Редакцијски пречишћен текст

  

 

ЗАКОН

о пловидби и лукама на унутрашњим водама

"Службени гласник РС", бр. 73 од 12. октобра 2010, 121 од 24. децембра 2012, 18 од 13. фебруара 2015, 96 од 26. новембра 2015 - др. закон, 92 од 14. новембра 2016, 104 од 23. децембра 2016 - др. закон, 113 од 17. децембра 2017 - др. закон, 41 од 31. маја 2018, 95 од 8. децембра 2018 - др. закон, 37 од 29. маја 2019 - др. закон, 9 од 4. фебруара 2020, 52 од 24. маја 2021.

Део први

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет уређења

Члан 1.

Овим законом уређују се услови и начин за безбедну пловидбу на унутрашњим водама Републике Србије, водни путеви и пловидба, пловила и њихова способност за пловидбу, посада, трагање и спасавање, луке и пристаништа, надзор и друга питања која се односе на пловидбу на унутрашњим водама.

Примена закона

Члан 2.

Одредбе овог закона примењују се на међународним, међудржавним и државним водним путевима Републике Србије, као и на другим унутрашњим водама.

Одредбе овог закона примењују се и на ратна пловила, када је то овим законом прописано.

Члан 3.

На односе који нису уређени овим законом и другим прописима који су донети на основу овог закона, примењују се обичаји у унутрашњој пловидби.

Значење појмова

Члан 4.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) боксажа је врста лучке услуге којом се обавља маневрисање пловилима у луци;

1а) AtoN систем обележавања пловних путева је систем који се користи за праћење стандардног система обележавања пловних путева навигационим бовама и који пружа информације о пловном путу учесницима у пловидби, а састоји се од AIS AtoN транспондера који се уграђују на навигационе бове, централног серверског сегмента који управља радом система путем одговарајућих софтверских апликација, као и софтверских апликација које обезбеђују коришћење одговарајућих сервиса Дирекцији за водне путеве и учесницима у пловидби;

1б) багеровање је вађење речног наноса у циљу одржавања лучке акваторије или приступног пловног пута до луке, односно испуњавања прописаних габарита пловног пута у зависности од утврђене категорије водног пута;

2) бочни састав је састав пловила која су чврсто повезана бок уз бок, осим чамаца, од којих ниједно није постављено испред пловила које покреће састав;

3) брод је брод унутрашње пловидбе и речно-морски брод, осим ратног брода;

4) брод без сопственог погона је брод који нема сопствени машински уређај за погон, као и брод чији се машински уређај користи за премештање у луци или местима укрцавања или искрцавања, или да би се повећале његове маневарске способности за време потискивања или тегљења;

5) брод велике брзине је брод са сопственим погоном који може да постигне брзину преко 40 km/h у односу на воду;

6) брод са сопственим погоном је брод који има сопствени машински уређај за погон;

7) брод у градњи је брод од момента полагања кобилице или сличног поступка градње до момента уписа у уписник бродова;

8) брод унутрашње пловидбе је брод регистрован за пловидбу на унутрашњим водама, чија дужина трупа износи најмање 20 m или чији је производ дужине, ширине и максималног газа једнак запремини од најмање 100 m³, као и тегљач и потискивач, без обзира на њихову дужину и запремину;

9) бродар је власник пловила, закупац или менаџер, који је као држалац пловила, носилац пловидбене одговорности;

9а) бункер станица за снабдевање бродова горивом је објекат лучке инфраструктуре, односно лучки терминал на коме се обавља снабдевање течним горивом бродова, који се састоји од објеката и инсталација на копну (у даљем тексту: бункер стационарна станица) или од плутајућег објекта за снабдевање бродова горивом са пратећом инсталацијом (у даљем тексту: бункер понтонска станица, односно бункер станица за снабдевање са возила цистерне) или од плутајућег објекта за снабдевање бродова горивом са пратећим објектима на копну, на којима су постављени снабдевачка јединица, припадајући резервоари, цевовод са опремом, уређаји и инсталације, транспортна јединица, мерила и други одговарајући уређаји, опрема и инсталације за снабдевање бродова горивом и који чине техничко-технолошку целину (у даљем тексту: бункер плутајућа станица), за чији рад је потребно одобрење за обављање лучке делатности;

10) ватрогасно спасилачко пловило је пловило регистровано и опремљено за гашење пожара и остале техничко-технолошке интервенције и спасилачке активности на води;

11) власник пловила је физичко или правно лице које је као власник уписано у један од уписника;

12) водни пут је део унутрашњих вода на коме се обавља пловидба, категорисан и отворен за пловидбу;

12a) време одмора је време изван радног времена и обухвата период одмора на пловилу у покрету, на усидреном или привезаном пловилу, као и на копну, и не обухвата кратке паузе до 15 минута;

13) глисер је врста чамца који помоћу сопственог погонског уређаја глисира по површини воде;

13а) дан одмора је период непрекинутог одмора у трајању од 24 сата, који члан посаде проводи на слободно изабраном месту;

14) домаће пловило је пловило које има српску државну припадност и које је уписано у један од домаћих уписника;

15) државни водни пут је водни пут на коме важи државни режим пловидбе на коме је без посебног одобрења дозвољена пловидба само пловилима под заставом Републике Србије;

16) електронске пловидбене карте су базе података, стандардизоване у погледу садржине, структуре и формата, које се дају на употребу путем Inland ECDIS опреме;

16а) ES-TRIN стандард је европски стандард којим се утврђују техничка правила за пловила унутрашње пловидбе;

17) зимовник је изграђени или природни водни простор на водном путу који је уређен и оспособљен тако да представља сигурно склониште за пловила од оштећења ледом, високог водостаја или осталих временских непогода;

17а) зимско склониште је природни део водног простора на водном путу, луке или пристаништа, које служи за ванредни смештај пловила ради заштите од оштећења приликом непосредног доласка леда, велике воде или осталих временских непогода;

18) Inland ECDIS је електронски приказ пловидбених карата и информациони систем за унутрашњу пловидбу који приказује одабране информације из Система електронских пловидбених карата за унутрашњу пловидбу (Inland SENC), и по избору информације прикупљене другим пловидбеним сензорима;

18а) инфраструктура за претовар алтернативних горива је покретна или непокретна лучка инфраструктура која омогућава да се у луци или пристаништу врши снабдевање бродова погонском енергијом из извора као што су електрична енергија, водоник, биогорива, синтетичка и парафинска горива, природни гас, укључујући биометан у гасовитом стању (компримовани природни гас и утечњени природни гас), као и течни нафтни гас који служи, макар делимично, као замена за изворе снабдевања саобраћаја погонском енергијом из фосилних горива и који имају могућност да допринесу смањивању угљеника и тако допринесу смањењу негативног утицаја на животну средину у сектору саобраћаја;

19) јавно пловило је пловило које употребљава државни орган, а које није ратно пловило и које служи искључиво у непривредне сврхе;

20) јахта је пловило које служи за рекреацију, спорт и разоноду, које може да се користи за личне потребе или за привредну делатност;

21) ледоломац је брод регистрован и опремљен за разбијање леда;

22) лука је водни и са водом повезани простор који је изграђен и опремљен за пријем домаћих бродова и бродова стране заставе, њихово укрцавање и искрцавање, складиштење, дораду и оплемењивање робе, пријем и испоруку робе другим видовима транспорта (друмски, железнички, интермодални и цевоводни транспорт), укрцавање и искрцавање путника, као и за пружање других логистичких услуга потребних за развој привреде у залеђу луке. Лучки терминали, сидришта, као и делови водног пута који омогућавају обављање лучке делатности су саставни делови лука;

23) лучка акваторија је део водног пута у саставу лучког подручја, по природи простор непосредно везан уз обалу, издвојена сидришта и слично;

23а) лучка концесија је право које се стиче уговором којим је уређено давање лучке концесије за услуге са правом на комерцијално коришћење конкретне услуге, односно лучке концесије за јавне радове са правом на комерцијално коришћење изведених радова, које министарство надлежно за послове саобраћаја уступа домаћем или страном правном лицу на одређено време под посебнo прописаним условима, уз плаћање концесионе накнаде од стране концесионара који сноси ризик везан за комерцијално коришћење предмета концесије. Предмет концесије може да буде истовремено обављање лучке услуге и изградња лучких грађевина и објеката, уз обавезу одржавања лучке инфраструктуре. Комерцијални ризик у коришћењу радова или услуга обухвата ризик потражње или ризик понуде или и ризик потражње и ризик понуде;

24) лучке услуге су услуге комерцијалне природе које се обављају у лукама, односно пристаништима уз накнаду према лучким тарифама;

25) лучки корисник је лице које користи једну или више лучких услуга;

26) лучки оператер је  правно лице које обавља једну или више лучких делатности;

26а) лучко земљиште је изграђено грађевинско земљиште у својини Републике Србије на коме су изграђене лучке грађевине и објекти који се користe за обављање лучке делатности, као и неизграђено грађевинско земљиште у својини Републике Србије које се може привести намени за обављање лучке делатности, које је обухваћено лучким подручјем које се утврђује у складу са одредбама овог закона;

27) лучко подручје је подручје луке или пристаништа које се користи за обављање лучке делатности, којим управља Агенција за управљање лукама, односно министарство надлежно за послове саобраћаја и на којем важи посебан режим контроле доласка и одласка пловила, као и уласка и изласка возила и лица. Лучко подручје обухвата лучко земљиште, као и парцеле водног земљишта на којима се установљава право службености за изградњу лучке инфраструктуре у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређују воде;

28) марина је пристаниште за посебне намене на водном путу намењено за прихват, чување и опрему пловила која служе за рекреацију, спорт и разоноду;

28а) менаџер је правно лице које је преузело одговорност за управљање пословањем и/или техничкo одржавање брода и/или попуњавање брода посадом, односно за обављање других послова у складу са стандардним Baltic and International Maritime Council (BIMCO) споразумом о управљању бродом;

29) међудржавни водни пут је водни пут на коме важи међудржавни режим пловидбе на коме је дозвољена пловидба пловила под заставом Републике Србије и граничне државе на том водном путу;

30) међународни водни пут је водни пут на коме важи међународни режим пловидбе на коме је дозвољена пловидба пловилима свих застава;

30а) мобилни радник је сваки радник који је као члан посаде брода запослен у служби привредног друштва које је регистровано и обавља делатност превоза робе или путника у унутрашњој пловидби;

30б) ноћни рад је рад у временском периоду од 23.00 до 6.00 часова ујутро;

30в) Минимални ниво рентабилности лучких услуга је критеријум који се користи приликом утврђивања оправданости за увођење мера унутарлучке конкуренције које имају за циљ да омогуће пружање исте врсте лучких услуга везаних за исту врсту терета од стране више лучких оператера унутар једне луке. Минимални ниво рентабилности лучких услуга (у даљем тексту: МНР) се постиже када се маргинални и просечни трошкови у једној луци више не смањују у случају проширења капацитета луке. Увођење унутарлучке конкуренције у случају када укупни тржишни захтеви за претоваром одређене врсте терета у једној луци нису најмање двоструко већи од МНР у тој луци, проузрокује смањивање износа лучких такси до нивоа који значајно умањује улагања лучких оператера у основна средства (CAPEX) и оперативне трошкове (OPEX), што негативнo утиче на запосленост и ниво, односно квалитет пружања лучких услуга;

31) премор је стање члана посаде настало као резултат недостатка одмора или болести и огледа се у одступању од нормалног понашања и брзине реаговања;

32) пловеће тело је сплав или друга конструкција, објекат или спојена структура способна за пловидбу, која није брод, технички пловни објекат, чамац или плутајући објекат;

33) пловидбена незгода је ванредни догађај на унутрашњим водама настао у пловидби или искоришћавању пловила, водног пута или објекта на њему при којем је дошло до људских жртава или телесних повреда, материјалне штете или загађивања животне средине;

34) пловни пут је део водног пута прописане дубине, ширине и других техничких карактеристика, који је уређен, обележен и безбедан за пловидбу;

35) пловило је брод, технички пловни објекат, јахта, чамац, пловеће тело, плутајући објекат, пловило које обавља риболов и други објекат који је оспособљен за пловидбу и који учествује у пловидби;

36) пловило Европске уније је пловило којe има државну припадност једне од држава чланица Европске уније и намену према прописима државе у којој је регистровано;

36а) пловило за рекреацију је пловило које је намењено за спорт и разоноду чија је дужина трупа од 2,5 m до 24 m, независно од врсте погона;

37) пловило које обавља риболов је пловило које је намењено за риболов уз помоћ мреже, узица, рибарске коче или других риболовних справа које ограничавају способност маневрисања, осим пловила које је намењено за риболов вучењем удице или другим риболовним справама које не ограничавају способност маневрисања;

38) плутајући објекат је пловило без сопственог погона које по правилу није предвиђено за премештање нити за обављање посебних радова на унутрашњим водама (купатило, хангар, воденица, рибарска тиквара, кућа за одмор, понтон, понтонски мост, стамбена лађа, угоститељски објекат, сплав кућица, плутајућа радионица и слично);

38а) плутајући објекат за укрцавање и искрцавање путника или снабдевање бродова горивом је део лучке инфраструктуре који се користи за укрцавање и искрцавање путника у оквиру утврђеног лучког подручја, односно за снабдевање бродова погонским горивом у складу са одредбама овог закона или укрцавање и искрцавање путника у домаћој линијској пловидби у складу са одредбама закона којим се уређује трговачка пловидба, и састоји се од пловила без сопственог погона (понтон или брод који је променио намену у плутајући објекат) које је вођицама привезано на шипове који су дубоко темељени у водно земљиште и за које Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу врши технички преглед у односу на пловило, а Дирекција за водне путеве издаје услове за израду, као и сагласност на пројекат за побијање шипова који подлеже техничкој контроли од стране лица која имају одговарајућу лиценцу у складу са законом којим се уређује планирање и изградња. Пројекат шипова обавезно садржи прорачун, односно испитивање опште стабилности конструкције на ветар, таласе, удар пловила и утицај леда, a на основу геодетског и геолошког елабората, као и хидрауличко-хидролошких и сеизмичких услова на датој локацији. За побијање шипова у циљу постављања плутајућег објекта надлежни орган јединице локалне самоуправе издаје водне услове у складу са законом којим се уређују воде, ван поступка обједињене процедуре. Постављање и употреба плутајућег објекта за укрцавање и искрцавање путника или снабдевање бродова горивом не подлеже обавези добијања грађевинске, односно употребне дозволе у складу са законом којим се уређује планирање и изградња;

39) постојећи брод је брод који није у градњи;

40) потискивани састав је чврсто повезани састав пловила, осим чамаца, од којих је најмање један постављен испред потискивача;

41) потисница је теретни брод без сопственог погона и без сопственог кормиларског уређаја;

42) потисница поморског брода је потисница конструисана да се носи на поморским бродовима и да плови на водним путевима;

42а) привезиште за чамце је објекат опремљен за прихват и чување чамаца, који се састоји од бова које се користе за привез чамаца или од понтона уз које се привезују чамци;

43) признато класификационо друштво је класификационо друштво које је признато у складу са посебним прописом;

44) пријемна станица је пловило или постројење на копну одређено од стране надлежног органа за пријем штетних предмета или материја које настају на пловилу;

44а) пристан је део лучке инфраструктуре намењен за укрцавање и искрцавање робе и путника у оквиру утврђеног лучког подручја и представља грађевински објекат у смислу закона којим се уређује планирање и изградња који се састоји од објекта изграђеног од армираног плутајућег бетона, бродограђевинског челика или других одговарајућих грађевинских материјала, који је вођицама повезан са шиповима, односно долфинима, који су дубоко утемељени у водно земљиште и са њима чини функционалну целину. Саставни део пристана чини и приступни мост који се у зависности од расположиве дубине приступног пловног пута вођицама повезује са шиповима. Пристан се може састојати и од шипова, односно долфина, који су дубоко утемељени у водно земљиште, уз које пристају бродови ради претовара робе која се укрцава или искрцава употребом одговарајуће претоварне механизације која се поставља на ослонце између шипова;

45) пристаниште је водни и са водом повезани простор који је изграђен и опремљен за пријем домаћих бродова, њихово укрцавање и искрцавање, као и по потреби складиштење само одређене врсте робе, односно за укрцавање и искрцавање путника;

46) путник је свако лице на пловилу, осим деце млађе од једне године, лица запослених на пловилу у било ком својству и чланова њихове породице;

47) путнички брод је брод регистрован за превоз више од 12 путника;

47a) радно време је време током којег члан посаде у складу са упутствима послодавца или његовог заступника ради на пловилу, уз пловило или за пловило, током којег је распоређен за рад или мора да буде спреман за рад (дежурство);

47б) распоред рада је план радних дана и дана одмора, са којим је послодавац унапред упознао члана посаде;

48) распрема је привремено повлачење брода, односно техничког пловног објекта из употребе и њихов смештај на одређеном делу водног пута у трајању од најкраће 30 дана до годину дана (кратка распрема) или дуже од годину дана (дуга распрема), током које се на броду не могу налазити роба, односно путници;

49) ратно пловило је пловило које је под командом оружаних снага, а чија је посада војна;

50) Речни информациони сервиси (RIS) су усаглашене информационе услуге намењене као подршка управљању пловидбом на водним путевима укључујући, ако је то оправдано, везу са другим видовима саобраћаја;

51) речно-морски брод је брод нарочите конструкције чији су газ и друга конструкциона својства таква да може пловити у делу пловидбе на мору, као и по унутрашњим водама;

52) састав је тегљени, потискивани или бочни састав;

53) санитетско пловило је пловило регистровано и опремљено за збрињавање повређених и оболелих;

54) Сервис за управљање бродским саобраћајем (VTS) је стандард усвојен од стране Економске комисије Уједињених нација за Европу и који представља сервис за пружање услуга у циљу унапређења безбедности и ефикасности бродског саобраћаја и заштите животне средине, оспособљен за успостављање комуникације са учесницима у саобраћају и да одговори потребама саобраћаја у подручју обавезне примене VTS;

54а) сезона је период од највише девет узастопних месеци у оквиру 12 месеци у току кога је делатност због спољних услова, као што су временске прилике или туристичка потражња, везана за одређени део године;

55) сидриште је опремљени и обележени део водног пута на којем се може вршити безбедно сидрење и маневрисање пловила;

56) скела је пловило намењено за превоз лица, робе и животиња са једне на другу обалу унутрашњих вода;

57) скелски прелаз је део унутрашњих вода са изграђеним и уређеним прилазним путевима, опремљен за безбедно пристајање скеле, укрцавање и искрцавање лица, ствари и животиња које се превозе скелом;

58) склониште је природни део водног простора на водном путу, који служи за нужни смештај пловила ради заштите од метеоролошких и хидролошких непогода;

59) скутер је врста чамца који користи сопствени погонски уређај, који се користи за скијање на води или извођење фигура (водени скутер, џет бицикл, џет ски и слично);

60) стање опијености је стање члана посаде код којег је лекарским прегледом и другим методама и апаратима, анализом крви и/или урина утврђено присуство алкохола у организму  мерењем количине алкохола у литру издахнутог ваздуха, као и код којег је лекарским прегледом, употребом одговарајућих средстава или уређаја, или анализом крви и/или урина утврђено присуство у организму опојних дрога или других материја које мењају стање свести;

61) страно пловило је пловило које има страну државну припадност и намену према прописима државе у којој је регистровано;

62) танкер је брод регистрован за превоз терета у течном стању;

63) тегљач, односно потискивач је брод регистрован за тегљење или потискивање других пловила;

64) тегљени састав је састав од једног или више пловила, осим чамаца, које тегли један или више тегљача;

65) тегљеница је теретни брод без сопственог погона који има сопствени кормиларски уређај;

66) теретни брод је брод регистрован за превоз терета;

67) технички пловни објекат је објекат опремљен механичким уређајем за обављање техничких радова на унутрашњим водама са сопственим погонским машинским уређајем или без њега (пловећа направа, багер, механички побијач пилона, елеватор, дизалица, пловећа косачица, платформа и слично);

68) трговачка морнарица обухвата бродове и друга пловила, осим ратних пловила;

69) уље је свако постојано уље, сирова нафта, тешко дизел-уље, мазиво-уље и животињска, биљна уља и масти, без обзира на то да ли се превози пловилом као терет или као гориво за погон пловила;

70) унутрашње воде су реке, канали и језера на територији Републике Србије;

71) унутрашња пловидба је пловидба која се обавља на водном путу;

72) чамац је пловило, осим тегљача и потискивача, без обзира на његову дужину и запремину, регистровано за пловидбу на унутрашњим водама, чија дужина трупа износи мање од 20 m и чији је производ дужине, ширине и максималног газа мањи од запремине од 100 m³, а које превози највише 12 лица;

72а) чамац за привредне сврхе је чамац за обављање јавног превоза (превоз путника и/или ствари уз наплату), за обављање регистроване привредне делатности (привредни риболов, тегљење или потискивање скеле и др.) или за више наведених намена;

72б) члан посаде који ради ноћу је:

1) члан посаде који уобичајено током ноћи одради најмање три сата свог свакодневног радног времена;

2) члан посаде који по потреби током ноћи одради одређени део свог годишњег радног времена, који је утврђен овим законом, односно колективним уговором или споразумом који су социјални партнери закључили на националном или регионалном нивоу;

72в) члан посаде који ради у сменама је члан посаде који ради по распореду рада у сменама;

73) штетни предмети и материје су отпад који настаје на пловилу, укључујући отпад који настаје од рада пловила, отпад од терета, преостали терет и остатке терета.

Сви термини којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 41/2018

***Службени гласник РС, број 9/2020

****Службени гласник РС, број 52/2021

Део други

I. БЕЗБЕДНОСТ ПЛОВИДБЕ

Члан 5.

Безбедност пловидбе подразумева услове, правила, техничка правила и мере које морају испуњавати пловила и посада, водни путеви, луке и пристаништа којима се обезбеђује безбедна пловидба.

Члан 6.

Послови безбедности пловидбе су управни, инспекцијски, технички и други стручни послови одређени овим законом и прописима донетим на основу овог закона, којима се обезбеђује безбедност пловидбе.

Члан 7.

Послови из члана 6. овог закона у надлежности су министарства надлежног за послове саобраћаја (у даљем тексту: министарство), лучке капетаније, Управе за утврђивање способности бродова за пловидбу, Дирекцијe за водне путеве, Агенције за управљање лукама, овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева и овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине.

Инспекцијске послове на државним водним путевима, као и на другим унутрашњим водама на територији аутономне покрајине врше инспектори безбедности пловидбе аутономне покрајине, као поверене послове.

Послови техничког одржавања државних водних путева у надлежности су овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева.

Послови техничког одржавања државних водних путева који се налазе на територији аутономне покрајине у надлежности су овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине.

Овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева из става 3. овог члана мора да испуњава техничке, кадровске и друге услове.

Ближе услове које мора да испуњава овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева из става 3. овог члана прописује министар надлежан за послове саобраћаја (у даљем тексту: министар).

*Службени гласник РС, број 52/2021

II. СТРАТЕГИЈА И ПЛАНОВИ РАЗВОЈА ВОДНОГ САОБРАЋАЈА

Члан 8.

Развој водног саобраћаја, као и луке и пристаништа од интереса су за Републику Србију и уживају њену посебну заштиту.

Дугорочни развој водног саобраћаја уређује се Стратегијом развоја водног саобраћаја Републике Србије (у даљем тексту: Стратегија) која се доноси на период од 10 година, а која се у изузетним случајевима може допуњавати када се за то укаже нарочита потреба.

Влада доноси Стратегију.

Стратегија нарочито обухвата:

1) анализу стања (анализа стања и потенцијала економског развоја водног саобраћаја, и то у односу на промет робе, флоту, луке и пристаништа, пловне путеве, стручно усавршавање и запошљавање и поморску привреду);

2) SWOT анализу, визију, мисију и стратешке циљеве развоја водног саобраћаја у свим областима из тачкe 1) овог става;

3) институционални оквир за реализацију Стратегије;

4) инструменте и мере за реализацију циљева и приоритета утврђених Стратегијом;

5) финансијскa средства и подстицаје за реализацију Стратегије.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 9.

У складу са Стратегијом из члана 8. овог закона доноси се акциони план за спровођење утврђених приоритета развоја водног саобраћаја, који садржи конкретне активности, са роковима, задацима, органима и организацијама надлежним за спровођење Стратегије.

Акциони план из става 1. овог члана усваја Влада на предлог министарства.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 10.

Брисан је (види члан 4. Закона - 18/2015-7)

III. ВОДНИ ПУТЕВИ

1. Водни путеви

Категоризација водних путева

Члан 11.

Водни путеви морају да испуњавају услове за безбедну пловидбу прописане овим законом.

Међународне и међудржавне водне путеве одређује Влада.

Категоризација међународних, међудржавних и државних водних путева врши се на основу техничких и експлоатационих карактеристика утврђених међународним уговором.

Категоризацију међународних и међудржавних водних путева утврђује Влада.

Категоризацију државних водних путева утврђује министар.

Министар прописује сектор водног пута из става 2. овог члана, као водни пут поморског карактера, ако је испуњен један од следећих услова:

1) да се на том сектору водног пута примењује Конвенција о међународним правилима о избегавању судара на мору, 1972. године („Службени лист СФРЈ”, број 60/75), са накнадним изменама и допунама;

2) да су навигационе бове и знакови на том сектору водног пута постављени у складу са поморским системом обележавања;

3) да је на том сектору водног пута потребна терестричка навигација, или да је за пловидбу на том сектору водног пута потребна поморска опрема за чију употребу је потребно посебно знање.

Министарство обавештава Европску комисију о одређивању сектора водног пута као водног пута поморског карактера, уз навођење испуњености услова из става 6. овог члана.

Категоризација водних путева за пловидбу пловила за рекреацију врши се на основу техничких и експлоатационих карактеристика утврђених Резолуцијом број 52. Економске комисије Уједињених нација за Европу.

Категоризацију водних путева за пловидбу пловила за рекреацију утврђује министар.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 52/2021

Техничко одржавање водних путева

Члан 12.

Забрањено је угрожавање пловног пута на било који начин.

Водни путеви морају се уређивати, на њима се мора одржавати пловност и постављати објекти безбедности пловидбе и обезбедити услови за безбедну пловидбу у складу са утврђеном категоријом водног пута.

Безбедност пловидбе и пловност водних путева према утврђеној категорији обезбеђује се техничким одржавањем.

Члан 13.

Техничко одржавање водних путева обухвата планирање и извршење послова:

1) одржавања прописаних техничких карактеристика пловног пута;

2) изградње и одржавања хидротехничких објеката;

3) постављања, одржавања и обезбеђења правилног функционисања објеката безбедности пловидбе;

4) уклањања са пловног пута плутајућих и потонулих предмета који угрожавају безбедност пловидбе;

5) хидрографских мерења;

6) интервентног одржавања пловног пута по налогу инспектора безбедности пловидбе;

7) обележавања водних путева и управљања AtoN системом обележавања пловних путева;

8) управљања Речним информационим сервисима (RIS).

Хидротехнички објекти из става 1. тачка 2) овог члана обухватају обалоутврде, напере, паралелне грађевине са траверзама, преграде, прагове, каскаде и шевроне.

Брисан је ранији став 3. (види члан 1. Закона - 92/2016-3)

Техничко одржавање међународних, међудржавних и државних водних путева, врши се у складу са годишњим Програмом техничког одржавања који се доноси у складу са акционим планом из члана 9. овог закона.

Годишњи програм техничког одржавања међународних, међудржавних и државних водних путева доноси Влада на предлог министарства.

Техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине врши се у складу са годишњим Програмом техничког одржавања који се доноси у складу са акционим планом из члана 9. овог закона.

Годишњи програм техничког одржавања државних водних путева на територији аутономне покрајине доноси надлежни орган аутономне покрајине.

Начин техничког одржавања међународних, међудржавних и државних водних путева прописује министар, а државних водних путева на територији аутономне покрајине прописује надлежни орган аутономне покрајине.

Oдржавање прописаних техничких карактеристика пловног пута из става 1. тачка 1) овог члана које се врши багеровањем, као и обављање послова припреме зимовника за почетак зимског периода, Дирeкција за водне путеве врши као послове сезонског карактера.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 18/2015

***Службени гласник РС, број 92/2016

****Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 14.

Послове техничког одржавања међународних и међудржавних водних путева из члана 13. овог закона врши Дирекција за водне путеве, која за извођење радова у оквиру обављања послова техничког одржавања међународних и међудржавних водних путева из члана 13. став 1. тач. 1)–5) овог закона, може да ангажује привредна друштва која испуњавају прописане услове.

Послове техничког одржавања државних водних путева из члана 13. овог закона, врши овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева, које за извођење радова у оквиру обављања послова техничког одржавања државних водних путева из члана 13. став 1. тач. 1)–5) овог закона, може да ангажује привредна друштва која испуњавају прописане услове.

Послове техничког одржавања државних водних путева на територији аутономне покрајине из члана 13. овог закона врши овлашћено правно лице за техничко одржавање тих државних водних путева, које за извођење радова у оквиру обављања послова техничког одржавања државних водних путева из члана 13. став 1. тач. 1)–5) овог закона, може да ангажује привредна друштва која испуњавају прописане услове.

Ако Дирекција за водне путеве, односно овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева из ст. 2. и 3. овог члана, ангажује привредно друштво за обављање послова из ст. 1–3. овог члана, Дирекција за водне путеве, односно овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева из ст. 2. и 3. овог члана, обавља послове техничког надзора.

Изузетно, за обављање послова техничког надзора Дирекција за водне путеве, односно овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева из ст. 2. и 3. овог члана, може да ангажује физичко или правно лице које има лиценцу за пројектовање или извођење радова за хидротехничке, односно хидрограђевинске објекте на основу спроведеног поступка јавне набавке у складу са законом којим се уређују јавне набавке.

*Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 15.

Техничко одржавање међународних, међудржавних и државних водних путева финансира се из буџета Републике Србије и других извора у складу са законом.

Техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине финансира се из буџета аутономне покрајине и других извора у складу са законом.

Средства обезбеђена у буџету Републике Србије за намене из стaва 1. овог члана користе се према годишњем програму техничког одржавања из члана 13. став 3. овог закона.

Средства из ст. 1–3. овог члана, користе се за финансирање свих послова техничког одржавања или као учешће у финансирању послова техничког одржавања међународних, међудржавних и државних водних путева који се кофинансирају средствима из фондова Европске уније или других доступних извора финансирања.

Годишњи програм техничког одржавања из става 3. овог члана садржи анализу постојећег стања водног пута и објеката безбедности пловидбе, предлог мера и активности за одржавање или постизање утврђене категорије водног пута са анализом њихових ефеката, детаљни преглед планираних активности у циљу извршавања свих послова техничког одржавања водних путева, објекте, врсту и обим (предмер) радова који ће се финансирати у периоду за који се програм доноси, динамику извођења послова техничког одржавања, изворе финансирања са висином учешћа и друга питања везана за изградњу, реконструкцију и одржавање објеката, односно извођење техничких радова и обављање других послова техничког одржавања.

Доделу средстава за изградњу и извођење радова на техничком одржавању међународних и међудржавних водних путева врши Дирекција за водне путеве, на основу спроведеног поступка јавне набавке у складу са законом којим се уређују јавне набавке.

Доделу средстава за изградњу и извођење радова на техничком одржавању државних водних путева врши овлашћено правно лице за техничко одржавање тих државних водних путева, на основу спроведеног поступка јавне набавке у складу са законом којим се уређују јавне набавке.

Министар прописује ближе услове и критеријуме за доделу и коришћење средстава из става 1. овог члана.

Министар прописује услове које морају да испуњавају привредна друштва за обављање послова извођења радова у оквиру обављања послова техничког одржавања водних путева.

*Службени гласник РС, број 92/2016

Дирекција за водне путеве

Члан 16.

Дирекција за водне путеве (у даљем тексту: Дирекција) образује се као орган управе у саставу министарства за обављање послова државне управе, као и стручних и техничких послова који се односе на међународне и међудржавне водне путеве.

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 17.

Дирекција обавља стручне послове који се односе на:

1) техничко одржавање и развој водних путева из члана 16.  овог закона и објекте безбедности пловидбе на њима осим бродских преводница и брана;

2) праћење, анализу и обавештавање о стању пловности водних путева из члана 16.  овог закона;

3) израду техничке документације из области водних путева из члана 16.  овог закона;

4) успостављање, одржавање и развој Речних информационих сервиса (RIS) и AtoN система обележавања пловних путева;

5) одржавање и обележавање зимовника отворених за зимовање страних и домаћих бродова и сидришта на водним путевима из члана 16.  овог закона;

6) доноси сигурносни план из члана 200. овог закона;

7) друге послове одређене законом.

У оквиру своје надлежности Дирекција обавља следеће управне послове:

1) даје услове и сагласност из члана 37. ст. 1. и 6, односно члана 37а став 1. овог закона и мишљење из члана 57. став 3. овог закона;

2) брисана је (види члан 7. Закона - 18/2015-7)

3) води евиденцију издатих аката из тачке 1) овог става.

Брисани су ранији ст. 3. и 4. (види члан 7. Закона - 18/2015-7)

Брисан је ранији став 5. (види члан 4. - Закона - 121/2012-9)

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 18.

Дирекција може да пружа услуге везане за израду пројектне документације, обележавање препрека и објеката на водном путу и извођење хидрографских снимања за комерцијалне потребе корисника.

Корисници из става 1. овог члана за пружање услуга из става 1. овог члана сносе трошкове републичке административне таксе.

Министар ближе прописује врсте услуга везаних за израду пројектне документације, обележавање препрека и објеката на водном путу и извођење хидрографских снимања за комерцијалне потребе корисника.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Објекти безбедности пловидбе

Члан 19.

Објекти безбедности пловидбе на водним путевима према намени су:

1) објекти за техничко побољшање услова пловидбе: бродске преводнице, бране, зимовници, сидришта, напери, обалоутврде, паралелне грађевине, преграде, усмеравајуће грађевине и други објекти који су у функцији пловидбе;

2) објекти за обележавање и сигнализацију: пловни и обални сигнали и ознаке, Речни информациони сервиси (RIS), Сервис за управљање бродским саобраћајем (VTS), оптички, звучни, електрични, електронски, радио-комуникациони, навигациони и други уређаји за безбедност пловидбе.

Дирекција је дужна да води евиденцију објеката безбедности пловидбе на међународним и међудржавним водним путевима.

Овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева дужно је да води евиденцију објеката безбедности пловидбе на тим водним путевима, а овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине евиденцију објеката безбедности пловидбе на тим водним путевима.

Члан 20.

Дирекција има право службености за постављање објеката безбедности пловидбе на обалама међународних и међудржавних водних путева.

Право службености из става 1. овог члана састоји се у:

1) праву пролаза преко обале и земљишта уз водне путеве из става 1. овог члана, службених лица Дирекције ради постављања или одржавања објеката безбедности пловидбе;

2) праву коришћења обале и земљишта уз водне путеве из става 1. овог члана, у ширини од пет метара од уреза воде при високом пловидбеном нивоу ради вршења радова на техничком одржавању водних путева;

3) обавези сопственика, односно корисника обале и земљишта уз водне путеве из става 1. овог члана, да газдују шумама на обалама водних путева тако да се не прави сметња пловидби и одржавању и правилном функционисању објеката безбедности пловидбе;

4) обавези сопственика, односно корисника обале и земљишта уз водне путеве из става 1. овог члана, да дозволи Дирекцији да уклони растиње које омета постављање или правилно функционисање објеката безбедности пловидбе;

5) обавези сопственика, односно корисника обале и земљишта уз водне путеве из става 1. овог члана, да допусти Дирекцији да на његовом земљишту привремено смести објекте безбедности пловидбе уклоњене са водног пута због настанка непосредне опасности од леда, поплаве или неке друге природне непогоде и да те објекте по потреби транспортује преко тог земљишта.

Коришћење обале и земљишта из става 2. тач. 1) и 2) овог члана Дирекција врши по претходно прибављеном мишљењу субјекта који управља водним земљиштем у складу са законом којим се уређују воде.

Овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева има право службености из става 2. овог члана на обалама и земљишту уз државне водне путеве, а овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине на обалама и земљишту уз државне водне путеве на територији аутономне покрајине.

Зимовници, сидришта и склоништа

Члан 21.

Зимовници се формирају на водном путу или у лукама и пристаништима.

Зимовници морају испуњавати услове за безбедан боравак пловила у њима.

Зимовник могу користити сва пловила под једнаким условима.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 22.

Брисан је ранији став 1. (види члан 4. Закона - 92/2016-3)

Министар прописује услове које морају да испуњавају зимовници отворени за зимовање страних и домаћих пловила.

Брисан је ранији став 3. (види члан 4. Закона - 92/2016-3)

Министар одређује зимовнике отворене за зимовање страних и домаћих пловила.

Надлежни орган аутономне покрајине одређује зимовнике на државним водним путевима на територији аутономне покрајине отворене за зимовање домаћих пловила.

*Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 23.

Пловила која су спречена наглом појавом леда или другим ванредним околностима да уплове у зимовник дужна су ако је то могуће да се склоне у речне рукавце или друга природно заштићена места на водном путу и задржати се у таквим склоништима док такво стање траје.

Заповедник пловила из става 1. овог члана дужан је да извести надлежну лучку капетанију о времену и месту извршеног склањања.

Надлежна лучка капетанија по пријему извештаја одређује услове боравка пловила из става 1. овог члана у склоништу и предузима мере ради њиховог обезбеђења и безбедности пловидбе.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 24.

Према намени, сидришта могу бити сидришта опште намене и сидришта посебне намене.

На сидриштима опште намене могу се сидрити сва пловила без обзира на врсту и намену пловила и врсту робе коју превозе, на за то обележеним деловима сидришта.

На сидриштима посебне намене, која су посебно одређена и обележена, могу се сидрити само пловила одређене врсте, намене и врсте робе коју превозе.

Сидриште из ст. 2. и 3. овог члана мора да има обележено подручје, дубину која не може бити мања од дубине прописане за пловни пут на коме се сидриште налази и уређај за извезивање.

Изузетно, сидриште из ст. 2. и 3. овог члана не мора да има уређај за извезивање, уколико су на други начин обезбеђени услови за стајање.

Министар одређује сидришта на међународним, међудржавним и државним водним путевима.

Надлежни орган аутономне покрајине одређује сидришта на државним водним путевима на територији аутономне покрајине.

Члан 25.

Пловило на сидришту мора да буде под непрекидним и непосредним надзором од стране чланова посаде брода у чијем се саставу пловило налази.

Непрекидан и непосредни надзор над пловилом на сидришту може да врши Агенција за управљање лукама, лучки оператер или пловидбени агент на основу уговора са бродаром.

Члан 26.

Сидрење пловила за превоз опасних терета врши се на сидриштима посебне намене или на посебно обележеном и одређеном делу сидришта опште намене.

Члан 27.

На пловном путу забрањено је сидрење пловила.

Изузетно, због безбедности пловила и пловидбе, ванредних услова (магла, олуја, смањена видљивост и слично) или уколико је то нужно због оперативних потреба транспорта, пловило се може сидрити и на ивици пловног пута, ван пловног пута и ван сидришта, на начин којим се не угрожава његова безбедност и безбедност пловидбе.

На пловилу које је усидрено на начин предвиђен ставом 2. овог члана заповедник мора одредити члана посаде који ће вршити сталан надзор над безбедношћу тог пловила, а на пловилу које превози опасан терет мора одредити лице стручно оспособљено за руковање таквим теретом.

Лучка капетанија наложиће да се усидрено пловило које угрожава безбедност пловидбе премести на место на коме неће угрожавати безбедност пловидбе о трошку бродара.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 92/2016

Бродске радио-станице, вршење радио-службе и употреба радара

Члан 28.

Употреба VHF и UHF радио-станица дозвољена је само у сврху осигурања безбедности пловидбе, као и за комуникацију са надлежним лучким капетанијама, Агенцијом за управљање лукама и бродарима.

У вршењу радио-службе из става 1. овог члана, лучка капетанија дужна је да организује службу бдења.

Брод са сопственим погоном, технички пловни објекат и речно-морски брод морају да имају радио-станицу и дужни су да за време пловидбе организују службу бдења, у складу са прописима којима се уређује радио-саобраћај.

Члан 29.

Брисан је ранији став 1. (види члан 11. Закона - 18/2015-7)

Радио-станица може радити само на додељеним фреквенцијама, осим у случају емитовања знакова опасности, позива, порука и саопштења која се емитују у случају опасности за пловило, као и у случају елементарних непогода, спасавања људских живота и у другим сличним случајевима када је дозвољена употреба и друге фреквенције под условом да се ради на начин који је најпогоднији да радио-станица оствари задатак у вези са отклањањем опасности.

На начин и услове рада радио-службе за безбедност пловидбе на бродовима, као и на услове које морају да испуњавају бродске радио станице примењују се одредбе „Регионалног договора који се односи на радиотелефонску службу на унутрашњим пловним путевима – RAINWAT” и Радио правила усвојена од стране Међународне уније за телекомуникације.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 30.

Пловила смеју употребљавати радарску или Inland ECDIS опрему која се може употребити за добијање слике која се преклапа преко радарске слике (навигациони режим рада) под условом:

1) да су опремљени са радарском и, ако је то потребно, са Inland ECDIS опремом која је прилагођена потребама унутрашње пловидбе и показивачем отклона. Опрема мора испуњавати услове прописане Техничким правилима за радарску опрему;

2) да се на пловилу налази члан посаде који има сведочанство о оспособљености за употребу радара;

3) да су опремљени уређајем за емитовање тритонског звучног сигнала.

Обавезе из става 1. тачка 3. овог члана не односе се на чамац, скелу, пловеће тело и плутајући објекат.

У потискиваним, тегљеним и бочним саставима одредбе става 1. овог члана односе се само на пловило на којем се налази заповедник састава.

Пловила велике брзине морају да користе радар за време пловидбе.

Накнада за пловидбу и коришћење објеката безбедности пловидбе на државном водном путу

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 31.

Престао је да важи (види члан 278. Закона - 95/2018-267).

Постављање каблова, цевовода и других објеката и отварање скелских прелаза на заједничком водном путу

Члан 32.

Постављање каблова, цевовода и других објеката, као и отварање скелског прелаза на водним путевима који се налазе између Републике Србије и суседне државе са којом Република Србија дели водни пут, врши се у складу са споразумом између две државе.

Изградња хидротехничких објеката који повезују обалу Републике Србије и обалу суседне државе са којом Република Србија дели водни пут врши се у складу са споразумом између две државе.

Спортска такмичења и приредбе на водном путу

Члан 33.

На водном путу могу се одржавати спортска такмичења, односно приредбе, на основу одобрења лучке капетаније.

Простор намењен за спорт, рекреацију и разоноду мора бити одвојен од пловног пута.

Пловила која нису намењена за спорт, рекреацију и разоноду не могу пловити у простору из става 2. овог члана.

Члан 34.

Захтев за издавање одобрења из члана 33. став 1. овог закона, организатор спортског такмичења, односно приредбе дужан је да поднесе лучкој капетанији најкасније 15 дана пре почетка одржавања спортског такмичења, односно приредбе.

Лучка капетанија дужна је да обавести учеснике у пловидби о одржавању спортског такмичења, односно приредбе најкасније осам дана пре почетка спортског такмичења, односно приредбе.

Члан 35.

Организатор спортског такмичења, односно приредбе дужан је да у року од 24 часа после одржавања спортског такмичења, односно приредбе уклони са водног пута ознаке, уређаје и предмете који су у вези одржавања спортског такмичења, односно приредбе били постављени.

Организатор спортског такмичења, односно приредбе одговоран је за безбедност учесника спортског такмичења, односно приредбе.

Ако организатор спортског такмичења, односно приредбе не изврши обавезу из става 1. овог члана Дирекција, односно овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева, односно овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине, по налогу лучке капетаније извршиће њихово уклањање о трошку организатора.

Хидрографска делатност

Члан 36.

Ради обезбеђења тачних података о морфологији речног дна, као и других података који могу утицати на пловидбу, на водним путевима се обавља хидрографска делатност у складу са законом којим се уређује хидрографска делатност и стандардима Међународне хидрографске организације.

На основу података из става 1. овог члана израђују се службене пловидбене карте и друге наутичке публикације.

Пловидбене карте обавезно морају бити израђене у облику електронске пловидбене карте – ENC у складу са међународним Inland ECDIS стандардом, а могу се израђивати и као класичне пловидбене карте према картографским стандардима.

*Службени гласник РС, број 52/2021

Давање сагласности и одобрења

Члан 37.

Пре почетка израде техничке документације за изградњу, реконструкцију, доградњу, адаптацију и санацију преводница, пловних канала и других хидротехничких објеката (обалоутврда, напера, паралелних грађевина са траверзама, преграда, прагова, каскада, шеврона, кејских зидова, мостова),  за постављање каблова и цевовода, као и других објеката од утицаја на безбедност пловидбе на међународним и међудржавним водним путевима у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, потребно је прибавити наутичке услове за пројектовање које издаје лучка капетанија и услове за пројектовање који се односе на водне путеве које издаје Дирекција.

Пре почетка израде техничке документације за изградњу, реконструкцију, доградњу, адаптацију и санацију објеката из става 1. овог члана на државним водним путевима, потребно је прибавити услове за пројектовање овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева, а на државним водним путевима који се налазе на територији аутономне покрајине, овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине.

Услови из ст. 1. и 2. овог члана прибављају се у оквиру обједињене процедуре у поступцима за издавање аката у остваривању права на изградњу, која је прописана законом којим се уређује планирање и изградња, са роком важења од две године.

Почетак радова на објектима из ст. 1. и 2. овог члана, инвеститор је дужан да пријави надлежној лучкој капетанији најкасније 15 дана пре почетка извођења радова.

Надлежна лучка капетанија дужна је да најкасније осам дана пре почетка радова обавести учеснике у пловидби о променама услова пловидбе које ће настати као последица извођења радова на водном путу, путем саопштења бродарству или путем средстава јавног информисања.

Пре почетка извођења радова на међународним и међудржавним водним путевима који не подлежу издавању аката у остваривању права на изградњу у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, потребно је прибавити наутичку сагласност коју издаје надлежна лучка капетанија и сагласност коју издаје Дирекција.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 92/2016

***Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 37а

Пре почетка израде техничке документације за изградњу лука и пристаништа, односно пристана у складу са одредбама закона којим се уређује планирање и изградња, потребно је прибавити услове за пројектовање које издаје министарство, односно Агенцијa за управљање лукама, у зависности од процењене вредности изградње лучких грађевина и објеката у складу са чланом 216а став 1. овог закона, наутичке услове за пројектовање које издаје лучка капетанија, као и услове за пројектовање који се односе на водне путеве које издаје Дирекција.

Услови из става 1. овог члана издају се за луке и пристаништа за које је утврђено лучко подручје.

Услови из ст. 1. и 2. овог члана прибављају се у оквиру обједињене процедуре у поступцима за издавање аката у остваривању права на изградњу која је прописана законом којим се уређује планирање и изградња, са роком важења од две године.

Локацијски услови у складу са одредбама закона којим се уређује планирање и изградња, издају се лучком оператеру који је стекао одобрење за обављање лучке делатности, односно лучку концесију у складу са одредбама овог закона.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 41/2018

***Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 38.

Делове обале и водног простора на којима се могу градити хидротехнички објекти (бродске преводнице, пловни канали, обалоутврде, напери, паралелне грађевине са траверзама, преграде, прагови, каскаде, шеврони, кејски зидови и мостови) и марине, постављати плутајући објекти, плутајући објекти за снабдевање бродова горивом и привезишта за чамце, као и услове и начин постављањa плутајућих објеката и привезишта за чамце, одређује надлежни орган локалне самоуправе у складу са законом којим се уређује локална самоуправа.

На прописе и друге опште акте које доносе надлежни органи локалне самоуправе који уређују материју из става 1. овог члана, као и на план постављања плутајућих објеката, плутајућих објеката за снабдевање бродова горивом и привезишта за чамце, претходно се прибавља сагласност министарства и овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева, односно овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине.

Ако се прописи и други општи акти из става 2. овог члана односе на водне путеве на којима друга привредна друштва или друга правна лица имају право управљања, одлука се доноси по претходно прибављеној сагласности тог привредног друштва, односно другог правног лица.

Прописом и другим општим актом из става 2. овог члана, може да се одреди и место за постављање плутајућег објекта за укрцавање и искрцавање путника као дела лучке инфраструктуре путничког терминала у саставу луке или путничког пристаништа.

У случају из става 4. овог члана, место које је одређено за постављање плутајућег објекта за укрцавање и искрцавање путника мора да буде обухваћено лучким подручјем.

Брисан је ранији став 6. (види члан 6. Закона - 52/2021-28)

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 92/2016

***Службени гласник РС, број 41/2018

****Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 39.

Инвеститор, управљач или власник објекта или средства које представља сталну или привремену препреку на водном путу (мостови, каблови, цевоводи, потонули објекти и слично), дужан је да, у року одређеном од инспектора безбедности пловидбе, постави и одржава светла и знакове за обележавање те препреке, а по потреби и да ту препреку уклони са водног пута.

Ако лице из става 1. овог члана не постави прописано светло или други знак или ако постављено светло или други знак не одржава у исправном стању или не уклони препреку, Дирекција, односно овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева, односно овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине, по налогу лучке капетаније, а на терет тог лица, поставиће прописано светло или други знак, односно неисправно светло или други знак ће довести у исправно стање или уклонити препреке.

*Службени гласник РС, број 92/2016

**Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 39а

На водном путу може се изводити роњење ради обављања послова припреме, односно извођења радова, на основу одобрења лучке капетаније.

Захтев за издавање одобрења из става 1. овог члана, организатор је дужан да поднесе лучкој капетанији најкасније 15 дана пре почетка извођења роњења.

Организатор извођења роњења, одговоран је за безбедност учесника роњења.

Лучка капетанија дужна је да обавести учеснике у пловидби о извођењу роњења најкасније осам дана пре њиховог почетка.

*Службени гласник РС, број 18/2015

IV. ПЛОВИДБА И ПИЛОТАЖА

1. Пловидба

Члан 40.

Пловидба на водним путевима Републике Србије обавља се у складу са овим законом.

Учесници у пловидби дужни су да се придржавају одредби овог закона и прописа о правилима пловидбе.

Влада прописује услове за пловидбу и правила пловидбе на унутрашњим водама, обавезе учесника у пловидби, обележавање бродова и пловних путева, као и начин употребе звучних сигнала, навигационе и комуникационе опреме на броду.

Министар прописује посебне секторе водних путева на којима постоје посебни ризици за пловидбу.

Посебни ризици на секторима водних путева из става 1. овог члана, постоје у следећим случајевима:

1) честих промена струјања и брзине тока;

2) хидроморфолошких карактеристика водног пута и непостојања одговарајућих информација о водном путу или одговарајућих пловидбених карата;

3) постојања посебних правила пловидбе на одређеном сектору водног пута због посебних хидроморфолошких карактеристика;

4) високе учесталости несрећа на одређеном сектору водног пута која се приписује недостатку прописане компетенције заповедника.

Пре доношења прописа из става 4. овог члана, министарство спроводи поступак консултација са надлежном међународном комисијом за пловидбу у циљу осигурања безбедности и спречавања ризика из става 5. овог члана, и обавештава Европску комисију о секторима из става 4. овог члана, додатним компетенцијама које се захтевају од заповедника који плове на тим секторима водних путева, као и начину на који се доказује да су ти захтеви испуњени, најкасније шест месеци пре ступања на снагу тог прописа.

Ако сектори водних путева из става 4. овог члана чине заједнички водни пут са суседном државом, заједнички сектори водних путева са посебним ризицима одређују се у сарадњи са суседном државом и Република Србија и суседна држава о томе заједнички обавештавају Европску комисију.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 52/2021

Пловидба страних пловила

Члан 41.

Престао је да важи (види члан 796. Закона - 96/2015-21)

Члан 42.

Брисан је (види члан 17. Закона - 18/2015-7)

Каботажа

Члан 43.

Престао је да важи (види члан 796. Закона - 96/2015-21)

Члан 44.

Престао је да важи (види члан 796. Закона - 96/2015-21)

Члан 45.

Страна ратна пловила и страна јавна пловила могу изузетно да уплове у водне путеве Републике Србије, ако за то претходно добију одобрење надлежног органа.

Одобрење из става 1. овог члана издају:

1) страном ратном пловилу – министар надлежан за послове одбране уз сагласност министра надлежног за спољне послове;

2) страном јавном пловилу – министар уз сагласност министра надлежног за спољне послове и министра надлежног за унутрашње послове;

3) страном јавном пловилу које по својој намени или разлозима због којих жели да уплови има научноистраживачки карактер – министар надлежан за послове науке уз сагласност министра надлежног за послове одбране, министра надлежног за унутрашње послове и министра надлежног за спољне послове.

Члан 46.

Пловилу које долази из иностранства забрањено је да ступи у везу са другим пловилима или лицима на обали пре него што обави граничну контролу и добије одобрење надлежне лучке капетаније за слободан саобраћај са обалом.

Пловило има обавезу да приликом доласка у луку, односно одласка из луке или са сидришта поднесе Агенцији за управљање лукама пријаву доласка, односно пријаву одласка, а надлежној лучкој капетанији пријаву доласка односно пријаву одласка, извод из пописа посаде и попис путника, здравствену изјаву и извод из дневника бродског отпада.

Пловило које долази из домаће луке не подноси у другој домаћој луци извод из пописа посаде и пописа путника за лица која се не искрцавају нити укрцавају у тој луци.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 46а

Лучка капетанија одобрава пристајање брода у међународном саобраћају ван одређеног граничног прелаза за водни саобраћај у случају упловљавања брода у бродоградилиште ради обављања поправки на броду или преузимања другог брода који је грађен у бродоградилишту или на коме су вршене поправке, као и у другим сличним ситуацијама.

Лучка капетанија не одобрава пристајање брода из става 1. овог члана, ради укрцавања и искрцавања робе и путника.

*Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 47.

Страно пловило на унутрашњим водама Републике Србије дужно је да вије заставу своје државне припадности и заставу Републике Србије.

Превоз лица јахтом, односно пловилом за рекреацију на унутрашњим водама Републике Србије, по основу изнајмљивања уз накнаду јахте, односно пловила за рекреацију (чартеринг), може да се обавља само јахтом, односно пловилом за рекреацију домаће државне припадности.

Делатност изнајмљивања може да обавља физичко или правно лице регистровано за обављање делатности изнајмљивања (чартеринг) јахте, односно пловила за рекреацију, у складу са законом.

Лице из става 3. овог члана може да изнајмљује јахту, односно пловило за рекреацију, које је у његовој својини или јахту, односно пловило за рекреацију, која је у својини другог домаћег или страног правног или физичког лица.

На пловилу из става 2. овог члана, мора да се налази најмањи број чланова посаде у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

*Службени гласник РС, број 92/2016

Општа обавеза опрезности

Члан 48.

Током пловидбе пловило мора да плови безбедном брзином.

Заповедник је дужан да предузме све мере опреза које захтева општа обавеза примене дужне пажње и пловидбена пракса, нарочито како би се избегло:

1) угрожавање људских живота;

2) оштећење пловила, обала, грађевина, инсталација или других објеката на водном путу;

3) стварање сметњи за пловидбу;

4) уништавање и оштећење робе;

5) загађење унутрашњих вода са пловила;

6) повређивање чланова посаде и других лица на пловилу.

Одредбе става 2. овог члана односе се и на чланове посаде осталих пловила.

Члан 49.

Бродар, заповедник или друго одговорно лице на пловилу, као и посада, Агенција за управљање лукама, Дирекција, овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева и овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине, као и други државни органи чији рад утиче на безбедност пловидбе, у оквиру њихове надлежности дужни су да:

1) организују и трајно обезбеде обављање послова који се односе на безбедност пловидбе;

2) пријаве надлежној лучкој капетанији и инспектору безбедности пловидбе сваку промену на пловном путу и на објектима безбедности пловидбе;

3) евидентирају податке који су од значаја за безбедност пловидбе.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 50.

Пловило са посадом које стоји мора непрекидно да има стражу.

Састав бродске страже мора бити у свако време довољан и мора да одговара посебним околностима и условима у којима се врши стража (време, видљивост, водостај, густина саобраћаја и слично).

Члан посаде за време вршења страже не сме да напусти место и просторију у којој се врши стража без одобрења заповедника пловила или најстаријег официра палубе који замењује заповедника пловила.

Превоз опасног терета

Члан 51.

Пловила која превозе опасни терет на водним путевима Републике Србије дужна су да се придржавају одредби „Европског споразума о међународном превозу опасног терета  на унутрашњим пловним путевима – ADN”, као и прописа којима се уређује превоз опасног терета.

Када упловљава на водне путеве Републике Србије пловило које превози опасну робу дужно је да достави надлежној лучкој капетанији документацију у складу са прописима из става 1. овог члана.

Лучка капетанија одмах по добијању документације из става 2. овог члана исту доставља надлежним органима у складу са прописима из става 1. овог члана.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 18/2015

Вангабаритни предмети на пловилу

Члан 52.

Забрањено је да предмети који се налазе на пловилу буду тако постављени да излазе изван граница габарита пловила.

Изузетно од става 1. овог члана, транспорт вангабаритних предмета може се обавити уз одобрење лучке капетаније.

Губитак предмета са пловила

Члан 53.

Ако пловило изгуби предмет који може да представља сметњу или опасност за пловидбу, заповедник или лице које га замењује је дужно да одмах обавести најближу лучку капетанију и да достави, што је могуће тачније, податке о месту где је предмет изгубљен.

Ако пловило наиђе на непознату препреку на пловном путу, заповедник или лице које га замењује дужно је да обавести најближу лучку капетанију и да достави, што је могуће тачније, податке о месту на којем се налази препрека.

Лица из ст. 1. и 2. овог члана дужна су да, према могућностима обележе то место видљивом ознаком.

Заштита знакова, ознака и других објеката на водном путу

Члан 54.

Заповедник или лице које управља пловилом на водном путу које уочи да је знак за регулисање пловидбе уништен, оштећен, неисправан или померен, дужно је да без одлагања о томе обавести најближу лучку капетанију.

Код везивања или маневрисања пловила забрањено је коришћење знакова или ознака на водном путу (бова, пловака, ознака и слично), њихово оштећење или онеспособљавање за њихову намену.

Учесницима у пловидби забрањено је да оштећују, померају, потапају и онеспособљавају за њихову намену знакове или ознаке на водном путу (бове, пловке, знакове, односно друге објекте безбедности пловидбе).

Дирекција врши оспособљавање знакова или ознака из става 3. овог члана за редовну намену на терет учесника у пловидби, односно бродара који су проузроковали оштећења у висини реалних трошкова, односно прописаних административних такси за радње у области обележавања водних путева.

Ако пловило оштети сталну грађевину на водном путу (бродска преводница, мост, напер и слично), заповедник пловила мора одмах о томе да обавести најближу лучку капетанију.

Уколико се догоди да пловило услед различитих околности, прекине или оштети ваздушни или подводни телекомуникациони кабл, кабл високог напона, подводни цевовод за довод струје, нафте, гаса или воде, постављен на водном путу, заповедник пловила мора о томе одмах обавестити најближу лучку капетанију.

*Службени гласник РС, број 52/2021

Обавеза ослобађања пловног пута

Члан 55.

Предмети или материје које могу да ометају или угрозе безбедност пловидбе не смеју се бацати на пловни пут.

Оштећено, насукано или потопљено пловило или предмет изгубљен са пловила који омета или угрожава безбедност пловидбе или искоришћавање природног богатства на пловном путу или који представља опасност од загађивања, мора се уклонити по налогу лучке капетаније.

Ако власник или бродар пловила не уклони пловило или предмет како је то прописано ставом 2. овог члана, лучка капетанија ће наредити Дирекцији, односно овлашћеном правном лицу за техничко одржавање државних водних путева, односно овлашћеном правном лицу за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине, уклањање пловила или предмета са пловног пута који ометају или угрожавају безбедност пловидбе, на терет тог лица.

Распрема

Члан 56.

Брод и технички пловни објекат у распреми може да борави на водном путу на основу одобрења надлежне лучке капетаније.

Министар прописује услове за одређивање места боравка брода у распреми, најмањи број и квалификације лица која врше стручни надзор над бродовима током трајања распреме, захтеве у односу на одржавање брода, сидрење брода, вођење бродских књига и исправа, безбедност и сигурност брода у распреми, као и врсте прегледа брода у распреми.

Надлежни орган локалне самоуправе прописом и другим општим актом из члана 38. став 2. овог закона, одређује делове обале и водног простора на којима се може одређивати место боравка брода у распреми.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 56а

Пловила која нису уписана у одговарајући домаћи или страни уписник пловила морају да се по налогу надлежне лучке капетаније, односно инспектора безбедности пловидбе уклоне са унутрашњих вода, осим ако су изузета од обавезе уписа.

Власник, односно бродар брода који нема важеће сведочанство о способности брода за пловидбу дужан је да поднесе захтев за одређивање распреме.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Скелски прелаз

Члан 57.

На водном путу може се одобрити отварање скелског прелаза ради транспортног повезивања суседних обала.

Министар издаје одобрење за отварање скелског прелаза са роком важења од пет година.

Одобрење из става 2. овог члана министар издаје по претходно прибављеном мишљењу министра надлежног за послове одбране и Дирекције.

За издавање одобрења за отварање скелског прелаза на државном водном путу  потребно је прибавити мишљење овлашћеног правног лица за техничко одржавање тих државних водних путева.

Министар издаје одобрење уколико су испуњени услови за безбедан прилаз на обали за пристајање скеле при свим водостајима и ако на обали постоје безбедни услови за извезивање скеле.

Испуњеност услова за отварање скелског прелаза утврђује надлежна лучка капетанија.

*Службени гласник РС, број 18/2015

2. Пилотажа

Члан 58.

Пилотажа је давање стручних савета заповеднику пловила од стране стручног лица (лоцмана) у погледу вођења пловила када то захтева безбедност пловидбе на водним путевима, лукама и пристаништима.

Послове пилотаже може обављати правно лице које има запослене лоцмане који имају одговарајућу стручну спрему и положен стручни испит за лоцмана и које овласти министар.

Начин и услове за обављања пилотаже, услове, програм, начин и трошкове полагања стручног испита за лоцмана и образац лоцманске легитимације прописује министар.

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Престала је да важи одредба члана 58. став 3. Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама у дeлу кojи се односи на овлашћење министра надлежног за послове саобраћаја да утврђује трошкове полагања стручног испита за лоцмана, даном ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о републичким административним таксама („Службени гласник РС“, број 113/2017), односно 25. децембра 2017. године (види члан 79. Закона – 113/2017-192).

Члан 59.

Послове пилотаже на водним путевима, лукама и пристаништима могу да обављају страна правна лица под једнаким условима као и домаћа правна лица.

Члан 60.

За пловила одређене врсте и величине, министар може, ради безбедности пловидбе, одредити водне путеве, луке и пристаништа на којима је пилотажа обавезна.

Обавезној пилотажи не подлежу домаћа ратна пловила.

Члан 61.

Пилотажом се може користити свако пловило под једнаким условима.

У погледу коришћења услуга пилотаже и плаћања накнаде за те услуге страно пловило је изједначено са домаћим пловилом под условима предвиђеним билатералним споразумом који се закључује са државом чију заставу пловило вије.

Члан 62.

Пилотажа пловилом не ослобађа заповедника дужности да управља пловидбом и маневрисањем пловилом и одговорности која из тога настаје.

V. СПРЕЧАВАЊЕ ЗАГАЂЕЊА СА ПЛОВИЛА

Члан 63.

Забрањено је из пловила испуштање, изливање или избацивање у унутрашње воде штетних предмета или материја, укључујући и уље, деривате уља, који могу проузроковати загађење унутрашњих вода или створити препреку или опасност за пловидбу.

Забрањено је испуштање, изливање или избацивање делова терета или отпада од терета из пловила у унутрашње воде, као и њихово испуштање, изливање или избацивање у пловила правних лица која не пружају лучку услугу пријема делова терета или отпада од терета.

Забрањено је спаљивање смећа, муља, талога и посебног отпада на пловилу.

Забрањено је испуштање отпадне воде са:

1) пловила намењених за превоз путника са више од 50 кабина;

2) путничких пловила, намењених за превоз више од 50 путника.

Забрањено је:

1) коришћење покретних спремишта постављених на палуби као спремишта за сакупљање отпадних уља;

2) убацивање у каљуже машинског простора производа за чишћење који растварају уље или мазиво и емулгаторе, осим производа који не отежавају прочишћавање отпадних вода из каљужа на приjемним станицама.

Забрањено је премазивање пловила уљем или чишћење спољњег дела пловила с производима чије је отицање у воду забрањено.

Забрањена је употреба система против обрастања пловила који садрже елементе живе, арсена, органске елементе који се користе као биоциди, као и хексахлорициклохексан.

Министар уз сагласност министра надлежног за послове заштите животне средине и министра надлежног за послове водопривреде, прописује мере које се предузимају у циљу спречавања загађења са пловила, поступање са зауљеним и замашћеним материјама, отпадним уљима и остацима горива, мере које се односе на прикупљање, сортирање и означавање комуналног и другог посебног отпада, захтеве које морају да испуњавају бродови, плутајући објекти и пријемне станице у циљу спречавања загађења, начин чишћења товарног простора, односно танкова, као и начин испуштања остатака терета и захтеве за посуде за остатке, поступање са отпадним водама на путничком броду, као и граничне и контролне вредности на испусту погона за пречишћавање отпадних вода на путничком броду, врсте техничких средстава која су потребна за реаговање на изливање, начин поступања органа који су надлежни за реаговање на загађење које је проузроковано пловидбом и обавезне елементе техничких и оперативних планова за спречавање загађења, односно смањивање и ублажавање последица насталог загађења.

*Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 64.

Заповедник пловила, чланови посаде и друга лица на пловилу дужни су да са дужном пажњом предузимају мере ради избегавања загађења унутрашњих вода, зависно од конкретних околности, да количину отпада који настаје на пловилу сведу на најмању могућу меру и да у највећој мери избегну евентуално мешање разних врста отпада.

Члан 65.

У случају испуштања, изливања или избацивања штетних предмета или материја, односно опасности од испуштања, изливања или избацивања штетних предмета или материја из члана 63. став 1. овог закона, заповедник пловила дужан је да без одлагања обавести надлежну лучку капетанију, као и пловила која се налазе у близини изливања и што је могуће тачније да податке о месту, количини и врсти штетних предмета или материја које су испуштене.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 66.

Испуштање воде из сепарационог постројења за каљужну воду, одобреног од стране министра надлежног за послове водопривреде, у унутрашње воде изузима се од забране из члана 63. став 1. овог закона, ако је максимални садржај резидуа уља након сепарације, без претходног разблаживања, мањи од 5 mg/l.

Забрана из члана 63. став 1. овог закона не односи се на воду за прање од остатака терета и материје чије је испуштање у унутрашње воде изричито дозвољено законом.

Забрана из члана 63. став 4. не односи се на путничка пловила чија постројења за пречишћавање отпадних вода поседују уверење о одобрењу типа.

Заповедник пловила води и редовно ажурира књиге уља, санитарне отпадне и каљужне воде и дневник бродског смећа и исте на захтев државних органа даје на увид.

Члан 67.

Лука мора бити опремљена на начин да се уље, деривати уља као и друге опасне материје које се излију на оперативну обалу, не излију у воду.

У случају изливања опасних материја из става 1. овог члана примењују се најбоље доступне технике за ограничавање простирања и уклањања изливених материја.

Лука из става 1. овог члана мора бити снабдевена плутајућим бранама, као и другом опремом за ограничавање и спречавање ширења уља, уљних деривата и других опасних материја у лучким акваторијима.

*Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 68.

Заповедник пловила дужан је да штетне предмете и материје преда пријемним станицама.

Смеће са пловила прикупља се и, када је то могуће након разврставања материјала који се могу рециклирати, предаје пријемним станицама, односно постројењима за третман неопасног отпада.

Штетне предмете и материје који настају на пловилу из члана 63. став 1. овог закона прикупљају се са пловила, складиште и предају на третман постројењу за третман отпада под условима прописаним законом којим се уређује управљање отпадом.

Третман штетних предмета и материја из става 1. овог члана не обухвата опасан отпад са страних пловила, осим ако посебним законом није другачије прописано.

VI. ТРАГАЊЕ И СПАСАВАЊЕ

Члан 69.

Трагање и спасавање је обавеза пружања свих видова помоћи и спасавање угрожених лица, пловила и ствари на водним путевима.

Трагање и спасавање угрожених лица на водним путевима је обавезно.

Члан 70.

Трагање представљају радње на установљењу места, природе и обима незгоде на водним путевима, као и хидрометеоролошких услова ради пружања помоћи, првенствено ради заштите и спасавања угрожених лица.

Спасавање представљају радње у циљу пружања помоћи, односно отклањања опасности у случају незгоде на водним путевима.

У оквиру трагања и спасавања обавља се осматрање и јављање о запаженим појавама и догађајима.

Домаћи бродари доносе сопствене планове хитних мера за помоћ жртвама и њиховим породицама које укључују превоз, смештај и медицинску помоћ жртвама и њиховим породицама у случају пловидбених незгода на унутрашњим водама.

*Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 71.

Трагање и спасавање угрожених ствари домаћих правних и физичких лица је обавезно, под условом да се тиме не угрожава безбедност лица и пловила или других средстава која обављају спасавање.

Трагање и спасавање угрожених ствари у страном власништву је обавезно ако се тиме спречава или отклања штета која може настати или се тиме отклањају опасности за безбедност пловидбе.

Члан 72.

Право спасавања насуканих или оштећених пловила на унутрашњим водама које је посада напустила, као и ствари са тих пловила, имају само правна лица са седиштем у Републици Србији или физичка лица која су држављани Републике Србије.

Страна правна или физичка лица могу да обављају послове трагања и спасавања из става 1. овога члана на основу одобрења министра уз сагласност министра надлежног за унутрашње послове.

Члан 73.

Трагање и спасавање угрожених лица и ствари на водним путевима врши министарство надлежно за унутрашње послове у сарадњи са лучким капетанијама.

У трагање и спасавање дужни су да се по налогу министра надлежног за унутрашње послове, укључе са расположивим особљем и опремом:

1) привредна друштва, друга правна лица и предузетници која обављају делатност на унутрашњим водама у или у вези са коришћењем унутрашњих вода и која располажу пловилима и другим средствима погодним за обављање трагања и спасавања;

2) грађани – власници пловила која су погодна за трагање и спасавање;

3) државни органи и посебне организације погодне за извршење одређених задатака у трагању и спасавању.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана трагање и спасавање угрожених лица и ствари обавља се без налога када то хитност и друге околности незгоде захтевају.

Члан 74.

Координацију трагања и спасавања угрожених лица и ствари на подручју више лучких капетанија врши министарство надлежно за унутрашње послове у сарадњи са министарством.

Координација трагања и спасавања на водним путевима врши се на основу планова и упутстава које доноси министар надлежан за унутрашње послове у сарадњи са министром.

VII. ВАЂЕЊЕ ПОТОНУЛИХ СТВАРИ

Члан 75.

Вађење пловила, ваздухоплова, њихових делова и терета и других ствари (у даљем тексту: потонуле ствари) потонулих или насуканих у унутрашњим водама, ако се не ради о њиховом спасавању, врши се у складу са овим законом.

Ако је потонула ствар предмет истраге или предмет кривичног дела, поступање са том ствари у надлежности је правосудних органа и министарства надлежног за унутрашње послове.

Члан 76.

Потонулу ствар вади власник те ствари, осим ако овим законом није другачије прописано.

Потонула ствар вади се на основу одобрења надлежне лучке капетаније, којим се одређују наутичко-технички услови и рок за извођење радова.

У захтеву за издавање одобрења за вађење потонуле ствари мора се навести назив потонуле ствари, место где она лежи, начин и средства потребна за вађење, доказ о власништву, као и време предвиђено за почетак и завршетак радова на њеном вађењу.

Одобрење за вађење потонуле ствари која је од интереса за војску, лучка капетанија издаје уз сагласност министарства надлежног за послове одбране.

Одобрење за вађење потонуле ствари које је утврђено као културно добро, лучка капетанија издаје уз сагласност министарства надлежног за послове културе.

О почетку, прекиду, настављању или напуштању радова на вађењу потонуле ствари, власник је дужан да одмах обавести лучку капетанију.

Члан 77.

Ако потонула ствар представља непосредну опасност за пловидбу или представља опасност од загађивања, у циљу предузимања хитних мера ради обезбеђења безбедности пловидбе или отклањања непосредне опасности за живот и здравље људи или имовине, лучка капетанија ће донети решење и наредити његово извршење без одлагања.

Члан 78.

Ако потонула ствар лежи на таквом месту да представља или може представљати опасност или сметњу за пловидбу, или представља опасност од загађивања, надлежна лучка капетанија решењем ће наредити власнику да у примереном року извади потонулу ствар.

Ако власник не поступи према решењу из става 1. овог члана, лучка капетанија ће донети закључак о дозволи извршења, о трошку власника.

Жалба против закључка о дозволи извршења из става 2. овог члана не задржава његово извршење.

Решење из става 1. овог члана којим се наређује вађење потонуле ствари која је у власништву страног лица доставља се министарству надлежном за спољне послове.

Члан 79.

Ако потонула ствар лежи на таквом месту да представља или може представљати опасност или сметњу за пловидбу, или представља опасност од загађивања, а лучкој капетанији није познат власник, или кад је власник познат али не намерава да вади потонулу ствар, или кад без оправданог разлога прекине или напусти започето вађење, вађење потонуле ствари врши Дирекција, односно овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева, односно овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине.

Сматра се да познати власник не намерава да предузме вађење потонуле ствари, односно да је прекинуо или напустио то вађење, ако у року од 15 дана од дана када је ствар потонула не достави изјаву да намерава да вади потонулу ствар, или ако у року од 15 дана од дана добијања одобрења не започне вађење, односно ако не настави радове на вађењу потонуле ствари које је прекинуо или напустио без оправданог разлога.

Сматра се да непознати власник не намерава да вади потонулу ствар, ако у року од 15 дана од дана када је ствар потонула не поднесе захтев за вађење и доказе о свом праву на вађење потонуле ствари.

Члан 80.

Ако су за вађење потонуле ствари потребна нарочита наутичка и техничка средства и нарочита стручност, власник који не располаже тим средствима, односно стручношћу може своју потонулу ствар да вади из унутрашњих вода само посредством привредног друштва, другог правног лица или предузетника које располаже тим средствима и стручношћу.

Члан 81.

Трошкове вађења и чувања потонуле ствари сноси власник.

У случају да је власник потонуле ствари непознат, средства за вађење и чување потонуле ствари обезбеђују се из буџета Републике Србије.

Ако се власник потонуле ствари не појави у року од шест месеци од момента вађења потонуле ствари, Република Србија стиче право да трошкове вађења и чувања намири у поступку продаје извађене ствари.

Ако се пре продаје ствари из става 2. овог члана појави власник ствари и надокнади средства исплаћена из буџета Републике Србије, задржава власништво над извађеном ствари.

Члан 82.

Потонула ствар на којој постоји право својине, а која није извађена у року од 10 година од дана кад је потонула, постаје имовина Републике Србије.

Ако не може да се утврди време потонућа ствари, претпоставка је да су пловило, ваздухоплов или њихови делови, терет и друге ствари које су се на њима налазиле, потонули наредног дана од дана када је примљена последња вест о пловилу или ваздухоплову, а остали предмети оног дана када је утврђена позиција на унутрашњим водама где је предмет потонуо.

Део трећи

I. БРОД И ПОСАДА

1. Брод

Утврђивање способности брода за пловидбу

Члан 83.

Брод и технички пловни објекат (у даљем тексту: брод) је способан за пловидбу у одређеним зонама пловидбе и за одређену намену, ако:

1) испуњава услове прописане Техничким правилима за статутарну сертификацију бродова унутрашње пловидбе (у даљем тексту: Техничка правила);

2) има прописани број стручно оспособљених чланова посаде;

3) је смештај и број укрцаних путника на броду у складу с прописаним условима за превоз путника;

4) је терет на броду укрцан у складу са добијеном теретном линијом, односно слободним боком и правилним начином распореда терета.

Бродови за превоз опасне робе у складу са одредбама Европског споразума о међународном превозу опасног терета на унутрашњим пловним путевима – ADN, као и друге врсте бродова у складу са одредбама међународних споразума, поред захтева прописаних Техничким правилима, морају да испуњавају захтеве утврђене правилима за класификацију бродова донетим од признатих класификационих друштава.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 84.

Способност брода за пловидбу утврђује се вршењем техничког надзора којим се утврђује да брод одговара захтевима Техничких правила .

Брисан је ранији став 2. (види члан 14. Закона - 92/2016-3)

Способност брода за пловидбу који превози опасну робу утврђује се вршењем техничког надзора у складу са одредбама Европског споразума о међународном превозу опасног терета на унутрашњим пловним путевима – ADN, овог закона и закона којима се уређује превоз опасног терета.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу

Члан 85.

Технички надзор врши Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу.

Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу (у даљем тексту: Управа) је орган управе у саставу министарства образован за обављање стручних и техничких послова у области утврђивања способности бродова за пловидбу.

Члан 86.

Прегледи постојећих бродова могу бити основни, редовни, ванредни и добровољни.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 87.

Обавези вршења основног прегледа подлеже постојећи брод, и то:

1) пре његовог уписа у уписник бродова, ако надзор над његовом градњом или преправком није вршила Управа;

2) сваки пут када се броду трајно мења његова намена или проширују зоне пловидбе, и то пре почетка његовог коришћења;

3) сваки пут када се на броду врши поправка или преправка којом се мењају његове конструкционе особине и својства погонских уређаја, и то пре почетка његовог коришћења.

Обавези вршења основног прегледа не подлеже брод коме је Управа у складу са чланом 104. став 3. овог закона признала Сведочанство Уније за унутрашњу пловидбу које је надлежни орган земље чланице Европске уније издао у складу са прописом Европске уније којим се уређују технички захтеви за бродове унутрашње пловидбе, односно исправу о способности брода за пловидбу која је издата у складу са прописима Централне комисије за пловидбу Рајном.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 18/2015

***Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 88.

Редовним прегледом утврђује се да ли стање брода одговара одредбама Техничких правила  .

Обавези вршења редовног прегледа подлеже брод коме је Управа у складу са чланом 104. став 3. овог закона признала Сведочанство Уније за унутрашњу пловидбу које је надлежни орган земље чланице Европске уније издао у складу са прописом Европске уније којим се уређују технички захтеви за пловила унутрашње пловидбе, односно исправу о способности брода за пловидбу која је издата у складу са прописима Централне комисије за пловидбу Рајном, по истеку рока важења ових исправа.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 89.

Ванредни преглед брода врши се:

1) после претрпљене хаварије или утврђеног недостатка брода, ако по налазу инспектора безбедности пловидбе претрпљена хаварија или утврђени недостатак брода утиче на способност брода за пловидбу;

2) када се врше веће поправке или обнова брода ван захтева који произлазе из основног или редовног прегледа брода;

3) када је брод био у дугој распреми или када је рок важења сведочанства о способности брода за пловидбу истекао дуже од годину дана;

4) приликом привремене промене намене или проширења зона пловидбе брода;

5) приликом одлагања редовног  прегледа .

6) брисана је (види члан 13. Закона - 41/2018-7 )

Добровољни преглед врши се на захтев бродара између два редовна прегледа брода.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 18/2015

***Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 90.

Техничка правила нарочито садрже:

1) зоне пловидбе бродова;

2) прописивање важећег ES-TRIN стандарда којим се утврђују минимална техничка правила за пловила унутрашње пловидбе која плове на унутрашњим водним путевима који припадају зонама пловидбе бродова 1, 2, 3. и 4;

3) подручја могућих додатних техничких правила која се примењују на пловила која плове на унутрашњим водним путевима зоне 1. и 2;

4) подручја могућих снижења техничких правила која се примењују на пловилима која плове на унутрaшњим водним путевима зоне 3. и 4;

5) упутства којима се ближе уређују поједини технички захтеви који су обухваћени Техничким правилима;

6) посебне техничке захтеве за бункер станице за снабдевање бродова горивом, односно плутајуће објекте за снабдевање бродова горивом.

Важећи ES-TRIN стандард којим се утврђују минимална техничка правила за пловила унутрaшње пловидбе којa плове на унутрашњим водним путевима који припадају зонама пловидбе бродова 1, 2, 3. и 4, Управа објављује на српском језику на својој интернет страници.

Министар утврђује Техничка правила.

Влада прописује категорије бродских погонских машина, начин и поступак вршења провере бродских погонских машина од стране органа за хомологацију бродских погонских машина и других надлежних органа, захтеве у односу на стављање на тржиште, односно забрану или ограничавање стављања на тржиште бродских погонских машина, начин поступања произвођача, заступника произвођача, увозника, дистрибутера и произвођача оригиналне опреме, битнe захтевe у односу на емисију издувних гасова за хомологацију типа бродске погонске машине, поступке и спровођење поступака хомологације типа, измене и важење хомологација типа бродске погонске машине, изјаву о усклађености и ознаке бродске погонске машине, изузећа, извештавање о производњи и провере, заштитне клаузуле, као и именовање техничких служби и обавештавање о њима.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 90а

Обавези вршења техничког надзора подлежу бродови, скеле, као и технички пловни објекти, осим ратних пловила.

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 90б

Технички надзор над градњом, преправком или обновом брода, као и надзор над израдом појединачних производа који се уграђују у брод, врши се на захтев бродара, бродоградилишта, произвођача или њихових овлашћених представника.

Лице из става 1. овог члана дужно је да омогући лицу које врши технички надзор приступ на сва места на којима се обављају радови у вези са градњом, поправком и преправком брода или са израдом материјала и производа, као и да омогући услове за несметано вршење техничког надзора.

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 90в

Технички надзор над постојећим бродовима врши се по захтеву бродара, односно  заповедника брода ,.

Захтев из става 1. овог члана садржи:

1) назначење имена или ознаке брода;

2) назначење врсте траженог прегледа;

3) назначење места и времена где ће се обавити преглед;

3а) извод из листа А и листа Б Уписника бродова унутрашње пловидбе;

4) име и потпис овлашћеног лица.

Лице из става 1. овог члана које је поднело захтев за вршење техничког надзора над постојећим бродом, дужно је да припреми материјал, труп, уређаје, машине и опрему брода за вршење техничког надзора.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 90г

Редовни преглед врши се на сувом, осим када се утврди да се исти може обавити и на води.

Рокови за вршење редовних прегледа су:

1) за путничке бродове, танкере и друге бродове који превозе опасну робу и ледоломце челичне конструкције – сваких пет година;

2) за остале бродове челичне конструкције – сваких десет година;

3) за брод чији је труп израђен од дрвета, алуминијумских легура или пластичне масе – сваке треће године.

Редовни преглед у погледу испуњености захтева у односу на безбедност и здравље на раду врши се на сваких пет година.

Редовни прегледи теретног уређаја и посуда под притиском врше се сваке пете године.

На захтев бродара може да се изврши редовни преглед појединих делова трупа, машине, уређаја и опреме брода.

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 90д

Брисан је (види члан 15. Закона - 41/2018-7 )

Члан 90ђ

Припрема брода за вршење основног прегледа , обухвата:

1) доставу техничке документације на проверу;

2)  демонтажу по потреби појединих делова брода, машина, уређаја и опреме у обиму потребном за обављање увида у стање;

3) доставу спецификације предвиђених радова поправке или обнове, на основу снимљених података о истрошењима и других недостатака;

4) припрему за одређене пробе на трупу, уређајима и инсталацијама.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 90е

Припрема трупа брода за вршење редовног прегледа обухвата:

1) чишћење свих бродских простора од заосталог терета, воде, исцурелог уља и горива;

2) демонтажу патосница и скидљивих делова облога бочних зидова и преграда, као и провлака танкова затворених простора;

3) замену дотрајале, оштећене или неисправне скидљиве опреме;

4) припрему за пробе;

5) припрему цртежа развоја оплате са резултатима мерења дебљина оплате.

Припрема машинског уређаја за вршење редовног прегледа обухвата:

1) чишћење свих машина и уређаја и демонтажу неопходну за преглед и мерења која су обухваћена обимом редовног прегледа;

2) припрему система за пробе.

Припрема електричних уређаја за вршење редовног прегледа обухвата:

1) попуну свих резервних и замену свих дотрајалих елемената електричне инсталације и уређаја;

2) мерење отпора изолације (мегатест) свих струјних кругова и уређаја;

3) припрему генератора за терећење.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 90ж

Брисан је (види члан 16. Закона - 41/2018-7 )

Члан 90з

У зависности од врсте ванредног прегледа, брод се припрема на следећи начин:

1) у случају хаварије брода неопходно је обезбедити прилаз оштећеном делу трупа како би се могао сагледати обим хаварије и утврдити обим потребних радова на поправци;

2) у случају хаварије машина, уређаја и опреме, након првог увида врши се демонтажа у степену дозвољеном за утврђивање обима хаварије и начина поправке;

3) код ванредног прегледа брода након распреме, припрема брода за преглед је истоветна припреми за редован преглед;

4) код ванредног прегледа у сврху привремене промене намене и проширења зона пловидбе, брод се мора припремити и опремити са додатном опремом у сврху тражених промена;

5) код прегледа за одлагање прегледа морају се сви уређаји за безбедност људи и пловидбе довести у задовољавајуће стање које ће обезбедити захтевани минимум безбедности.

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 90и

Основни преглед брода врши се на сувом, осим када се утврди да се исти може обавити на води.

Основни преглед брода обухвата проверу техничке документације која садржи:

1) општу документацију која обухвата:

(1) технички опис,

(2) генерални план,

(3) постојећа бродска документа;

2) цртеже трупа који обухватају:

(1) главно ребро,

(2) уздужни пресек,

(3) развој оплате и палубе,

(4) уздужне и попречне преграде;

3) опрему брода која обухвата:

(1) размештај свих палубних уређаја,

(2) диспозицију са спецификацијом теретног уређаја;

4) бродске цевоводе који обухватају шему са спецификацијом система за дренажу, спасавање, баласт, гашење пожара водом или другим агенсима, поливање палубе водом, течног терета, шему одушника и сонди, систем вентилација;

5) погонске уређаје који обухватају:

(1) распоред уређаја у машинском простору са спецификацијом,

(2) диспозицију пропелерског вода,

(3) радне цртеже, и то: цртеже пропелера, пропелерског вратила, међувратила лежајева у скроку и статвеној цеви;

6) машинске цевоводе који обухватају шеме хлађења, горива, подмазивања, ваздуха под притиском, издувних гасова, пнеуматике, хидраулике и цевовод паре;

7) електроуређаје који обухватају:

(1) основну једнополну шему електричне мреже,

(2) трополну шему главне разводне табле, комадног пулта и разводних табли, уређаја и опреме,

(3) шему осветљења за нужду,

(4) електро шему сигнализације и аутоматике;

8) хидраулична испитивања;

9) преглед машинског уређаја и опреме;

10) преглед електроуређаја;

11) надзор над извођењем радова поправке, преправке или обнове делова трупа, машина, уређаја и опрема за које је провером техничке документације и прегледом утврђено да треба поправити или обновити;

12) пробу функционисања свих уређаја.

Редослед надзора код основног прегледа споразумно се утврђује у сваком посебном случају са лицем из члана 90б став 1.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 90ј

Редовни преглед брода обухвата:

1) преглед трупа, машина, уређаја и опреме, проверу надвођа, као и надзор над извођењем радова поправки и обнове делова трупа, машина, уређаја и опреме за које је прегледом утврђено да их треба поправити или обновити;

2) пробе функционисања свих уређаја у погону.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 90к

Брисан је (види члан 17. Закона - 41/2018-7 )

Члан 90л

Обим ванредног прегледа брода након хаварије одређује се у сваком конкретном случају, тако да се са сигурношћу може утврдити да је на основу извршених поправки брод способан за пловидбу.

Одредбе става 1. овог члана примењују се и у случају ванредног прегледа.

Обим ванредног прегледа након распреме дуже од једне године истоветан је са редовним прегледом.

Обим ванредног прегледа за привремену промену намене или привремено проширење зона пловидбе треба да обезбеди да брод са сигурношћу може привремено променити намену, односно зоне пловидбе.

Обим ванредног прегледа треба да буде такав да се са сигурношћу може утврдити да је брод способан за пловидбу за време за које се одлаже редовни, односно ванредни преглед.

Брисан је ранији став 6. (види члан 18. Закона - 41/2018-7 )

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 90љ

Управа издаје одобрење за рад домаћим произвођачима опреме бродова унутрашње пловидбе, привредним друштвима која пружају услуге мерења дебљина лимова оплате на бродовима, испитивања водонепропусности, подводних прегледа бродова, као и прегледа и испитивања бродских машина и припадајућих уређаја и опреме (у даљем тексту: услужна привредна друштва), односно испитним институцијама за обављање услуга специјалних мерења на броду, испитивања материјала, машина, опреме и уређаја који се уграђују на бродове или којима се опремају бродови.

Управа прихвата резултате услуга које пружају услужна привредна друштава из става 1. овог члана која су одобрена од стране признатих класификационих друштава.

Министар прописује услове и поступак за издавање одобрења за рад домаћих произвођача опреме бродова унутрашње пловидбе, услужних привредних друштава и испитних институција, односно садржину и образац одобрења за рад произвођача, услужних привредних друштава и испитних институција.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Приход од вршења техничког надзора

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 91.

За вршење техничког надзора над бродовима унутрашње пловидбе, бродар сноси трошкове републичке административне таксе.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 92.

Управа ће делимично или потпуно ослободити брод од обавезе обављања одређеног прегледа, уколико брод поседује важећу потврду да одговара захтевима Техничких правила издату од стране признатог класификационог друштва.

Споразумом између министарства и класификационог друштва утврђује се обим, услови, права и обавезе за обављање прегледа домаћих бродова и издавање бродских исправа.

Министарство може закључити споразум из става 2. овог члана са класификационим друштвом признатим од стране Европске комисије под условом да класификационо друштво има правни положај, односно правну форму привредног друштва у Републици Србији у складу са законом којим се уређују привредна друштва.

Министар прописује услове и критеријуме за признавање класификационог друштва које подноси захтев за признавање, као и поступак за признавање класификационих друштава.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 18/2015

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Одредбе члана 39. ст. 1. и 2. Закона о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама ("Службени гласник РС", број 18/2015) престају да важе даном пријема Републике Србије у пуноправно чланство Европске уније (види члан 116. став 2. Закона - 18/2015-7).

Члан 93.

Преглед брода ради утврђивања његове способности за вршење пробне вожње обавља се пре поласка брода на пробну вожњу.

Одредба става 1. овог члана односи се и на брод који се за страног наручиоца гради, обнавља или преправља у домаћем бродоградилишту.

Министар прописује начин обављања пробне вожње бродова, као и зоне пловидбе бродова.

Члан 94.

После извршеног надзора над градњом, односно преправком брода и после извршеног било ког прегледа брода, не смеју се без претходног обавештавања Управе, односно признатог класификационог друштва и поновног прегледа брода вршити било какве промене или преправке структуре трупа брода, његових машина, уређаја и опреме.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 95.

Брод може да превози само одређени број путника чији се број и смештај на броду одређује на основу прописаних услова, пловних својстава брода, расположиве површине за смештај путника, уређаја и опреме намењене путницима и хигијенских услова.

Брисан је ранији став 2. (види члан 23. Закона - 121/2012-9)

Члан 96.

Терет на броду мора да буде тако распоређен да обезбеђује пловна својства брода и не проузрокује прекомерна напрезања конструкцијских делова брода у различитим условима коришћења.

Терет на броду мора да буде укрцан у границама дозвољеног оптерећења брода и сагласно Техничким правилима и да буде сложен, распоређен и обезбеђен тако да, у свим условима који се могу појавити у пловидби, не може доћи до померања терета који би могао угрозити безбедност брода, људске животе и животну средину.

Брисан је ранији став 3. (види члан 24. Закона - 121/2012-9)

Члан 97.

Одредбе овог закона о утврђивању способности брода за пловидбу, које се односе на брод и технички пловни објекат, односе се и на скелу, премештање плутајућег објекта у сврху посебног превоза као и на чамац за привредне сврхе.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 18/2015

Баждарење брода

Члан 98.

Баждарењем брода утврђују се највећа дозвољена истиснина, као и истиснине за одређене водне линије, а баждарењем теретног брода и носивост брода, зависно од газа брода.

Баждарење брода врши Управа према Техничким правилима.

Члан 99.

Баждарењу подлеже домаћи брод који се уписује у домаћи уписник као и страни брод који у домаћој луци, односно пристаништу подлеже плаћању накнада чија се висина утврђује према регистарској тонажи, односно највећој дозвољеној истиснини брода који нема сведочанство о баждарењу или исправу која се признаје у Републици Србији.

Баждарење брода који се у домаћем бродоградилишту гради за страног наручиоца може да се изврши по одредбама овог закона и прописа које доноси министар, ако страни наручилац то затражи.

На захтев власника домаћег брода, као и власника страног брода, баждарење брода може се извршити и по систему баждарења предвиђеним страним прописима.

Ако се домаћи брод гради или је набављен у иностранству, или се у иностранству на њему врше преправке због којих брод по одредбама овог закона мора поново да се баждари, такав брод може да се баждари у држави у којој се гради или је набављен, односно у којој су на њему извршене такве преправке.

У случају из става 4. овог члана Управа може на захтев власника да изврши његово баждарење по одредбама овог закона.

Баждарење домаћег брода грађеног за домаћег наручиоца или набављеног, или преправљеног у иностранству, или страног брода који по одредбама овог закона подлеже баждарењу, врши се чим брод стигне у прву домаћу луку.

Одредба става 6. овог члана не односи се на домаћи брод који је по одредбама овог закона већ баждарен у иностранству.

Захтев за баждарење домаћег брода дужан је да поднесе бродар.

Захтев за баждарење домаћег брода који се гради у домаћем или страном бродоградилишту мора да се поднесе чим на броду буду уграђене оплата, палубе и преграде.

Члан 100.

Поновно баждарење домаћег брода извршиће се, ако се:

1) после баждарења брода изврше преправке због којих се на броду мења највећа дозвољена истиснина за одговарајући газ или највећа носивост;

2) посумња у правилност извршеног баждарења;

3) брод унутрашње пловидбе уписује у уписник поморских бродова, односно ако се поморски брод уписује у уписник бродова унутрашње пловидбе.

У случају поновног баждарења, према одредбама става 1. тачка 1) овог члана, Управа одлучује да ли се, у зависности од извршених преправки брода, поновно баждарење мора извршити у целини или делимично.

Захтев за поновно баждарење из става 1. тачка 1) овог члана мора се поднети пре завршетка преправке брода.

Захтев за поновно баждарење из става 1. тачка 1) овог члана мора се поднети пре завршетка преправке и за страни брод који по одредбама овог закона подлеже баждарењу у Републици Србији, ако се преправке страног брода врше у домаћем бродоградилишту.

Захтев за поновно баждарење брода у случајевима из става 1. овог члана подноси лице из члана 99. став 8. овог закона, а захтев за поновно баждарење у случају из става 1. тачка 2) овог члана може, осим тог лица, поднети и Агенција за управљање лукама, односно правно лице овлашћено да наплаћује накнаду према регистарској тонажи, односно тонажи или истиснини брода.

Поновно баждарење брода на основу става 1. тачка 2) овог члана не може вршити овлашћено лице које је извршило претходно баждарење у чију се правилност посумњало.

Бродске исправе и књиге

Члан 101.

Бродске исправе које бродови морају да имају служе као доказ о идентитету, способности за пловидбу, техничким подацима и осталим својствима брода.

У бродске књиге које бродови морају да воде уносе се подаци о важнијим догађајима на броду и обављеним радњама на броду, као и подаци у вези са пловидбом, водним путем и бродом.

Члан 102.

Бродске исправе и књиге прописане овим законом морају да буду састављене на српском језику и на једном од језика предвиђених међународним споразумима.

Члан 103.

Бродске исправе и књиге прописане овим законом морају се налазити на броду и уредно водити.

Бродске исправе и књиге морају се показати на захтев лучке капетаније, као и дипломатских или конзуларних представништава Републике Србије.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, бродске исправе и књиге бродова без посаде не морају се налазити на броду већ се морају чувати код бродара, а њихове копије морају да се налазе на броду у чијем се саставу налазе.

Бродар је обавезан да учини доступним бродске исправе и књиге из става 3. овог члана на захтев лучке капетаније.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 104.

Бродске књиге и исправе, осим Сведочанства Уније за унутрашњу пловидбу, које су издате у складу са прописима земаља чланица Европске уније и Централне комисије за пловидбу Рајном (CCNR), признају се као да су издате у Републици Србији.

Бродске књиге и исправе издате у складу са прописима осталих земаља признају се под условима предвиђеним споразумом о међусобном признавању који се закључује са државом чију заставу брод вије.

Сведочанство Уније за унутрашњу пловидбу које је издато у складу са прописима земље чланице Европске уније, признаје се на основу споразума о узајамном признавању бродских исправа којима се утврђује способности бродова за пловидбу између Европске уније и Републике Србије.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 104а

Брод који има исправу о способности брода за пловидбу која је издата у складу са одредбама Конвенције о пловидби Рајном, са изменама и допунама, мора да поседује и допунско сведочанство о способности брода за пловидбу ако:

1) плови на међународним и међудржавним водним путевима Републике Србије, а испуњава ниже техничке захтеве за бродове од оних који су садржани у Техничким правилима;

2) плови на државним водним путевима Републике Србије на којима важе виши технички захтеви за бродове у складу са Техничким правилима.

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 105.

Брод мора имати бродско сведочанство.

Бродско сведочанство садржи све податке из књиге уписника бродова у који је брод уписан.

Бродским сведочанством доказује се: српска државна припадност брода, право и дужност да брод вије заставу трговачке морнарице Републике Србије, врста и намена брода, зона пловидбе на којој је овлашћен да плови, број путника и маса терета који брод сме да превози, као и статус Рајнског пловила.

Бродско сведочанство издаје лучка капетанија.

Бродско сведочанство издаје се на основу сведочанства о способности брода за пловидбу које издаје Управа.

Министарство води регистар издатих бродских сведочанстава.

Брод без посаде, на бродском трупу или на стално причвршћеној плочи или табли на трупу, мора имати натпис који садржи основне податке из бродског сведочанства.

Члан 106.

Брод мора да има сведочанство о способности брода за пловидбу.

Сведочанство о способности брода за пловидбу, којим се утврђује да брод одговара захтевима Техничких правила, издаје Управа, након извршеног прегледа из члана 86. овог закона.

Сведочанство о способности брода за пловидбу издато новосаграђеним бродовима у складу са захтевима Техничких правила, издаје се на рок који не може да буде дужи од:

1) пет година за путничке бродове;

2) десет година за сва остала пловила.

Рок важења утврђује се у сваком конкретном случају у складу са захтевима Техничких правила.

Рок важења се уписује у сведочанство о способности брода за пловидбу.

У случају бродова који су у експлоатацији пре издавања сведочанства о способности брода за пловидбу у складу са одредбама овог закона и захтевима Техничких правила, рок важења сведочанства о способности брода за пловидбу утврђује се од случаја до случаја, на основу резултата ванредног прегледа.

Рок важења из става 6. овог члана не може да буде дужи од рокова из става 3. овог члана.

О издатим исправама из става 1. овог члана, Управа води уписник који садржи:

1) име и адресу власника брода;

2) број издатог сведочанства о способности брода за пловидбу, датум и место издавања, односно рок важења сведочанства о способности брода за пловидбу;

3) име и врста брода, ENI број, носивост брода у складу са сведочанством о баждарењу и податке о сведочанству о баждарењу, зоне пловидбе брода.

Уписник се води у електронском облику и доступан је на интернет страници министарства.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 18/2015

***Службени гласник РС, број 92/2016

****Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 106а

По истеку рока важења, сведочанство о способности брода за пловидбу се обнавља за исти период важења, после извршеног редовног прегледа ради утврђивања усклађености брода са Техничким правилима.

Приликом обнављања сведочанства о способности брода за пловидбу, на бродове се примењују прелазне одредбе прописане Техничким правилима.

Изузетно, Управа може у складу са одредбама Техничких правила да продужи важење сведочанства о способности брода за пловидбу, без вршења техничког прегледа за најдуже шест месеци.

Продужење се уписује у сведочанство о способности брода за пловидбу.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 106б

Нестанак сведочанства о способности брода за пловидбу власник брода, односно бродар је дужан да пријави Управи.

Нестанак сведочанства о способности брода за пловидбу у иностранству власник брода, односно бродар је дужан да пријави најближем дипломатском или конзуларном представништву Републике Србије, а после повратка у Републику Србију Управи.

Власник брода је дужан да прогласи неважећим нестало сведочанство о способности брода за пловидбу у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Управа ће издати на захтев власника брода, односно бродара ново сведочанство о способности брода за пловидбу.

Рок важења сведочанства о способности брода за пловидбу не може да буде дужи од датума истека рока важења изгубљеног сведочанства о способности брода за пловидбу.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 106в

У решењу којим Управа одбацује или одбија захтев за издавање сведочанства о способности брода за пловидбу, односно у решењу којим Управа одбацује или одбија захтев за обнављање важења сведочанства о способности брода за пловидбу, наводе се разлози за доношење таквог решења.

Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема решења о којој у другом степену решава министар.

Управа доноси решење о повлачењу важећег сведочанства о способности брода за пловидбу које је издала или обновила, ако брод више није усклађен са техничким правилима наведенима у сведочанству о способности брода за пловидбу.

*Службени гласник РС, број 41/2018

**Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 106г

У случају већих поправки или преправки које утичу на усклађеност брода са Техничким правилима у погледу његове конструкционе чврстоће, пловидбе, могућности маневрисања или његових посебних карактеристика, на том броду мора да се изврши технички преглед пре наставка пловидбе.

После техничког прегледа из става 1. овог члана, у важеће сведочанство о способности брода за пловидбу уносе се измене у циљу навођења измењених техничких карактеристика брода или се важеће сведочанство о способности брода за пловидбу повлачи и издаје се ново.

Ако Управа уноси измене у исправу о способности брода за пловидбу, односно ако је повлачи, у складу са ставом 2. овог члана, а коју је издао орган друге државе, о томе ће обавестити орган који је издао ту исправу у року од 30 дана од датума уношења измена, односно издавања новог сведочанства о способности брода за пловидбу.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 107.

Привремени пловидбени лист издаје се броду набављеном у иностранству, као и броду који је у иностранству, а изгубљено му је бродско сведочанство.

Брод, који није уписан у уписник бродова који се води у Републици Србији стиче, привременим пловидбеним листом српску државну припадност и право и дужност да вије заставу трговачке морнарице Републике Србије.

Привремени пловидбени лист важи најдуже годину дана од дана издавања, а његова важност престаје и раније и то у часу када брод стигне у прву домаћу луку, односно пристаниште.

Привремени пловидбени лист издаје дипломатско или конзуларно представништво Републике Србије.

Члан 108.

Брод чија је посада укрцана на основу прописане исправе за укрцавање, мора имати попис посаде.

Пописом посаде утврђује се која су лица укрцана на брод као чланови посаде, у ком својству и њихове квалификације.

Попис посаде издаје лучка капетанија.

Пописом посаде брода утврђује се и који су чланови породице члана посаде брода укрцани на тај брод.

Члан 109.

Брод мора имати сведочанство о баждарењу.

Сведочанством о баждарењу теретног брода доказује се истиснина за сваки сантиметар газа, а код осталих бродова – истиснина при највећем дозвољеном газу и газу празног брода, као и слободни бок брода.

Сведочанство о баждарењу губи важност када се због преправки извршених на броду мења његова истиснина.

Сведочанство о баждарењу брода без посаде може се заменити натписом на бродском трупу или стално причвршћеној плочи или табли на трупу, који мора да садржи податке о носивости из сведочанства са фотокопијом или овереном копијом тог сведочанства која се налази на броду без посаде или тегљачу, односно потискивачу.

Члан 110.

Сведочанство о способности брода за обављање пробне вожње мора да има брод који намерава да изврши пробну вожњу.

Члан 111.

Брод који је опремљен уређајима за укрцавање и искрцавање терета мора да има сведочанство о способности теретног уређаја и опреме.

Брисан је ранији став 2. (види члан 43. Закона - 18/2015-7)

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 112.

Брод који је био загађен глодарима (мишевима и пацовима), мора да има сведочанство о дератизацији.

Брод који није био загађен глодарима, мора да има сведочанство о ослобођењу од дератизације којим се доказује да је брод за одређено време, које је утврђено у сведочанству, ослобођен од вршења дератизације.

Сведочанство о дератизацији и сведочанство о ослобођењу од дератизације издаје орган надлежан за послове здравља.

Члан 113.

Престао је да важи (види члан 80. Закона - 104/2016-34)

 

Члан 114.

Брисан је (види члан 45. Закона - 18/2015-7)

Члан 115.

Пловило које има радио-уређај дужно је да води радио-дневник.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, радио-дневник није дужно да води пловило које користи министарство надлежно за унутрашње послове и чамац за спасавање који припада броду.

Члан 116.

Управа издаје привремено сведочанство о способности брода за пловидбу:

1) броду који, уз одобрење Управе, треба да путује до одређеног места ради вршења техничког прегледа и добијања сведочанства о способности брода за пловидбу;

2) броду чије је сведочанство о способности брода за пловидбу изгубљено, оштећено или привремено повучено у складу са одредбама овог закона и Техничких правила;

3) броду за који је, после извршеног техничког прегледа, започет поступак издавања сведочанства о способности брода за пловидбу;

4) броду који не испуњава све услове који су прописани за добијање сведочанства о способности брода за пловидбу у складу са Техничким правилима;

5) плутајућим објектима у случајевима када је Управа дала одобрење за обављање посебног превоза и под условима одређеним од стране Управе.

Управа издаје привремено сведочанство о способности брода за пловидбу када утврди да је на одговарајући начин обезбеђена пловност пловила и основни захтеви за безбедност пловидбе.

Привремено сведочанство о способности брода за пловидбу садржи услове одређене од стране Управе и важи:

1) у случајевима из става 1. тач 1), 4) и 5) овог члана за једно одређено путовање које мора да се обави у одређеном временском периоду који не може да буде дужи од месец дана;

2) у случајевима из става 1. тач. 2) и 3) овог члана током одређеног временског периода који не може да буде дужи од два месеца.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 117.

Брисан је (види члан 24. Закона - 41/2018-7 )

Члан 118.

Пловило које има радио-уређај мора имати сведочанство о сигурности радио-уређаја, осим пловила које користи министарство надлежно за унутрашње послове.

Брод који има посаду мора да има сведочанство о безбедности и здрављу на раду на броду.

Путнички брод мора да има књигу стабилитета.

Брод са сопственим погоном мора да води бродски дневник.

Брод који има посаду дужан је да води здравствени дневник.

Технички пловни објекат мора да води књигу рада.

Књигу о уљима мора имати брод који превози уља и брод који користи течно уље.

Брод мора да има књиге санитарне отпадне и каљужне воде.

Брод мора да има дневник бродског смећа.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 119.

Важење сведочанства о способности теретног уређаја и опреме  обнавља се сваке четврте године или најкасније сваке пете године, редовним прегледом.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 120.

Брисан је ранији став 1. (види члан 26. Закона - 41/2018-7)

Важење сведочанства о баждарењу за теретне бродове траје 10 година, а за остале бродове 15 година од дана издавања. Важење сведочанства о баждарењу продужава се за 10, односно 15 година, ако се утврди да подаци о истиснини или носивости одговарају стању на броду.

Важење привременог сведочанства о способности брода за пловидбу  траје за оно време које је наведено у сведочанству, а најдуже до истека рока важења сведочанства о способности брода за пловидбу.

Важење сведочанства о способности брода за обављање пробне вожње траје 30 дана од дана издавања.

Брисан је ранији став 5. (види члан 26. Закона - 41/2018-7)

*Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 120а

Управа уноси у Европску базу података о пловилима (у даљем тексту: EHDB):

1) податке којима се идентификује и описује брод у складу са одредбама овог закона и Техничких правила;

2) податке о издатим, обновљеним, замењеним и повученим сведочанствима о способности брода за пловидбу, као и податке о Управи;

3) дигиталне копије сведочанстава о способности брода за пловидбу које је издала;

4) податке о одбијеним или одбаченим захтевима за издавање сведочанства о способности брода за пловидбу, као и о захтевима за издавање сведочанства о способности брода за пловидбу који су у поступку решавања, у складу са одредбама овог закона и Техничких правила;

5) све промене података из тач. 1)–4) овог члана.

Управа преноси податке у EHDB, односно трећој земљи или међународној организацији у складу са прописима којима се уређује заштита података.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 121.

Исправе из чл. 109, 110, 111, 116, 117. и члана 118. ст. 1. и 2. овог закона, као и књиге из члана 118. став 3. овог закона издаје Управа, а књигу из члана 118. став 3. овог закона оверава Управа.

Књиге из члана 115. и члана 118. ст. 4, 5, 6, 7, 8. и 9. овог закона издаје лучка капетанија.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 122.

Министар прописује врсту, садржину, обрасце и начин вођења бродских исправа и књига, услове за издавање и престанак важења бродских исправа и књига, услове и начин обавештавања о променама унетим у бродске исправе и књиге, рокове важења бродских исправа и књига, као и начин вођења и садржину регистра издатих бродских дневника, регистра издатих бродских сведочанстава и сведочанстава о способности брода за пловидбу и одређује лице, односно орган који је овлашћен за уношење података у бродске исправе и књиге.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 52/2021

Утврђивање способности чамца и пловећег тела за пловидбу и плутајућег објекта за плутање

Члан 123.

Чамци и пловећа тела могу се користити у пловидби, односно плутајући објекти за плутање ако:

1) је утврђена њихова способност за пловидбу, односно плутање у погледу конструкције, пловних својстава, погонских и других уређаја и опреме, у складу са Техничким правилима за чамце, пловећа тела и плутајуће објекте;

2) су уписани у уписник чамаца, пловећих тела и плутајућих објеката (у даљем тексту: уписник);

3) чамцем, пловећим телом и плутајућим објектом управља лице које је стручно оспособљено.

Члан 124.

Одредбе члана 123. овог закона не односе се на: спортске чамце без сопственог погона (веслачке чамце, кајаке, кануе, једрилице и слично) намењене такмичењу, чамце без сопственог погона који нису дужи од 2,5 m, педолине, водене бицикле, даске и слична пловила, ако се њима не обавља привредна делатност.

Ако се чамци без сопственог погона који нису дужи од 2,5 m, педолине, водени бицикли, даске и слична пловила, користе за обављање привредне делатности, власник привредног друштва, односно предузетник који користи ова пловила за обављање привредне делатности дужан је да, поред услова из члана 123. став 1. тач. 1) и 2) овог закона, обезбеди да свако лице које се укрцава на ова пловила обавезно има прслук за спасавање, као и да предузме друге мере у циљу безбедности тих лица одређене од стране надлежне лучке капетаније.

Власник привредног друштва, односно предузетник из става 2. овог члана, дужан је да обезбеди да се пловило из става 2. овог члана користи искључиво изван пловног пута.

*Службени гласник РС, број 41/2018

**Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 125.

Способност чамца и пловећег тела за пловидбу, односно плутајућег објекта за плутање утврђује се техничким надзором којим се утврђује да чамац, пловеће тело, односно плутајући објекат одговара захтевима Техничких правила за чамце, пловећа тела и плутајуће објекте.

Техничка правила из става 1. овог члана нарочито садрже:

1) зоне пловидбе;

2) техничке захтеве за градњу чамаца и плутајућих објеката;

3) техничке захтеве за баждарење, стабилитет, надвође, маневарску способност, способност одржавања на површини и плутање, труп, отворе на трупу, палуби и надграђу, продор воде, опрему на чамцу, мотор и простори за мотор, вентилацију, покретање ванбродског мотора, систем цевовода, електричне системе, кормиларски систем, противпожарну заштиту и спречавање загађивања;

4) посебне техничке захтеве за чамце за превоз путника и чамце који се користе у привредне сврхе;

5) знакове безбедности (сигнални знакови);

6) рокове за примену техничких захтева.

Брисан је ранији став 3. (види члан 51. Закона - 18/2015-7)

Преглед може бити основни, редовни и ванредни.

Технички надзор и прегледе јавних пловила, чамаца за привредне сврхе и плутајућих објеката намењених за привредне сврхе врши Управа, а чамаца и плутајућих објеката за спорт и разоноду и пловећих тела врши комисија коју образује министар на период од четири године.

Плутајућем објекту који треба да обави премештање у сврху посебног превоза, мора да буде утврђена способност за премештање у сврху посебног превоза.

После извршеног прегледа издаје се исправа о способности за пловидбу чамца и пловећег тела, односно исправа о способности за плутање плутајућег објекта.

Плутајућем објекту из става 6. овог члана, издаје се привремено сведочанство о способности плутајућег објекта за премештање у сврху посебног превоза.

За чамце и пловећа тела који су уписани у уписник, издаје се пловидбена дозвола са регистарским бројем за идентификацију са роком важења редовног прегледа.

За плутајући објекат који је уписан у уписник, издаје се плутајућа дозвола са регистарским бројем за идентификацију.

Министар прописује врсту и намену чамаца и плутајућих објеката, начин, поступак и садржину техничког надзора, као и начин, поступак, садржину и рокове вршења прегледа чамаца и пловећих тела, односно плутајућих објеката.

Министар утврђује Техничка правила за чамце, пловећа тела и плутајуће објекте.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 18/2015

***Службени гласник РС, број 92/2016

Приход од вршења прегледа и техничког надзора над градњом чамца, пловећег тела и плутајућег објекта

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 126.

Власници пловила из члана 125. став 1. овог закона, за вршење прегледа и техничког надзора из члана 125. став 3. овог закона, сносе трошкове плаћања републичке административне таксе.

*Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 127.

Чамац и плутајући објекат приликом уписа морају бити баждарени.

Баждарење се обавља према Техничким правилима о начину мерења и израчунавања истиснине која су прописана за чамце и плутајуће објекте.

Ако се преправком мења истиснина чамца, односно плутајућег објекта врши се поновно баждарење.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 128.

Чамац и пловеће тело у пловидби, мора да има следеће исправе и књиге:

1) пловидбену дозволу;

2) попис посаде и књигу рада за чамац за привредне сврхе.

Плутајући објекат у плутању мора да има следеће исправе и књиге:

1) плутајућу дозволу;

2) попис посаде за плутајући објекат који се користи за привредне  сврхе.

Министар прописује врсту, садржину и начин вођења исправа и књига из ст. 1. и 2. овог члана.

Исправе и књиге из ст. 1. и 2. овог члана издаје лучка капетанија.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 129.

На чамац, пловеће тело, односно плутајући објекат не сме да се укрца, односно да на њему борави већи број лица него што је то одређено пловидбеном, односно плутајућом дозволом.

2. Посада

Члан 130.

Посаду брода сачињавају лица укрцана за извршење послова на броду и уписана у попис посаде.

Као члан посаде брода може да буде укрцано само лице старије од 16 година.

Изузетно од става 2. овог члана, није дозвољено запошљавање на броду лица млађих од 18 година ако обављање послова на броду од стране тих лица може да угрози њихово здравље или безбедност у складу са одговарајућим међународним гранским и интерним стандардима.

Члан посаде који је млађи од 18 година не може да ради ноћу.

На права и обавезе из радног односа која нису уређена овим законом, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује област рада.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Радно време чланова посаде

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 130а

Редовно радно време члана посаде траје осам часова по радном дану.

Максимално радно време члана посаде не може да траје дуже од:

1) 14 сати у било ком периоду од 24 сата;

2) 84 сата у било ком периоду од седам дана.

Ако је распоредом рада предвиђено више радних дана него дана одмора, у оквиру периода од четири месеца не може да се прекорачи просечно недељно радно време од 72 сата.

Радно време у складу са ст. 1–3. овог члана може да се продужи ако у оквиру 12 месеци (у даљем тексту: референтни период) није прекорачен просек од 48 сати недељно.

Најдуже радно време у референтном периоду је 2.304 сата, при чему је основа за обрачун 52 недеље умањено за најмање четири недеље одсуства помножено са 48 сати.

Одобрени периоди плаћеног годишњег одмора, као и периоди боловања, приликом обрачунавања просека се не узимају у обзир или су неутрална.

Право на време одмора које произлази из званичних празника додатно се умањују.

За радне односе краће од референтног периода, приликом обрачунавања најдужег радног времена полази се од обрачунавања према времену проведеном на раду (pro-rata-temporis).

*Службени гласник РС, број 41/2018

Радни дани и дани одмора

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 130б

Члан посаде може да ради најдуже 31 узастопни дан.

Ако је распоредом рада предвиђено више радних дана него дана одмора, најмањи број узастопних дана одмора непосредно после узастопно одрађених радних дана, одређује се на следећи начин:

1) од једног до десет узастопних радних дана: по 0,2 дана одмора за сваки узастопни радни дан;

2) од 11 до 20 узастопних радних дана: по 0,3 дана одмора за сваки узастопни радни дан;

3) од 21 до 31 узастопни радни дан: по 0,4 дана одмора за сваки узастопни радни дан.

Сразмерни дани одмора додају се у обрачуну из става 2. овог члана, најмањем броју узастопних дана одмора и одобравају се само као цели дани.

Ако је распоредом рада предвиђено највише једнак број радних дана у односу на дане одмора, онда је заповедник дужан да непосредно после одрађених узастопних радних дана члану посаде одобри једнак број узастопних дана одмора.

Од броја узастопних дана одмора који треба одобрити, може да се одступи под условом да:

1) није премашен највећи број од 31 узастопног радног дана;

2) да се у складу са ставом 2. тач. 1)–3) овог члана, најмањи број узастопних дана одмора одобри непосредно после одрађених узастопних радних дана;

3) да се изједначи продужени или замењени период радних дана у оквиру референтног периода.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Сезонски рад на путничким бродовима

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 130в

Изузетно од чл. 130а и 130б овог закона, у случају сезонског рада на путничким бродовима, максимално радно време члана посаде не може да траје дуже од:

1) 12 сати у било ком периоду од 24 сата;

2) 72 сата у било ком периоду од седам дана.

По радном дану члану посаде се одобрава 0,2 дана одмора.

У сваком периоду од 31 дана морају да се одобре најмање два стварна дана одмора, док се остали дани одмора одобравају у складу са договором послодавца и члана посаде.

У складу са ст. 2. и 3. овог члана и чланом 130а став 8. овог закона, надокнада дана одмора, као и придржавање просечног радног времена од 48 сати у складу са чланом 130а овог закона, врши се у складу са колективним уговором или споразумом између социјалних партнера или, у случају непостојања таквих споразума, у складу са законом којим се уређује област рада.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Право на одмор члана посаде

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 130г

Члан посаде има право на редовно, довољно дуго и непрекидно време одмора, чије трајање мора да буде исказано у временским јединицама како би се обезбедило да због премора или због честе промене модела пловидбе не повреде себе, своје колеге или остала лица, као и да краткорочно и дугорочно не проузрокују штету по сопствено здравље.

Минимално време одмора члана посаде не може да траје краће од:

1) десет сати у било ком периоду од 24 сата, од тога најмање шест сати непрекидно;

2) 84 сата у било ком периоду од седам дана.

Члан посаде чије је свакодневно радно време дуже од шест сати има право на дневну паузу.

Трајање, услови за одобравање, као и друга питања која се односе на коришћење дневних пауза, утврђују се у колективним уговорима или споразумима између социјалних партнера или, у случају непостојања таквих споразума, у складу са законом којим се уређује област рада.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Најдуже дозвољено радно време ноћу

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 130д

У случају трајања радног времена ноћу од седам сати, најдуже трајање недељног радног времена током радног времена ноћу износи 42 сата.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Годишњи одмор

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 130ђ

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан посаде има право на плаћени годишњи одмор у најкраћем трајању од четири недеље, односно на сразмерни део годишњег одмора у случају запослења краћег од једне године у складу са одредбама закона којим се уређују радни односи којима се уређује коришћење годишњег одмора.

Најкраћи плаћени годишњи одмор, осим у случају престанка радног односа, не може да се замени новчаном накнадом.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Евиденција о дневном радном времену или времену одмора чланова посаде

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 130е

На броду који је уписан у домаћи уписник бродова унутрашње пловидбе мора да се води евиденција о дневном радном времену или времену одмора сваког члана посаде.

Евиденције из става 1. овог члана морају да се чувају на броду најкраће до краја референтног периода.

Послодавац или његов заступник и члан посаде дужни су да заједно проверавају и потврде евиденцију у одговарајућим временским периодима, а најкасније до краја наредног месеца.

Евиденција из става 1. овог члана обавезно садржи:

1) име брода;

2) име власника брода или бродара;

3) име заповедника;

4) датум;

5) радни дан или дан одмора;

6) почетак и крај дневног радног времена или времена одмора.

Члану посаде мора да се уручи фотокопија потврђених евиденција које се односе на њега, које је члан посаде дужан да има код себе годину дана од краја референтног периода.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Хитни случајеви

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 130ж

Заповедник брода или лице које га мења има право да захтева од члана посаде рад у сваком радном времену које је нужно за непосредну безбедност брода, лица на броду или терета, или у циљу пружања помоћи другим бродовима или лицима у опасности.

Заповедник домаћег брода или лице које га мења може да захтева од члана посаде да ради потребно радно време у случају из става 1. овог члана, док се не успостави редовно стање.

После успостављања редовног стања заповедник или лице које га мења ће, чим је то могуће, да обезбеди да сваки члан посаде који је радио у времену предвиђеном за одмор добије одговарајући период одмора.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Безбедност и здравље на раду чланова посаде

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 130з

Члановима посаде који раде ноћу и члановима посаде који раде у сменама мора да се пружи заштита у погледу безбедности и здравља на раду у мери која је потребна имајући у виду врсту њиховог посла.

Заштитна и превентивна средства у циљу остваривања безбедности и здравља на раду чланова посаде који раде ноћу или у сменама, у сваком тренутку морају да буду доступна.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Модели пловидбе

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 130и

Приликом организације рада у оквиру прописаних модела пловидбе послодавац је дужан да поштује начело да организација радног времена мора да буде прилагођена члану посаде, посебно у погледу смањења монотоног, односно унапред утврђеног рада у оквиру једног од модела пловидбе, у зависности од врсте посла и захтева за заштиту безбедности и здравља на раду, нарочито у погледу пауза током радног времена.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 131.

За вршење послова којима се обезбеђује безбедна пловидба, брод мора да има одговарајући број чланова посаде са прописаним звањима.

Изузетно од става 1. овог члана, за вршење појединих послова на броду, у одређеним моделима пловидбе бродар може да ангажује приправника за стицање звања уместо појединих чланова посаде са прописаним звањима, у складу са прописом којим се утврђује најмањи број чланова посаде за безбедну пловидбу.

Министар прописује најмањи број чланова посаде за безбедну пловидбу које морају имати бродови и друга пловила трговачке морнарице, звања и овлашћења о оспособљености које морају да имају ти чланови посаде, начине функционисања пловидбе и максимално трајање пловидбе, периоде одмора за сваки начин функционисања пловидбе, услове за промену или понављање начина функционисања, као и рокове чувања тахографских записа.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 132.

Члан посаде брода унутрашње пловидбе који врши послове којима се обезбеђује пловидба, може да буде лице које је стекло одговарајуће звање и које за вршење послова тог звања на броду има одговарајуће овлашћење, као и приправник за стицање звања.

Звање чланова посаде брода стиче се полагањем стручног испита за стицање овлашћења за вршење послова одговарајућег звања, а доказује се овлашћењем за вршење послова на броду.

Поред овлашћења за вршење послова одговарајућег звања из става 2. овог члана, чланови посаде могу да стичу посебна овлашћења о оспособљености, која се стичу положеним одговарајућим испитом.

Стручни испит полаже се пред комисијом коју образује Центар за обуку чланова посаде на период од четири године.

Овлашћења о оспособљености, односно посебној оспособљености издаје лучка капетанија на основу уверења о положеном стручном испиту које издаје Центар за обуку чланова посаде. За издавање овлашћења плаћа се републичка административна такса.

Овлашћење о оспособљености, односно посебној оспособљености члана посаде брода које је издато супротно прописаним условима ништаво је.

Министарство води регистар издатих овлашћења о оспособљености, односно посебној оспособљености чланова посаде бродова унутрашње пловидбe.

Ради размене информација министарство електронским приступом доставља Европској комисији податке о издатим овлашћењима о оспособљености, односно посебној оспособљености и њиховом статусу, из регистра издатих овлашћења о оспособљености, односно посебној оспособљености.

Министар прописује звања, услове и начин стицања звања, односно овлашћења о оспособљености и посебној оспособљености чланова посаде бродова унутрашње пловидбе са роковима важења овлашћења, стандарде за компетенције и одговарајућа звања, врсте бродских делатности које обављају чланови посаде, нивое одговорности чланова посаде, програм и начин полагања испита за стицање овлашћења о оспособљености, односно посебној оспособљености, стандарде за стручни испит, поступак издавања овлaшћења o оспособљености, односно посебној оспособљености, начин обрачунавања пловидбеног стажа, услове које морају да испуне центри за обуку чланова посаде, инструктори, односно процењивачи центра за обуку, као и испитивачи, програм обуке, односно наставних предмета/курсева за стицање овлашћења о оспособљености и посебној оспособљености, стандарде за симулатор, начин вођења и обрасце дневника о завршеној обуци и стеченој пракси, обавезе инструктора, односно процењивача, као и обавезе испитивача и кандидата у оквиру практичне обуке, начин и услове за избор испитивача у испитну комисију, обавезе руководиоца центра за обуку, образац уверења о завршеној обуци, вођење евиденције центра за обуку о кандидатима за обуку, обавезе чланова посаде одговорних за обуку, вођење евиденције о стручним испитима, обрасце уверења о положеном стручном испиту и практичном делу стручног испита, услове и начин признавања, обнове и замене овлашћења о оспособљености, односно посебној оспособљености, садржину и образац овлашћења, као и образац, садржину, начин издавања и вођења регистра издатих овлашћења, као и регистар издатих одобрења центрима за обуку чланова посаде.

Министар прописује звања, услове и начин стицања звања, односно овлашћења о оспособљености чланова посаде пловила унутрашње пловидбе (технички пловни објeкти, скеле, бродови који плове на кратким путовањима од локалног значаја, чија удаљеност од места поласка није већа од десет километара и плове током сезонске пловидбе) са роковима важења овлашћења, стандарде за компетенције и одговарајућа звања, врсте бродских делатности које обављају чланови посаде, програм и начин полагања испита за стицање овлашћења о оспособљености, стандарде за стручни испит, стандарде за симулатор, поступак издавања овлaшћења o оспособљености, програм обуке, односно курсева за стицање овлашћења о оспособљености, начин и услове за избор испитивача у испитну комисију, образац уверења о завршеној обуци, вођење евиденције о кандидатима за обуку, вођење евиденције о стручним испитима, образац уверења о положеном стручном испиту, услове и начин признавања, обнове и замене овлашћења о оспособљености, садржину и образац овлашћења, као и образац, садржину, начин издавања и вођења регистра издатих овлашћења.

*Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 133.

Исправе о стручној оспособљености заповедника издате према прописима Централне комисије за пловидбу Рајном и земаља чланица Европске уније признају се као да су издате у Републици Србији.

Исправе о стручној оспособљености заповедника и осталих чланова посаде издате према прописима осталих земаља признају се под условима предвиђеним споразумом о међусобном признавању који се закључује са државом која је издала исправу о стручној оспособљености заповедника односно другог члана посаде.

Признавање исправа из става 1. овог члана условљено је врстом брода за коју исправа важи у земљи где је издата.

Прописом из члана 132. став 9. овог закона могу се прописати додатни услови за заповедника у погледу признавања исправа из става 1. овог члана, када заповеда бродом који плови одређеном деоницом водног пута за који се захтева познавање локалних услова пловидбе.

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 133а

Теоријску и практичну обуку (у даљем тексту: обука) за стицање овлашћења о оспособљености, односно посебној оспособљености чланова посаде бродова врши Центар за обуку чланова посаде (у даљем тексту: Центар).

Центар је јавно признати организатор активности у смислу закона којим се уређује образовање одраслих и закона којим се уређује национални оквир квалификација, који остварује неформално образовање одраслих на основу програма из подзаконских аката из члана 132. ст. 9. и 10. овог закона, вршењем теоријске и практичне обуке којом се стиче прописани ниво теоријске и практичне оспособљености и која спроводи процене оспособљености чланова посаде, а којима се омогућава стицање компетенција и квалификација за обављање занимања, посла, радне функције или радне операције у области водног транспорта.

Центар се оснива као заједничко привредно друштво јавног и приватног партнера у складу са одредбама закона којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије у делу институционалног јавно-приватног партнерства.

Министарство је инвеститор радова на изградњи инфраструктуре и објеката Центра.

За приватног партнера из става 3. овог члана, може бити изабрано само правно лице:

1) које је регистровано у Републици Србији;

2) чији су курсеви, односно наставни планови и програми по којима ће се изводити обука у складу са стандардима за стицање квалификација и компетенција који су прописани од стране Европског комитета за израду стандарда у унутрашњој пловидби (CESNI) и подзаконским актима из члана 132. ст. 9. и 10. овог закона и који су одобрени од стране министарства;

3) које испуњава прописане техничко-технолошке услове за држање обука за стицање овлашћења о оспособљености, односно посебној оспособљености;

4) које има потребан број квалификованих инструктора, процењивача и испитивача како би се обезбедило да се спровођењем обуке постигну циљеви утврђени одобреним програмима и плановима обуке;

5) које достави план и програм делатности за период од десет година;

6) које уредно извршава све финансијске обавезе према Републици Србији и против кога није покренут стечајни поступак или поступак ликвидације, као и да се против одговорних лица не води кривични поступак за дела из области привредног криминала.

Овлашћење о оспособљености за звање крмара стиче лице које је стекло одговарајуће средње образовање у школској установи која има квалификоване наставнике и чији су наставни планови и програми по којима ће се изводити обука у складу са стандардима за стицање квалификација и компетенција који су прописани од стране Европског комитета за израду стандарда у унутрашњој пловидби (CESNI) и подзаконским актом из члана 132. став 9. овог закона и који су одобрени од стране министарства.

Школска установа из става 6. oвог члана може закључити уговор са Центром ради коришћења опреме и квалификовних инструктора потребних за спровођење практичне наставе и спровођење практичног дела испита.

*Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 133б

Одобрење за обављање послова центра за обуку чланова посаде престаје:

1) истеком времена на које је издато;

2) ликвидацијом правног лица које је добило одобрење, ако правни следбеници не затраже да одобрење остане на снази у року од 30 дана од ликвидације правног лица – корисника одобрења;

3) одузимањем одобрења од стране министарства.

Решење о престанку одобрења је коначно у управном поступку и против њега се може покренути управни спор.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 133в

Министарство ће донети решење о одузимању одобрења ако утврди да центар за обуку чланова посаде:

1) не испуњава захтеве прописане међународним и домаћим прописима;

2) не задовољава услове на основу којих му је издато одобрење;

3) ако није започео са вршењем одређених обука у року одређеном у одобрењу.

У случајевима из става 1. овог члана, министарство ће пре одузимања одобрења упозорити центар за обуку чланова посаде и позвати га да се писмено изјасни о разлозима непоштовања одредби одобрења, после чега одређује рок за отклањање недостатка, а ако не поступи у року који је одредило министарство, министарство ће одузети одобрење.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 133г

Министарство ће решење о одузимању одобрења центру за обуку чланова посаде донети без претходног позивања да поступи у складу са одредбама члана 133в став 2. овог закона ако је исти престао да обавља обуке за које је добио одобрење.

Решење о одузимању одобрења је коначно у управном поступку и против њега се може покренути управни спор.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 133д

Министарство и Центар дужни су да успоставе, документују и сертификују стандард квалитета серије SRPS ISO 9001 за систем менаџмента квалитетом, као и да успоставе, документују и сертификују ES-QIN стандард квалитета којима се уређују услови и поступак за стицање звања, издавање, продужење важности, суспензију и поништавање овлашћења о оспособљености и посебној оспособљености, бродарских књижица и бродских дневника бродова унутрашње пловидбе.

Подручје примене ES-QIN стандарда квалитета из става 1. овог члана нарочито обухвата:

1) издавање, продужење важности, суспензију и поништавање овлашћења о оспособљености и посебној оспособљености, бродарских књижица и бродских дневника;

2) програме обуке, односно курсева;

3) испитивања и процене;

4) квалификације и искуство који се захтевају од инструктора, процењивача и испитивача.

Тело за оцењивање усаглашености на сваких десет година врши сертификацију у погледу спровођења активности које се односе на стицање и оцењивање звања и компетенција, спровођење поступка издавања овлашћења о оспособљености и посебној оспособљености, бродарских књижица и бродских дневника.

Тело за оцењивање усаглашености дужно је да резултате сертификације из става 3. овог члана достави министарству, Центру, односно министарству надлежном за послове здравља, који предузимају одговарајуће мере за исправљање недостатака, ако се њихово постојање утврди током оцењивања усаглашености из става 3. овог члана.

*Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 133ђ

Центар именује руководиоца обуке који је дужан да обезбеди усаглашеност са прописаним захтевима, као и да врши интерни надзор над вршењем обуке.

Центар води евиденцију о кандидатима, успеху и остваривању програма.

Након завршене обуке Центар издаје уверење о завршеној обуци.

Након положеног стручног испита Центар издаје уверење о положеном стручном испиту.

*Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 133е

Центар је дужан да доставља министарству:

1) извештај о броју уписаних кандидата, броју, датуму почетка и завршетка спроведених обука на годишњем нивоу, најкасније до 1. децембра текуће године за ту годину;

2) извештај о провери система управљања квалитетом, у року од 15 дана од дана извршене контроле;

3) анализу рада, као и извештај о постигнутим резултатима у обуци чланова посаде сваке године;

4) извештај о свакој промени инструктора без одлагања.

*Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 133ж

Министарство одобрава симулаторе који се употребљавају за процену стечених компетенција.

Одобрење из става 1. овог члана издаје се на захтев Центра.

Центар који користи симулатор подноси захтев из става 2. овог члана, у коме наводи:

1) да ли се тражи одобрење за практични испит за добијање овлашћења о оспособљености заповедника (симулатор за руковање пловилом) или практични испит за добијање овлашћења о посебној оспособљености за пловидбу уз помоћ радара (симулатор за радар) или оба овлашћења;

2) да је обезбеђена потпуна усклађеност симулатора са минималним техничким и функционалним захтевима из стандарда за симулаторе који су утврђени подзаконским актима из члана 132. ст. 9. и 10. овог закона.

Министарство проверава испуњеност минималних захтева утврђених у стандарду за функционалне и техничке захтеве за симулаторе у складу са поступком испитивања за сваки елемент, за чије спровођење министарство ангажује стручњаке који су независни од Центра.

Стручњаци из става 4. овог члана дужни су да документују поступак провере усклађености за сваки елемент.

Ако се поступцима испитивања потврди да су захтеви испуњени, министарство издаје одобрење симулатора у коме се наводи за коју је конкретну процену компетенције симулатор одобрен.

Министарство признаје без додатних техничких захтева или евалуације, симулаторе које су одобрили надлежни органи држава чланица Европске уније.

Министарство поништава или суспендује одобрење симулатора који више не испуњавају стандарде из става 3. тачка 2) овог члана.

Министарство доставља листу одобрених симулатора Европској комисији.

*Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 134.

Овлашћење за вршење послова на броду може се дати само лицу које је физички и психички способно да обавља послове на броду, које није зависно од психоактивних контролисаних супстанци и алкохола, односно које не болује од болести или нема друга трајна или привремена здравствена ограничења за обављање послова и дужности као члана посаде, што се утврђује здравственим прегледом .

Здравствена способност члана посаде утврђује се здравственим прегледом који врши здравствена установа која испуњава прописане услове и добије овлашћење министарства надлежног за послове здравља да може да обавља здравствене прегледе чланова посаде бродова унутрашње пловидбе.

Здравствена установа један примерак овлашћења из става 2. овог члана, доставља министарству.

Здравствене прегледе у здравственој установи из става 2. овог члана обављају специјалисти медицине рада који су завршили курс за стицање знања потребног за вршење здравствених прегледа чланова посаде бродова унутрашње пловидбе.

Курс из става 4. овог члана организује и спроводи институт за медицину рада основан за територију Републике.

На основу завршеног курса из става 4. овог члана специјалиста медицине рада стиче овлашћење за вршење здравствених прегледа чланова посаде бродова унутрашње пловидбе које издаје институт из става 5. овог члана.

Копија овлашћења из става 4. овог члана доставља се министарству које о издатим овлашћењима специјалистима медицине рада води евиденцију у електронском облику која је доступна на интернет страници министарства.

Министар, уз сагласност министра надлежног за послове здравља, прописује услове у погледу здравствене способности чланова посаде бродова и других пловила,  услове које здравствена установа за вршење здравствених прегледа чланова посаде бродова мора да испуњава у погледу кадрова, простора и опреме, програм и ближе услове за спровођење курса за стицање знања потребног за вршење здравствених прегледа чланова посаде, образац уверења о здравственој способности чланова посаде, односно картона извршеног здравственог прегледа чланова посаде, као и услове и начин вршења здравственог надзора.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 134а

Здравствени преглед може да буде редовни и надзорни.

Редовни здравствени преглед врши се пре издавања бродарске књижице,  и нарочито обухвата оштрину вида и слуха, препознавање боја, моторику горњих и доњих удова, као и неуропсихијатријско и кардиоваскуларно стање лица, у складу са стандардом за вршење здравствених прегледа чланова посаде бродова унутрашње пловидбе који су прописани од стране Европског комитета за израду стандарда у унутрашњој пловидби (CESNI).

Приликом вршења редовног здравственог прегледа члановима посаде утврђује се крвна група и RH фактор.

Када напуни 60 година, члан посаде мора да изврши редовни здравствени преглед у наредна три месеца, а након тога сваке пете године.

Када напуни 70 година, члан посаде мора да изврши редовни здравствени преглед сваке друге године.

Лучка капетанија издаје овлашћење о оспособљености члану посаде из ст. 4. и 5. овог члана, уз напомену да је члан посаде извршио редовни здравствени преглед.

Послодавац, заповедник брода или инспектор може да захтева од члана посаде да се подвргне здравственом прегледу, ако постоје објективни разлози који указују да захтеви у погледу здравствене способности више нису испуњени.

Ако приликом вршења здравственог прегледа члан посаде не испуњава све прописане захтеве у погледу здравствене способности, специјалиста медицине рада који је овлашћен за вршење здравствених прегледа може да уведе ограничења или да примени одређена одступања под условом да она не утичу на безбедност пловидбе, при чему се ограничења, односно одступања уносе у овлашћење о оспособљености, односно посебној оспособљености.

Надзорни здравствени преглед врши се у року краћем од редовног здравственог прегледа, ако је одређен краћи рок важности извештаја о извршеном редовном здравственом прегледу.

Члан посаде има право на бесплатни годишњи здравствени преглед током кога се посебно проверавају симптоми или услови који могу да буду проузроковани радом на броду са најкраћим дневним временима одмора и/или најмањим бројем дана одмора у складу са чл. 130б и 130в овог закона.

Tрошкове здравственог прегледа из става 10. овог члана сноси послодавац из сопствених средстава.

Чланови посаде који раде ноћу и имају здравствене проблеме за које је утврђено да су проузроковани ноћним радом морају, у зависности од расположивих могућности, да буду премештени на друго одговарајуће радно место са радним временом по дану.

Бесплатни здравствени преглед подлеже обавези чувања лекарске тајне.

Бесплатни здравствени преглед врши се у оквиру система јавног здравља.

Под системом јавног здравља из става 14. овог члана подразумевају се здравствене установе, односно приватна пракса, које испуњавају услове за вршење здравствених прегледа чланова посаде бродова у складу са законом.

*Службени гласник РС, број 41/2018

**Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 135.

Члан посаде мора да врши послове на броду у складу са правилима навигације, на начин који омогућава безбедност пловидбе, који не оштећује брод или терет на њему и не угрожава безбедност путника на броду или осталих чланова посаде и животну средину од загађивања штетним предметима или материјама од стране брода.

Одредба става 1. овог члана односи се и на чланове посаде других пловила.

Члан 136.

Као члан посаде на броду може да се укрца само лице које има бродарску књижицу коју издаје лучка капетанија.

Бродарска књижица је исправа којом се доказује оспособљеност за вршење послова на броду члана посаде, здравствено стање, својство у коме је члан посаде укрцан на брод, као и трајање запослења на броду.

Бродарска књижица је лична исправа лица коме је издата.

Страном држављанину се издаје бродарска књижица ако су испуњени услови уређени подзаконским актом из става 5. овог члана.

Министар прописује услове, начин и поступак издавања и замене бродарске књижице домаћем и страном лицу, садржину и обрасце бродарске књижице, лица и органе надлежне за уношење и оверу података, као и садржину, образац и начин вођења регистра издатих бродарских књижица.

Министарство води регистар издатих бродарских књижица.

У циљу размене информација и провере података о издатим бродарским књижицама, министарство електронским приступом доставља Европској комисији податке о издатим бродарским књижицама из регистра издатих бродарских књижица.

Бродарска књижица се издаје са роком важења од десет година.

*Службени гласник РС, број 9/2020

**Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 137.

Ако бродар искрца са брода члана посаде ван луке у којој је седиште бродара, бродар је дужан да му обезбеди повратак у место пребивалишта, односно боравишта (у даљем тексту: повратно путовање).

Када се брод налази у иностранству, а бродар не поступи на начин из става 1. овог члана, повратно путовање ће на терет бродара, обезбедити дипломатско или конзуларно представништво Републике Србије.

Бродар има право регреса за наплату свих трошкова повратног путовања од члана посаде који се без дозволе искрцао са брода и тиме својом кривицом довео до престанка радног односа или који се искрцао са брода због повреде или обољења које је себи проузроковао намерно или услед грубе непажње.

Трошкови повратног путовања члана посаде обухватају дневнице и накнаду за лични превоз од момента искрцавања са брода до момента повратка у луку у којој је седиште бродара, односно у место његовог пребивалишта или боравишта, а према уговору о раду.

Одредбе овог члана односе се и на стране држављане који су чланови посаде домаћег брода и чланове породице искрцаног члана посаде.

Члан 138.

Члан посаде дужан је да одмах обавести заповедника или најстаријег официра палубе који га замењује о сваком ванредном догађају који би могао да угрози безбедност брода, путника, других лица или терета на броду, као и да загади животну средину опасним или штетним материјама од стране брода.

У случају опасности, бродолома или друге хаварије, чланови посаде дужни су да се залажу за спасавање брода, путника, других лица и терета на броду, као и за заштиту животне средине, док заповедник не нареди да се брод напусти.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на чланове посаде других пловила.

Члан 139.

Бродар је дужан да члану посаде накнади штету проузроковану на стварима намењеним за његову личну употребу на броду и личну употребу чланова његове породице укрцане на броду, одређеним уговором о раду, које су уништене или оштећене приликом бродолома или друге хаварије брода.

Члан посаде који је у радном односу, у случају бродолома има право на накнаду зараде најмање за два месеца од дана бродолома, према просеку зараде за последња три месеца, ако му по уговору о раду зарада не припада за дуже време.

У случају из става 2. овог члана члану посаде, страном држављанину или лицу без држављанства, припада накнада зараде у износу одређеном уговором о раду – за сваки дан незапослености која је наступила као последица бродолома, али најдуже за два месеца од дана бродолома.

Члан посаде нема право на накнаду из ст. 1, 2. и 3. овог члана, ако бродар докаже да су они проузроковали штету намерно или крајњом непажњом.

На повратно путовање члана посаде који је претрпео бродолом односе се одредбе члана 137. овог закона.

Члан 140.

Заповедник, односно члан посаде брода, за време обављања дужности на броду не сме бити у стању опијености, односно премора.

Заповедник, односно члан посаде дужан је да се подвргне лекарском прегледу и другим методама, односно анализама крви и/или урина, ради утврђивања стања опијености.

Брисан је ранији став 3. (види члан 56. Закона - 18/2015-7)

Ако инспектор безбедности пловидбе утврди да су наступиле околности из става 1. овог члана, као меру опреза ће наредити заповеднику да одмах тог члана посаде удаљи са послова на броду док траје стање опијености, односно премора.

Истом члану посаде не могу се поверити послови на броду пре истека накнадног рока од осам сати.

Ако инспектор безбедности пловидбе утврди да су наступиле околности из става 1. овог члана, као меру опреза ће наредити заповеднику, односно члану посаде да се одмах удаљи са послова које обавља, док траје стање опијености, односно премора.

Ако због удаљења са послова на броду заповедника, односно члана посаде брод не испуњава услове о најмањем броју чланова посаде за безбедну пловидбу, инспектор безбедности пловидбе ће броду забранити пловидбу док траје стање опијености, односно премора.

Одредба става 1. овог члана односи се и на чланове посаде других пловила.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 141.

Решавање међусобних радних спорова између чланова посаде брода или другог пловила намењеног за привредне сврхе и бродара, као и спорове између заповедника брода или другог пловила намењеног за привредне сврхе и бродара, ако је учесник у спору домаћи или страни држављанин или лице без држављанства, врши се према домаћем радном праву.

Заповедник брода

Члан 142.

Бродом заповеда заповедник.

Заповедника именује и разрешава бродар.

У случају смрти, спречености или одсутности, заповедника брода замењује, са свим његовим овлашћењима, члан посаде који има исто или више звање у служби палубе као и заповедник.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 143.

Заповедник је одговоран за безбедност брода и ред на броду у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Ако брод са сопственим погоном тегли или потискује друге бродове, заповедник тог брода је заповедник целог састава.

Заповедник челног брода са сопственим погоном који тегли друге бродове, заповедник је целог састава.

Ако два или више бродова са сопственим погоном везани бок уз бок тегле или потискују друге бродове, заповедник састава је заповедник брода са сопственим погоном који има највећу снагу машинског погонског уређаја.

У осталим случајевима заповедник састава одређује се када то околности захтевају.

Члан 144.

Заповедник брода дужан је да се брине о снабдевању брода, о бродској администрацији, о његовом одржавању, о одржавању у исправном стању трупа брода, машина, уређаја и опреме, о сигурности уређаја брода, о правилном укрцавању, слагању, превозу и искрцавању опасног и осталог терета, о правилном укрцавању, смештају и искрцавању путника и о извршавању свих задатака везаних за процес рада и безбедност на броду.

Заповедник брода је дужан да у прописаним роковима врши вежбе са чамцима и осталим средствима за спасавање, као и уређајима за откривање, спречавање и гашење пожара.

Заповедник брода дужан је да за време пловидбе буде на броду.

Заповедник брода дужан је да пре поласка на пут провери исправност брода који му омогућава да изврши одређено путовање и да обезбеди да се све прописане исправе и књиге, као и чланови посаде налазе на броду, а при превозу путника да утврди да ли су предузете све мере за безбедност путника.

Заповедник брода који тегли, односно потискује друге бродове дужан је да пре поласка на пут провери исправност и способност свих бродова за извршење одређеног путовања.

Члан 145.

Заповедник је дужан да лично руководи бродом кад год то захтева безбедност брода, као и за време слабе видљивости или магле, а заповедник брода који тегли, односно потискује друге бродове и кад то захтева безбедност бродова у тегљењу или потискивању.

Члан 146.

Ако наступе догађаји који брод или брод у тегљењу или потискивању или лица на њима доведу у опасност, заповедник брода са сопственим погоном дужан је да предузме све мере за спасавање лица и отклањање опасности за брод и ствари на броду, као и за заштиту животне средине.

У случају из става 1. овог члана заповедник брода који тегли, односно потискује друге бродове, дужан је да жртвује или оштети терет, друге ствари или уређаје брода или опрему који нису неопходни за пловидбу или делове брода чије је жртвовање или оштећење мање штетно за бродара и лица заинтересована за терет на броду, а ако је то неопходно и брод.

Члан 147.

Ако су у случају опасности за брод све мере предузете за спасавање брода остале без успеха, и ако је пропаст брода неизбежна, заповедник брода дужан је да првенствено предузме мере потребне за спасавање путника и других лица на броду, да уклони брод са пловног пута, ако је то могуће, као и да нареди да се брод напусти.

У случају из става 1. овог члана заповедник је дужан да предузме и све мере потребне за спасавање бродског дневника, а ако околности случаја допуштају и мере за спасавање других бродских књига, бродских исправа и карата односног путовања и готовог новца бродске благајне.

Заповедник може да напусти брод тек пошто је, у границама стварне могућности, предузео све мере из ст. 1. и 2. овог члана.

Члан 148.

Ако на броду наступи догађај који угрожава безбедност брода или пловидбе, или ако наступи ванредни догађај броду, путницима, другим лицима или стварима на броду, или ако се примети било каква непосредна опасност за безбедност пловидбе, загађивање опасним или штетним материјама на водном путу, заповедник је дужан да опис тог догађаја, односно белешку о примећеној непосредној опасности или загађивању на водном путу одмах унесе у бродски дневник.

Заповедник је дужан да о догађају из става 1. овог члана, одмах радио везом обавести остале учеснике у пловидби и најближу лучку капетанију, и да по доласку у прву луку, односно пристаниште, поднесе извештај лучкој капетанији, заједно са изводом из бродског дневника.

Ако је догађај из става 1. овог члана наступио за време пловидбе у иностранству, заповедник је дужан да по доласку у прву луку, односно пристаниште извештај о догађају, заједно са изводом из бродског дневника, поднесе дипломатском или конзуларном представништву Републике Србије.

Члан 149.

Заповедник је дужан да унесе у бродски дневник рођење и смрт лица на броду, назначујући место или географску позицију брода и време рођења, односно смрти, као и прими изјаву последње воље и то примање унесе у бродски дневник, наводећи време када је последњу изјаву воље примио.

Заповедник је дужан да о чињеници рођења и смрти и о примању изјаве последње воље сачини записник на прописани начин и достави га најближој лучкој капетанији у коју стигне, а у иностранству најближем дипломатском, односно конзуларном представништву Републике Србије.

Члан 150.

Заповедник је овлашћен и дужан да свим лицима на броду издаје наређења којима се обезбеђују брод и пловидба и одржавање реда на броду, као и да надзире извршење издатих наређења.

Ради одржавања реда и безбедности на броду заповедник може да држи на броду ватрено оружје, док чланови посаде не могу на броду да држе оружје.

Члан 151.

Заповедник има право да за време пловидбе ограничи слободу кретања на броду сваком лицу које теже угрози безбедност брода, чланова посаде, путника и других лица, ствари на броду и животне средине загађивањем опасним или штетним материјама. Слобода кретања може да се ограничи само ако је то неопходно ради безбедности путника и других лица и робе на броду или ради заштите брода или заштите животне средине и може за странца да траје најдуже до доласка брода у прву луку, односно пристаниште у које брод уплови, а за држављанина Републике Србије најкасније до доласка брода у прву домаћу луку, односно пристаниште.

Мере из става 1. овог члана уносе се у бродски дневник са образложењем.

Члан 152.

Заповедник има право да члана посаде који нарушава безбедност пловидбе удаљи са радног места, а по потреби, да га искрца са брода и врати у луку укрцавања у којој је седиште бродара.

Члан 153.

Ако за време путовања члан посаде, путник или друго лице на броду изврши кривично дело, заповедник је дужан да предузме, према околностима, мере потребне да се спречи или ублажи наступање штетних последица тог дела и да се извршилац позове на одговорност.

Ако постоји опасност да извршилац дело понови или да побегне, заповедник ће наредити: да се извршиоцу кривичног дела ограничи слобода кретања на броду или да се лиши слободе; да се испитивањем извршиоца, сведока, очевидаца и оштећеника утврде све околности под којима је дело извршено и последице које су наступиле; да се о сваком саслушању састави записник; да се као докази узму на чување предмети на којима или помоћу којих је кривично дело извршено, односно на којима су трагови извршеног дела видљиви; да се предузму и друге мере ради утврђивања околности под којима је кривично дело извршено.

Ако се брод налази у иностранству, заповедник је дужан да о извршеном кривичном делу поднесе извештај дипломатском или конзуларном представништву Републике Србије у држави у чију луку, односно пристаниште брод уплови. Заповедник је дужан да са извршиоцем кривичног дела поступи према упутствима дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије.

По доласку у домаћу луку, односно пристаниште у које брод најпре уплови, заповедник је дужан да извршиоца кривичног дела преда органу унутрашњих послова у тој луци, односно пристаништу, с писменим извештајем о извршеном кривичном делу и записницима и предметима из става 2. овог члана.

Мере из ст. 2. и 4. овог члана уносе се у бродски дневник са образложењем.

Члан 154.

Ако члан посаде који је држављанин Републике Србије самовољно напусти брод у страној луци, односно пристаништу, заповедник је дужан да ово напуштање пријави дипломатском или конзуларном представништву Републике Србије у односној држави, а ако овог нема дипломатском или конзуларном представништву државе овлашћене да заступа интересе држављана Републике Србије, а ако ни овог нема капетанији те луке.

Заповедник је дужан да састави записник и утврди које су ствари и исправе члана посаде који је самовољно напустио брод остале на броду.

Записник се саставља у присуству двојице сведока, а потписују га заповедник и сведоци.

Белешку о самовољном напуштању брода и о стварима члана посаде које су остале на броду и њиховој предаји надлежном домаћем органу, заповедник је дужан да унесе у бродски дневник.

Орган који у луци, односно пристаништу прими личне ствари и исправе члана посаде који је самовољно напустио брод, предаће их његовој ужој породици или родитељима, а ако њих нема лицу које одреди надлежни орган старатељства.

Члан 155.

Сматра се да је члан посаде самовољно напустио брод ако се није вратио на брод до одласка брода из луке, односно пристаништа.

Ако је члан посаде био спречен да се врати на брод до одласка брода из луке, односно пристаништа, сматра се да је самовољно напустио брод ако се у року од три дана од дана када је сметња била отклоњена, није пријавио органу из члана 154. став 1. овог закона.

Члан 156.

Заповедник брода који на било који начин дозна да се лице, укључујући и непријатеље у случају оружаног сукоба, налазе у животној опасности на унутрашњим водама, дужан је да им одмах крене у помоћ највећом могућом брзином, обавештавајући их о томе ако је то могуће и да предузме њихово спасавање.

Заповедник брода у опасности има право, после договора са заповедницима бродова који су одговорили на његов позив за помоћ, ако је договор могућ, да изабере један од тих бродова или више њих за које сматра да су најприкладнији да му пруже помоћ.

Заповедник или заповедници бродова изабрани да пруже помоћ броду у опасности дужни су да прихвате избор и да одмах, највећом могућом брзином, крену у помоћ лицима која су у животној опасности.

Заповедник је дужан да спасава лица која су у животној опасности иако се она томе противе или ако се спасавању лица противи заповедник брода на коме се та лица налазе.

Члан 157.

Изузетно од одредаба члана 156. овог закона, заповедник није дужан да крене у помоћ и да предузме спасавање лица у животној опасности, ако:

1) би предузимање тог спасавања представљало озбиљну опасност за брод којим он заповеда и за лица на том броду или ако он оправдано сматра да, према посебним околностима случаја, предузимање спасавања лица у опасности не би било успешно;

2) сазна да је други брод изабран да иде у помоћ и да је изабрани брод тај избор прихватио;

3) од заповедника брода у опасности, или непосредно од лица која су била у животној опасности, или од заповедника другог брода који је стигао до тих лица буде обавештен да помоћ више није потребна.

Члан 158.

У случају судара бродова заповедник брода је дужан да, ако је у могућности да то учини без озбиљне опасности за брод којим заповеда и за лица на њему, поред првенственог спасавања лица, предузме и спасавање брода с којим се сударио брод којим он заповеда, и дужан је да брод коме прети опасност да потоне без одлагања уклони са пловног пута.

Заповедник је дужан да када се брод којим он заповеда нађе у близини брода који даје позив за помоћ, и кад није било судара, да одмах предузме спасавање тог брода, ако је у могућности да то учини без озбиљне опасности за брод којим заповеда и за лица на њему.

Члан 159.

Заповедник домаћег брода који сазна да је други брод српске државне припадности у опасности, дужан је да, поред првенственог спасавања лица, предузме и спасавање брода и ствари са тог брода које су својина домаћег правног лица или својина држављана Републике Србије, ако се спасавању брода и ствари на њему изричито не противи заповедник брода, односно власник брода или бродар брода у опасности.

Заповедник није дужан да предузме спасавање брода према одредби става 1. овог члана ако то не може да учини без озбиљне опасности за лица на броду или за брод којим заповеда или ако оправдано сматра да спасавање брода не би било целисходно нити разумно, с обзиром на могућности спасавања, вредност брода у опасности и робе на том броду, као и на ризике и трошкове којима би предузетим спасавањем изложио брод којим заповеда.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на чланове посаде других пловила.

Члан 160.

Заповедник брода је дужан да броду са којим се сударио брод којим он заповеда, ако је могуће саопшти име и луку уписа брода којим заповеда, име последње луке, односно пристаништа из кога је испловио и име луке, односно пристаништа у које плови.

Члан 161.

Заповедник мора у бродски дневник да унесе разлоге због којих није кренуо у помоћ лицима у опасности и предузео њихово спасавање, као и разлоге због којих није предузео спасавање брода и ствари на њему.

Разлоге из става 1. овог члана мора да унесе у одговарајуће књиге и члан посада другог пловила.

Члан 162.

Власник брода или бродар не одговара за штету која настане због тога што је заповедник повредио дужности из чл. 156, 158. и 159. овог закона.

Члан 163.

Спасавање домаћег ратног брода неће се предузети у случају изричите забране команданта брода.

Одредбе чл. 156, 158. и 159. овог закона односе се и на ратне бродове.

Изузетно од одредбе става 2. овог члана, министар надлежан за послове одбране прописаће у којим случајевима командант домаћег ратног брода није дужан да врши спасавање у случајевима из чл. 156, 158. и 159. овог закона.

Члан 164.

Одредбе овог закона које се односе на посаду и заповедника брода односе се и на техничке пловне објекте.

Посада чамца, пловећег тела и плутајућег објекта

Члан 165.

Лице које управља чамцем, пловећим телом или плутајућим објектом мора бити телесно и душевно способно, стручно оспособљено и сматра се заповедником таквог пловила.

Стручна оспособљеност стиче се полагањем стручног испита.

Стручни испит полаже се пред комисијом коју образује министар на период од четири године.

Трошкове полагања стручног испита сноси лице које полаже стручни испит, које уплаћује на рачун прописан за јавне приходе Буџета.

Престао је да важи ранији став 5. (види члан 79. Закона - 113/22017-192)

За издавање дозволе за управљање плаћа се републичка административна такса.

Министар прописује услове које морају да испуњавају лица за управљање пловилима из става 1. овог члана, програм, трошкове и начин полагање стручног испита, као и образац, садржину, начин издавања и трајања дозволе за управљање.

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 165а

Трошкове израде образаца књига и исправа за бродове и друга пловила, као и исправа за бродарце и лица која управљају другим пловилима сноси корисник.

*Службени гласник РС, број 121/2012

Део четврти

I. ЛУЧКА КАПЕТАНИЈА, RIS, VTS И СИГУРНОСНА ЗАШТИТА БРОДОВА, ОБЈЕКАТА БЕЗБЕДНОСТИ ПЛОВИДБЕ И ЛУКА

1. Лучка капетанија

Члан 166.

Лучка капетанија је подручна јединица министарства, која обавља управне, техничке  и друге стручне послове којима се обезбеђује безбедност пловидбе на подручју своје надлежности.

*Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 167.

Лучка капетанија:

1) брисана је (види члан 58. Закона - 18/2015-7)

2) брисана је (види члан 58. Закона - 18/2015-7)

3) врши техничке и друге стручне послове безбедности пловидбе који су јој овим законом и другим прописима стављени у надлежност;

4) прикупља статистичке податке о робном транспорту на водним путевима;

5) врши трагање и спасавање угрожених лица и ствари на водним путевима, у сарадњи са министарством надлежним за унутрашње послове;

5а) оверава пловидбени стаж у бродарским књижицама;

6) брисана је (види члан 58. Закона - 18/2015-7)

7) обавља и друге послове који су јој овим законом и другим прописима стављени у надлежност.

*Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 168.

Лучка капетанија на граничном прелазу за међународни водни саобраћај врши улазно-излазне ревизије пловила у сарадњи са другим надлежним државним органима.

Члан 169.

Управни послови из надлежности лучке капетаније су:

1) вођење уписника бродова и других пловила;

2) вођење прописане службене евиденције у вези са извршеним уписима;

3) издавање прописаних књига и исправа;

4) издавање личних и других исправа за чланове посаде пловила;

5) и други управни послови који су им овим законом или другим прописима стављени у надлежност.

Члан 170.

Лучка капетанија може ради безбедности пловидбе налогом да забрани, односно ограничи пловидбу и одреди посебне услове пловидбе у циљу заштите људских живота, имовине, животне средине, безбедности хидрограђевинских објеката на водном путу и друго.

Учесници у пловидби дужни су да поступају у складу са налозима из става 1. овог члана.

Налоге из става 1. овог члана лучка капетанија објављује путем саопштења бродарству.

Члан 171.

Министарство обавезно спроводи поступак испитивања пловидбених незгода, ако је услед пловидбене незгоде настала смрт или тежа телесна повреда лица, губитак или оштећење имовине већег обима.

Министарство врши испитивање пловидбених незгода преко инспектора безбедности пловидбе.

За организацију и спровођење безбедносне истраге у циљу утврђивања околности и узрока озбиљних пловидбених незгода на унутрашњим водама, као и пловидбених незгода на унутрашњим водама и предлагања мера ради избегавања озбиљних пловидбених незгода на унутрашњим водама, као и пловидбених незгода на унутрашњим водама, као и унапређења безбедности пловидбе одговоран је надлежни орган у складу са законом којим се уређује истраживање несрећа у саобраћају.

Лучка капетанија евидентира незгоде и штете из става 1. овог члана.

Министар прописује начин испитивања пловидбених незгода пловила.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 172.

У случају пловидбене незгоде у којој је настала смрт или тежа телесна повреда лица, губитак или оштећење имовине већег обима, заповедник пловила дужан је да:

1) задржи пловило на месту пловидбене незгоде до окончања увиђаја, ако пловило својим положајем не угрожава своју безбедност или безбедност других пловила;

2) уклони пловило на најближе подобно место, ако то пловило угрожава своју безбедност или безбедност других пловила и да настоји да се не мења стање на месту пловидбене незгоде у циљу утврђивања узрока због којих је дошло до пловидбене незгоде;

3) без одлагања обавести о пловидбеној незгоди лучку капетанију и сачека долазак овлашћеног лица.

Члан 173.

Учесник у пловидби, други орган као и друго лице, које је обавештено о пловидбеној незгоди, дужно је да о томе хитно обавести лучку капетанију и инспекцију безбедности пловидбе.

*Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 174.

Радом лучке капетаније руководи шеф лучке капетаније.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 175.

Брисан је (види члан 61. Закона - 18/2015-7)

Члан 176.

Запослени у лучким капетанијама дужни су да носе службено одело за време обављања послова.

Министар прописује изглед службеног одела и ознаке на службеном оделу.

2. Речни информациони сервиси (RIS)

Члан 177.

Речни информациони сервиси (RIS) (у даљем тексту: RIS) успостављају се на водним путевима најмање класе IV и већим, као и у лукама отвореним за међународни саобраћај.

Члан 178.

RIS пружа услуге којима се обезбеђују информације: о пловидби и саобраћају, за управљање транспортом, статистичке, за потребе царинских и полицијских органа, о незгодама, о лучким и другим таксама и друге информације.

RIS морају бити ефикасни, прошириви и међусобно усаглашени, тако да омогућавају повезивање са информатичким системима других видова транспорта, комерцијалним делатностима и управљачким системима у транспорту.

Члан 179.

RIS успоставља Дирекција.

Успостављање RIS-а подразумева:

1) успостављање RIS центара;

2) пружање релевантних информација које се односе на пловидбу и планирање путовања корисницима RIS-а у приступачном електронском облику;

3) обезбеђивање на свим водним путевима најмање класе Vа и већим, у складу са класификацијом европских водних путева, тако да корисници RIS-а поред информација наведених у тачки 2) овог члана, имају на располагању одговарајуће електронске пловидбене карте (ENC);

4) омогућавање надлежним државним органима, у мери у којој је обавештавање са пловила прописано националним или међународним прописима, да уредно добијају електронске извештаје са пловила (ERI). У прекограничном транспорту ове информације преносе се надлежним органима суседне државе и сваки такав пренос биће завршен пре доласка пловила на гранични прелаз;

5) обезбеђивање да су саопштења бродарству, подаци о водостају (или највећем допуштеном газу) и извештаји о леду доступни у облику порука које су стандардизоване, кодиране и доступне за преузимање. Стандардизоване поруке морају да садрже минимум информација које се односе на безбедност пловидбе, при чему саопштења бродарству морају бити доступна у електронском облику;

6) пружање релевантних података који настају у оквиру система за лоцирање и праћење пловила надлежним државним органима и осталим корисницима;

7) обезбеђивање функционалности система и појединих сервиса;

8) управљање базама података RIS-а.

Члан 180.

Министарство, на предлог Дирекције, доноси планове развоја RIS-а.

Финансијска средства потребна за успостављање, функционисање и одржавање RIS-а обезбеђују се у буџету Републике Србије, од наплате услуга RIS-а које нису у функцији безбедности пловидбе и из других извора.

Министар прописује начин организације и успостављања RIS-а, учеснике, циљеве, задатке и функције RIS-а, врсте информација које пружа RIS центар, сервисе које пружају технички системи у оквиру RIS-а, начин и услове за издавање уверења о одобрењу типа, техничке захтеве за пренос RIS информација, Inland ECDIS опрему, електронско извештавање са бродова, електронска саопштења бродарству, као и за лоцирање и праћење пловила.

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 181.

Корисници RIS услуга су заповедници пловила, RIS и VTS центри, оператери на преводницама, оператери на мостовима, надлежни државни органи у области унутрашње пловидбе, Агенција за управљање лукама и лучки оператери, оператери у центрима за интервенције у ванредним ситуацијама, бродари, крцатељи и примаоци терета, шпедитери, агенти и друга лица.

Члан 182.

RIS центар пружа следеће информације:

1) информације о пловном путу (FI) које садрже географске, хидролошке, саобраћајне и административне информације везане за пловни пут у зони RIS-а, а које се захтевају од корисника RIS-а како би могли да планирају, извршавају и прате извршење путовања. Информације из ове тачке су једносмерне и иду од RIS центра ка корисницима RIS-а;

2) тактичке саобраћајне информације (TTI) које утичу на доношење тренутних одлука заповедника пловила или VTS оператера везаних за пловидбу у стварној саобраћајној ситуацији и ближој географској околини;

3) стратешке саобраћајне информације (STI) које утичу на средњорочне и дугорочне одлуке корисника RIS-а.

RIS центар може пружати и друге информације.

Члан 183.

Сва пловила, осим чамаца, пловећих тела и плутајућих објеката која плове у подручју RIS-а из члана 177. став 1. овог закона дужна су да користе прописане услуге и информације RIS-а.

Сва пловила из става 1. овог члана која плове у подручју RIS-а из члана 177. став 1. овог закона дужна су да користе опрему и уређаје за коришћење услуга RIS-а.

Влада прописује врсте услуга RIS-а и почетак њихове обавезне примене.

Члан 184.

Опрема и уређаји из члана 183. став 2. овог закона морају бити у складу са Техничким правилима из члана 90. става 2. овог закона.

Опрема и уређаји из става 1. овог члана, морају имати уверење о одобрењу типа пре почетка коришћења издатог од стране Управе.

Уверење о одобрењу типа издато од стране овлашћених органа земаља чланица Европске уније признаје се као да је издато у Републици Србији.

Уверење о одобрењу типа издато од стране овлашћених органа осталих земаља признаје се на основу билатералних споразума.

AIS транспондер мора имати уверење о одобрењу типа које се издаје за AIS транспондере класе А.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 185.

Прикупљање, обрада и употреба личних података и посебних категорија личних података, а који су потребни за рад RIS-а подлежу заштити, у складу са посебним прописима.

Члан 186.

RIS поруке и записи морају се заштити од неовлашћене употребе и злоупотребе која укључује неовлашћени приступ, измену или губитак.

Члан 187.

Заповедник је одговоран за тачност података о пловилу и путовању када саопштава свој идентитет и позицију RIS центру.

Подаци из става 1. овог члана чувају се у RIS центру најмање три године и могу да служе као доказ у поступку решавања спорова који се воде поводом пловидбених незгода.

У случају пловидбених незгода са смртном последицом и великих материјалних штета RIS подаци чувају се на неограничено време.

Подаци добијени од RIS-а могу служити као обориви доказ на суду.

3. Сервис за управљање бродским саобраћајем (VTS)

Члан 188.

У циљу унапређења безбедности и ефикасности бродског саобраћаја и заштите животне средине министар установљава пружање услуга сервиса за управљање бродским саобраћајем (VTS), у подручјима где то безбедност саобраћаја захтева (саобраћај високог интензитета, превоз опасног терета, опасне и комплексне пловидбене ситуације, отежавајући хидрографски, хидролошки и метеоролошки услови, међусобни утицај водног транспорта и других активности на водном путу, повећани број незгода у одређеној зони, постојећи планови бродског саобраћаја на одређеном водном путу и због потреба сарадње између суседних држава, уски пролази, посебне лучке конфигурације, мостови, преводнице и сличне препреке, постојеће или предвиђене промене у систему саобраћаја у одређеној зони и друго).

VTS сервис омогућава идентификацију и праћење пловила, стратешко планирање кретања пловила и пружање пловидбених информација и помоћи. VTS сервис треба да омогући тачне и јасне информације, као и да пружи помоћ у смањењу ризика загађивања и координацију приликом предузимања мера заштите од загађивања животне средине.

Члан 189.

Министарство управља VTS-ом.

Успостављање VTS-а подразумева:

1) пружање релевантних података који се односе на унапређење безбедности и ефикасности бродског саобраћаја корисницима VTS–а;

2) обезбеђивање одговарајуће опреме и објеката за остваривање циљева сервиса;

3) обезбеђивање одговарајућег стручног кадра (у даљем тексту: VTS оператер) за испуњавање постављених циљева сервиса.

За обављање послова Сервиса за управљање бродским саобраћајем (VTS) образује се VTS центар, као посебна организациона јединица у министарству.

Оперативно управљање пословима Сервиса за управљање бродским саобраћајем у VTS центру обављају VTS оператери.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 190.

VTS центар пружа најмање информационе услуге, а може пружати услуге помоћи при пловидби и услуге помоћи у организацији саобраћаја.

Члан 191.

Информационе услуге односе се на пренос информација у одређеним временским интервалима током радног времена VTS центра, уколико VTS центар сматра да је то потребно или на захтев пловила, а у оквиру тог обавештавања даје податке о позицији пловила, врши њихову идентификацију и саопштава намере других пловила учесника у саобраћају.

Поред информација из става 1. овог члана, у оквиру информационих услуга пружају се подаци о условима на водном путу, временским приликама, опасностима и о другим елементима који могу бити од утицаја на кретање пловила.

Члан 192.

Услуге помоћи при пловидби су услуге којима се помаже при доношењу одлука на пловилу везаним за пловидбу и праћење ефекта таквих одлука. Помоћ при пловидби је посебно значајна при условима смањене видљивости, отежаних метеоролошких услова, квара или недостатака који утичу на правилан рад радара, управљање пловилом или погон. Помоћ при пловидби даје се у форми информације о положају на захтев учесника у саобраћају или у специфичним околностима када то VTS оператер сматра неопходним, коришћењем технологија (GNSS/Galileo и слично).

Члан 193.

Услуге помоћи у организацији саобраћаја су услуге са циљем спречавања развоја опасних ситуација у саобраћају пловила управљањем одвијања саобраћаја, као и са циљем обезбеђивања безбедног и ефикасног бродског саобраћаја у подручју VTS-а.

Члан 194.

VTS центар води евиденцију о догађајима и чињеницама у оквиру своје делатности и може их учинити доступним ако процени да је то оправдано и да ће дати подаци бити заштићени.

Члан 195.

Сва пловила, осим чамаца, пловећих тела и плутајућих објеката која плове у подручју обавезне примене VTS-а дужна су да користе прописане услуге и информације VTS-а.

Члан 196.

Коришћење услуга VTS сервиса не ослобађа заповедника пловила његове одговорности за безбедну пловидбу и маневрисање пловилом.

Члан 197.

Министар прописује начин организације VTS центра, критеријуме за одређивање подручја обавезне примене VTS-а, подручја примене, ниво услуга, техничке спецификације за опрему и услуге, начин вођења евиденције о догађајима и чињеницама, као и обуку VTS оператера.

4. Сигурносна заштита бродова, објеката безбедности пловидбе и лука

Члан 198.

На објектима безбедности пловидбе на међународним водним путевима, бродовима и у лукама отвореним за међународни саобраћај мора се осигурати одговарајућа заштита од догађаја који могу угрозити сигурност пловидбе, људске животе и здравље, као и животну средину.

Члан 199.

Бродар, лучки оператер и Дирекција морају да организују сигурносну заштиту, и то уговорним ангажовањем субјеката лиценцираних за обављање делатности приватног обезбеђења или као организовану самозаштитну делатност која обавезно има организовану планску, организациону и контролну функцију, у складу са законом којим се уређује приватно обезбеђење.

Сигурносна заштита се обавља на начин предвиђен актом о организацији и систематизацији бродара, лучког оператера, односно Дирекције.

Лица из става 1. овог члана могу да добију одговарајућу лиценцу за вршење послова приватног обезбеђења у складу са законом којим се уређује приватно обезбеђење, ради организовања самозаштитне делатности, односно ради заштите своје имовине, пословања, објеката, простора и лица у њима и организовања своје унутрашње (редарске) службе обезбеђења за одржавање реда.

Лица из става 1. овог члана дужна су да, на основу извршене процене ризика, усвоје сигурносне планове у складу са овим законом.

На начин вршења послова сигурносне заштите лука, овлашћења службеника обезбеђења, вођење евиденција и заштиту података, који нису уређени овим законом и прописом донетим на основу овог закона, примењују се одредбе закона којим се уређује приватно обезбеђење.

На сигурносну заштиту ратних пловила и војних пристаништа примењују се одредбе прописа којима се уређује Војска Србије.

*Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 200.

Брисан је (види члан 22. Закона - 92/2016-3)

Члан 201.

Брисан је (види члан 23. Закона - 92/2016-3)

Члан 202.

Влада прописује начин остваривања сигурносне заштите и лица која предузимају мере сигурносне заштите бродова, лука и објеката безбедности пловидбе на међународним водним путевима, ниво сигурности, обавештавање у случају промене нивоа сигурности, обавезну садржину сигурносних планова брода, луке, односно објеката безбедности пловидбе, као и спровођење вежби провере појединих сигурносних мера.

*Службени гласник РС, број 92/2016

Део пети

I. ЛУКЕ И ПРИСТАНИШТА

1. Луке

Члан 203.

Луке и пристаништа су добра у општој употреби.

Изградња и одржавање лука је од државног значаја и врши се у складу са Стратегијом из члана 8. овог закона.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 204.

Лука мора испуњавати услове за безбедан прихват пловила и обављање лучких делатности у складу са наменом луке, односно појединог њеног дела.

Одредбе става 1. овог члана односе се и на пристаништа и привремена претоварна места.

Брисан је назив члана 205. (види члан 9. Закона - 9/2020-13)

Члан 205.

Управљање лукама и пристаништима врше Агенција за управљање лукама (у даљем тексту: Агенција) и министарство, без обзира на својински статус луке и пристаништа, у складу са овим законом.

Управљање луком и пристаништем је делатност која се врши у циљу континуираног, несметаног и стручног обављања послова на лучком подручју.

*Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 206.

Влада, на предлог министарства, оснива Агенцију, као јавну агенцију за обављање послова из чл. 207. и 208. овог закона.

Председника и чланове Управног одбора Агенције именује Влада на предлог министра надлежног за послове саобраћаја.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 207.

Агенција обавља следеће регулаторне, стручне и развојне послове:

1) издаје и одузима одобрење за обављање лучке делатности;

2) закључује уговор о обављању лучке делатности на основу добијеног одобрења;

3) води уписник лучких оператера којима је издато одобрење, односно лучких оператера из члана 217. став 1. овог закона;

4) наплаћује лучке накнаде;

5) доноси и јавно објављује лучке тарифе;

6) прати рад лучких оператера који обављају лучке делатности у складу са природом њиховог пословања и обавезама преузетим према Агенцији;

7) брисана је (види члан 16. Закона - 52/2021-28)

8) врши промоцију лука и пристаништа на домаћем и међународном тржишту;

9) у складу са приходима оствареним по основу наплате лучких накнада инвестира у изградњу, модернизацију и одржавање лучке инфраструктуре која је у јавној својини, осим када је то обавеза лучког оператера по основу издатог одобрења, односно дате лучке концесије, као и контроле над одржавањем лучких грађевина и објеката;

10) одржава ред у луци, изузев послова који су у надлежности лучких капетанија;

11) заштите лучког подручја и акваторије од загађења;

12) води евиденцију корисника државне помоћи мале вредности (de minimis државна помоћ) у складу са прописима којима се уређује државна помоћ мале вредности;

13) води евиденцију о објектима лучке инфраструктуре у својини Републике Србије на којима Агенција има уписано право коришћења, као и катастарским парцелама које чине лучко земљиште;

14) обавља и друге послове у складу са овим законом.

Министарство обавља следеће послове:

1) у случају капиталног пројекта улагања у изградњу лучке инфраструктуре врши права инвеститора у име Републике Србије;

2) спроводи поступак за доделу лучке концесије за услуге са правом на експлоатацију конкретне услуге, када се концесија даје за обављање лучке услуге, односно лучке концесије за јавне радове са правом на комерцијално коришћење изведених радова, када се концесија даје за изградњу лучких грађевина и објеката, као и лучке концесије чији је предмет истовремено обављање лучке услуге и изградња лучких грађевина и објеката, уз обавезу одржавања лучке инфраструктуре;

3) утврђује висину концесионе накнаде;

4) закључује уговор о концесији;

5) води уписник лучких оператера којима је дата лучка концесија;

6) утврђује постојање отежаних услова пловидбе (водостај који онемогућава безбедно одвијање пловидбе, ледостај и сл.) који могу, у зависности од утврђене расположивости флоте пловила домаће заставе за превоз нафте и деривата нафте, да угрозе снабдевање тржишта нафтом и дериватима нафте из увоза, на основу чега доноси одлуку о одобравању пристајања бродова који вију страну заставу у пристаништа.

*Службени гласник РС, број 9/2020

**Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 208.

У оквиру своје делатности Агенција обавља и следеће послове:

1) организовање рада лучког координационог тела за једну или више лука, у циљу спречавањa предузимањa радња дискриминације против било ког лучког корисника, као и контроле наплате лучких накнада;

2) брисана је (види члан 65. Закона - 18/2015-7)

3) обезбеђивања пружања услуга од општег интереса уколико за такве услуге нема интереса од стране лучких оператера;

4) друге послове одређене законом.

Агенција ближе прописује радње које представљају дискриминацију из става 1. тачка 1) овог члана.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 209.

Према значају, величини, капацитету, условима које морају да испуњавају и врстама послова које обављају, луке се деле на:

1) луке од међународног значаја чије је оснивање, развој и пословање од саобраћајног, привредног и другог јавног интереса за Републику Србију;

2) националне луке од покрајинског значаја чије је оснивање, развој и пословање од саобраћајног, привредног и другог јавног интереса за аутономну покрајину;

3) националне луке од значаја за локалну самоуправу чије је оснивање, развој и пословање од саобраћајног, привредног и другог јавног интереса за јединицу локалне самоуправе.

Луке се разврставају према испуњености услова у складу са прописом из члана 210. став 2. овог закона.

Луке су отворене за међународни и домаћи саобраћај.

Пристаништа су отворена за домаћи саобраћај.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 210.

Луке и пристаништа морају да испуњавају услове у погледу оперативне обале, уређаја за прекрцавање и складиштење робе и друге техничко-технолошке и организационе услове.

Влада, на предлог Агенције, ближе прописује услове које морају да испуњавају луке, пристаништа и привремена претоварна места.

Влада, на предлог Агенције, одређује луке и пристаништа.

Пре доношења одлуке из става 3. овога члана мора бити утврђено лучко подручје за сваку конкретну луку, односно пристаниште.

Агенција одређује привремено претоварно место.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 211.

У луке и пристаништа могу да упловљавају пловила ради обављања укрцавања – искрцавања путника и робе, снабдевање залихама, смене чланова посаде или неког другог разлога у складу са законом.

Ради вршења послова из става 1. овог члана страна пловила могу упловљавати само у луке .

Изузетно, страна пловила могу упловљавати у путничка пристаништа и пристаништа из члана 237б овог закона  која испуњавају услове да буду отворена за међународни саобраћај.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 18/2015

***Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 212.

У лукама  свим пловилима, њиховим власницима, односно корисницима и другим лицима која обављају одређене привредне активности у луци морају се обезбедити једнаки услови коришћења луке без дискриминације у односу на државну припадност пловила, држављанство, пребивалиште или седиште правног или физичког лица или у односу на висину лучких такси и накнада.

Одредбе става 1. овога члана односе се и на  пристаништа у погледу равноправности пружања лучких услуга и висину лучких такси и накнада.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Лучке грађевине и објекти

Члан 213.

Лучке грађевине и објекти су лучка инфраструктура и лучка супраструктура, као и приступна инфраструктура.

Лучку инфраструктуру чине: изграђене обале за пристајање пловила (кејски зидови и слично), лучке саобраћајнице (путеви, стазе, индустријски железнички колосеци са припадајућим железничким уређајима), енергетске и комуникационе мреже, расвета, ограде, пристани или плутајући објекти за укрцавање и искрцавање путника или снабдевање бродова горивом, инфраструктура за претовар алтернативних горива, као и друге грађевине и уређаји који по својој намени служе за безбедан прилаз и привезивање пловила.

Лучку супраструктуру чине: грађевине изграђене на лучком подручју (управне зграде, складишта, силоси, резервоари), као и посебна опрема (контејнерске дизалице, кранови,  и слично).

Приступну инфраструктуру чине инфраструктурни објекти који омогућавају корисницима луке приступ луци са водног пута или копна, као што су приступне друмске саобраћајнице, железнички колосеци и канали, који се налазе изван утврђеног лучког подручја.

Одредбе ст. 1. до 4. овог члана односе се и на пристаништа.

*Службени гласник РС,број 41/2018

Лучко подручје

Члан 214.

Лучко земљиште и лучка инфраструктура су у својини Републике Србије.

Својински облик лучког земљишта и лучке инфраструктуре утврђен у ставу 1. овог члана не може бити промењен у поступку деволуције јавне својине или конверзије права коришћења у право својине све док одређено подручје ужива правни статус лучког подручја из става 1. овог члана.

Изузетно, инфраструктура у лукама, односно пристаништима може бити у својини оператера који су то право стекли у процесу приватизације, односно својинске трансформације, а што се утврђује на основу уговора о приватизацији, односно увидом у одговарајућу документацију из поступка којим је спроведен процес својинске трансформације и увидом у земљишне књиге, односно катастар непокретности.

Одредбе става 3. овог члана не примењују се на лучке оператере који су поступке приватизације, на основу којих су стекли право својине на деловима лучке инфраструктуре, започели после 4. јуна 2003. године, а што се утврђује увидом у документацију из поступка приватизације.

Одредба става 3. овог члана примењује се и на лучке оператере који обављају лучку делатност у оквиру проглашеног лучког подручја, а који су до 4. јуна 2003. године сопственим средствима изградили лучку инфраструктуру на територији јединица локалне самоуправе које су обухваћене одлуком којом се одређују пристаништа за међународни саобраћај, за коју је издата грађевинска, односно употребна дозвола у складу са законом којим се уређује изградња, као и на правна лица која су у стечајном или извршном поступку стекла њихову имовину за обављање лучке делатности.

На лучкој инфраструктури и супраструктури у саставу лучког подручја која ниje у јавној својини Република Србија има право прече куповине.

Брисан је ранији став 6. (види члан 70. Закона - 18/2015-7)

Ако по основу права прече куповине Република Србија стиче у јавну својину лучку супраструктуру која се неће пренети лучком оператеру по основу издавања одобрења или доделе лучке концесије у складу са овим законом у року дужем од 60 дана од дана уписивања јавне својине на лучкој супраструктури, Република Србија оснива друштво за посебне намене у складу са одредбама закона којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије, у коме права оснивача врши Влада и које има права и обавезе лучког оператера у складу са одредбама овог закона до спровођења поступка издавања одобрења или доделе лучке концесије.

Поступак издавања одобрења, односно доделе лучке концесије у случају из става 7. овог члана, спроводи се у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије у делу којим се уређује институционално јавно-приватно партнерство.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 92/2016

***Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 214а

Влада на предлог министарства утврђује лучко подручје за сваку луку, односно пристаниште у складу са Стратегијом, документима просторног и урбанистичког планирања и планским документима који се односе на управљање водама.

Лучко подручје може да обухвати више лучких базена, односно више издвојених саобраћајно-технолошких целина (терминала) специјализованих за претовар одређене врсте робе на територији једне катастарске општине.

Лучко подручје луке обухвата подручје граничног прелаза које се утврђује у складу са одредбама закона којим се уређује заштита државне границе.

Прописом из става 1. овог члана утврђују се катастарске парцеле које чине лучко подручје одређене луке, односно пристаништа, односно терминале унутар лучког подручја , парцеле водног земљишта на којима се установљава право службености за изградњу лучке инфраструктуре, обавеза уписивања забележбе лучког подручја у катастар непокретности, као и обавеза министарства да достави потребну документацију државном правобранилаштву које ће извршити спровођење забележбе лучког подручја.

Агенција има право коришћења на лучком земљишту, као и на лучкој инфраструктури која је у државној својини, осим када су лучко земљиште и лучка инфраструктура дати у концесију.

Право прече куповине из члана 214. став 6. овог закона, као и право коришћења из става 5. овог члана уписују се у катастар непокретности, у складу са законом којим се уређује катастар непокретности.

Изузетно, у односу на катастарске парцеле које чине лучко земљиште у саставу лучког подручја на којима су изграђени објекти лучке инфраструктуре и лучке супраструктуре који су у својини лучких оператера из члана 214. став 3. овог закона, уписаће се право коришћења лучког земљишта у катастар непокретности у корист тих лучких оператера.

Ако је у складу са Стратегијом из члана 8. овог закона министарству поднет предлог за утврђивање новог, односно за проширивање лучког подручја у односу на катастарске парцеле на којима се обављала лучка делатност до дана ступања на снагу овог закона, подносилац предлога дужан је да министарству уз предлог достави претходну анализу основних фактора који утичу на оправданост проглашења новог, односно проширивања постојећег лучког подручја (у даљем тексту: Претходна анализа основних фактора), студију локације и економско-финансијску анализу оправданости проглашења новог, односно проширивања постојећег лучког подручја (у даљем тексту: Економско-финансијска анализа) .

Министарство покреће поступак за утврђивање лучког подручја из става 8. овог члана, ако се документима из става 8. овог члана доказује економска, финансијска, односно тржишна оправданост проширивања лучког подручја и ако су испуњени услови из члана 226а овог закона.

Одредбе ст. 8. и 9. овог члана сходно се примењују и у случају изградње нове луке и пристаништа.

Изузетно, ако је подносилац захтева за проширивање лучког подручја лучки оператер из члана 214. став 5. овог закона, он није дужан да достави документа из става 8. овог члана, за катастарске парцеле на којима је до дана ступања на снагу овог закона обављао лучку делатност.

Изузетно од ст. 1. и 8. овог члана, лучко подручје марине утврђује се ако је то у складу са документима просторног и урбанистичког планирања, као и документима Аутономне покрајине Војводине, односно Привредне коморе Србије, којима се утврђује мрежа марина на међународним, међудржавним и државним водним путевима.

Лучко подручје марине могу да чине целе или делови катастарских парцела.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 92/2016

***Службени гласник РС, број 41/2018

****Службени гласник РС, број 9/2020

*****Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 214б

Катастарске парцеле неизграђеног грађевинског земљишта за које је утврђено да чине лучко подручје у складу са чланом 214a овог закона, постају својина Републике Србије, по спроведеном поступку експропријације, односно административног преноса у складу са законом којим се уређује експропријација.

Овим законом утврђује се јавни интерес за експропријацију неизграђеног грађевинског земљишта, односно административни пренос непокретности за које је утврђено да чине лучко подручје.

Лучки оператери из члана 214. ст. 3. и 5. овог закона који су носиоци права коришћења на катастарским парцелама неизграђеног грађевинског земљишта које чине лучко подручје, а који су наставили са обављањем лучке делатности, стичу право да обављају лучку делатност на овим катастарским парцелама добијањем одобрења за обављање лучке делатности у складу са одредбама овог закона.

Лучки оператер из става 3. овог члана, Агенцији подноси захтев за издавање одобрења за обављање лучке делатности у складу са одредбама овог закона, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Уз захтев из става 4. овог члана, лучки оператер подноси писмо о заинтересованости за обављање лучке делатности, заједно са документацијом из члана 214в овог закона.

Агенција спроводи претходни поступак у коме се утврђује вредност катастарских парцела на којима је лучки оператер из става 3. овог члана уписан у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима као носилац права коришћења, у складу са одредбама закона о експропријацији које се односе на административни пренос.

По спроведеном претходном поступку, Агенција доставља министарству документацију из ст. 5. и 6. овог члана, ради давања сагласности министарства за издавање одобрења за обављање лучке делатности лучком оператеру из става 3. овог члана.

Одобрење се издаје на рок од 30 година, са правом продужења трајања одобрења за додатних 30 година, ако лучки оператер испуњава услове прописане овим законом.

По добијању сагласности из става 7. овог члана, Агенција издаје одобрење за обављање лучке делатности и закључује уговор из члана 216a став 4. овог закона са лучким оператером.

По спроведеном поступку експропријације, односно административног преноса, на катастарским парцелама неизграђеног грађевинског земљишта на којима је уписано право јавне својине у корист Републике Србије као власника, лучки оператер из става 3. овог члана стиче право службености грађења у складу са одредбама члана 218. овог закона.

Висина лучке накнаде за оперативну употребу луке као добра у општој употреби коју лучки оператер из става 3. овог члана плаћа по основу издатог одобрења за обављање лучке делатности, умањује се за износ вредности катастарских парцела одређен у ставу 6. овог члана.

Одобрење за обављање лучке делатности издаје се у року не дужем од 12 месеци од дана подношења писма о заинтересованости из става 5. овог члана и документације из члана 214в овог закона.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 214в

Претходна анализа основних фактора из члана 214a став 8. овог закона нарочито садржи: анализу потребних количина робе који оправдавају изградњу нове луке или пристаништа, односно проширивање постојеће луке; варијантна решења лучког подручја; врсте лучких делатности и потребне лучке инфраструктуре и супраструктуре за које се планира давање одобрења, односно лучке концесије; анализу постојеће и потребне друмске и железничке инфраструктуре која ће омогућити несметано обављање лучке делатности и начин обезбеђивања ове инфраструктуре; процену утицаја на животну средину.

Студија локације из члана 214a став 8. овог закона нарочито садржи: анализу постојећих и прогнозу робних токова у залеђу луке или пристаништа за коју се ради студија; просторну оправданост за варијантна решења лучког подручја из претходне анализе основних фактора; планирани начин коришћења земљишта у саставу планираног лучког подручја; геолошке-геотехничке карактеристике терена са аспекта утврђивања оправданости изградње нове луке или пристаништа, односно проширивања постојеће луке.

Економско-финансијска анализа из члана 214a став 8. овог закона нарочито садржи: анализу трошкова и користи (cost-benefit анализу); економску, односно тржишну оправданост за изградњу нове луке или пристаништа, односно за проширивање постојеће луке; процену очекиваних привредних и социјалних користи од изградње нове луке или пристаништа, односно проширења постојеће луке као и могуће комерцијалне ризике; планиране износе трошкова и предлоге начина финансирања изградње и развоја луке или пристаништа, односно проширивања постојеће луке.

Документа из ст. 1–3. овог члана усклађују се са документима просторног и урбанистичког планирања и плановима управљања водним режимом.

Документа из ст. 1–3. овог члана израђује привредно друштво, друго правно лице, односно предузетник који су уписани у одговарајући уписник за израду техничке документације.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Лучке делатности

Члан 215.

Лучке делатности обухватају лучке услуге и остале привредне делатности које се обављају у луци, односно пристаништу.

Лучка делатност се може обављати само унутар лучког подручја, осим у случају привремених претоварних места снабдевања бродова погонским горивом, као и у сврху спасавања, или из разлога безбедности пловидбе.

Лучке услуге су:

1) наутичке услуге: привезивање и одвезивање пловила, пилотажа, боксажа, прихват и опслуживање пловила на сидришту, снабдевање пловила, посаде и путника;

2) транспортне услуге: укрцавање, искрцавање, прекрцавање, пренос и слагање терета, складиштење, депоновање и транспортне операције у зависности од врсте терета, припрема и обједињавање терета за транспорт, услуге прихвата и отпреме путника.

Остале привредне делатности у луци укључују дистрибуцију и логистику терета, дораду и оплемењивање робе као и индустријске производне делатности, а све у циљу потпуније искоришћености лучких капацитета.

Луке од међународног значаја морају бити опремљене пријемним станицама.

Пријемне станице морају да буду опремљене прирубницама за преузимање каљужне и санитарне отпадне воде у складу са важећим европским стандардом, као и судовима за пријем отпадног уља, отпадног мазива и смећа.

Лучка делатност снабдевања бродова погонским горивом, осим у лукама, може да се обавља на територији јединице локалне самоуправе на којој је утврђено подручје граничног прелаза за међународни речни саобраћај у складу са одредбама закона којим се уређује заштита државне границе, под условом да се обавља на локацији чија је намена за обављање ове лучке делатности у складу са документима просторног и урбанистичког планирања.

На правни режим земљишта на коме се обавља лучка делатност снабдевања бродова погонским горивом примењују се одредбе члана 214. и члана 214а став 5. овог закона, док се на стицање права на обављање ове лучке делатности примењују одредбе чл. 216–227. овог закона.

*Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 216.

Лучки оператер обавља лучку делатност на основу одобрења за обављање лучке делатности или лучке концесије.

Правна лица која нису стекла статус лучког оператера у складу са одредбама овог закона не могу да пружају лучке услуге лучким корисницима.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 216а

Одобрење за обављање лучке делатности издаје Агенција ако је процењена вредност лучке услуге, односно изградње лучких грађевина и објеката мања од 5.186.000 евра у динарској противвредности.

У складу са ставом 1. овог члана, одобрење за обављање лучке делатности нарочито се издаје за обављање следећих лучких делатности, и то:

1) снабдевање бродова погонским горивом;

2) укрцавање и искрцавање робе и путника;

3) багеровање у оквиру лучке акваторије или на приступном пловном путу до луке;

4) управљање сидриштем у саставу лучког подручја;

5) прихват отпада, смећа, санитарних отпада и каљужних вода са пловила;

6) лучке боксаже.

Одобрење за обављање лучке делатности могу да добију правна лица која су регистрована за обављање једне или више лучких делатности и која имају стручно оспособљено особље, техничко-технолошку опремљеност, способност континуираног обављања делатности за које су регистроване (у даљем тексту: лучки оператер).

На основу добијеног одобрења лучки оператер и Агенција закључују уговор о обављању лучке делатности.

Уговор о обављању лучке делатности мора да буде закључен као извршна исправа у складу са одредбама закона којим се уређује извршни поступак и закона којим се уређује јавно бележништво.

Ако је одобрење издато ради обављања лучке делатности претовара и складиштења нафте, деривата нафте, утечњеног нафтног гаса, утечњеног природног гаса, односно трговину погонског горива за бродове у складу са законом којим се уређује енергетика, лучки оператер је дужан да у поступку издавања грађевинске дозволе претходно прибави енергетску дозволу, као и да у року од 60 дана од дана завршетка градње лучке инфраструктуре и лучке супраструктуре добије лиценцу за обављање енергетске делатности у складу са условима прописаним одредбама закона којим се уређује енергетика.

Одобрење из става 6. овог члана прилаже се уз захтев за добијање лиценце за обављање енергетске делатности који се подноси органу надлежном за издавање ове лиценце у складу са законом којим се уређује енергетика.

Изузетно од ст. 1. и 3. овог члана, када се утврди економско-финансијска оправданост за истовремено спровођење пројеката развоја више појединачних терминала у лукама за које нису обезбеђена средства у буџету за изградњу, министарство може да покрене поступак за оснивање друштва за посебне намене у складу са одредбама закона којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије у делу којим се уређује институционално јавно-приватно партнерство, у коме се за приватног партнера може изабрати алтернативни инвестициони фонд основан у складу са законом којим се уређују алтернативни инвестициони фондови.

Друштво за посебне намене из става 8. овог члана врши права и обавезе инвеститора на изградњи лучке инфраструктуре и супраструктуре у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, као и права и обавезе лучког оператера у складу са одредбама овог закона, на основу одобрења које издаје Агенција након спроведеног поступка за избор приватног партнера у друштву за посебне намене.

Алтернативни инвестициони фонд из става 8. овог члана оснива се као затворени алтернативни инвестициони фонд са јавном понудом који има својство правног лица са или без интерног управљања.

Против решења којим се издаје, односно не издаје одобрење за обављање лучке делатности може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема решења о којој у другом степену решава министар.

Лучки оператер који има одобрење за обављање лучке делатности дужан је да води евиденцију о пословању које се односи на лучку делатност, укључујући податке о приходима и расходима, средствима и обавезама, као и друге пословне податке, који се односе на обављање лучке делатности.

Лучки оператер је дужан да током пословне године води евиденцију о пословању које се односи на лучку делатност, на основу веродостојних рачуноводствених исправа.

Министар прописује врсте података, методологију и начин приказивања резултата пословања који су везани за лучко пословање, као и рокове за извештавање.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 41/2018

***Службени гласник РС, број 9/2020

****Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 217.

Лучки оператер који је у процесу приватизације, односно својинске трансформације стекао право својине на целини или одређеном делу лучке супраструктуре или лучке инфраструктуре, која се налази на лучком подручју луке, односно пристаништа, а што се утврђује на основу уговора о приватизацији, односно увидом у одговарајућу документацију из поступка којим је спроведен процес својинске трансформације и увидом у земљишне књиге, односно катастар непокретности, као и лучки оператер из члана 214. став 5. овог закона, може да обавља лучку делатност и без одобрења из члана 216. овог закона.

Одредбе става 1. овог члана не примењују се на лучке оператере који су поступке приватизације, на основу којих су стекли право својине на деловима лучке инфраструктуре, започели после 4. јуна 2003. године, а што се утврђује увидом у документацију из поступка приватизације.

Одредбе овог закона којима се прописују правила за одузимање одобрења, односно стеченог права за обављање лучке делатности, примењују се и на лучке оператере из става 1. овог члана, изузев одредби из члана 223. став 1. тачка 1) овог закона.

Ако Агенција донесе одлуку о привременој забрани обављања лучке делатности лучком оператеру из става 1. овог члана из разлога прописаних у чл. 224. и 225. овог закона, лучки оператер задржава право својине на објектима лучке супраструктуре или инфраструктуре и има право да исте прода, понуди носиоцу јавне својине из члана 214. став 1. овог закона да исте откупи по тржишној цени или да објекте да у закуп.

Уколико лучки оператер коме је изречена привремена забрана обављања лучке делатности не поступи ни на један од начина предвиђених у ставу 4. овог члана Агенција ће, након истека рока који остави оператеру да поступи у складу са одредбама става 4. овог члана, у његово име и за његов рачун дати објекте лучке супраструктуре и/или инфраструктуре на коришћење путем закупа оператерима који имају одобрење за рад у луци или другим оператерима на начин предвиђен овим законом.

Лучки оператери из става 1. овог члана дужни су да поднесу захтев за упис у уписник лучких оператера из члана 226. овог закона.

Упис из става 6. овог члана врши се на основу решења које Агенција доноси у управном поступку.

Против решења из става 7. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема решења о којој у другом степену решава министар.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 92/2016

***Службени гласник РС, број 41/2018

****Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 218.

Одобрење за обављање лучке делатности може се дати са правом закупа изграђене лучке инфраструктуре и супраструктуре на којима Агенција има право коришћења и без тог права, као и са правом службености грађења објеката лучке инфраструктуре и/или супраструктуре на лучком земљишту или без тог права.

Право службености грађења из става 1. овог члана је ограничено стварно право на лучком земљишту које се оснива у сврху грађења лучке инфраструктуре, односно лучке супраструктуре и које овлашћује лучког оператера да на лучком земљишту има властити објекат лучке инфраструктуре и/или лучке супраструктуре, а носилац јавне својине на лучком земљишту дужан је то да трпи.

Лучки оператер који је носилац права службености грађења је власник објекта лучке инфраструктуре и/или лучке супраструктуре која је припадност тог његовог права, а у погледу лучког земљишта које је оптерећено правом службености грађења има овлашћења и дужности плодоуживаоца. Свака одредба уговора о обављању лучке делатности и другог акта супротна овој одредби је ништава.

Ако се одобрење даје са правом службености грађења, накнада коју је лучки оператер дужан да плаћа као носилац права службености грађења саставни је део накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби.

Промена садржаја права службености грађења допуштена је само у споразуму са Агенцијом.

Лучки оператер као носилац права службености грађења може засновати заложно право на основаном праву службености грађења, на рок одређен у одобрењу из члана 216. став 1. овог закона.

Лучки оператер као носилац права службености грађења може да пренесе основано право службености грађења на друго лице пре истека рока на које је издато одобрење из члана 216. став 1. овог закона, уз обавезу претходног закључивања уговора између лица на које се жели пренети право службености грађења и Агенције на који Републичка дирекција за имовину Републике Србије даје сагласност.

Право службености грађења се стиче двоструким уписом у катастру непокретности, и то његовим уписом као терета на земљишту које оптерећује и његовим уписом као посебне непокретности у за то новооснованом улошку када за то буду испуњени услови прописани законом којим се уређује катастар непокретности.

Упис права службености грађења у катастар непокретности спроводи се на основу уговора из члана 216а став 4. овог закона  .

Право службености грађења престаје истеком уговореног рока на који је издато одобрење, споразумом, одрицањем лучког оператера и испуњавањем уговореног раскидног услова.

Право службености грађења уписано у катастар непокретности престаје брисањем из катастра непокретности, из разлога наведених у ставу 10. овог члана.

Ако се одобрење за обављање лучке делатности даје са правом закупа изграђене лучке инфраструктуре и супраструктуре, односно са правом службености грађења објеката лучке инфраструктуре и/или супраструктуре на лучком земљишту, уговори о закупу, односно заснивању права службености грађења су саставни део уговора из члана 216а став 4. овог закона.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 41/2018

***Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 218а

У уговору о заснивању права службености грађења који је саставни део уговора из члана 216а став 4. овог закона мора да буде назначено да изградња у роковима који се утврде одобрењем за обављање лучке делатности и који морају да буду фиксни, представља битан елемент уговора, односно да ће се уговор сматрати раскинутим по сили закона ако се изградња не изврши у уговореним роковима, без обавезе Агенције да лучком оператеру као носиоцу права службености грађења накнади вредност радова.

Ако се на основу права службености грађења не изгради објекат лучке инфраструктуре и/или лучке супраструктуре у уговореном року, Агенција може да захтева да се оно укине.

Уговор из става 1. овог члана мора да садржи одредбу којом лучки оператер као носилац права службености грађења дозвољава Агенцији да без његовог даљег одобрења изврши брисање права службености грађења и којим дозвољава да се основано право службености грађења укине у случају неизвршавања уговорних обавеза у роковима и на начин одређен уговором.

Сa престанком права службености грађења лучки оператер губи право својине на објекту лучке инфраструктуре и/или лучке супраструктуре који је правом службености грађења био од лучког земљишта правно одвојен и постаје припадност лучког земљишта.

Уговор из става 1. овог члана мора да садржи одредбу да након истека рока на које је основано право службености грађења, Републици Србији прелази право својине на објекту лучке инфраструктуре и/или лучке супраструктуре, слободном од било каквих терета, лица и ствари, без обавезе накнаде тржишне вредности изграђених објеката лучком оператеру као носиоцу права службености грађења.

Улагањем у објекте и грађевине лучке инфраструктуре не мења се облик својине како је утврђен у члану 214. став 1. овог закона.

Права и обавезе везане за одобрење из члана 216. став 1. овог закона Агенција и лучки оператер утврђују уговором из члана 216а став 4. овог закона.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 41/2018

***Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 219.

Одобрењем се одређује лучка делатност, као и катастарске парцеле које чине лучко земљиште у саставу лучког подручја на којима лучки оператер обавља своју делатност и утврђују се захтеви у погледу безбедности, редовности, континуитета, врсте и квалитета услуга, обавеза поштовања лучких тарифа, плаћања накнада и накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби, као и рок на који се одобрење издаје.

Одобрење из става 1. овог члана, које се издаје за рад лучким оператерима у лукама може се издати најдуже са роком трајања од 25 година. Рок важења датог одобрења зависи од врсте лучке делатности за које се одобрење тражи као и инвестиција у инфраструктурне и/или супраструктурне објекте које лучки оператер има намеру да изгради.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 220.

Одобрење за обављање лучких делатности даје се на основу претходно спроведеног поступка за јавно прикупљање понуда.

О јавном прикупљању понуда одлуку доноси Агенција након што је претходно, на основу прикупљених писама о намерама или на други начин, утврдила потенцијалне кориснике за одређене лучке услуге или за коришћење простора у луци, односно пристаништу.

Ако се одобрење из става 1. овог члана даје са правом закупа изграђене лучке инфраструктуре и супраструктуре на којима Агенција има право коришћења, односно са правом службености грађења лучке инфраструктуре и супраструктуре на лучком земљишту, пре доношења одлуке о јавном прикупљању понуда Агенција мора претходно да прибави сагласност Републичке дирекције за имовину Републике Србије за давање у закуп изграђене лучке инфраструктуре и супраструктуре, односно лучког земљишта, у складу са одредбама закона којим се уређује јавна својина, односно сагласност за давање права службености грађења лучке инфраструктуре и супраструктуре на лучком земљишту.

Одлука о јавном прикупљању понуда садржи:

1) врсту лучке делатности и/или катастарске парцеле које чине лучко земљиште у саставу лучког подручја на којима ће се обављати та врста лучке делатности;

2) минимални очекивани износ накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби;

3) максимални рок на који се даје одобрење;

4) рок за јавно прикупљање понуда;

5) датум и место јавног отварања понуда;

6) услове и критеријуме за избор најбоље понуде;

7) друге податке којима се доказује испуњеност услова и критеријума за добијање одобрења.

Одлука о јавном прикупљању понуда објављује се у средствима јавног информисања.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 221.

Подносилац понуде из члана 220. став 1. овог закона поред доказа да испуњава услове из члана 216a став 3. овог закона, мора да достави и:

1) план и програм делатности за период за које се тражи одобрење;

2) студију економске оправданости за инвестиције које намерава да изврши с посебним освртом на утицај који инвестиција има на атрактивност луке, односно пристаништа, повећање промета и прихода луке, односно пристаништа.

Агенција прописује обавезну садржину докумената из става 1. овог члана.

Критеријуми на којима Агенција заснива избор најповољније понуде су:

1) у случају економски најповољније понуде са становишта Агенције, критеријуми везани за предмет одобрења, и то: предложена техничко-технолошка решења, функционалне и еколошке карактеристике понуде, висина накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби, квалитет у пружању лучких услуга, рокови за почетак пружања лучке услуге, остварени резултати у претоварној, односно другој лучкој делатности понуђача у последње три обрачунске године од дана покретања поступка за јавно прикупљање понуда, оперативни трошкови, економичност и др; или

2) највиша понуђена висина накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби.

Када се најповољнија понуда бира на основу критеријума економски најповољније понуде, Агенција у одлуци о јавном прикупљању понуда наводи све елементе критеријума за избор понуде чију примену предвиђа у односу на значај који им даје одређивањем низа максималних вредности у одговарајућем распону или, ако то из оправданих разлога није могуће, по значају од најважнијег према мање важном.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 222.

Пре издавања одобрења Агенција ће утврдити да подносилац понуде уредно извршава све финансијске обавезе према Републици Србији, да против њега није покренут стечајни поступак или поступак ликвидације, као и да против одговорних лица није донета правоснажна осуђујућа пресуда за дела из области привредног криминала, кривична дела против здравља људи, кривична дела против живота и тела, као и кривична дела против јавног реда и мира, за која је запрећена казна затвора од пет година или тежа казна.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 223.

Одобрење за обављање лучке делатности из члана 216. овог закона престаје:

1) истеком времена на које је дато;

2) брисањем правног лица – лучког оператера из регистра привредних субјеката;

3) одузимањем одобрења од стране Агенције;

4) споразумним раскидом.

Одлуку о престанку одобрења доноси Агенција.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 224.

Одобрење за обављање лучке делатности, односно уговор о обављању лучке делатности из члана 216а став 3. овог закона, сматра се раскинутим због неиспуњења уговорних обавеза ако, ни у накнадно остављеном року за отклањање недостатака, лучки оператер не отклони следеће недостатке:

1) се не придржава лучке тарифе коју је утврдила Агенција;

2) не поштује одредбе о реду у луци;

3) не придржава се утврђеног плана и програма пословања;

4) ако корисник одобрења обавља лучку делатност која није обухваћена одобрењем;

5) ако корисник одобрења није започео са обављањем лучке делатности у року одређеном у одобрењу.

У случајевима из става 1. овог члана Агенција ће пре одузимања одобрења упозорити лучког оператера и позвати га да се писмено изјасни о разлозима непоштовања одредби одобрења и правила лучког пословања, након чега одређује рок за отклањање недостатка, а ако лучки оператер не поступи у року који је одредила Агенција, Агенција ће одузети одобрење.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 225.

Агенција ће одлуку о одузимању одобрења лучком оператеру донети без претходног позивања лучког оператера да поступи у складу са чланом 224. став 2. у следећим случајевима:

1) ако лучки оператер примењује дискриминационе мере према лучким корисницима;

2) ако је лучки оператер престао да обавља делатност за коју је добио одобрење;

3) ако лучки оператер не плаћа или неуредно плаћа накнаду из члана 229. став 1. тачка 4) овог закона.

Одузимањем одобрења из става 1. овог члана, уговор о обављању лучке делатности из члана 216а став 3. овог закона сматра се раскинутим.

Под дискриминацијом из става 1. тачка 1) овог члана не подразумева се претовар само одређене врсте робе на начин и под условима који су предвиђени уговором из члана 216а став 4. овог закона.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 225а

Одобрење је непреносиво.

Одобрење се прибавља и у случају статусне промене код лучког оператера – имаоца одобрења, као и у случајевима куповине имовине привредног друштва – лучког оператера у стечају или извршном поступку, односно промене власништва капитала и имовине правних лица која послују друштвеним и јавним капиталом једним од прописаних модела и метода приватизације.

Пре спровођења промене из става 2. овог члана, лучки оператер дужан је да поступи у складу са чланом 214. став 5. овог закона.

Лучки оператер – ималац одобрења дужан је да у случају статусне промене из става 2. овог члана истовремено са објављивањем нацрта уговора, односно одлуке о статусној промени у складу са законом којим се уређују привредна друштва, као и пре окончања поступка стечаја, извршног поступка или поступка приватизације, о започињању такве промене обавести Агенцију.

Лучки оператер који по извршеној  промени настави са обављањем лучке делатности, дужан је да поднесе захтев за издавање, односно измену одобрења у року од 30 дана од дана регистрације промене, а правно лице које престаје са обављањем лучке делатности, у истом року, захтев за укидање одобрења.

Лучки оператер из става 4. овог члана мора да испуњава услове за лучког оператера прописане чланом 216а став 3. овог закона.

У случају испуњености услова из става 6. овог члана, Агенција издаје одобрење у управном поступку уз плаћање накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби, сразмерно року важења издатог одобрења.

Одобрење из става 7. овог члана издаје се са роком важења одобрења који се одређује према истеку важења одобрења правног лица које престаје са обављањем лучке делатности.

Против одобрења из става 7. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема одобрења о којој у другом степену решава министар.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 92/2016

***Службени гласник РС, број 41/2018

****Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 225б

Лучки оператер из члана 214. ст. 3. и 5. овог закона, стечена права и обавезе из члана 214. став 3, члана 217. и члана 230. став 1. овог закона може да уступи трећем лицу (у даљем тексту: пријемник), под условима прописаним овим законом, законом којим се уређују облигациони односи, односно законом којим се уређују привредна друштва, по претходно прибављеној сагласности Агенције.

Пре уступања из става 1. овог члана, лучки оператер дужан је да поступи у складу са чланом 214. став 6. овог закона.

Пријемник може бити само правно лице које испуњава услове за лучког оператера прописане чланом 216а став 3. овог закона.

Након добијања сагласности из става 1. овог члана пријемник је дужан да поднесе захтев за добијање одобрења за обављање лучке делатности у року од 30 дана од дана закључивања правног посла на основу кога је ступио у права и обавезе уступиоца.

Одобрење из става 4. овог члана издаје се у управном поступку без плаћања накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби.

Против одобрења из става 4. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема одобрења о којој у другом степену решава министар.

Одобрење из става 4. овог члана се издаје најдуже на 20 година.

По истеку рока на који је издато одобрење, на пријемника се не примењују одредбе  члана 217. и члана 230. став 1. овог закона.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 92/2016

***Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 226.

Агенција је дужна да води уписник лучких оператера којима је издато одобрење.

Агенција прописује садржај и начин вођења уписника из става 1. овог члана.

Члан 226а

Министарство ће ограничити број лучких оператера који могу да пружају одређену лучку услугу у једној луци у складу са одредбама овог закона, ако:

1) нема расположивог лучког земљишта у саставу лучког подручја на коме се може обављати лучка услуга, под условом да је лучко земљиште неопходно за пружање лучке услуге и ако Стратегијом из члана 8. овог закона није предвиђено проширивање лучког подручја у конкретној луци;

2) непостојање ограничења може да утиче на безбедан рад и заштиту животне средине у оквиру лучког подручја;

3) физичке карактеристике лучке инфраструктуре или начин обављања саобраћаја унутар луке онемогућавају рад више лучких оператера унутар лучког подручја;

4) укупни тржишни захтеви за претоваром одређене врсте терета у једној луци нису најмање двоструко већи од МНР у тој луци, при чему ће се сматрати да је МНР испуњен ако интерна стопа повраћаја (IRR) лучког оператера износи најмање 12%, односно у случају давања лучке концесије, ако стопа повраћаја уложених средстава (ROCI) износи најмање 12%.

*Службени гласник РС, број 9/2020

Концесије

Члан 227.

Лучке концесије из члана 216. овог закона на основу којих лучки оператер може да обавља лучку делатност у лукама и пристаништима могу да буду:

1) лучка концесија за услуге са правом на експлоатацију конкретне услуге, када се концесија даје за обављање лучке услуге;

2) лучка концесија за јавне радове са правом на комерцијално коришћење изведених радова, када се концесија даје за изградњу лучких грађевина и објеката.

Министарство је дужно да покрене поступак давања концесије ако је вредност лучке концесије из става 1. овог члана једнака или већа од 5.186.000 евра у динарској противвредности.

Вредност лучке концесије представља укупан промет концесионара који ће остварити током трајања уговора о лучкој концесији, без пореза на додату вредност, према процени вредности коју врши министарство у тренутку покретања поступка за давање лучке концесије, с обзиром на јавне радове, односно лучке услуге који су предмет лучке концесије, као и вредност свих добара и услуга који су неопходни за извођење тих јавних радова, односно лучких услуга.

Министарство је дужно да поред процењене вредности у одлуци о покретању поступка доделе лучке концесије посебно наведе вредност материјала, добара и услуга које сама обезбеђује.

Приликом одређивања процењене вредности лучке концесије министарство нарочито узима у обзир: приходе које ће концесионар остварити по основу наплате лучких такси и накнада; приход од продаје било које имовине која је предмет лучке концесије а која може да буде продата у складу са одредбама овог закона; вредност додељених средстава (grants) или било коју другу финансијску погодност од трећих лица за извршење концесије; вредност робе и услуга које је министарство ставило на располагање концесионару под условом да су оне неопходне за извођење радова или пружање услуга.

На поступак давања лучке концесије из става 1. овог члана примењује се закон којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије, као и прописи којима су уређене јавне набавке.

Ако су предмет концесије истовремено обављање лучке услуге и изградња лучких грађевина и објеката, на поступак давања лучке концесије примењују се одредбе овог закона и закона којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије.

Изузетно од члана 227а овог закона, ако су предмет концесије истовремено обављање лучке услуге и изградња лучких грађевина и објеката, рок на који се даје лучка концесија одређује се у складу са законом којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије.

Лучкe концесијe из става 1. овог члана даје министарство у складу са одредбама овог закона, закона којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије и прописа којима се уређују јавне набавке.

Правна заштита у поступку давања лучких концесија уређених овим законом врши се у складу са законом којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије и прописа којима су уређене јавне набавке.

Поред начела прописаних законом којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије, министарство је дужно да приликом спровођења поступка давања лучких концесија у односу на сва правна лица поштује начела слободе кретања робе и слободе пословног настањивања.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 227а

Рок на који се дају лучке концесије из члана 227. овог закона зависи од врсте лучке концесије, а најдуже:

1) концесије за услуге, када се концесија даје за обављање лучке услуге:

(1) за наутичке услуге до пет година,

(2) за транспортне услуге до 15 година.

2) концесије за јавне радове, када се концесија даје за изградњу лучких грађевина и објеката, према моделу јавно-приватног партнерства са елементима концесије – до 30 година.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 227б

Министарство усваја средњорочни (трогодишњи) план давања лучких концесија у којем се наводе лучка подручја у којима се планира давање лучке концесије у складу са Стратегијом из члана 8. овог закона, лучке грађевине и објекти који ће се градити, односно делатности које ће се обављати на основу лучке концесије, планирани приходи и расходи од лучких концесија, процена очекиване привредне користи од планираних лучких концесија, као и друге елементе који су од значаја за ефикасно спровођење лучких концесија.

Министарство је дужно да на захтев министарства надлежног за послове привреде и министарства надлежног за послове финансија достави средњорочни план из става 1. овог члана са јасно исказаним процењеним економским ефектима спровођења планираних уговора о концесијама.

Поред средњорочног плана из става 1. овог члана министарство је дужно да пре истека текуће календарске године усвоји годишњи план давања лучких концесија за следећу календарску годину.

Министарство покреће поступак за давање лучких концесија из члана 227. овог закона ако су испуњени услови прописани одредбама члана 227. овог закона и ако је то у складу са Стратегијом из члана 8. овог закона, документима из члана 214в овог закона и плановима из ст. 1. и 3. овог члана.

Изузетно, министарство може да покрене поступак за давање лучких концесија из члана 227. овог закона, на предлог заинтересованог лица за реализацију одређене лучке концесије које достави министарству писмо о намерама, под условом да се тај предлог не односи на давање концесије за обављање лучке услуге, односно концесије за изградњу лучких грађевина и објеката, за које је покренут поступак доделе уговора о концесији или објављен јавни позив.

Заинтересовано лице из става 5. овог члана доставља министарству Извештај о пројекту (Project Report) који садржи нацрт претходне студије оправданости са генералним пројектом, односно Нацрт студије оправданости са идејним пројектом, у зависности од тога да ли се на основу планског документа могу издати локацијски услови.

На извештај о пројекту министарство даје сагласност.

Извештај о пројекту на који је министарство дало сагласност постаје саставни део уговора о лучкој концесији приликом његовог закључивања.

На поступак за давање лучких концесија на предлог заинтересованих лица за реализацију одређене лучке концесије примењује се закон којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 41/2018

***Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 227в

Mинистарство покреће поступак за давање лучких концесија из члана 227. овог закона припремом предлога за доношење концесионог акта који доставља Комисији за јавно-приватно партнерство која је основана у складу са законом којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије, ради давања мишљења и оцене да ли конкретни пројекат може да се реализује у форми јавно-приватног партнерства са елементима концесије.

Пре сачињавања предлога за доношење концесионог акта из става 1. овог члана министарство именује стручни тим који пружа стручну помоћ министарству при припреми анализе пројекта, као и студије оправданости давања концесије приликом чије израде посебно узима у обзир јавни интерес и која нарочито садржи економске, финансијске, социјалне показатеље, услове рада, процену утицаја концесионе делатности на животну средину.

Поред послова из става 2. овог члана, стручни тим пружа стручну помоћ министарству при припреми и изради услова и конкурсне документације, правила и услова за оцену понуђача и примљених понуда, критеријума за избор понуде, као и друге послове у складу са законом којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије.

Предлог за доношење концесионог акта из става 2. овог члана мора да садржи елементе у складу са законом којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије.

Предлог за доношење концесионог акта министарство доставља Влади ради усвајања.

По усвајању предлога за доношење концесионог акта од стране Владе, предложени концесиони акт постаје концесиони акт.

По доношењу концесионог акта министарство покреће поступак давања концесија из члана 227. овог закона, објављивањем јавног позива у складу са законом којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 227г

За давање концесије за услуге, када се концесија даје за обављање лучке услуге, поступак избора приватног партнера спроводи се у складу са законом којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије.

За давање концесије за јавне радове, када се концесија даје за изградњу лучких грађевина и објеката поступак избора приватног партнера спроводи се у складу са прописима којима се уређују јавне набавке.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 227д

Поред услова које приватни партнер, учесник у поступку доделе лучких концесија из члана 227. овог закона, мора да испуњава у складу са законом којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије, мора да достави следећу документацију:

1) доказ да је регистрован за обављање лучке делатности код домаћег или страног надлежног органа;

2) доказ да може да обезбеди стручно оспособљено особље и финансијску способност (солвентност) у складу са обимом и врстом лучких услуга, односно јавних радова за које тражи концесију;

3) рок на који тражи концесију у складу са чланом 227а овог закона;

4) банкарску гаранцију за озбиљност понуде на основу које банка потврђује да је спремна да прати концесионара у финансирању изградње лучких грађевина и објеката, односно објеката за пружање лучких услуга, са навођењем назива и врсте лучких грађевина и објеката на који се изјава односи, локације лучких грађевина и објеката и износа инвестиције за изградњу лучких грађевина и објеката;

5) план и програм рада за раздобље за које се даје концесија;

6) анализу економске оправданости;

7) студију испуњавања технолошких и безбедносних услова за луку;

8) предложени износ концесионе накнаде која мора да буде виша или једнака као основица за концесију.

На банкарску гаранцију за озбиљност понуде из става 1. тачка 4) овог члана, примењује се закон којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 227ђ

Критеријум на коме министарство заснива избор најповољније понуде су:

1) у случају економски најповољније понуде са становишта министарства, критеријуми везани за предмет концесије, и то: предложена техничко-технолошка решења, функционалне и еколошке карактеристике понуде, висина концесионе накнаде, предложени износ лучких такси према крајњим корисницима, квалитет у пружању лучких услуга, односно изградњи лучких грађевина и објеката, одржавање након изградње, рокови за почетак пружања лучке услуге, односно завршетка радова на изградњи лучких грађевина и објеката, остварени резултати у претоварној, односно другој лучкој делатности приватног партнера у последње три обрачунске године од дана покретања поступка за давање концесије, оперативни трошкови, економичност и др.; или

2) највиша понуђена концесиона накнада.

Када се најповољнија понуда бира на основу критеријума економски најповољније понуде, министарство у конкурсној документацији наводи све елементе критеријума за избор понуде чију примену предвиђа у односу на значај који им даје одређивањем низа максималних вредности у одговарајућем распону или, ако то из оправданих разлога није могуће, по значају од најважнијег према мање важном.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 227е

Након спроведеног поступка јавног позива министарство доноси одлуку о избору понуде за коју ће понудити потписивање јавног уговора о концесији (у даљем тексту: уговор о лучкој концесији) у складу са законом којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије.

Садржина уговора о лучкој концесији мора да буде у складу са законом којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије.

Министарство је дужно да Влади достави коначан нацрт уговора о лучкој концесији, укључујући прилоге који чине његов саставни део, ради давања сагласности.

Уговор о лучкој концесији се закључује након добијања сагласности Владе.

Пре закључења уговора о лучкој концесији концесионар је дужан да министарству достави доказ да је регистрован у Републици Србији за обављање лучке делатности.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 227ж

Концесиона накнада за лучке концесије из члана 227. овог закона састоји се од сталног и варијабилног дела.

Стални део концесионе накнаде из става 1. овог члана плаћа се по основу коришћења лучког подручја на годишњем нивоу у висини и на начин који ће се одредити према економској профитабилности коришћења лука која се доказује студијом оправданости давања концесије и проценом утицаја концесионе делатности на животну средину.

Брисан је ранији став 3. (види члан 23. Закона - 9/2020-13)

Варијабилни део концесионе накнаде из става 1. овог члана плаћа се у зависности од остварене пословне активности концесионара у проценту од оствареног прихода.

Уговором о лучкој концесији може се одредити промена висине концесионе накнаде из става 1. овог члана у одређеном временском периоду, за време трајања уговора о лучкој концесији, што је неопходно назначити у конкурсној документацији и уговору.

Концесиона накнада из става 1. овог члана је приход буџета Републике Србије .

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 227з

За давање концесије за јавне радове, када се концесија даје за изградњу лучких грађевина и објеката, министарство може, без спровођења новог поступка давања концесије, концесионару који обавља те радове доделити додатне радове који нису били укључени у почетно разматрани пројекат концесије или у основни уговор о лучкој концесији, а који су због непредвиђених околности постали неопходни за извођење радова, у складу са одговарајућим одредбама прописа којима се уређују јавне набавке.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 227и

Министарство ће најмање једном годишње затражити периодичне извештаје од концесионара о његовом раду, активностима и испуњењу обавеза у складу са уговором о лучкој концесији и о томе обавестити министарство надлежно за послове финансија .

Министарство ће благовремено и у писаном облику обавестити министарство надлежно за послове финансија, о свим уоченим неправилностима у извршавању уговора о лучкој концесији од стране концесионара, као и предузетим мерама, најкасније у року од 30 дана од дана уочене неправилности, односно предузете мере.

Концесионар је дужан да поступи по захтеву министарства или министарства надлежног за послове финансија ако се од њега тражи потврда о извршавању преузетих уговорних обавеза или други битни подаци о поштовању уговора о лучкој концесији у року од 30 дана од дана пријема захтева.

У случају непоступања по захтеву из става 3. овог члана, министарство је дужно да предузме све правне радње у складу са својим овлашћењима и одредбама уговора о лучкој концесији.

На подношење периодичних извештаја и обавештења из ст. 1. и 2. овог члана, поступање концесионара по захтеву министарства или министарства надлежног за послове финансија из ст. 3. и 4. овог члана, као и престанак концесија из члана 227. овог закона, сходно се примењује закон којим је уређено јавно-приватно партнерство и концесије.

На сва питања која се односе на лучке концесије која нису предмет уређења овог закона, примењују се одредбе закона којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 9/2020

***Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 227ј

Након утврђивања лучког подручја и избора лучког оператера у складу са одредбама овог закона, на изградњу објеката лучке инфраструктуре и лучке супраструктуре примењују се одредбе закона којим се уређује планирање и изградња, закона којим се уређују јавне набавке, закона којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије, као и закона којим се уређује енергетика у односу на терминале за опасни терет у саставу луке, терминале за снабдевање брода погонским горивом и пристаништа за посебне намене за претовар и складиштење нафте, деривата нафте, утечњеног нафтног гаса или утечњеног природног гаса.

На водном земљишту које је обухваћено лучким подручјем установљава се право стварне службености за изградњу лучке инфраструктуре као линијског инфраструктурног објекта у корист Агенције, у складу са законом којим се уређују воде.

Право стварне службености из става 2. овог члана установљава се уговором који се закључује између Агенције и јавног водопривредног предузећа које је надлежно за територију на којој је утврђено лучко подручје.

Право стварне службености из става 2. овог члана установљава се без накнаде.

Изузетно од ст. 2–4. овог члана, ако је лучки оператер добио одобрење за обављање лучке делатности са правом службености грађења из чл. 218. и 218а овог закона, односно ако је добио лучку концесију за јавне радове из члана 227. став 1. тачка 2) овог закона, а издато одобрење, односно лучка концесија обухватају изградњу обале за пристајање пловила (кејски зидови и слично), као и друге објекте лучке инфраструктуре који се налазе на водном земљишту, јавно водопривредно предузеће закључује уговор о закупу водног земљишта непосредном погодбом са тим лучки оператером.

Одредба става 5. овог члана примењује се и на лучке оператере из члана 214. ст. 3. и 5. овог закона.

По истеку рока на који је издато одобрење, односно лучка концесија, примењују се одредбе ст. 2–4. овог члана.

Постављање и употреба бункер понтонске станице, односно бункер станице за снабдевање са возила цистерне, не подлеже обавези добијања грађевинске, односно употребне дозволе у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, већ издавању сведочанства које издаје Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу после извршеног техничког прегледа који обухвата проверу испуњености захтева у односу на противпожарну заштиту, заштиту животне средине, као и друге техничке захтеве за пловила у складу са прописом којим се уређују технички захтеви за статутарну сертификацију бродова унутрашње пловидбе и Европским споразумом о међународном транспорту опасног терета на унутрашњим пловним путевима (у даљем тексту: ADN Споразум), а којим се потврђује да објекат испуњава техничке захтеве за обављање послова бункер понтонска станица, односно бункер станице за снабдевање са возила цистерне.

Постављање и употреба бункер стационарне станице и бункер плутајуће станице подлеже обавези добијања грађевинске, односно употребне дозволе.

Бункер станица за снабдевање бродова горивом мора да испуњава услове прописане ADN Споразумом и прописом којим се уређују технички захтеви у погледу безбедности од пожара и експлозија станица за снабдевање бродова и техничких пловних објеката течним горивом.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 41/2018

***Службени гласник РС, број 52/2021

Накнаде за коришћење лука и пристаништа

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 228.

Финансирање рада Агенције врши се из средстава лучких и пристанишних накнада, поклона (донација), прилога покровитеља, буџета Републике Србије и других прилога и прихода које оствари у складу са законом.

Брисан је ранији став 2. (види члан 25. Закона - 9/2020-13)

Брисан је ранији став 3. (види члан 88. Закона - 18/2015-7)

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 229.

Накнаде за коришћење лука и пристаништа уређене су законом којим се уређују накнаде за коришћење јавних добара, осим накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби која је уређена овим законом.

*Службени гласник РС, број 9/2020

Чл. 229а-229в

Престали су да важе (види члан 278. Закона - 95/2018-267)

Члан 229г

Обвезник плаћања накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби је лучки оператер који користи луку, односно пристаниште као добро у општој употреби на основу одобрења за обављање лучких делатности .

Основица накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа је тржишна вредност лучког земљишта које чини конкретно лучко подручје на дан покретања поступка за јавно прикупљање понуда од стране Агенције коју утврђује министарство надлежно за послове финансија – Пореска управа, коригована за коефицијент који се одређује према положају луке, односно пристаништа на мрежи унутрашњих водних путева Републике Србије и инфраструктурне повезаности са другим видовима транспорта, те намени лучког подручја.

Изузетно, основица накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа за обављање лучке делатности снабдевање бродова погонским горивом која се обавља изван луке у складу са чланом 215. овог закона је тржишна вредност грађевинског земљишта које је одлуком јединице локалне самоуправе из члана 215. овог закона, опредељено за обављање ове лучке делатности на дан покретања поступка за јавно прикупљање понуда од стране Агенције коју утврђује министарство надлежно за послове финансија – Пореска управа, коригована за коефицијент који се одређује према положају бункер станице за снабдевање бродова горивом на мрежи водних путева.

Поред елемената из става 2. овог члана, приликом утврђивања основице узима се у обзир и намена лучког подручја или акваторије луке, као и износ планираних улагања јавног и приватног партнера, односно концесионара и планираног промета по површинској или дужинској мери на лучком подручју.

Износ накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби умањује се највише за 30% ако се лучки оператер у студији економске оправданости коју подноси у оквиру поступка за јавно прикупљање понуда обавеже на инвестицију у развој општих логистичких услуга, услуга интегрисања логистичког ланца или објеката који стварају додатну вредност за луку.

Износ накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби умањује се највише за 50% када се одобрење  даје за изградњу или коришћење терминала за укрцавање или искрцавање утечњеног природног гаса.

Износ накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби која се плаћа за оперативну употребу путничког пристаништа отвореног за међународни саобраћај који је утврђен у складу са ст. 2. и 3. овог члана, умањује се за 80% за прве три године трајања одобрења а по истеку тог рока на годишњем нивоу повећава се сразмерно броју уговореног броја пристајања путничких бродова до пуног износа накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа.

На умањење износа накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби из става 6. овог члана, примењују се одредбе прописа којима се уређује државна помоћ мале вредности (de minimis државна помоћ).

Када лучки оператер из члана 214. ст. 3. и 5. овог закона изврши пренос земљишта на Републику Србију без накнаде, односно када лучки оператер уговором из члана 216а став 4. овог закона преузме обавезу одржавања постојеће лучке инфраструктуре и/или изградње нове лучке инфраструктуре, износ накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби умањиће се сразмерно процењеној тржишној вредности земљишта, односно вредности радова на одржавању и/или изградњи лучке инфраструктуре.

Накнада за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби плаћа се на начин и у роковима који се ближе уређују уговором о обављању лучке делатности који Агенција закључује са лучким оператером који стекне одобрење за обављање лучке делатности након спроведеног поступка за јавно прикупљање понуда.

Агенција на годишњем нивоу одређује и јавно објављује коефицијенте из става 2. овог члана.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 92/2016

***Службени гласник РС, број 41/2018

****Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 229д

Престао је да важи (види члан 278. Закона - 95/2018-267)

Финансијска транспарентност лука

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 229ђ

Агенција одржава редовне консултације са представницима лучких оператера и корисницима лучких услуга који су обвезници лучких накнада у вези са висином лучких накнада и квалитетом пружања услуга које се односе на лучку инфраструктуру.

Консултације из става 1. овог члана се одржавају најмање једном годишње, осим ако током последњих консултација није другачије договорено.

О планираним изменама висине лучких накнада Агенција се претходно консултује са корисницима лучких услуга за које се плаћају лучке накнаде, тако што упућује регистрованим удружењима која заступају интересе корисника лучких услуга предлог измене висине лучких накнада, разлоге због којих се промена предлаже и методологију која се користи при одређивању лучких накнада, најкасније четири месеца пре њиховог ступања на снагу.

Коначна одлука о измени висина лучких накнада доноси се најкасније до 1. новембра текуће године за следећу календарску годину.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 229е

Најкасније седам дана пре редовних консултација из члана 229ђ став 1. овог закона, лучки оператери достављају Агенцији информације о свим елементима на основу којих се утврђује систем обрачуна или висина свих лучких такси.

Информација из става 1. овог члана укључује:

1) списак различитих услуга и расположиве лучке супраструктуре за које се корисницима лучких услуга наплаћује лучка такса;

2) методологију која се користи при одређивању лучких такси;

3) структуру трошкова који се односе на ангажована средства и објекте лучке супраструктуре.

Најкасније 14 дана пре редовних консултација из члана 229ђ став 1. овог закона, корисници лучких услуга достављају Агенцији податке који се односе на:

1) краткорочну и средњорочну прогнозу коришћења лучких услуга у лукама на територији Републике Србије;

2) краткорочну и средњорочну прогнозу састава своје флоте и коришћења лучких услуга у лукама на територији Републике Србије;

3) друге захтеве и потребе у односу на лучке услуге које су пружају или за којом постоји потреба.

Информације из ст. 2. и 3. сматрају се пословном тајном и не достављају се трећим лицима, без писане сагласности власника тих података.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 230.

Престали су да важe ранији ст. 1. и 2. (види члан 278. Закона - 95/2018-267).

Брисан је ранији став 3. (види члан 91. Закона - 18/2015-7)

Лучки оператер из члана 217. став 1. овог закона не плаћа накнаду из члана 229г овог закона.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 231.

Страна и домаћа пловила, страни и домаћи лучки оператери и корисници луке, односно пристаништа изједначени су у погледу обавезе плаћања и висине лучких и пристанишних накнада.

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 232

Престао је да важи (види члан 278. Закона - 95/2018-267)

Лучке и пристанишне таксе

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 233.

Лучки оператери пружају лучке услуге из делатности за коју имају одобрење.

За пружање услуга из своје делатности лучки оператери наплаћују лучке таксе.

Најнижи износ лучких такси утврђује се лучким тарифама за одређене врсте лучких услуга и одређене врсте терета, осим у случају из става 5. овог члана.

У случају давања лучке концесије из члана 227. овог закона, лучком тарифом утврђују се најнижи износи лучких такси и највиши износи лучких накнада које наплаћује концесионар.

Приликом израде документације из члана 227в ст. 2. и 3. овог закона, утврђује се економско-финансијска оправданост утврђивања највишег износа појединачних лучких такси које наплаћује концесионар.

Лучке тарифе доноси  Агенција, уз сагласност министарства и лучких оператера.

У случају давања лучке концесије из члана 227. овог закона, лучке тарифе су саставни део уговора о лучкој концесији.

Лучки оператер није дужан да наплаћује лучке таксе ако пружа услуге за сопствене потребе.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 18/2015

***Службени гласник РС, број 52/2021

2. Пристаништа

Члан 234.

У пристаништу се може обављати мањи број лучких делатности или лучких делатности у мањем обиму, уколико су испуњени прописани услови.

Члан 235.

Лучки оператер обавља делатност у пристаништу на основу одобрења Агенције.

Рок на који се даје одобрење из става 1. овог члана не може бити дужи од 10 година.

Агенција може одузети одобрење из става 1. овог члана, применом чл. 224. и 225. овог закона, уколико се делатности у пристаништу не обављају у складу са одобрењем.

Члан 236.

Пристаниште се може основати и као пристаниште за посебне намене.

Пристаниште за посебне намене је пристаниште које је намењено само за одређену врсту робе и начин искоришћавања (војно пристаниште,  пристаниште за опасне робе, путничко пристаниште, марина и слично).

На оснивање и рад војних пристаништа примењују се одредбе прописа којима се уређује одбрана и Војска Србије.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 92/2016

Члан 237.

Одобрење за обављање делатности у пристаништу за посебне намене може се дати најдуже на десет година.

Агенција издаје одобрење из става 1. овог члана ако је то у складу са усвојеном Стратегијом из члана 8. овог закона, у делу који се односи на луке и пристаништа.

Агенција издаје одобрење за обављање делатности у маринама.

Одобрење за обављање делатности у маринама кроз јавни позив може се дати најдуже на десет година са правом на продужење рока на још десет година.

Против одобрења из ст. 1. и 3. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема одобрења о којој у другом степену решава министар.

Издавање и одузимање одобрења за привезишта за чамце у надлежности је јединице локалне самоуправе на чијој се територији оснива привезиште за чамце.

Одобрења из ст. 3. и 6. овог члана, могу да се издају само за марину, односно привезиште за чамце које је обухваћено прописом и другим општим актом из члана 38. став 2. овог закона.

За издавање одобрења за привезишта за чамце плаћа се локална административна такса чију висину утврђује скупштина јединица локалне самоуправе у складу са законом којим се уређује финансирање локалне самоуправе.

На издавање одобрења за марину, односно привезиште за чамце примењују се одредбе закона којим се уређује управни поступак.

На изградњу марина примењују се одредбе закона којим се уређује планирање и изградња.

За оснивање привезишта за чамце потребно је добити наутичке услове које издаје надлежна лучка капетанија.

Правно лице које управља привезиштем за чамце наплаћује таксe за пружање услуге прихвата и чувања чамаца.

Влада утврђује највише износе такси које у зависности од врсте услуга које се пружају у привезиштима за чамце могу да наплаћују правна лица која управљају привезиштима за чамце.

На марине и привезишта за чамце се не примењују одредбе овог закона којима се уређује плаћање лучких накнада.

*Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 237а

На издавање и одузимање одобрења за обављање лучке делатности у путничким пристаништима отвореним за међународни саобраћај примењују се одредбе закона којим се уређује управни поступак.

Подносилац захтева за издавање одобрења из става 1. овог члана може да буде само лице које је у складу са Стратегијом из члана 8. овог закона, као и прописима и другим општим актима које доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе из члана 38. став 2. овог закона, стекло право на коришћење обале и воденог простора ради постављања плутајућег објекта за укрцавање и искрцавање путника у речном саобраћају.

Подносилац захтева за издавање одобрења из става 2. овог члана мора да испуњава услове за лучког оператера у складу са одредбама овог закона, као и да достави Агенцији на сагласност документа из члана 221. став 1. овог закона.

На наплату лучких накнада и такси у путничким пристаништима отвореним за међународни саобраћај примењују се одредбе овог закона.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 237б

У пристаништима за посебне намене која се оснивају за складиштење обавезних резерви нафте и деривата нафте, делатност претовара и складиштења обавезних резерви нафте и деривата нафте у складиштима у јавној својини обављају енергетски субјекти и Републичка дирекција за робне резерве који ове послове обављају као поверене послове у складу са уговором о складиштењу закљученим са министарством надлежним за послове енергетике, односно други складиштари који су закључили уговор о складиштењу са министарством надлежним за послове енергетике, у складу са одредбама закона којим се уређују робне резерве.

Пристаништа из става 1. овог члана морају да испуњавају услове прописане подзаконским актом из члана 210. став 2. овог закона.

О испуњености услова из става 2. овог члана Агенција доноси решење.

Против решења из става 3. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема решења о којој у другом степену решава министар.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 238.

У пристаништа за посебне намене могу да упловљавају само пловила која врше активности у складу са посебном наменом пристаништа.

Изузетно, друга пловила могу да упловљавају у пристаништа за посебне намене у циљу склањања од невремена или због неопходне поправке ради настављања пловидбе.

Члан 239.

Пристаниште се може основати и као пристаниште за сопствене потребе.

Пристаниште за сопствене потребе је пристаниште намењено за сопствене потребе оператера, у оквиру обављања његове делатности и може да се оснује само ради претовара робе потребне за обављање његове основне делатности, а за коју не може да се пружи услуга претовара у најближој луци и које испуњава друге услове у складу са прописом из члана 210. став 2. овог закона.

На издавање и одузимање одобрења за обављање лучке делатности у оквиру пристаништа за сопствене потребе примењују се одредбе закона којим се уређује управни поступак.

Против одобрења за обављање лучке делатности у оквиру пристаништа за сопствене потребе може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема одобрења о којој у другом степену решава министар.

Рок на који се издаје одобрење за обављање лучке делатности у пристаништу за сопствене потребе одређује Агенција у зависности од конкретног случаја.

Подносилац захтева за издавање одобрења из става 3. овог члана мора да испуњава услове за лучког оператера у складу са одредбама овог закона, као и да достави Агенцији на сагласност документа из члана 221. став 1. овог закона.

На наплату лучких накнада и такси у пристаништима за сопствене потребе примењују се одредбе овог закона.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 92/2016

***Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 240.

Привремено претоварно место је место на коме ће се одлагати и даље отпремати одређена врсте робе.

Привремено претоварно место оснива се по одобрењу Агенције уз претходну сагласност министарства надлежног за послове водопривреде, надлежног органа јединице локалне самоуправе, министарства, односно овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева, односно овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине .

На издавање и одузимање одобрења за обављање лучке делатности у оквиру привременог претоварног места примењују се одредбе закона којим се уређује управни поступак.

Против решења којим се издаје одобрење за привремено претоварно место може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема решења о којој у другом степену решава министар.

На наплату лучких накнада и такси у привременим претоварним местима примењују се одредбе овог закона.

Рок на који се издаје одобрење за привремена претоварна места одређује Агенција у зависности од конкретног случаја, а најдуже на рок од годину дана.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 9/2020

3. Ред у луци, односно пристаништу

Члан 241.

У луци, односно пристаништу је забрањена свака делатност која угрожава безбедност људи или пловила, загађује животну средину, као и свака друга активност која је у супротности са одредбама о реду у луци које су предвиђене овим законом или их пропише Агенција, уз сагласност надлежне лучке капетаније.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 242.

Луке и пристаништа морају да задовољавају услове за безбедну пловидбу у оквиру лучке акваторије.

Лучка акваторија не може да сузи ширину пловног пута испод прописаних габарита.

Агенција је дужна да обезбеди безбедан привез пловила.

Безбедан привез пловила Агенција обезбеђује доношењем:

1) решења о броју и величини пловила која се истовремено могу привезати уз одређену оперативну обалу од стране надлежне лучке капетаније;

2) решења о највећем допуштеном оптерећењу сваке лучке обале на којој се врши укрцавање, односно искрцавање робе или која се на други начин оптерећује као и решење о највећем дозвољеном оптерећењу уређаја за привез;

3) решења о дозвољеном оптерећењу лучке обале које се мора се прибавити и приликом градње нове обале или поправке, реконструкције или проширења постојеће.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 243.

Страно нуклеарно пловило које има намеру да уплови у унутрашње воде, односно луку или пристаниште Републике Србије мора обавезно да затражи одобрење за упловљење и правовремено да достави оверени препис документације о безбедности његовог нуклеарног постројења министарству ради процене могућности настанка нуклеарне штете.

Министарство ће пловилу из става 1. овог члана дати одобрење за упловљење у унутрашње воде, односно луку или пристаниште уз претходну сагласност министарства надлежног за послове енергетике које ће утврдити да од таквог пловила не прети опасност проузроковања нуклеарне штете и ако то пловило, на захтев министарства, прибави гаранцију до висине могуће нуклеарне штете.

Пре упловљења страног нуклеарног пловила коме је дато одобрење сагласно ставу 2. овог члана, министарство надлежно за послове енергетике ће обавити преглед на за то најприкладнијем месту ради утврђивања да ли поднета документација од стране таквог пловила у односу на безбедност нуклеарног постројења одговара стварном стању постројења.

Министарство надлежно за послове енергетике по потреби може да обавља и поновне прегледе за време боравка пловила у унутрашњим водама, односно луци или пристаништу Републике Србије.

Члан 244.

Агенција, уз сагласност лучке капетаније, прописује ред у луци, односно пристаништу.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Део шести

I. НАДЗОР

Члан 245.

Надзор над спровођењем одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона, којима се уређује безбедност пловидбе врши министарство.

Члан 246.

Инспекцијски надзор врши министарство преко инспектора безбедности пловидбе (у даљем тексту: инспектор).

Лице које обавља послове инспектора мора да има стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и то у образовно-научним областима грађевинарства, машинства, саобраћаја, правних наука, Војну академију – смер навигација, односно друге услове одређене законом који уређује права и дужности државних службеника, другим прописом и актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у министарству као и испит за инспектора, у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор .

Брисан је ранији став 3. (види члан 102. Закона - 18/2015-7)

Инспектор мора да има службену легитимацију.

Службена легитимација инспектора уређује се законом којим се уређује инспекцијски надзор.

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 247.

У вршењу надзора инспектор издаје наређења и изриче забране писменим решењем.

Против решења инспектора може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема решења.

Министар решава у другом степену по жалби против решења инспектора.

Жалба из става 2. овог члана не одлаже извршење решења, ако би такво одлагање проузроковало или могло проузроковати опасност за безбедност пловидбе, угрозити људске животе или проузроковати значајну материјалну штету.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 248.

У вршењу инспекцијског надзора инспектор прегледа пловила, бродске исправе и књиге, исправе и књиге других пловила, исправе чланова посаде брода и других пловила, луке, пристаништа, привремена претоварна места, марине, купалишта, водни пут, пловидбу, изградњу објеката на пловном путу који утичу на безбедност пловидбе, објекте безбедности пловидбе, загађивање животне средине са пловила, превоз путника и ствари, као и другу потребну документацију од значаја за инспекцијски надзор.

У вршењу инспекцијског надзора инспектор има права, дужности и овлашћења у складу са законом који уређује инспекцијски надзор и овим законом.

Члан 249.

Послови надзора над спровођењем одредаба овог закона обухватају вршење надзора над:

1) бродовима и другим пловилима у погледу заштите лица на броду, односно другим пловилима и заштите животне средине од загађивања са пловила;

2) бродовима и другим пловилима у погледу њихове способности за пловидбу;

3) спровођење међународног режима лука у складу са међународним обавезама Републике Србије и стањем лука отворених за међународни саобраћај, испуњавању услова за безбедност пловидбе зимовника, сидришта и преводница на водним путевима, као и лука отворених за домаћи саобраћај, пристаништа, привремених претоварних места и марина;

4) спровођењем сигурносних планова који се односе на брод и објекте безбедности пловидбе и лица одговорна за сигурност, а над спровођењем сигурносних планова у лукама отвореним за међународни саобраћај у сарадњи са инспекторима министарства надлежног за унутрашње послове;

5) техничком одржавању водних путева и објектима безбедности пловидбе на њима;

6) вршењем радио-службе која служи безбедности пловидбе и заштити људског живота на водним путевима и одржавањем и радом те службе.

Одредба става 1. тачка 3) овог члана не односи се на војна пристаништа.

Члан 250.

У вршењу надзора над бродом инспектор проверава да ли брод има важеће бродско сведочанство, односно за стране бродове одговарајућу исправу издату по националним прописима те земље.

Ако брод има важеће исправе из става 1. овог члана, надзор се ограничава на проверавање:

1) да ли је на боковима брода и другим пловилима обележена прописана ознака теретне линије, односно линија слободног бока и да ли положај теретне линије, односно слободног бока одговара подацима из односне исправе;

2) да ли је брод укрцан у складу са добијеном теретном линијом, односно линијом слободног бока и да ли је терет правилно распоређен према условима наведеним у односној исправи.

Осим проверавања исправе из става 1. овог члана, проверава се да ли брод који врши укрцавање или искрцавање терета има важећу исправу којом се доказује исправност бродских уређаја за укрцавање или искрцавање терета, као и да ли је стање тих уређаја у складу са подацима из те исправе.

Члан 251.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да брод нема важеће исправе из члана 250. став 1. овог закона или да положај теретне линије, односно слободног бока не одговара подацима из односних исправа или да брод није укрцан у складу са добијеном теретном линијом, односно линијом слободног бока или да терет није правилно распоређен или да је распоредом терета смањено видно поље неопходно за безбедно управљање бродом заповеднику или лицу које га замењује, забраниће броду да исплови из луке, односно пристаништа док се ти недостаци не отклоне.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да брод због својих недостатака загађује животну средину уљем или другим штетним или опасним материјама, забраниће броду да исплови из луке, односно пристаништа док се ти недостаци не отклоне.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да брод користи обалу или део водног простора која није одређена за стајање или сидрење бродова наредиће уклањање брода у одређеном року.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да брод врши укрцавање, односно искрцавање робе или путника изван луке, пристаништа или привременог претоварног места, забраниће укрцавање, односно искрцавање робе или путника и наредиће уклањање брода у одређеном року.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да брод стране заставе врши укрцавање, односно искрцавање робе или путника у пристаништу у које није дозвољено упловљење брода стране заставе у складу са одредбама овог закона, забраниће укрцавање, односно искрцавање робе или путника и наредиће уклањање брода стране заставе у одређеном року.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да је лучки оператер из члана 214. став 2. овог закона изградио лучку инфраструктуру након ступања на снагу овог закона без одобрења издатог од стране Агенције у складу са одредбама овог закона, забраниће обављање лучке делатности на тој лучкој инфраструктури.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да брод нема важећу исправу којом се доказује исправност бродских уређаја за укрцавање и искрцавање терета, или ако се утврди да стање тих уређаја није у складу са подацима из те исправе, забраниће укрцавање и искрцавање терета уређајима брода.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да брод нема прописана средства за спасавање, противпожарну опрему, средства за испумпавање воде, сигналну опрему и сидрене уређаје, односно у случају недостатка или неправилног програмирања ATIS кода или неправилно унетих података о пловилу на AIS (RIS) транспондер, забраниће броду пловидбу док се ти недостаци не отклоне.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да на броду није укрцан лоцман на водном путу, луци и пристаништу на којима је пилотажа обавезна, забраниће броду пловидбу док се тај недостатак не отклони.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да на броду нема одговарајућег сигурносног плана, односно члана посаде одговорног за сигурност брода забраниће броду комуникацију са обалом.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 252.

Ако се из оправданих разлога посумња да стање брода битно не одговара подацима наведеним у исправама из члана 250. став 1. овог закона или продора воде у бродско корито или неисправности управљачког или сидреног уређаја или да је брод укрцао већи број путника од дозвољеног или да нема минимални број стручно оспособљених чланова посаде или да чланови посаде немају прописана овлашћења, и да очигледно брод у таквом стању, односно са толиким бројем путника или таквим стањем посаде не би био способан да настави пловидбу без опасности за људске животе на броду, инспектор ће забранити броду да исплови из луке, односно пристаништа док се не отклоне утврђени недостаци.

Члан 253.

У вршењу надзора над способношћу бродова за пловидбу, инспектор проверава и:

1) да ли брод има важеће прописане бродске исправе и књиге;

2) да ли су на броду од дана издавања, односно потврђивања бродских исправа издатих на основу техничког надзора брода настале такве битне промене због којих је очигледно да брод у таквом стању није способан да плови без опасности за лица, терет на њему и животну средину;

3) да ли брод испуњава услове одређене у члану 83. тач. 2) и 3) овог закона;

4) увежбаност посаде у руковању чамцима и осталим средствима за спасавање и уређајима за откривање, спречавање и гашење пожара.

Надзор из става 1. овог члана обухвата и проверавање да ли брод има важећи регистар теретног уређаја, као и да ли стање уређаја за укрцавање и искрцавање терета одговара подацима из регистра теретног уређаја.

Члан 254.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди недостатке брода у погледу његове способности за пловидбу, наредиће заповеднику брода да у одређеном року отклони утврђене недостатке.

Ако се утврђени недостаци не отклоне у одређеном року или ако су утврђени недостаци такве природе да угрожавају безбедност брода, лица и терета на њему, као и животне средине, инспектор ће забранити броду даљу пловидбу док се наведени недостаци не отклоне и одузеће му се бродско сведочанство.

Изузетно од става 2. овог члана, инспектор може одобрити пловидбу броду до прве луке или места где ће бити прегледан или поправљен, ако је то оправдано због завршетка транспортних операција.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да брод нема важећи регистар теретног уређаја или ако стање тих уређаја није у складу са регистром теретног уређаја, забраниће броду да врши укрцавање, искрцавање или прекрцавање терета сопственим уређајима за обављање тих радњи.

Ако у вршењу надзора инспектор забрани пловидбу брода који вије заставу државе чланице ЕУ док утврђени недостаци не буду отклоњени, о забрани ће обавестити надлежни орган који је издао сведочанство о способности брода за пловидбу у року од седам дана од дана доношења забране.

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 255.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да се у лукама отвореним за међународни саобраћај не спроводи режим који је у сагласности са преузетим међународним обавезама Републике Србије или да је стање лука отворених за домаћи саобраћај, пристаништа, привремених претоварних места и марина, сидришта, зимовника и преводница такво да представља опасност за безбедност пловидбе, да лука нема одговарајући сигурносни план односно лице одговорно за сигурност у луци наредиће отклањање утврђених недостатака, у одређеном року.

Ако мере и радови из става 1. овог члана не буду извршени у одређеном року, инспектор ће предузети следеће мере:

1) забранити пристајање бродова одређене величине уз део оперативне или друге обале за коју је утврђен недостатак док не буде омогућено безбедно пристајање таквих бродова;

2) забранити употребу оперативне или друге обале или њеног дела, као и сидришта који непосредно угрожава безбедност бродова, лица и ствари приликом укрцавања, искрцавања или прекрцавања;

3) забранити саобраћај у луци, пристаништу, сидришту и привременом претоварном месту док је безбедност бродова непосредно угрожена због неодржавања лучких, односно пристанишних објеката у исправном стању или потребних дубина.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да физичко или правно лице које није стекло статус лучког оператера пружа лучке услуге на деловима обале и воденог простора лучким корисницима, забраниће обављање лучке делатности, а заповеднику броду наредити склањање брода заједно са пловилима у његовом саставу.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 256.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да је стање пловног пута или објеката безбедности пловидбе на водном путу такво да угрожава безбедност пловидбе, инспектор ће наредити:

1) Дирекцији, односно овлашћеном правном лицу за техничко одржавање државних водних путева, односно овлашћеном правном лицу за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине, да привремено обележи сметњу на пловном путу, односно да је уклони и да постави или активира сигналне ознаке и светла ако су уклоњена или неисправна;

2) власнику препреке на водном путу (мост, далековод, и др.) да прописно обележи исту;

3) привремену забрану пловидбе ако на пловном путу нису испуњени услови за безбедну пловидбу.

Ако у вршењу надзора из става 1. овог члана инспектор утврди и друге недостатке на пловном путу који могу угрозити безбедност пловидбе, налазе о томе са предлозима мера доставиће министарству и Дирекцији, овлашћеном правном лицу за техничко одржавање државних водних путева, односно овлашћеном правном лицу за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине, ради предузимања одговарајућих мера.

Ако у вршењу надзора из става 1. овог члана инспектор утврди да Дирекција нема сигурносне планове као и лице одговорно за сигурност из члана 199. став 3. овог закона, наредиће Дирекцији да у одређеном року отклони утврђени недостатак.

Члан 257.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да одржавање радио-станица и вршење радио-службе на пловилу није у складу са прописима, наредиће да се утврђени недостаци отклоне у одређеном року, односно да се предузму одговарајуће мере.

Ако у вршењу надзора инспектор из става 1. овог члана утврди такве недостатке који могу да угрозе безбедност пловидбе, извештај о утврђеним недостацима са предлозима за њихово отклањање доставиће министарству.

Члан 258.

Ако инспектор утврди да пловило борави у распреми без одобрења лучке капетаније, наредиће власнику да у одређеном року прибави одобрење.

Члан 259.

Ако инспектор утврди да су изградња објеката, изградња и одржавање водопривредних објеката, као и остали радови (експлоатација шљунка, песка и друго) такви да угрожавају безбедност пловидбе, наредиће извођачу радова да привремено обустави даље радове, а по потреби уклони материјал који угрожава безбедност пловидбе.

Објекти који угрожавају безбедност пловидбе могу бити и објекти за чију изградњу лучка капетанија није издала наутичку сагласност.

Угрожавање безбедности пловидбе првенствено се односи на извођење радова којима се мења дубина пловног пута, конфигурација обале, отежава или онемогућава пристајање и сидрење пловила и слично, који се изводе у супротности или без наутичке сагласности лучке капетаније.

Члан 260.

Ако инспектор утврди да заповедник пловила нема одговарајуће звање или нема важеће исправе о укрцавању, забраниће пловидбу пловила.

Ако инспектор утврди да члан посаде пловила нема одговарајуће звање или нема прописане исправе о укрцавању, наредиће заповеднику пловила да искрца тог члана посаде.

Члан 261.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да чамац и пловеће тело, односно плутајући објекат, немају важећу пловидбену, односно плутајућу дозволу, ако је натоварен преко линије дозвољеног газа, ако је на њему укрцано, односно на њему борави већи број лица од дозвољеног или ако њима управља лице које није стручно оспособљено, забраниће пловидбу, односно плутање.

Члан 262.

Ако из оправданих разлога инспектор посумња да може доћи до загађивања унутрашњих вода са пловила забраниће пловилу даљу пловидбу док се не отклоне уочени недостаци који представљају претњу за загађивање.

Члан 263.

Ако у вршењу надзора инспектор утврди да брод који превози опасан терет нема исправу о способности брода за превоз опасног терета, да нема укрцане чланове посаде који су стручно оспособљени за превоз опасног терета, као и ако није прописно обележен за превоз опасног терета, забраниће даљу пловидбу брода.

Део седми

I. МЕРОДАВНО ПРАВО

Члан 264.

На односе везане за примену овог закона примењује се домаће право.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, дужности и права заповедника у управљању пловилом и у заснивању права и обавеза за власника пловила или бродара оцењују се по праву државе чију државну припадност има пловило.

Део осми

I. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

1. Привредни преступи

Члан 265.

Новчаном казном од 100.000,00 до 3.000.000,00 динара казниће се за привредни преступ привредно друштво или друго правно лице:

1) ако не организују и не обезбеде обављање послова ради обезбеђивања безбедности пловидбе (члан 49. тачка 1));

1а) ако усидри пловило на пловном путу (члан 27. став 1);

2) ако прекине или оштети ваздушни или подводни телекомуникациони кабл, или кабл високог напона, подводни цевовод за довод струје, нафте, гаса или воде постављене на пловном путу и тиме омете телекомуникационе везе, снабдевање струје, нафте, гаса или воде (члан 54. став 4);

3) ако по налогу лучке капетаније, оштећено, насукано или потопљено пловило, или предмет изгубљен са пловила који омета или угрожава безбедност пловидбе, не уклони са пловног пута (члан 55. став 2);

4) ако из пловила испусти, излије или избаци у унутрашње воде штетне предмете или материје који могу проузроковати загађивање или створити препреку или опасност за пловидбу (члан 63. став 1);

5) ако пружа лучке услуге, а није стекло статус лучког оператера (члан 216. став 2);

За радње из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу новчаном казном од 30.000,00 до 200.000,00 динара.

*Службени гласник РС, број 121/2012

**Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 266.

Новчаном казном од 50.000,00 до 2.000.000,00 динара казниће се за привредни преступ привредно друштво или друго правно лице:

1) ако не евидентира податке који су од значаја за безбедност пловидбе (члан 49. тачка 3);

2) брисана је (види члан 54. Закона 41/2018-7)

3) ако не одржава луку, односно пристаниште и привремено претоварно место у стању које обезбеђује безбедан прихват пловила и обављања лучких делатности у складу са њиховом наменом (члан 204).

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу новчаном казном од 20.000,00 до 150.000,00 динара.

2. Прекршаји

Члан 267.

Новчаном казном од 200.000,00 до 2.000.000,00 динара казниће се за прекршај, привредно друштво или друго правно лице:

1) ако не уређује и не одржава пловност и не постави објекте безбедности пловидбе на начин да се обезбеди безбедна пловидба у складу са утврђеном категоријом водног пута (члан 12. став 2);

2) ако се пловила која су спречена наглом појавом леда или других ванредних околности да уплове у зимовник, не склоне у речне рукавце или друга природно заштићена места на водном путу (члан 23. став 1);

3) ако пловило на сидришту нема непрекидни и непосредни надзор (члан 25);

4) ако одржава спортска такмичења, односно приредбе без одобрења лучке капетаније (члан 33. став 1);

5) не уклони са водног пута ознаке, уређаје и предмете (члан 35. став 1);

6) ако не пријави надлежној лучкој капетанији почетак радова у прописаном року (члан 37. став 4);

7) ако по налогу инспектора безбедности пловидбе не постави и не одржава светла и знакове (члан 39. став 1);

8) ако врши превоз лица јахтом, односно пловилом за рекреацију на унутрашњим водама Републике Србије, по основу изнајмљивања уз накнаду јахте, односно пловила за рекреацију, јахтом, односно пловилом за рекреацију стране државне припадности и ако на истом нема прописани најмањи број чланова посаде (члан 47. ст. 2. и 3);

9) ако не пријави надлежној лучкој капетанији и инспектору безбедности пловидбе промене на пловном путу (члан 49. став 1. тачка 2));

9а) ако оштети, помери, потопи или онеспособи за њихову намену знакове или ознаке на водном путу (члан 54. став 3);

10) ако брод и технички пловни објект у распреми борави на унутрашњим водним путевима без одобрења (члан 56. став 1);

11) ако по налогу инспектора безбедности пловидбе не уклони пловило које није уписано у одговарајући уписник пловила (члан 56а став 1);

12) ако брод нема важеће сведочанство о способности брода за пловидбу, а не поднесе захтев за одређивање распреме (члан 56а став 2);

13) ако скелски прелаз ради без одобрења (члан 57. став 1);

14) ако испусти, излије или избаци у унутрашње воде, односно пловила правних лица која не пружају лучку услугу пријема делова терета или отпада од терета, штетне предмете или материје, делове терета или отпада од терета који могу да проузрокују загађење воде или да створе препреку или опасност за пловидбу, као и ако спаљује смеће на пловилу (члан 63. ст. 1–5), односно ако користи системе против обрастања пловила (члан 63. став 7);

15) ако се по налогу министра надлежног за унутрашње послове не укључи у трагање и спасавање угрожених лица и ствари на водним путевима (члан 73. став 2);

16) ако вади потонулу ствар без одобрења надлежне лучке капетаније (члан 76. став 2);

17) ако о почетку, прекиду, настављању или напуштању радова на вађењу не обавести лучку капетанију (члан 76. став 6);

18) ако не извади потонулу ствар у року који одреди лучка капетанија (члан 78. став 1);

19) ако брод није укрцан у складу са добијеном теретном линијом, односно слободним боком и правилним начином распореда терета (члан 83. тачка 4));

20) ако после извршеног надзора над градњом, односно преправке брода и других пловила врши промене (чл. 94. и 97);

21) ако не поднесе захтев за баждарење домаћег брода (члан 99. став 8);

22) ако не поднесе захтев за поновно баждарење брода унутрашње пловидбе, односно поморског брода кад се мења уписник (члан 100. став 1. тачка 3));

23) ако не поднесе захтев за поновно баждарење домаћег брода пре завршетка радова на преправци (члан 100. став 3);

24) ако на захтев лучке капетаније не учини доступним бродске исправе и књиге (члан 103. став 4);

25) ако брод плови ван одређене зоне пловидбе или противно одређеној намени или ако бродом преузме путовање за које брод није оглашен способним супротно подацима из бродског сведочанства (члан 105. став 3);

25а) ако не обезбеди да свако лице које се укрцава на чамац без сопственог погона који није дужи од три метра, педолину, водени бицикл, даску и слично пловило, које се користи за обављање привредне делатности, обавезно има прслук за спасавање, као и не предузме друге мере у циљу безбедности тих лица одређене од стране надлежне лучке капетаније, односно ако не обезбеди да се ова пловила користе искључиво изван пловног пута (члан 124. ст. 2. и 3);

26) ако стави у пловидбу или држи у пловидби брод и друго пловило без било које од бродских исправа и књига, прописаних овим законом (члан 103. став 1. и чл. 105–119), као и исправа и књига за друга пловила (члан 128);

27) ако у брод или друго пловило укрца већи број путника, односно лица него што је то одређено исправом о баждарењу, односно бродским сведочанством или пловидбеном и плутајућом дозволом (чл. 95. и 129);

28) ако не поступа у складу са налозима лучке капетаније (члан 170. став 2);

29) ако пловило не користи услуге, односно није опремљено опремом и уређајима из члана 183. овог закона;

29а) ако AIS транспондер који користи на броду нема уверење о одобрењу типа које се издаје за AIS транспондере класе А (члан 184. став 5);

30) ако пловила плове у подручју обавезне примене VTS-a, а не користе прописане услуге и информације VTS-a (члан 195);

31) ако домаће или страно пловило обавља послове укрцавања – искрцавања путника и робе, снабдевања залихама или смене чланова посаде изван луке, пристаништа или привременог претоварног места (члан 211);

32)-34) престале су да важе (види члан 278. Закона - 95/2018-267)

35) ако у луци обавља делатност која угрожава безбедност људи, пловила, загађује животну средину или обавља друге активности које су у супротности са одредбама реда у луци (члан 241);

36) ако стави у пловидбу пловило и поред изречене мере забране, не предузме или не предузме мере у одређеном року које је наложио инспектор (члан 247. став 1).

Новчаном казном од 50.000,00 до 500.000,00 динара казниће се предузетник за прекршај из става 1. овог члана.

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу новчаном казном од 30.000,00 до 150.000,00 динара.

*Службени гласник РС, број 92/2016

**Службени гласник РС, број 41/2018

***Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 268.

Новчаном казном од 100.000,00 до 2.000.000,00 динара казниће се за прекршај овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева, односно овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине:

1) ако не уређује и не одржава пловност и не постави објекте безбедности пловидбе на начин да се обезбеди безбедна пловидба у складу са утврђеном категоријом водног пута (члан 12. став 2);

2) ако не води евиденцију објеката безбедности пловидбе (члан 19. став 3);

3) ако без оправданог разлога не уклони пловило или предмет са пловног пута по налогу лучке капетаније (члан 55. став 3).

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у овлашћеном правном лицу за техничко одржавање државних водних путева, односно овлашћеном правном лицу за техничко одржавање државних водних путева на територији аутономне покрајине, новчаном казном од 5.000,00 до 150.000,00 динара.

Члан 269.

Новчаном казном од 100.000,00 до 2.000.000,00 казниће се за прекршај правно лице – лучки оператер ако:

1) обавља лучку делатност изван лучког подручја (члан 215. став 2);

1а) ако лука нема сигурносни план и лице одговорно за сигурност у луци (члан 199. став 2);

1б) ако лука, пристаниште, односно привремено претоварно место не испуњава неки од прописаних услова за безбедан прихват пловила и обављање лучке делатности у складу са наменом луке, пристаништа и привременог претоварног места (члан 204. ст. 1. и 2);

2) ако обавља лучку делатност без одобрења Агенције (члан 216. став 1);

3) ако настави са обављањем лучке делатности након одузимања одобрења (чл. 224. и 225).

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000,00 до 150.000,00 динара.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 270.

Новчаном казном од 50.000,00 до 150.000,00 динара казниће се за прекршај заповедник страног трговачког брода, односно пловила или лице које га замењује:

1) ако пловило на сидришту нема непрекидни и непосредни надзор (члан 25);

2) ако усидри пловило на пловном путу (члан 27. став 1);

3) ако не поднесе Агенцији за управљање лукама пријаву доласка, односно пријаву одласка, а надлежној лучкој капетанији пријаву доласка и одласка, извод из пописа посаде и путника, здравствену изјаву и извод из дневника бродског отпада (члан 46. став 2);

4) ако током пловидбе не плови безбедном брзином и не предузме све мере опреза (члан 48);

5) ако не пријави надлежној лучкој капетанији и инспектору безбедности пловидбе промене на пловном путу (члан 49. став 1. тачка 2));

6) ако пловило са посадом нема непрекидну стражу (члан 50. став 1);

7) ако кад упловљава у водне путеве Републике Србије не обавести лучку капетанију о количини, начину складиштења и врсти опасног терета који превози, као и о луци, односно пристаништу искрцаја (члан 51. став 2);

7а) ако оштети, помери, потопи или онеспособи за њихову намену знакове или ознаке на водном путу (члан 54. став 3);

8) ако не укрца лоцмана на водним путевима, лукама и пристаништима на којима је прописана обавезна пилотажа (члан 60. став 1);

9) ако испусти, излије или избаци у унутрашње воде, односно пловила правних лица која не пружају лучку услугу пријема делова терета или отпада од терета, штетне предмете или материје, делове терета или отпада од терета који могу да проузрокују загађивање унутрашњих вода или да створе препреку или опасност за пловидбу, као и ако спаљује смеће на пловилу (члан 63. ст. 1–4);

10) ако без одлагања не обавести лучку капетанију о испуштању, изливању или избацивању штетних предмета или материја (члан 65);

11) ако штетне предмете и материје, односно смеће са пловила не преда пријемним станицама (члан 68. ст. 1. и 2);

12) ако без дозволе врши спасавање пловила и ствари са тих пловила (члан 72. став 2);

12а) ако максимално радно време члана посаде траје дуже од радног времена из члана 130а став 2. овог закона;

12б) ако непосредно после одрађених узастопних радних дана члану посаде не одобри једнак број узастопних дана одмора (члан 130б став 4);

12в) ако, у случају сезонског рада на путничким бродовима, максимално радно време члана посаде траје дуже од радног времена из члана 130в став 1. овог закона;

12г) ако не провери и не потврди евиденцију о дневном радном времену или времену одмора сваког члана посаде у одговарајућим временским периодима, а најкасније до краја наредног месеца (члан 130е став 3);

13) ако управља бродом или се у време обављања дужности на броду налази у стању опијености, или му је радна способност умањена услед премора, или не поступи по наредби инспектора безбедности пловидбе (члан 140. ст. 1, 4, 5, 6. и 8);

14) ако се не подвргне лекарском прегледу и другим методама, односно анализама крви и/или урина, ради утврђивања стања опијености (члан 140. став 2);

15) ако не поступа у складу са налозима које доноси лучка капетанија (члан 170. став 2);

16) ако не задржи пловило на месту пловидбене незгоде до окончања увиђаја, ако не уклони пловило које својим положајем угрожава безбедност и не обавести надлежну лучку капетанију о пловидбеној незгоди (члан 172);

17) ако пловило не користи услуге, односно није опремљено опремом и уређајима из члана 183. овог закона;

18) ако саопшти нетачне податке RIS центру о пловилу и путовању (члан 187. став 1);

19) ако плови у подручју обавезне примене VTS-a, а не користи прописане услуге и информације VTS-a (члан 195);

20) ако уплови са страним нуклеарним бродом у унутрашње воде, односно домаћу луку без одобрења министарства (члан 243).

*Службени гласник РС, број 92/2016

**Службени гласник РС, број 41/2018

***Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 271.

Новчаном казном од 30.000,00 до 150.000,00 динара казниће се за прекршај заповедник брода или лице које га замењује:

1) ако пловило на сидришту нема непрекидни и непосредни надзор (члан 25);

2) ако усидри пловило на пловном путу (члан 27. став 1);

3) ако користи радио станицу супротно одредбама члана 28. овог закона;

4) ако на броду који мора да има бродску радио-станицу не организује службу бдења (члан 28. став 3);

5) ако на пловилу велике брзине не користи радар (члан 30. став 4);

6) ако не пријави надлежној лучкој капетанији и инспектору безбедности пловидбе промене на пловном путу (члан 49. став 1. тачка 2));

7) ако пловило са посадом нема непрекидну стражу (члан 50. став 1);

8) ако кад упловљава у водне путеве Републике Србије не обавести лучку капетанију о количини, начину складиштења и врсти опасног терета који превози, као и о луци, односно пристаништу искрцаја (члан 51. став 2);

9) ако постави предмете који се налазе на пловилу тако да излазе из граница габарита пловила, или врши транспорт вангабаритних предмета без одобрења (члан 52);

10) ако не обавести лучку капетанију о подацима и месту где је изгубљен предмет са пловила који може да представља сметњу или опасност за пловидбу, односно о непознатој препреци на пловном путу (члан 53);

11) ако не обавести лучку капетанију да је знак за регулисање пловидбе уништен, оштећен, неисправан или померен, или да је пловило оштетило грађевину на водном путу, као и ако при везивању или маневрисању пловила користи знакове или ознаке на водном путу (члан 54. ст. 1, 2. и 5);

11а) ако оштети, помери, потопи или онеспособи за њихову намену знакове или ознаке на водном путу (члан 54. став 3);

12) ако не укрца лоцмана на водним путевима, лукама и пристаништима на којима је прописана обавезна пилотажа (члан 60. став 1);

13) ако испусти, излије или избаци у унутрашње воде, односно пловила правних лица која не пружају лучку услугу пријема делова терета или отпада од терета, штетне предмете или материје, делове терета или отпада од терета који могу да проузрокују загађивање унутрашњих вода или да створе препреку или опасност за пловидбу, као и ако спаљује смеће на пловилу (члан 63. ст. 1–4);

14) ако без одлагања не обавести лучку капетанију о испуштању, изливању или избацивању штетних предмета или материја (члан 65);

15) ако штетне предмете и материје не преда пријемним станицама (члан 68);

15а) ако максимално радно време члана посаде траје дуже од радног времена из члана 130а став 2. овог закона;

15б) ако непосредно после одрађених узастопних радних дана члану посаде не одобри једнак број узастопних дана одмора (члан 130б став 4);

15в) ако, у случају сезонског рада на путничким бродовима, максимално радно време члана посаде траје дуже од радног времена из члана 130в став 1. овог закона;

15г) ако не провери и не потврди евиденцију о дневном радном времену или времену одмора сваког члана посаде у одговарајућим временским периодима, а најкасније до краја наредног месеца (члан 130е став 3);

16) ако управља бродом који нема одговарајући број чланова посаде са прописаним звањима (члан 131. став 1);

17) ако управља бродом или се у време обављања дужности на броду налази у стању опијености, или му је радна способност умањена услед премора, или не поступи по наредби инспектора безбедности пловидбе (члан 140. ст. 1, 2, 4, 5, 6. и 8);

18) ако лично не руководи бродом кад то захтева безбедност брода, или брода у тегљењу или потискивању, као и за време слабе видљивости или магле и у свим другим случајевима кад то захтева безбедност брода, брода у тегљењу и потискивању (члан 145);

19) ако за време путовања брода према члану посаде, путнику или другом лицу на броду или броду у тегљењу или потискивању, које је извршило кривично дело, не предузме мере потребне да се спречи или ублажи наступање штетних последица тога дела и извршилац позове на одговорност (члан 153. ст. 1, 2. и 4);

20) ако не крене у помоћ и не предузме спасавање лица на унутрашњим водама које се налази у животној опасности, ако не постоје разлози из члана 157. овог закона који га ослобађају обавезе спасавања (члан 156);

21) ако не предузме спасавање брода са којим се сударио брод којим он заповеда или које не уклони такав брод са пловног пута, ако постоји опасност да ће потонути (члан 158. став 1);

22) ако не предузме на унутрашњим водама спасавање брода који тражи помоћ, ако се брод којим заповеда налази у близини (члан 158. став 2);

23) ако не предузме спасавање брода који је у опасности и ствари са тог брода које су својина домаћег правног лица или држављанина Републике Србије, ако не постоје разлози из члана 159. став 2. овог закона који га ослобађају од те обавезе (члан 159. став 1);

24) ако не поступа у складу са налозима које доноси лучка капетанија (члан 170. став 2);

25) ако поступи супротно одредбама члана 172. овог закона;

26) ако пловило не користи услуге, односно није опремљено опремом и уређајима из члана 183. овог закона;

27) ако саопшти нетачне податке RIS центру о пловилу и путовању (члан 187. став 1);

28) ако плови у подручју обавезне примене VTS-a, а не користи прописане услуге и информације VTS-a (члан 195).

*Службени гласник РС, број 92/2016

**Службени гласник РС, број 41/2018

***Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 272.

Новчаном казном од 15.000,00 до 150.000,00 динара казниће се за прекршај заповедник брода, односно заповедник страног брода или лице које га замењује ако брод који долази из иностранства комуницира са другим бродовима, органима, организацијама и другим правним, односно физичким лицима на копну пре него што од лучке капетаније, добије одобрење за слободну комуникацију са обалом (члан 46. став 1).

Новчаном казном од 10.000,00 до 150.000,00 динара казниће се за прекршај заповедник страног пловила или лице које га замењује ако пловило не вије заставу своје државне припадности и заставу Републике Србије кад се налази на унутрашњим водама Републике Србије (члан 47).

Члан 273.

Новчаном казном од 10.000,00 до 100.000,00 динара казниће се за прекршај члан посаде брода и другог пловила који повредом своје дужности, прописане овим законом, не поступи по правилима пловидбе и тиме доведе у опасност безбедност пловидбе или оштети брод, односно друго пловило или терет на њему, или угрози безбедност путника и лица на броду, односно другом пловилу или осталих чланова посаде или животну средину од загађивања опасним и штетним материјама са брода, односно другог пловила (члан 135).

Члан 274.

Новчаном казном од 15.000,00 до 150.000,00 динара казниће се за прекршај заповедник брода или лице које га замењује:

1) ако не поднесе надлежној лучкој капетанији пријаву доласка и одласка, извод из пописа посаде и путника, здравствену изјаву и извод из дневника бродског отпада (члан 46. став 2);

2) ако на брод и друго пловило укрца већи број путника, односно лица од одређеног броја противно одредбама овог закона (чл. 95. и 129);

3) ако укрца и распореди терет на броду противно одредби члана 96. овог закона;

4) ако на броду нема прописане бродске исправе и књиге и исте не води уредно (члан 103. став 1);

5) ако на захтев лучке капетаније, не покаже бродске исправе и књиге (члан 103. став 2);

6) ако брод плови ван одређене зоне пловидбе или противно одређеној намени, или ако бродом предузме путовање за које брод није оглашен способним, супротно подацима из бродског сведочанства (члан 105. став 3);

7) ако противно одредбама члана 117. овог закона бродом који није путнички превози путнике;

8) ако на броду не одржава у исправном стању машине, уређаје и опрему или ако се не стара о сигурности бродских уређаја за укрцавање и искрцавање путника, опасног и осталог терета, и о правилном укрцавању, смештају и искрцавању путника (члан 144. став 1);

9) ако у прописаним роковима не врши вежбе са чамцима и осталим средствима за спасавање и уређајима за откривање, спречавање и гашење пожара (члан 144. став 2);

10) ако стави у пловидбу пловило и поред изречене мере забране, не предузме или не предузме мере у одређеном року које је наложио инспектор безбедности пловидбе (члан 247. став 1).

Члан 275.

Новчаном казном од 10.000,00 до 150.000,00 динара казниће се за прекршај заповедник брода или лице које га замењује:

1) ако прими за члана посаде брода лице које нема бродарску књижицу  (члан 136. став 1);

2) ако се не подвргне лекарском прегледу и другим методама (члан 140. став 2);

3) ако у случају кад су остале без успеха све мере предузете за спасавање брода у опасности и ако је пропаст брода неизбежна, не предузме све потребне мере за спасавање бродског дневника, а ако околности случаја то дозвољавају и мере за спасавање других бродских књига, бродских исправа, карата односног путовања и готовог новца бродске благајне (члан 147. став 2);

4) ако о догађају који се за време путовања деси на броду, а који угрожава безбедност брода, брода у тегљењу или потискивању или безбедност пловидбе, или о ванредном догађају који се десио на броду, броду у тегљењу или потискивању, путницима, другим лицима или стварима на броду или броду у тегљењу или потискивању не поднесе извештај заједно са изводом из бродског дневника надлежном органу у земљи или иностранству и ако одмах радио везом не обавести остале учеснике у пловидби и најближу лучку капетанију (члан 148);

5) ако о чињеници рођења и смрти, и о примању изјаве последње воље, не сачини записник на прописани начин и не достави га надлежном органу у првој домаћој луци односно пристаништу, а у иностранству – најближем дипломатском, односно конзуларном представништву Републике Србије (члан 149);

6) ако у бродски дневник не унесе у одређеном року и на одређени начин опис догађаја, радњи и предузетих мера које је дужан да унесе у бродски дневник (153. став 5);

7) ако о кривичном делу учињеном на броду или броду у тегљењу или потискивању, док се брод налази у иностранству, не поднесе извештај дипломатском или конзуларном представништву Републике Србије у земљи у чију прву луку, односно пристаниште по извршеном кривичном делу, брод уплови, или ако са извршиоцима кривичног дела не поступи по упутствима дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије (члан 153. ст. 3. и 4);

8) ако самовољно напуштање брода од стране члана посаде –држављанина Републике Србије у иностранству не пријави органу из члана 154. овог закона;

9) ако броду с којим се сударио брод којим заповеда, иако је то могао, не саопшти име последње луке, односно пристаништа из кога је испловио и име луке, односно пристаништа у које плови (члан 160);

10) ако не унесе у бродски дневник разлоге због којих није кренуо у помоћ лицима у опасности и предузео њихово спасавање, или разлоге због којих није предузео спасавање брода и ствари са брода (члан 161).

*Службени гласник РС, број 9/2020

Члан 276.

Новчаном казном од 10.000,00 до 100.000,00 динара казниће се за прекршај члан посаде пловила:

1) ако користи радио станицу супротно одредбама члана 28. овог закона;

2) ако за време вршења страже напусти место и просторију у којој се врши стража без одобрења заповедника пловила или најстаријег официра палубе који замењује заповедника пловила (члан 50. став 3);

3) ако испусти, излије или избаци у унутрашње воде, односно пловила правних лица која не пружају лучку услугу пријема делова терета или отпада од терета, штетне предмете или материје, делове терета или отпада од терета који могу да проузрокују загађивање унутрашњих вода или да створе препреку или опасност за пловидбу, као и ако спаљује смеће на пловилу (члан 63. ст. 1–4);

4) ако чамац, пловеће тело и плутајући објекат нема исправе и књиге из члана 128. овог закона;

4а) ако не провери и не потврди евиденцију о дневном радном времену или времену одмора сваког члана посаде у одговарајућим временским периодима, а најкасније до краја наредног месеца (члан 130е став 3);

5) ако не врши послове на пловилу у складу са дужностима прописаним у члану 135. овог закона;

6) ако поступа супротно одредбама члана 138. овог закона;

7) ако за време обављања дужности на пловилу буде у стању опијености и ако се не подвргне лекарском прегледу, односно другим методама, односно анализама крви и/или урина (члан 140. став 8);

8) ако поступи супротно одредбама члана 159. овог закона;

9) ако не поступа у складу са налозима које доноси лучка капетанија (члан 170. став 2);

10) ако власник пловила нема исправе и књиге из члана 128. и не поступа у складу са налозима које доноси лучка капетанија из члана 170. став 2) овог закона.

*Службени гласник РС, број 92/2016

**Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 277.

Новчаном казном од 20.000,00 до 100.000,00 динара казниће се за прекршај физичко лице:

1) ако по налогу инспектора безбедности пловидбе не уклони пловило које није уписано у одговарајући уписник пловила (члан 56а став 1);

2) које је наручилац брода – ако изврши радњу из члана 266. став 1. тачка 2) овог закона;

3) које изврши радњу из члана 267. став 1. тачка 19) овог закона.

Новчаном казном од 10.000,00 до 80.000,00 динара казниће се за прекршај физичко лице:

1) ако изврши радњу из члана 55. овог закона;

1а) ако изврши радњу из члана 54. став 3. овог закона;

2) ако управља чамцем, пловећим телом, односно плутајућим објектом без одговарајуће стручне оспособљености (члан 165. став 1);

3) ако не обавести надлежну лучку капетанију и инспекцију безбедности пловидбе о пловидбеној незгоди (члан 173);

4) ако стави у пловидбу пловило и поред изречене мере забране, не предузме мере или не предузме мере у одређеном року које је наложио инспектор безбедности пловидбе (члан 247. став 1);

5) који је власник брода ако изврши радњу из члана 267. став 1. тач. 5), 16), 17), 18) и 21) овог закона.

*Службени гласник РС, број 92/2016

**Службени гласник РС, број 52/2021

Члан 277а

Новчаном казном од 10.000 динара казниће се за прекршај заповедник брода, односно заповедник страног брода или лице које га замењује:

1) ако не извести лучку капетанију о времену и месту извршеног склањања (члан 23. став 2);

2) ако на сидриштима опште намене усидре пловило ван за то обележеним деловима сидришта (члан 24. став 2);

3) ако поступа супротно одредбама члана 24. став 3. овог закона.

*Службени гласник РС, број 18/2015

Члан 278.

Поред казне за прекршајe из члана 271. тач. 2), 13), 16), 18) и 19) и члана 274. тачка 2) овог закона заповеднику и другом члану посаде брода и другог пловила, за прекршај, може се, као заштитна мера, забранити вршење свих или појединих овлашћења за вршење послова одређеног звања на било ком броду, односно другом пловилу у трајању од 30 дана до једне године.

Брисан је ранији став 2. (види члан 112. Закона - 18/2015-7)

*Службени гласник РС, број 18/2015

**Службени гласник РС, број 92/2016

 

Брисан је назив Главе II. ОРГАН ЗА ВОЂЕЊЕ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА (види члан 113. Закона - 18/2015-7)

Члан 279.

Брисан је (види члан 113. Закона - 18/2015-7)

Део девети

I. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 280.

На поступке који нису правноснажно окончани до дана ступања на снагу овог закона, примењиваће се одредбе овог закона.

Члан 281.

Управа ће у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона преузети од Савезне јавне установе Југословенски регистар бродова унутрашње пловидбе запосленa и постављена лица, права и обавезе, предмете, архиву и други регистратурски материјал, пословни простор као и опрему, средства за рад, новчана и друга средства са билансом стања на дан преузимања.

Савезна јавна установа Југословенски регистар бродова унутрашње пловидбе од дана ступања на снагу овог закона до дана преузимања не може запошљавати нова лица, отуђивати опрему, средства за рад и друга средства.

Министарство надлежно за послове који се односе на техничке прописе ће на предлог министарства извршити пријављивање Управе Европској комисији даном пријема Републике Србије у пуноправно чланство Европске уније.

Члан 282.

Дирекција за унутрашње пловне путеве „Пловпут” образована чланом 41. Закона о министарствима („Службени гласник РС”, бр. 65/08 и 36/09 – др. закон) наставља са радом као Дирекција за водне путеве, у складу са овим законом.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи члан 41. Закона о министарствима („Службени гласник РС”, бр. 65/08 и 36/09 – др. закон).

Члан 283.

Влада ће основати Агенцију за управљање лукама у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

До дана образовања Агенције из става 1. овог члана послове из чл. 207. и 208. овог закона обављаће министарство.

Члан 284.

Лица која су распоређена на послове инспектора до дана ступања на снагу овог закона, настављају да обављају послове инспектора и имају обавезу да у року од годину дана од дана ступања на снагу прописа из члана 246. став 3. овог закона, положе посебан стручни испит из члана 246. став 3. овог закона.

Члан 285.

У року од шест месеци од дана ступања на снагу прописа из члана 180. став 3. овог закона успоставиће се RIS центар.

У року од две године од дана ступања на снагу прописа из члана 197. овог закона успоставиће се VTS центар.

Члан 286.

У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона образоваће се Комисија за прекршаје у пловидби из члана 279. овог закона.

Члан 287.

Влада ће у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона донети подзаконске акте из члана 11. ст. 2. и 4, члана 13. став 5, члана 22. ст. 1. и 3, члана 31. став 4, члана 40. став 3, члана 41. став 2, члана 42. став 2, члана 56. став. 3. и члана 210. ст. 3. и 4. овог закона.

Влада ће у року од две године од дана ступања на снагу овог закона донети подзаконске акте из члана 8. став 3, члана 183. став 3. и члана 201. овог закона.

Министар ће у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона донети подзаконске акте из члана 11. став 5, члана 13. став 8, члана 22. ст. 2. и 4, члана 24. став 6, члана 29. став 3, члана 58. став 3, члана 60. став 1, члана 63. став 7, члана 74. став 2, члана 90. став 2, члана 91. став 3, члана 92. став 2, члана 93. став 3, члана 122, члана 125. ст. 7. и 8, члана 126. став 3, члана 128. став 3, члана 131. став 2, члана 132. ст. 4. и 5, члана 134. став 2, члана 136. став 6, члана 165. став 2, члана 171. став 3, члана 175, члана 176. став 2, члана 197. и члана 246. ст. 3. и 5. овог закона.

Агенција ће у року од три месеца од дана њеног оснивања донети подзаконски акт из члана 226. став 2. овог закона.

Министар ће у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона донети подзаконске акте из члана 18. став 4. и члана 180. став 3. овог закона.

*Службени гласник РС, број 121/2012

Члан 288.

Прописи донети на основу Закона о унутрашњој пловидби („Службени гласник СРС”, број 54/90 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон и 101/05 – др. закон) и Закона о поморској и унутрашњој пловидби („Службени лист СРЈ”, бр. 12/98, 44/99, 74/99 и 73/00 и „Службени гласник РС”, бр. 85/05 – др. закон и 101/05 – др. закон), примењују се до доношења подзаконских прописа у складу са овим законом.

Правилник о начину полагања стручног испита за стицање звања чланова посаде трговачке морнарице („Службени гласник СРС”, број 29/83), Правилник о посебним здравственим условима које морају испуњавати лица овлашћена за вршење послова на пловним објектима трговачке морнарице („Службени гласник СРС”, бр. 23/83 и 27/83), Правилник о поморским и бродарским књижицама и дозволама за укрцавање („Службени лист СФРЈ”, број 13/81), Правилник о садржини, обрасцима и начину вођења бродских исправа и књига бродова трговачке морнарице Савезне Федеративне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ”, бр. 16/80 и 25/88 и „Службени лист СРЈ”, број 6/93), Правилник о звањима, условима за стицање звања и овлашћењима чланова посаде бродова унутрашње пловидбе трговачке морнарице Савезне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ”, бр. 32/82, 30/83, 30/87 и „Службени лист СРЈ”, број 25/96) и Правилник о пловидби на унутрашњим пловним путевима („Службени лист СФРЈ”, број 79/91) примењују се до доношења одговарајућих подзаконских аката у складу са овим законом.

Прописи из ст. 1. и 2. овог члана примењују се уколико нису у супротности са одредбама овог закона.

Члан 289.

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) Закон о унутрашњој пловидби („Службени гласник СРС”, број 54/90 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон и 101/05 – др. закон), осим одредаба о превозу у унутрашњој пловидби и казнених одредаба које се односе на превоз у унутрашњој пловидби и то: чл. 2. и 4. тач. 7), 8), 9), 10) и 11), чл. 44. до 53, члана 64. тач. 10), 11), 12) и 13), члана 66. тач. 10), 11) и 12), члана 67. и члана 69.

2) Одредбе чл. од 1. до 202. Закона о поморској и унутрашњој пловидби („Службени лист СРЈ”, бр. 12/98, 44/99, 74/99 и 73/00 и „Службени гласник РС”, бр. 85/05 – др. закон и 101/05 – др. закон), престају да важе одредбе које се односе на унутрашњу пловидбу, осим члана 50. став 2, чл. 51. и 52, а одредбе које се односе на поморску пловидбу остају на снази и то: чл. 1. до 9, члан 20, члан 26, члан 30, члан 36, члан 44, чл. 50. до 52, чл. 56. до 186. које се односе на поморску пловидбу, као и одредбе чл. 202. до 821. и чл. 835. до 1051. које се односе и на унутрашњу и на поморску пловидбу.

Члан 290.

Одредбе члана 41. став 4. и члана 43. став 4. овог закона примењиваће се од дана пријема Републике Србије у пуноправно чланство Европске уније, а одредбе члана 183. став 2. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2013. године.

Члан 291.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" ЗАКОНА

 

Закон о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама: „Службени гласник РС“, број 121/2012-9

Члан 53.

Даном ступања на снагу овог закона Дирекција за водне путеве образована Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС”, број 73/10) наставља са радом као Дирекција за водне путеве у складу са одредбама овог закона.

Члан 54.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама: „Службени гласник РС“, број 18/2015-7

Члан 114.

У року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона, субјекат који се налази у поступку приватизације а који на дан ступања на снагу овог закона обавља лучку делатност, дужан је да изради биланс стања на основу кога Агенција преузима право коришћења на лучком земљишту од тог субјекта приватизације, док ће се лучка инфраструктура издвојити из имовине субјекта приватизације и на њој ће се укњижити право коришћења у корист Агенције.

У року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона, привредно друштво које на дан ступања на снагу овог закона обавља лучку делатност и које послује са већинским државним капиталом, као и привредно друштво које послује са већинским државним капиталом а за кога је предвиђено стратешко партнерство, односно привредно друштво за које је спроведен поступак приватизације по моделу стратешког партнерства у складу са прописима којима се уређује приватизација и стратешко партнерство, дужно је да изради биланс стања.

На основу биланса из става 2. овог члана, Агенција преузима право коришћења на лучком земљишту од привредног друштва из става 2. овог члана, док ће се лучка инфраструктура издвојити из имовине тог привредног друштва и на њој ће се укњижити право коришћења у корист Агенције.

Агенција ће привредном друштву из става 2. овог члана за обављање лучке делатности, доделити одобрење за обављање лучке делатности које привредно друштво из става 2. овог члана обавља на дан ступања на снагу овог закона на основу његовог писменог захтева, на време од 25 година са правом на продужење трајања одобрења за додатних 25 година.

Привредно друштво из става 2. овог члана дужно је у року од 30 дана од дана усвајања биланса стања из става 2. овог члана, да поднесе захтев за доделу одобрења из става 4. овог члана.

Ако привредно друштво из става 2. овог члана не поступи у складу са одредбом става 5. овог члана, Агенција ће у року од 90 дана, започети поступак доделе одобрења у складу са чланом 73. ст. 3, 4. и 5. и чл. 75–85. овог закона.

Члан 115.

Подзаконски акт из члана 3. став 2, члана 67. став 2, члана 79. став 2. и члана 88. став 1. овог закона донеће се у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконски акт из члана 5. став 2, члана 21. став 1. и члана 37. став 3. овог закона донеће се у року од две године од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 116.

До усвајања прописа и других општих аката које доносе надлежни органи локалне самоуправе из члана 14. овог закона којима се, поред осталог, одређују места на којима се може вршити распрема бродова, места за распрему бродова одређиваће надлежне лучке капетаније.

Одредбе члана 39. ст. 1. и 2. овог закона престају да важе даном пријема Републике Србије у пуноправно чланство Европске уније.

Одредбе члана 72. став 1. овог закона у делу који се односи на лучку концесију, члана 73. ст. 1. и 2. и чл. 86. и 87. овог закона, примењују се од 1. јануара 2016. године.

До ступања на снагу одредаба члана 72. став 1. овог закона у делу који се односи на лучку концесију, члана 73. ст. 1. и 2. и чл. 86. и 87. овог закона, право на обављање лучке делатности стиче се добијањем одобрења за обављање лучке делатности у складу са одредбама члана 73. ст. 3, 4. и 5. и чл. 75–85. овог закона.

Ступањем на снагу закона којим ће се уредити накнаде за коришћење јавних добара престају да важе одредбе чл. 88. и 90. овог закона.

Члан 117.

Одредбе члана 19. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2017. године.

До почетка примене члана 19. овог закона, лучка капетанија ће у складу са одредбама закона којим се уређује заштита државне границе, поред разлога прописаних у члану 19. став 1. овог закона, одобрити пристајање ван граничног места бродовима у међународном саобраћају у следећим случајевима:

1) ради обављања претовара робе у лукама у којима није отворен гранични прелаз за међународни речни саобраћај;

2) ради обављања претовара нафте и деривата нафте, односно угља за потребе рафинерија и енергетских објеката када је то потребно из разлога очувања делатности тих објеката, односно енергетске стабилности земље.

Члан 118.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама: „Службени гласник РС“, број 92/2016-3

Члан 50.

Одредбе члана 9. овог закона примењиваће се од 1. децембра 2018. године.

До почетка примене члана 9. овог закона, лучка капетанија ће у складу са одредбама закона којим се уређује заштита државне границе, осим у случајевима прописаним у члану 9. овог закона, одобрити пристајање ван граничног места бродовима у међународном саобраћају и у следећим случајевима:

1) ради обављања претовара робе у лукама у којима није отворен гранични прелаз за међународни речни саобраћај;

2) ради обављања претовара нафте и деривата нафте, односно угља за потребе рафинерија и енергетских објеката када је то потребно из разлога очувања делатности тих објеката, односно енергетске стабилности земље.

Члан 51.

Привредна друштва која су у поступку приватизације стекла имовину субјекта приватизације у складу са Законом о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 83/14, 46/15, 112/15 и 20/16 – аутентично тумачење), дужна су да прибаве ново одобрење за обављање лучке делатности у складу са одредбама овог закона, у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Привредним друштвима која на дан ступања на снагу овог закона обављају лучку делатност и која послују са већинским државним капиталом, а која су уписана као носиоци права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, а које је обухваћено лучким подручјем, престаје право коришћења на том земљишту.

Привредна друштва из става 2. овог члана дужна су да израде биланс стања на основу кога ће се лучка инфраструктура издвојити из имовине тих правних лица.

На лучкој инфраструктури из става 3. овог члана спровешће се упис права коришћења у корист Агенције за управљање лукама у складу са посебним законом, најкасније до 1. јуна 2017. године.

Члан 52.

Након утврђивања лучких подручја, Агенција за управљање лукама ће у року од две године од дана ступања на снагу овог закона, издати одобрење за обављање лучке делатности на период од 20 година, са правом продужења на додатних 20 година, привредним друштвима која поднесу захтев за издавање одобрења, а која испуњавају следеће услове:

1) која су до дана ступања на снагу Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС”, број 73/10) била регистрована и која су обављала лучку делатност;

2) обављају лучку делатност из тачке 1) овог члана на територији јединица локалних самоуправа које су прописане у одлуци којом се одређују пристаништа за међународни саобраћај;

3) чија се лучка инфраструктура налази на међународним водним путевима на локацији чија је намена за обављање лучке делатности у складу са документима просторног и урбанистичког планирања и за коју је издата грађевинска, односно употребна дозвола у складу са законом којим се уређује изградња до дана ступања на снагу Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС”, број 73/10);

4) доставе документацију из члана 214в Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС”, бр. 73/10, 121/12, 18/15 и 96/15 – др. закон) у циљу проширивања лучког подручја;

5) који обављају лучку делатност на катастарским парцелама изграђеног грађевинског земљишта за које је утврђено да чине лучко подручје, као и на изграђеној лучкој инфраструктури, а који су прешли у својину Републике Србије, по спроведеном поступку експропријације у складу са законом којим се уређује експропријација.

Овим законом утврђује се јавни интерес за експропријацију изграђеног грађевинског земљишта и лучке инфраструктуре из става 1. тачка 3) овог члана.

Одобрење из става 1. овог члана издаје се у управном поступку.

Решење којим се издаје одобрење из става 1. овог члана је коначно у управном поступку и против њега се може покренути управни спор код Управног суда у року од 30 дана од дана пријема решења.

Члан 53.

Поступци проглашења лучких подручја лука и пристаништа, започети до дана ступања на снагу овог закона окончаће се у складу са одредбама овог закона.

Члан 54.

Бродари, лучки оператери, односно Дирекција дужни су да ускладе своје пословање са одредбама овог закона најкасније до 31. децембра 2018. године.

Таксе утврђене Правилником о висини таксе за пружање стручне услуге вршења прегледа и техничког надзора чамца, пловећег тела и плутајућег објекта („Службени гласник РС“, број 104/13), примењиваће се до утврђивања републичке административне таксе у складу са чланом 17. овог закона.

Члан 55.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама: „Службени гласник РС“, број 41/2018-7

Члан 59.

Субјекти који се налазе у поступку приватизације, а који на дан ступања на снагу овог закона обављају лучку делатност, као и привредна друштва која на дан ступања на снагу овог закона обављају лучку делатност и која послују са већинским државним капиталом, дужни су да израде попис лучке инфраструктуре у којима ће бити наведени објекти лучке инфраструктуре који су уписани у катастар непокретности, као и објекти лучке инфраструктуре који су изграђени без дозволе за изградњу објекта, као и да те пописе доставе Агенцији.

За објекте лучке инфраструктуре који су изграђени без дозволе за изградњу објекта, лице из става 1. овог члана, дужно је да покрене поступак озакоњења и надлежном органу достави сву потребну документацију у складу са законом којим се уређује озакоњење објеката.

Лице из става 1. овог члана дужно је да спроведе радње из ст. 1. и 2. овог члана у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Поступак прибављања без накнаде лучке инфраструктуре из става 1. овог члана у својину Републике Србије спроводи Републичка дирекција за имовину Републике Србије на захтев Агенције.

По спроведеном поступку из става 4. овог члана, одлуку о прибављању лучке инфраструктуре из става 1. овог члана доноси Влада.

На основу одлуке из става 5. овог члана, на лучкој инфраструктури из става 1. овог члана уписаће се право својине Републике Србије и право коришћења у корист Агенције.

Лицу из става 1. овог члана, које је уписано као носилац права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, а које је обухваћено лучким подручјем, престаје право коришћења на том земљишту и уписује се право коришћења у корист Агенције у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Ако лице из става 1. овог члана није стекло одобрење за обављање лучке делатности до дана ступања на снагу овог закона, Агенција ће том привредном друштву доделити одобрење за обављање лучке делатности које привредно друштво из става 1. овог члана обавља на дан ступања на снагу овог закона на основу његовог писменог захтева, на време од 25 година са правом на продужење трајања одобрења за додатних 25 година.

Одобрењем из става 8. овог члана се између осталог уређују међусобне обавезе одржавања објеката лучке инфраструктуре из става 1. овог члана.

Поступци преноса лучке инфраструктуре које су лица из става 1. овог члана започела али нису окончала до дана ступања на снагу овог закона, спровешће се у складу са прописима који су били на снази у време покретања поступка преноса лучке инфраструктуре, уз обавезу спровођења радњи из ст. 1. и 2. овог члана.

Члан 60.

Бродови могу да пристају изван лучког подручја ради претовара речних агрегата (шљунка и песка) и то само на локацијама на којима се налазе објекти за депоновање и сепарацију речних агрегата које су обухваћене општим актом и планом постављања ових објеката које доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе, најкасније до 31. децембра 2023. године.

На општи акт и план постављања из става 1. овог члана, министарство и надлежно јавно водопривредно предузеће дају сагласност.

Јединице локалне самоуправе донеће општи акт и план постављања из става 1. овог члана најкасније до 31. јануара 2019. године.

Привредном друштву које је до дана ступања на снагу овог закона обављало делатност депоновања и сепарације речних агрегата на локацијама које су обухваћене општим актом и планом постављања из става 1. овог члана, Агенција издаје одобрење за обављање лучке делатности на период од три године уз могућност продужења за највише још три године.

Привредном друштву које је стекло одобрење за обављање лучке делатности у складу са ставом 4. овог члана, надлежни орган јединице локалне самоуправе, после утврђивања испуњености услова прописаних општим актом и планом постављања из става 1. овог члана, издаје привремену грађевинску дозволу у складу са законом којим се уређује планирање и изградња.

Привредно друштво које је до дана ступања на снагу овог закона обављало делатност депоновања и сепарације речних агрегата на локацијама које нису обухваћене општим актом и планом постављања из става 1. овог члана, већ је измештена на другу локацију која је после ступања на снагу овог закона утврђена као лучко подручје, стиче право да добије одобрење за обављање лучке делатности на период од 25 година, са могућношћу продужења за још 25 година, под условом да закључи уговор из члана 216а овог закона и плати накнаду за оперативну употребу луке, односно пристаништа.

Одобрење из ст. 4. и 6. овог члана издаје Агенција за управљање лукама у складу са законом којим се уређује управни поступак и коначно је у управном поступку.

Вредност накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа које се издаје на основу издатог одобрења из става 6. овог члана, умањиће се сразмерно вредности радова на изградњи лучке инфраструктуре.

Поред обавезе плаћања накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа у складу са ставом 8. овог члана, привредна друштва која управљају објектима за депоновање и сепарацију речних агрегата из ст. 4. и 6. овог члана, као и бродови који пристају у ове објекте, односно власници робе чији се претовар врши у овим објектима, дужни су да плаћају прописане лучке накнаде.

Јавно водопривредно предузеће закључује уговор о закупу водног земљишта које се користи за потребе претовара речних агрегата (шљунка и песка), непосредном погодбом са привредним друштвом из ст. 4. и 6. овог члана.

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: На територији града Београда ступањем на снагу Закона о изменама и допунама Закона о главном граду („Службени гласник РС“, број 37/2019), односно 6. јуна 2019. године, престала је примена одредбе члана 60. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РСˮ, број 41/18) у погледу примене рока који истиче најкасније до 31. децембра 2023. године, а примењују се рокови предвиђени ставом 4. овог члана Закона (види члан 21. Закона – 37/2019-3).

Члан 61.

Обрасци овлашћења о оспособљености чланова посаде трговачке морнарице који су издати у складу са Правилником о звањима, условима за стицање звања и овлашћењима чланова посаде бродова унутрашње пловидбе трговачке морнарице Савезне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ”, бр. 32/82, 30/83 и 30/87 и „Службени лист СРЈ”, брoj 25/96), као и обрасци бродарских књижица које су издате у складу са Правилником о поморским и бродарским књижицама и дозволама за укрцавање („Службени лист СФРЈ”, број 13/81), замениће се за обрасце ових исправа које се издају у складу са Правилником о условима, начину и поступку издавања и замене, садржини и обрасцу бродарске књижице и дозволе за укрцавање, лицима и органима надлежним за уношење и оверу података, као и садржини, обрасцу и начину вођења регистра издатих бродарских књижица и дозвола за укрцавање („Службени гласник РС”, број 40/13) и Правилником о звањима, условима за стицање звања и овлашћењима чланова посаде бродова трговачке морнарице („Службени гласник РС”, бр. 64/12, 99/15 и 3/17), најкасније до 31. децембра 2018. године.

Обрасци дозвола за управљача и руковаоца чамца, односно морнара на пловећем постројењу које су издате у складу са Правилником о програму и начину полагања стручног испита за стицање звања управљача и руковаоца чамца („Службени гласник РС”, број 18/97) и Правилником о начину стицања стручне оспособљености и о програму стручних испита посаде одређених пловних објеката („Службени гласник СРС”, број 19/78), замениће се за одговарајуће обрасце дозвола за управљача чамцем које се издају у складу са Правилником о условима које морају да испуњавају лица за управљање чамцем, пловећим телом или плутајућим објектом, програму и начину полагања стручног испита, као и обрасцима, садржини, начину издавања и трајања дозволе за управљање („Службени гласник РС”, бр. 86/14 и 57/15), најкасније до 31. децембра 2019. године.

Члан 62.

До закључивања споразума о узајамном признавању бродских исправа којима се утврђује способност бродова за пловидбу између Европске уније и Републике Србије, Сведочанства Уније за унутрашњу пловидбу признају се као да су издата у Републици Србији.

Одредба члана 21. став 3. овог закона, престаје да важи даном пријема Републике Србије у Европску унију.

Даном пријема Републике Србије у Европску унију, Сведочанства Уније за унутрашњу пловидбу признају се као да су издата у Републици Србији.

Пристани који су изграђени без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу у складу са прописима по којима у време изградње није била прописана обавеза прибављања грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу, могу да се користе за обављање лучке делатности без ове дозволе.

Таксе утврђене Правилником о одређивању висина такси за пружање стручних услуга из надлежности Дирекције за водне путеве („Службени гласник РС”, број 141/14) и Правилником о висини таксе за пружање стручне услуге вршења техничког надзора над бродовима унутрашње пловидбе („Службени гласник РС”, број 114/13) примењиваће се до утврђивања републичке административне таксе у складу са чл. 4. и 19. овог закона.

Члан 63.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим члана 33. овог закона који се примењује од 1. јуна 2019. године.

Закон о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама: „Службени гласник РС“, број 9/2020-13

Члан 33.

Министар ће у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона донети подзаконски акт из члана 8. став 5. овог закона.

Члан 34.

Агенција је дужна да усклади своје акте са одредбама овог закона у року од два месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 35.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама: „Службени гласник РС“, број 52/2021-28

Члан 34.

Чланови посаде брода унутрашње пловидбе који су до дана ступања на снагу овог закона стекли одређена звања, односно овлашћења о оспособљености и посебној оспособљености у унутрашњој пловидби, стичу право да добију звања, односно овлашћења о оспособљености и посебној оспособљености која су уподобљена са новим називима звања, односно овлашћења, ако испуњавају услове прописане подзаконским актом из члана 132. став 10. Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС”, бр. 73/10, 121/12, 18/15, 96/15 – др. закон, 92/16, 104/16 – др. закон, 113/17 – др. закон, 41/18, 95/18 – др. закон, 37/19 – др. закон и 9/20).

Посада чамца, односно плутајућег објекта која је до дана ступања на снагу овог закона стекла стручну оспособљеност за управљање чамцем, односно плутајућим објектом у унутрашњој пловидби, стиче право да добије дозволе за управљање чамцем, односно плутајућим објектом које су уподобљене са новим називима стручне оспособљености, односно дозвола, ако испуњава услове прописане подзаконским актом из члана 165. став 6. Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС”, бр. 73/10, 121/12, 18/15, 96/15 – др. закон, 92/16, 104/16 – др. закон, 113/17 – др. закон, 41/18, 95/18 – др. закон, 37/19 – др. закон и 9/20).

Члан 35.

Министарство ће ангажовати тело за оцењивање усаглашености да изврши оцењивање усаглашености из члана 13. став 3. овог закона, најкасније до 17. јануара 2037. године.

Члан 36.

До дана образовања комисије за полагање стручног испита од стране Центра, стручни испит за стицање овлашћења о оспособљености, односно посебне оспособљености чланова посаде бродова унутрашње пловидбе полаже се пред комисијом за полагање стручног испита која је образована у складу са Правилником о програму и начину полагања стручног испита за стицање звања чланова посаде бродова трговачке морнарице („Службени гласник РС”, бр. 59/13 и 28/15), а кандидати за полагање стручног испита сносе трошкове плаћања републичке административне таксе.

Члан 37.

Министар ће у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона донети подзаконске акте из члана 11. ст. 9. и 10. овог закона.

Члан 38.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.