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Право на тужбу

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 73.

Тужбу због повреде права може поднети носилац жига, подносилац пријаве, стицалац  лиценце, корисник колективног жига уз сагласност носиоца колективног жига и корисник жига гаранције уз сагласност носиоца жига гаранције.

Стицалац лиценце може поднети тужбу због повреде права уколико другачије није предвиђено уговором о лиценци.

Тужба због повреде жига може се поднети под условом да је жиг коришћен у смислу члана 64. овог закона.

Брисани су ранији ст. 3. и 4. (види члан 22. Закона - 10/2013-34)

*Службени гласник РС, број 10/2013

Тужба због повреде права

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 73а

У случају повреде права, тужилац може тужбом да захтева:

1) утврђење повреде права;

2) престанак повреде права;

3) одузимање, искључење из промета, уништење или преиначење, без накнаде, предмета којима је извршена повреда права;

4) одузимање, искључење из промета, уништење или преиначење, без накнаде, алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за заштиту права;

5) накнаду штете настале повредом права и оправданих трошкова поступка;

6) објављивање пресуде о трошку туженог;

7) давање података о трећим лицима која су учествовала у повреди права.

Лице које повреди право одговара за штету по општим прописима о накнади штете.

Ако је повреда учињена намерно или крајњом непажњом, тужилац може од туженог, уместо накнаде штете из става 1. тачка 5) овог члана захтевати накнаду до троструког износа уобичајене лиценцне накнаде коју би примио за коришћење права.

При разматрању тужбених захтева из става 1. тач. 3) и 4) овог члана, суд узима у обзир сразмеру између озбиљности повреде права и тражених мера, као и интересе трећих лица.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Поступак по тужби

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 74.

Тужба због повреде права може се поднети у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најдоцније у року од пет година од дана кад је повреда први пут учињена.

Поступак по тужби из става 1. овог члана је хитан.

Поступак по тужби због повреде права из пријаве суд ће прекинути до коначне одлуке надлежног органа по пријави.

Ако је пред надлежним органом, односно судом покренут поступак из чл. 59, 64, 66, 80. и 81. овог закона, суд који поступа по тужби из члана 73. и 73а овог закона дужан је да прекине поступак до коначне одлуке надлежног органа, односно правоснажне одлуке суда.

На поступак по тужби из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Привремена мера

Члан 75.

На предлог лица које учини вероватним да је његово право повређено или да ће бити повређено, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета предмета којима се врши повреда, средстава за производњу тих предмета, односно меру забране настављања започетих радњи којима се врши или би се могла изврштити повреда.

У случају истоветности у смислу члана 38. став 2. тачка 1) овог закона суд обавезно одређује привремену меру из става 1. овог члана.

Ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете на страни носиоца права, суд може да одреди привремену меру без претходног саслушања противне странке.

У случају из става 3. овог члана суд ће одлуку о одређивању привремене мере да донесе у року од 10 дана од дана подношења предлога.

Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из става 1. овог члана не одлаже извршење решења.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Обезбеђење доказа

Члан 76.

На предлог лица које учини вероватним да је његово право повређено, или да ће бити повређено, суд може одредити обезбеђење доказа.

Суд може одредити обезбеђење доказа и без претходног обавештавања или саслушања лица од кога се докази прикупљају, ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете на страни носиоца права, или ако предлагач учини вероватним да ће докази бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити.

Обезбеђењем доказа у смислу става 1. овог члана сматра се преглед просторија, возила, књига, докумената, као и заплена предмета, испитивање сведока и вештака.

Лицу од кога се докази прикупљају, судско решење о одређивању обезбеђења доказа уручује се у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу, чим то постане могуће.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Покретање поступка за одређивање привремене мере, односно обезбеђење доказа

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 77.

Привремене мере из члана 75. овог закона и обезбеђење доказа из члана 76. овог закона могу се тражити и пре подношења тужбе због повреде права, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа.

У случају када тужба није поднета у року из става 1. овог члана, суд ће на предлог лица против кога је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, укинути решење којим је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, обуставити поступак и укинути спроведене радње.

У случају из става 2. овог члана, лице против кога је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, има право на накнаду штете која му је нанесена привременом мером, односно обезбеђењем доказа.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Средство обезбеђења

Члан 78.

На захтев лица против кога је покренут поступак због повреде права или поступак за одређивање привремене мере, односно за обезбеђење доказа, суд може да одреди одговарајући новчани износ као средство обезбеђења у случају неоснованости захтева, на терет подносиоца захтева.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Обавеза пружања информација

Члан 79.

Суд може наредити лицу које је извршило повреду права да пружи информације о трећим лицима која су учествовала у повреди права и о њиховим дистрибутивним каналима.

Достављање информација из става 1. овог члана суд може наложити и другом лицу:

1) код кога је пронађена роба која се налази у промету, а којом се повређује право;

2) које пружа услуге у промету, а којима се повређује право;

3) за које је утврђено да на комерцијалној основи пружа услуге које се користе у активностима којима се повређује право;

4) које је од стране лица из тач. 1), 2) или 3) овог става наведено као лице укључено у производњу или дистрибуцију роба или пружање услуга којима се повређује право.

Под информацијама из става 1. овог члана сматрају се нарочито:

1) подаци о произвођачима, дистрибутерима, добављачима и другим лицима која су претходно била укључена у производњу или дистрибуцију робе или пружање услуга, као и о продавцима којима је роба намењена;

2) подаци о количинама произведене, испоручене или наручене робе или услуга, као и ценама оствареним за такву робу или услуге.

Лице из става 1. овог члана које не изврши обавезу пружања информације одговара за штету која из тога произађе.

*Службени гласник РС, број 10/2013

Тужба за оспоравање жига

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 80.

Ако је пријава поднета противно начелу савесности и поштења или је знак регистрован на основу такве пријаве, односно на основу пријаве којом је повређена законска или уговорна обавеза, лице чији је правни интерес тиме повређен може тужбом тражити да га суд огласи за подносиоца пријаве, односно носиоца права.

Члан 81.

Физичко или правно лице које у промету користи знак за обележавање робе, односно услуга, а за који је друго лице поднело пријаву или га регистровало на своје име за обележавање исте или сличне робе, односно услуга може тужбом тражити да га суд огласи за подносиоца пријаве, односно носиоца жига ако докаже да је тај знак био општепознат у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине, за обележавање његове робе, односно услуга пре него што је тужени поднео пријаву, или регистровао жиг.

Ако тужени докаже да је исти или сличан знак користио у промету за обележавање исте или сличне робе, односно услуга исто колико и тужилац или дуже од њега суд ће одбити тужбени захтев из става 1. овог члана.

Тужба из става 1. овог члана не може се поднети по истеку рока од пет година од дана уписа жига у Регистар жигова.

Члан 82.

Ако се судском одлуком усвоји тужбени захтев из члана 80, односно члана 81. овог закона по правноснажности пресуде суд ће пресуду доставити надлежном органу, који ће у одговарајући регистар уписати тужиоца као подносиоца пријаве, односно као носиоца жига.

Члан 83.

Право које је треће лице прибавило од ранијег подносиоца пријаве, односно носиоца жига из чл. 80. и 81. овог закона престаје даном уписа новог подносиоца пријаве, односно носиоца жига у одговарајући регистар надлежног органа.

Ревизија

*Службени гласник РС, број 10/2013

Члан 83а

Ревизија је дозвољена против правноснажних пресуда донетих у другом степену у споровима који се односе на заштиту и употребу жига или права из пријаве.

*Службени гласник РС, број 10/2013

XI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 84.

Казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 100.000 до 3.000.000 динара привредно друштво, или друго правно лице које на начин из члана 72. овог закона повреди жиг, односно право из пријаве.

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.

Предмети извршења привредног преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредног преступа биће и уништени.

Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.

Члан 85.

Казниће се за прекршај новчаном казном у износту од 50.000 до 500.000 динара предузетник, ако повреди жиг или право из пријаве на начин из члана 72. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се и физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.

Предмети извршења прекршаја и предмети који су били употребљени за извршење прекршаја из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења прекршаја биће и уништени.

Члан 86.

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 1.000.000 динара правно лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из овог закона (чл. 10. и 11).

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара одговорно лице у правном лицу.

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара физичко лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из овог закона (чл. 10. и 11).

XII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 87.

Регистар пријава и Регистар жигова установљен Законом о жиговима („Службени лист СЦГ”, бр. 61/04 и 7/05 – исправка), настављају да се воде у складу са овим законом.

Регистар заступника установљен Законом о патентима („Службени лист СЦГ”, бр. 32/04 и 35/04 и „Службени гласник РС”, број 115/06), наставља да се води у складу са законом којим је установљен и овим законом.

Жигови који важе на дан ступања на снагу овог закона остају и даље на снази и на њих ће се примењивати одредбе овог закона.

Одредба члана 11. овог закона не примењује се на лица која су до 1. јануара 2005. године уписана у Регистар заступника.

Одредбе овог закона примењиваће се и на пријаве за признање жига поднете до дана ступања на снагу овог закона по којима управни поступак није окончан, као и на друге започете поступке у вези са жиговима који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани.

Члан 88.

Залоге које су до дана ступања на снагу овог закона уписане у Регистар заложног права на покретним стварима и правима (у даљем тексту: Регистар залоге) код Агенције за привредне регистре остају на снази и биће уписане у одговарајући регистар надлежног органа.

Агенција за привредне регистре, дужна је да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежном органу достави податке и документацију на основу којих је извршен упис залоге на жиговима у Регистар залоге.

Члан 89.

Подзаконски прописи за извршење овог закона биће донети у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских прописа предвиђених овим законом примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о жиговима („Службени лист СЦГ”, бр. 61/04 и 7/05 – исправка), изузев одредаба које су у супротности са овим законом.

Члан 90.

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) Закон о жиговима („Службени лист СЦГ”, бр. 61/04 и 7/05 – исправка);

2) Одредбе чл. 36. и 41. Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине („Службени гласник РС”, број 46/06).

Члан 91.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" ЗАКОНА

Закон о изменама и допунама Закона о жиговима: "Службени гласник РС", број 10/2013-34

Члан 32.

Поступци започети до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по прописима по којима су започети.

Члан 33.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.