Zakon

ЗАКОН

о јединственом матичном броју грађана

"Службени гласник РС", број 24 од 26. марта 2018.

Члан 1.

Јединствени матични број грађана (у даљем тексту: матични број) јесте индивидуална и непоновљива ознака идентификационих података о грађанину.

Члан 2.

Сви изрази којима се означавају лица у овом закону односе се подједнако на лица мушког и женског пола без обзира на то у којем су граматичком роду изражени.

Члан 3.

Матични број одређује се држављанину Републике Србије.

Матични број одређује се према месту уписа у матичну књигу рођених на територији Републике Србије.

Држављанину Републике Србије који је уписан у матичну књигу рођених у дипломатском или конзуларном представништву Републике Србије у иностранству, матични број одређује се према месту уписа, у складу са овим законом.

Матични број одређује министарство надлежно за унутрашње послове (у даљем тексту: надлежни орган).

Члан 4.

Матични број се састоји од 13 цифара које потичу из шест група података, и то:

I група – дан рођења (две цифре);

II група – месец рођења (две цифре);

III група – година рођења (три цифре);

IV група – број регистрационог подручја (две цифре);

V група – комбинација пола и редног броја за лица рођена истог датума (три цифре), мушкарци 000–499, жене 500–999;

VI група – контролни број (једна цифра).

Члан 5.

Број регистрационог подручја одређен је по јединицама локалне самоуправе.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 71 обухвата Београд.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 72 обухвата: Аранђеловац, Баточина, Деспотовац, Јагодина, Кнић, Крагујевац, Лапово, Параћин, Рача, Рековац, Свилајнац, Топола и Ћуприја.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 73 обухвата: Алексинац, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Димитровград, Дољевац, Гаџин Хан, Куршумлија, Мерошина, Ниш, Нишка Бања, Пирот, Прокупље, Ражањ, Сврљиг и Житорађа.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 74 обухвата: Бојник, Босилеград, Бујановац, Црна Трава, Лебане, Лесковац, Медвеђа, Прешево, Сурдулица, Трговиште, Владичин Хан, Власотинце и Врање.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 75 обухвата: Бољевац, Бор, Кладово, Књажевац, Мајданпек, Неготин, Соко Бања и Зајечар.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 76 обухвата: Голубац, Кучево, Мало Црниће, Петровац на Млави, Пожаревац, Смедерево, Смедеревска Паланка, Велика Плана, Велико Градиште, Жабари и Жагубица.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 77 обухвата: Богатић, Коцељева, Крупањ, Лајковац, Лозница, Љиг, Љубовија, Мали Зворник, Мионица, Осечина, Уб, Ваљево, Владимирци и Шабац.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 78 обухвата: Александровац, Брус, Горњи Милановац, Краљево, Крушевац, Лучани, Нови Пазар, Рашка, Сјеница, Трстеник, Тутин, Варварин, Врњачка Бања, Ћићевац и Чачак.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 79 обухвата: Ариље, Бајина Башта, Ивањица, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Ужице и Чајетина.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 80 обухвата: Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Нови Сад, Сремски Карловци, Темерин, Тител и Жабаљ.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 81 обухвата: Апатин, Оџаци и Сомбор.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 82 обухвата: Ада, Бачка Топола, Кањижа, Кула, Мали Иђош, Сента и Суботица.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 83 обухвата: Бечеј, Србобран и Врбас.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 84 обухвата: Кикинда, Нова Црња, Нови Кнежевац и Чока.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 85 обухвата: Нови Бечеј, Сечањ, Зрењанин и Житиште.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 86 обухвата: Алибунар, Ковачица, Ковин, Опово и Панчево.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 87 обухвата: Бела Црква, Пландиште и Вршац.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 88 обухвата: Инђија, Ириг, Пећинци, Рума и Стара Пазова.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 89 обухвата: Сремска Митровица и Шид.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 91 обухвата: Глоговац, Косово Поље, Липљан, Ново Брдо, Обилић, Подујево и Приштина.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 92 обухвата: Косовска Митровица, Лепосавић, Србица, Вучитрн, Зубин Поток и Звечан.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 93 обухвата: Дечани, Исток, Клина и Пећ.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 94 обухвата: Ђаковицa.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 95 обухвата: Драгаш, Гора, Малишево, Опоље, Ораховац, Призрен и Сува Река.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 96 обухвата: Качаник, Урошевац, Штимље и Штрпце.

Регистрационо подручје с додељеним бројем 97 обухвата: Гњилане, Косовска Каменица и Витина.

Држављанину Републике Србије из члана 3. став 3. овог закона за број регистрационог подручја одређује се број 70.

Члан 6.

Матични број одређује се електронски, уноси се у електронску евиденцију и представља основни, математичким методом израчунати нумерички стандард.

Део матичног броја који се односи на податке о дану рођења (I група), месецу рођења (II група), години рођења (III група) и полу (V група) одређује надлежни орган на основу података из матичне књиге рођених.

Део матичног броја који се односи на регистрационо подручје (IV група) одређује се у складу са чланом 5. овог закона.

Део матичног броја који се односи на податке о контролном броју (VI група) надлежни орган одређује аутоматски, применом јединственог математичког поступка по модулу 11 у информационом систему надлежног органа.

Матични број не може се одредити умрлом лицу.

Члан 7.

Надлежни орган који води матичну књигу рођених дужан је да најкасније у року од 15 дана по упису грађанина у матичну књигу рођених достави надлежном органу ради одређивања матичног броја извод из матичне књиге рођених с подацима о лицу коме се одређује матични број.

Надлежни орган је дужан да најкасније у року од 15 дана од дана одређивања матичног броја обавести о томе орган управе који води матичну књигу рођених.

Надлежни орган управе који води матичну књигу рођених дужан је да најкасније у року од 15 дана, податак о одређеном матичном броју упише у матичну књигу рођених, као и да о упису матичног броја у матичну књигу рођених, у електронском облику, обавести орган који је одредио матични број.

Надлежни орган који води матичну књигу умрлих дужан је да податак о чињеници смрти достави надлежном органу најкасније у року од 15 дана од дана уписа чињенице смрти.

Надлежни орган пасивизира матични број умрлог лица.

Члан 8.

Ако се подаци о грађанину из I, II, III и V групе матичног броја промене у поступку предвиђеном законом, надлежни орган управе у чијој je евиденцији извршена промена дужан је да надлежном органу најкасније у року од 15 дана од настале промене достави један примерак извода из матичне књиге рођених у који су унете промене и у коме је констатовано да је промена извршена.

На основу извода из матичне књиге рођених у коме су извршене промене података из става 1. овог члана, надлежни орган решењем пасивизира раније одређен матични број и одређује нови матични број.

Усвојеном детету, на захтев родитеља, може се пасивизирати раније одређен матични број и одредити нови матични број и ако нису промењени подаци о детету на основу којих се одређује матични број у складу са овим законом.

Након што је одређен нови матични број, раније одређен матични број се пасивизира, односно у евиденцији о матичним бројевима се евидентира као замењен новим и не може се користити у правном промету.

Ако се усвојење поништи, детету се у електронској евиденцији активира претходни матични број и пасивизира матични број који му је одређен након усвојења.

Члан 9.

Погрешно одређен матични број се пасивизира решењем и одређује се нови.

Решење о пасивизирању погрешно одређеног матичног броја и одређивању новог доноси надлежни орган по месту пребивалишта, односно надлежни орган који га је одредио ако лице нема пријављено пребивалиште и о томе обавештава надлежни орган који води матичну књигу рођених, као и надлежни орган који је дао иницијативу за покретање поступка.

Решење о пасивизацији погрешно одређеног матичног броја доставља се грађанину коме је пасивизиран погрешно одређен матични број.

Када је надлежни орган у Републици Србији одредио два или више матичних бројева, пасивизирају се касније одређени матични бројеви, осим ако је касније одређен матични број уписан у јавне исправе.

Пасивизирани матични број не може се одредити другом грађанину.

Пасивизирани матични број се у евиденцији о матичним бројевима евидентира као замењен новим и не може се користити у правном промету.

Члан 10.

Надлежни орган води јединствену евиденцију о матичним бројевима у електронском облику.

На обраду података о личности и евиденције које води надлежни орган, као и на садржину тих евиденција, ажурирање и брисање, рокове чувања и мере заштите података примењују се одредбе закона којим се уређују евиденције и обрада података у области унутрашњих послова.

Члан 11.

Матични број уписан у евиденцију о матичним бројевима уписује се у јавне исправе и друге евиденције.

Матични број грађана служи за вођење евиденције података о личности и повезивање с другим евиденцијама државних органа и корисника који имају законски основ за коришћење матичног броја.

Члан 12.

Матични бројеви одређени на основу прописа који су важили пре ступања на снагу овог закона, а који се налазе у евиденцијама надлежног органа, важе и након ступања на снагу овог закона.

Држављанину Републике Србије коме није одређен матични број на основу прописа који су важили пре ступања на снагу овог закона надлежни орган одређује матични број у складу са чланом 3. овог закона.

Ако је у матичну књигу рођених уписан матични број одређен у некој од бивших република СФРЈ, а надлежни орган у Републици Србији је већ одредио нови матични број, надлежни орган управе који води матичну књигу дужан је да упише матични број који је одредио надлежни орган у Републици Србији.

Ако је грађанину матични број одређен у некој од бивших република СФРЈ, а надлежни орган у Републици Србији му није одредио матични број, надлежни орган који води матичну књигу дужан је да упише матични број који му је одредио надлежни орган у некој од бивших република СФРЈ.

Члан 13.

Ако више грађана поседује исти матични број, тај матични број се пасивизира свим грађанима којима је одређен.

Грађанин коме је пасивизиран матични број не може пасивизирани матични број користити у правном промету.

Члан 14.

Начин одређивања и пасивизирања матичног броја, као и начин вођења евиденције о матичном броју и обрасцу за вођење те евиденције доноси министар унутрашњих послова у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 15.

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) Закон о увођењу јединственог матичног броја грађана („Службени лист СФРЈ”, број 58/76 и „Службени лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља);

2) Закон о јединственом матичном броју грађана („Службени гласник СРС”, бр. 53/78, 5/83, 24/85 – др. закон и 6/89 – др. закон и „Службени гласник РС”, бр. 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон и 101/05 – др. закон).

Члан 16.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.