Редакцијски пречишћен текст

ЗАКОН

о буџету Републике Србије за 2023. годину

"Службени гласник РС", бр. 138 од 12. децембра 2022, 75 од 6. септембра 2023.

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Законом о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2023. годину ("Службени гласник РС", број 75/2023) замењени су чл. 1-6, и члан 8. (види чл. 1-7. Закона - 75/2023-3).

I. ОПШТИ ДЕО

Члан 7.

Буџету Аутономне покрајинe Војводине припада:

– део прихода од пореза на доходак грађана – пореза на зараде, у висини од 18,0% од износа оствареног на територији Аутономне покрајине Војводине;

– део прихода од пореза на добит правних лица, у висини од 42,7% од износа оствареног на територији Аутономне покрајине Војводине.

Буџету Аутономне покрајине Војводине обезбеђују се трансфери из буџета Републике Србије, и то:

– трансфери за поверене послове у складу са законом којим се утврђују надлежности Аутономне покрајине Војводине;

– наменски трансфери за финансирање расхода за запослене у образовању на територији Аутономне покрајине Војводине, у износима утврђеним овим законом;

– наменски и ненаменски трансфери јединицама локалне самоуправе на територији Аутономне покрајине Војводине, у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе;

– наменски капитални трансфери за пројекте које утврди Влада.

Средства за плате за запослене у образовању на територији Аутономне покрајине Војводине из става 2. алинеја 2. овог члана исплаћују се у висини и по динамици коју утврђује Влада.

Буџет Аутономне покрајине Војводине исплаћује плате из става 2. алинеја 2. овог члана наредног дана од дана пријема средстава за ове намене на рачун.

II. ПОСЕБАН ДЕО

III. ИЗВРШАВАЊЕ БУЏЕТА

Члан 9.

У 2023. години запосленима код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање плате ће се повећати за 12,5%.

Изузетно од става 1. овог члана, професионалним војним лицима распоређеним у Војсци Србије, као и цивилним лицима на служби у Војсци Србије, која су распоређена у Генералштабу Војске Србије и потчињеним командама, јединицама и установама Војске Србије плате ће се повећати за 25%.

Повећање плата из ст. 1. и 2. овог члана вршиће се почев од плате за јануар 2023. године.

Поред повећања плата из става 1. овог члана, за запослене у установама основног и средњег образовања, установама ученичког и студентског стандарда и предшколским установама, за неговатељице у установама социјалне заштите и медицинске техничаре и стоматолошке техничаре, осим за запослене у војноздравственим установама, плате ће се увећати за 5,5% почев од плате за септембар 2023. године.

*Службени гласник РС, број 75/2023

Члан 10.

На основу члана 9. овог закона и чл. 8. и 41. Закона о платама државних службеника и намештеника (,,Службени гласник РС”, бр. 62/06, 63/06 – исправка, 115/06 – исправка, 101/07, 99/10, 108/13, 99/14, 95/18 и 14/22), овим законом утврђује се основица за обрачун и исплату плата:

– за запослене у Пореској управи и Управи царина утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 27.861,26 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;

– за државне службенике и намештенике у Министарству унутрашњих послова утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 29.661,26 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;

– за државне службенике и намештенике у Министарству одбране утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 29.938,47 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;

– за лекаре у заводима за извршење кривичних санкција утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 32.328,06 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;

– за медицинске техничаре и стоматолошке техничаре у заводима за извршење кривичних санкција утврђује се, почев од плате за јануар 2023. године, основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 29.389,14 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање, а од плате за септембар 2023. године утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 31.005,54 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;

– за остале здравствене раднике у заводима за извршење кривичних санкција утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 29.389,14 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;

– за државне службенике и намештенике у заводима за извршење кривичних санкција, осим запослених из алинеја 4-6. овог става, и у судовима и тужилаштвима који су основани у складу са Законом о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 40/15 – др. закон, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 – УС, 87/18 и 88/18 – УС) и Законом о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – УС, 121/12, 101/13, 111/14 – УС, 117/14, 106/15 и 63/16 – УС) утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 29.117,01 динар са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;

– за државне службенике и намештенике у судовима и тужилаштвима који у складу са посебним законом остварују право на плату у дуплом износу утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 26.469,99 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;

– за државне службенике и намештенике у Високом савету судства, Државном већу тужилаца и Државном правобранилаштву утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 27.538,52 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;

– за државне службенике и намештенике у Уставном суду утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 27.793,51 динар са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;

– за функционере чија се плата према посебном закону директно или индиректно одређује према плати државних службеника на положају утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 24.978,25 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;

– за функционере чија се плата према посебном закону директно или индиректно одређује према плати судија утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 43.578.46 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;

– за државне службенике и намештенике, којима основица није утврђена у алинејама 1–10. овог става утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 26.227,15 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање.

На основу члана 37. став 4. Закона о судијама (,,Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09 – УС, 104/09, 101/10, 8/12 – УС, 121/12, 124/12 – УС, 101/13, 108/13 – др. закон, 111/14 – УС, 117/14, 40/15, 63/15 – УС, 106/15, 63/16 – УС, 47/17 и 76/21) и члана 69. став 3. Закона о јавном тужилаштву (,,Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – УС, 121/12, 101/13, 111/14 – УС, 117/14, 106/15 и 63/16 – УС) утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 46.181,05 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање.

У 2023. години основица из става 2. овог члана у делу који се односи на судије исплаћиваће се: 70% из извора 01 – Општи приходи и примања буџета, а 30% из прихода остварених по основу наплате судских такси које припадају правосудним органима.

Изузетно од става 3. овог члана, услед смањеног обима прихода остварених по основу наплате судских такси, основица из става 2. овог члана у делу који се односи на судије исплаћиваће се до 30% из прихода остварених по основу наплате судских такси које припадају правосудним органима, а преостали део из извора 01 – Општи приходи и примања буџета уз претходно добијену сагласност министарства надлежног за послове финансија.

На основу члана 20а став 4. Закона о Уставном суду (,,Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – УС, 40/15 – др. закон и 103/15) утврђује се основица за обрачун и исплату плата председника и судија Уставног суда у нето износу од 43.981,95 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање.

*Службени гласник РС, број 75/2023

Члан 11.

На основу члана 48. став 4. Закона о платама државних службеника и намештеника („Службени гласник РС”, бр. 62/06, 63/06 – исправка, 115/06 – исправка, 101/07, 99/10, 108/13, 99/14, 95/18 и 14/22) утврђује се проценат од укупног износа средстава за плате намењен за остварене резултате рада намештеника, и то 1% месечног платног фонда намештеника за месец који претходи месецу за који се исплаћује плата у коју се укључује додатак за остварене резултате рада намештеника, у складу са обезбеђеним средствима.

У 2023. години планирана су средства за напредовање државних службеника.

Члан 12.

Обавезе према корисницима буџетских средстава извршавају се сразмерно оствареним приходима и примањима буџета.

Ако се у току године приходи и примања буџета смање, расходи и издаци буџета извршаваће се по приоритетима, и то обавезе утврђене законским прописима на постојећем нивоу и стални трошкови неопходни за несметано функционисање корисника буџетских средстава.

Ако у току године дође до ванредних околности које могу да угрозе живот и здравље људи или проузрокују штету већих размера, Влада може oдлучити о привременој обустави извршења појединих расхода и издатака, као и преузимања обавеза корисника средстава буџета Републике Србије у циљу ублажавања негативних економских и финансијских последица ванредних догађаја.

Актом Владе из става 3. овог члана ближе ће се уредити начин извршења појединих расхода и издатака, као и преузимања обавеза корисника средстава буџета Републике Србије.

Ако корисници буџетских средстава не остваре приходе и примања из других извора финансирања, расходи и издаци планирани по том основу неће се извршавати на терет општих прихода буџета.

Члан 13.

Корисник буџетских средстава, који одређени расход и издатак извршава из других извора прихода и примања, (који нису извор 01 – Општи приходи и примања буџета), обавезе може преузимати само до нивоа остварења тих прихода или примања, уколико је ниво остварених прихода и примања мањи од одобрених апропријација.

Корисник буџетских средстава код кога у току године дође до умањења одобрених апропријација због извршења принудне наплате, за износ умањења предузеће одговарајуће мере у циљу прилагођавања преузете обавезе, тако што ће предложити умањење обавезе, односно продужење уговорног рока за плаћање или отказати уговор, односно предложити измену прописа који је основ за настанак и плаћање обавеза.

Члан 14.

Директни корисници буџетских средстава Републике Србије пре најављивања нових обавеза на начин прописан чланом 56. став 3. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 и 118/21 – др. закон) у систему извршења буџета морају да пријаве преузете, а неизвршене обавезе из претходне буџетске године.

Члан 15.

У извршавању расхода за робе и услуге корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање приоритет имају расходи за сталне трошкове, трошкове текућих поправки и одржавања и материјал.

Корисници буџетских средстава дужни су да обавезе настале по основу комерцијалних трансакција измире у року утврђеном законом којим се уређују рокови измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

Уколико корисници средстава буџета Републике Србије у извршавању расхода и издатака поступе супротно ставу 2. овог члана, Влада, на предлог министарства надлежног за послове финансија – Одељења за буџетску инспекцију, може донети одлуку о обустави извршавања осталих апропријација утврђених овим законом за тог корисника.

Изузетно од става 3. овог члана, уколико јединица локалне самоуправе не обезбеди у буџету и не преноси средства основним и средњим школама за финансирање расхода у складу са законом којим се уређују основе система образовања и васпитања, због чега основна, односно средња школа не може да измири обавезе у року утврђеном законом којим се уређују рокови измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, министар надлежан за послове финансија може привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде тој јединици локалне самоуправе.

Уколико корисници средстава буџета локалне власти у извршавању расхода и издатака поступе супротно ставу 2. овог члана, министар надлежан за послове финансија може привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде и пореза на добит правних лица.

Члан 16.

Јавна предузећа и други облици организовања чији је оснивач Република Србија, дужни су да најкасније до 30. новембра текуће буџетске године део од најмање 50% добити, односно вишка прихода над расходима, а јавне агенције 100% добити, односно вишка прихода над расходима по завршном рачуну за 2022. годину уплате у буџет Републике Србије, према динамици коју одреди министарство надлежно за послове финансија.

Привредна друштва чији је оснивач Република Србија или у којима Република Србија има учешће у власништву дужна су да најкасније до 30. новембра текуће буџетске године у буџет Републике Србије уплате најмање 50% сразмерног дела добити по завршном рачуну за 2022. годину, који у складу са законом који уређује привредна друштва припада Републици Србији као члану друштва.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, уз сагласност Владе, обавезу по основу уплате добити нема субјекат из ст. 1. и 2. овог члана који донесе одлуку да из добити покрије губитак или повећа капитал или средства употреби за финансирање инвестиција.

Влада може одлучити да организација за обавезно социјално осигурање има обавезу да до одређеног рока одређени проценат нераспоређеног вишка прихода и примања, утврђеног у завршним рачунима из претходних година, уплати у буџет Републике Србије.

Уколико субјекти наведени у овом члану не поступе у складу са одредбама из ст. 1–4. овог члана, министарство надлежно за послове финансија – Одељење за буџетску инспекцију, може након спроведене инспекцијске контроле донети одлуку о уплати сразмерног дела добити, односно вишка прихода над расходима по завршном рачуну, у буџет Републике Србије за те субјекте.

Члан 17.

У складу са чланом 2. тачка 31), чланом 54. и чланом 56. став 4. Закона о буџетском систему (,,Службени гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 и 118/21 – др. закон) у буџетској 2023. години, неће се вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и услова рада, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, и другим актима за директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених.

У 2023. години не могу се исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава Републике Србије награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, исплата награда и бонуса запосленима код корисника средстава буџета Републике Србије и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање у 2023. години може се вршити на основу одлуке Владе.

Члан 18.

Накнаде за рад председника и чланова комисија и других сталних и привремених радних тела у јавном сектору не могу се повећавати у 2023. години.

Задужују се надлежни органи и корисници јавних средстава да преиспитају потребу постојања и висину накнада из става 1. овог члана, ради смањења издатака по овом основу и у том циљу иницирају измене закона, других прописа, општих и других аката којима је уређено плаћање ових накнада.

Директни и индиректни корисници средстава буџета Републике Србије могу формирати комисије и друга стална и привремена радна тела искључиво у складу са посебним законом.

Члан 19.

Директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, буџета локалне власти, осим организација за обавезно социјално осигурање, који користе пословни простор и покретне ствари којима управљају други корисници јавних средстава, намирују само трошкове по том основу.

Уколико у случајевима из става 1. овог члана плаћање трошкова није могуће извршити на основу раздвојених рачуна, корисник који управља јавним средствима врши плаћање, а затим директни, односно индиректни корисник из става 1. овог члана врши одговарајућу рефундацију насталих расхода.

Рефундација из става 2. овог члана сматра се начином извршавања расхода у складу са Законом о буџетском систему („Службени гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 и 118/21 – др. закон).

Други корисници јавних средстава који користе пословни простор и покретне ствари којима управљају директни или индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно буџета локалне власти, плаћају настале трошкове, трошкове текућег и инвестиционог одржавања, односно закупа.

Члан 20.

Влада може да одлучи о отпису и/или претварању у капитал потраживања Републике Србије насталих по основу датих позајмица и плаћених обавеза по основу издатих гаранција привредним субјектима, а на основу предлога министарства надлежног за послове привреде, водећи рачуна о фискалној стабилности буџета Републике Србије.

Члан 21.

У 2023. години могу се закључити послови у вези са финансијским дериватима у складу са стандардизованим оквирним уговором о финансијским дериватима који је уобичајен у пословној пракси, односно на начин уобичајен у пословној пракси, ради заштите од промене девизног курса и/или ризика промене каматне стопе у вези са зајмовима и државним хартијама од вредности закљученим, односно емитованим у складу са овим законом и/или раније важећим законима о буџету Републике Србије.

Члан 22.

Директни и индиректни корисници буџетских средстава у 2023. години обрачунату исправку вредности нефинансијске имовине исказују на терет капитала, односно не исказују расход амортизације и употребе средстава за рад.

Члан 23.

Расходи и издаци органа и организација Републике Србије извршаваће се преко консолидованог рачуна трезора Републике Србије, који ће обављати контролу тих расхода и издатака, у односу на утврђене апропријације и одобравати плаћања на терет буџетских средстава.

Члан 24.

За послове који се у складу са Законом о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине („Службени гласник РС”, бр. 99/09, 67/12 – УС, 18/20 – др. закон и 111/21 – др. закон), врше као поверени, средства се усмеравају са апропријације економске класификације 463 – Трансфери осталим нивоима власти.

Члан 25.

Посебан акт којим се уређује распоред и коришћење средстава за реализацију пројеката инвестиционог одржавања и управљања непокретностима, Влада доноси на предлог Републичке дирекције за имовину Републике Србије, а на основу иницијативе осталих директних корисника буџетских средстава према утврђеним приоритетима.

Актом Владе из става 1. овог члана, део средстава распоређен у оквиру Раздела 47 – Републичка дирекција за имовину Републике Србије може се распоредити, односно пренети другом директном кориснику буџетских средстава за реализацију пројеката инвестиционог одржавања одређених пословних и стамбених објеката и других непокретности, према утврђеним приоритетима из надлежности тог корисника буџетских средстава.

У случају из става 2. овог члана, за износ пренетих средстава умањује се износ апропријације економске класификације 511 – Зграде и грађевински објекти у оквиру Раздела 47 – Републичка дирекција за имовину Републике Србије, а пренета средства исказују се на апропријацији економској класификацији 511 – Зграде и грађевински објекти у оквиру раздела директног корисника буџетских средстава коме је тај део средстава пренет.

Члан 26.

Налог за извршење укупних издатака за реализацију пројеката инвестиционог одржавања и управљања непокретностима заједнички издају функционер у чијем је разделу, према акту Владе из члана 25. став 1. овог закона, пројекат који се реализује и директор Републичке дирекције за имовину Републике Србије.

Функционер у чијем је разделу, према акту Владе из члана 25.
став 1. овог закона, пројекат који се реализује и директор Републичке дирекције за имовину Републике Србије, заједнички су одговорни за издавање налога за плаћање и за извршавање издатака намењених за реализацију пројеката инвестиционог одржавања и управљања непокретностима.

Члан 27.

Посебан акт којим се уређује распоред и коришћење средстава прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења, Влада доноси на предлог министарства надлежног за послове правосуђа.

Актом Владе из става 1. овог члана, део средстава распоређен у оквиру Раздела 23 – Министарство правде може се распоредити, односно пренети другом кориснику буџетских средстава за реализацију пројеката из надлежности тог буџетског корисника.

У случају из става 2. овог члана, за износ пренетих средстава умањује се износ апропријације економске класификације 481 – Дотације невладиним организацијама у оквиру Раздела 23 – Министарство правде, а пренета средства исказују се на одговарајућој апропријацији економској класификацији у оквиру раздела корисника буџетских средстава коме је тај део средстава пренет.

Члан 28.

Посебан акт којим се уређује распоред и коришћење примљених средстава Секторске буџетске подршке у оквиру Програма ИПА, Влада доноси на предлог Министарства финансија.

Актом Владе из става 1. овог члана, део ових средстава распоређен у оквиру Раздела 16 – Министарство финансија може се распоредити, односно пренети другом директном кориснику буџетских средстава за реализацију обавеза према утврђеним приоритетима.

У случају из става 2. овог члана, за износ пренетих средстава умањује се износ Секторске буџетске подршке у оквиру Раздела 16 – Министарство финансија, а пренета средства исказују се на одговарајућој апропријацији у оквиру раздела директног корисника буџетских средстава коме је тај део средстава пренет.

Члан 29.

Посебан акт којим се уређује распоред и коришћење средстава за потребе спровођења ИПА I и ИПА II акционих програма у случају надокнаде нерегуларно утрошених средстава (као последица неправилности или превара), у случају када није могуће наплатити настале дугове, додатних и непредвиђених трошкова у оквиру појединачних пројеката/програма, трошкова неопходних за завршетак појединачних пројеката/програма до испитивања и прихватања коначног извештаја од стране Европске комисије о спровођењу програма, изравнања коначног салда, као и коначних уплата/исплата средстава по програму и камата због кашњења у плаћању и пенала/казни које настају током спровођења пројеката/програма, Влада доноси на предлог Министарства финансија.

Актом Владе из става 1. овог члана, део средстава распоређен у оквиру Раздела 16 – Министарство финансија може се распоредити, односно пренети другом директном кориснику буџетских средстава у случају да потребна средства није могуће обезбедити прерасподелом средстава у оквиру раздела директног корисника буџетских средстава.

У случају из става 2. овог члана, за износ пренетих средстава умањује се износ средстава распоређених у оквиру Раздела 16 – Министарство финансија, Програм 2402 – Интервенцијска средства, Пројекат 4002 – Интервенцијска средства за потребе спровођења ИПА програма, а пренета средства исказују се на одговарајућој апропријацији економској класификацији у оквиру раздела директног корисника буџетских средстава коме је тај део средстава пренет.

Члан 30.

Председник Високог савета судства надлежан је за давање налога за пренос средстава која се остваре по основу наплате судских такси на евиденционе рачуне судова отворене у Систему извршења буџета.

Председник Високог савета судства надлежан је и за давање налога за пренос судовима и осталих средстава, осим средстава за расходе за запослене у судовима који су судско особље из Раздела 6 – Судови са рачуна буџета на евиденционе рачуне судова отворене у Систему извршења буџета, изузев Врховном касационом суду, Управном суду, Привредном апелационом суду и Прекршајном апелационом суду.

Наредбодавци за издавање налога за плаћање су функционери који руководе радом судова из Раздела 6 – Судови.

Изузетно од става 3. овог члана, за издавање налога за плаћање јавних набавки, које се врше јединствено за судове, као и за исплате обавеза по основу потписаних споразума о вансудским поравнањима у поступцима за заштиту права на суђење у разумном року, надлежан је председник Високог савета судства.

Члан 31.

Председник Државног већа тужилаца надлежан је за давање налога за пренос јавним тужилаштвима средстава, осим средстава за расходе за запослене у јавним тужилаштвима, из Раздела 8 – Јавна тужилаштва са рачуна буџета на евиденционе рачуне јавних тужилаштава отворене у Систему извршења буџета, изузев Републичком јавном тужилаштву, Тужилаштву за ратне злочине и Тужилаштву за организовани криминал.

Изузетно, председник Државног већа тужилаца надлежан је и за пренос средстава из сопствених прихода на евиденционе рачуне јавних тужилаштава отворене у Систему извршења буџета.

Наредбодавци за издавање налога за плаћања јесу функционери који руководе јавним тужилаштвима из Раздела 8 – Јавна тужилаштва, осим за издавање налога за плаћања код јавних набавки које се врше јединствено за тужилаштва, у ком случају је надлежан председник Државног већа тужилаца.

Члан 32.

Министар надлежан за послове правосуђа надлежан је за давање налога за пренос средстава која се остваре по основу наплате судских такси на евиденционе рачуне правосудних органа отворене у Систему извршења буџета.

Министар надлежан за послове правосуђа надлежан је и за давање налога за пренос судовима и јавним тужилаштвима средстава из Раздела 6 – Судови и Раздела 8 – Јавна тужилаштва, за извршавање расхода за запослене у судовима и јавним тужилаштвима – судско особље и особље у јавном тужилаштву, расхода за текуће одржавање опреме и објеката судова, као и расхода за инвестициона и капитална улагања судовима и јавним тужилаштвима и уређење и развој правосудног информационог система, са рачуна буџета на евиденционе рачуне судова и јавних тужилаштава отворене у Систему извршења буџета, осим Врховном касационом суду, Управном суду, Привредном апелационом суду, Прекршајном апелационом суду, Републичком јавном тужилаштву, Тужилаштву за ратне злочине и Тужилаштву за организовани криминал.

Наредбодавци за издавање налога за плаћање јесу функционери који руководе радом судова из Раздела 6 – Судови и функционери који руководе радом тужилаштава из Раздела 8 – Јавна тужилаштва, осим за издавање налога за плаћање за јавне набавке за пројекте које за судове и јавна тужилаштва спроводи министарство надлежно за послове правосуђа.

Члан 33.

Министар надлежан за послове просвете надлежан је за давање налога за пренос средстава из буџета на евиденционе рачуне средњих школа, установа ученичког и студентског стандарда отворених у Систему извршења буџета.

Наредбодавци за издавање налога за плаћање су руководиоци средњих школа, установа ученичког и студентског стандарда из става 1. овог члана.

Члан 34.

Министар надлежан за послове културе надлежан је за давање налога за пренос средстава из буџета на евиденционе рачуне установа културе отворене у Систему извршења буџета.

Наредбодавци за издавање налога за плаћање су руководиоци установа културе из става 1. овог члана.

Члан 35.

Министар надлежан за послове рада, запошљавања, борачка и социјална питања надлежан је за давање налога за пренос средстава из буџета на евиденционе рачуне установа социјалне заштите отворене у Систему извршења буџета.

Наредбодавци за издавање налога за плаћање су руководиоци установа социјалне заштите из става 1. овог члана.

Члан 36.

Министар надлежан за послове информисања надлежан је за давање налога за пренос средстава из буџета на евиденционе рачуне установе у области јавног информисања отворене у Систему извршења буџета.

Наредбодавац за издавање налога за плаћање је руководилац установе из става 1. овог члана.

Члан 37.

Руководилац Управе за извршење кривичних санкција надлежан је за давање налога за пренос средстава из буџета на евиденционе рачуне установа за извршење кривичних санкција отворене у Систему извршења буџета.

Наредбодавци за издавање налога за плаћање су руководиоци установа за извршење кривичних санкција из става 1. овог члана.

Члан 38.

Руководиоци установе у области физичке културе, установе у области антидопинга, установе у области стандардизације, установе у области акредитације, завода за унапређење образовања и васпитања и завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, као и Криминалистичко полицијског универзитета, одговорни су за издавање налога за плаћање које треба извршити из средстава органа којима руководе.

Члан 39.

Изузетно од одредбе члана 37. Закона о финансирању локалне самоуправе („Службени гласник РС”, бр. 62/06, 47/11, 93/12, 99/13 – др. пропис, 125/14 – др. пропис, 95/15 – др. пропис, 83/16, 91/16 – др. пропис, 104/16 – др. закон, 96/17 – др. пропис, 89/18 – др. пропис, 95/18 – др. закон, 86/19 – др. пропис, 126/20 – др. пропис, 99/21 – др. пропис и 111/21 – др. закон), годишњи износ укупног ненаменског трансфера који се распоређује јединицама локалне самоуправе, у 2023. години утврђује се у укупном износу од 33.307.366.000 динара.

Расподела трансфера из става 1. овог члана вршиће се у износима исказаним у следећој табели:

Члан 40.

Налоге за извршавање издатака на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, који се финансирају из буџета Републике Србије заједнички издају министар у чијем су разделу обезбеђена средства за те издатке и директор Канцеларије за Косово и Метохију.

Канцеларија за Косово и Метохију дужна је дa министaрству нaдлeжнoм зa пoслoвe финaнсиja дoстaвљa кварталне извeштajе о средствима која се у току године са њеног раздела преносе јединицама локалне самоуправе на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Извештаји из става 2. овог члана садрже податке о средствима исказаним по наменама и по јединицама локалне самоуправе, а достављају се у року од 15 дана од дана истека квартала.

Члан 41.

Директни корисници буџетских средстава дужни су дa министaрству нaдлeжнoм зa пoслoвe финaнсиja дoстaвљajу кварталне извeштaje o средствима која се у току године са њиховог раздела преносе јединицама локалне самоуправе са апропријације економске класификације 463 – Трансфери осталим нивоима власти.

Извештаји из става 1. овог члана садрже податке о средствима исказаним по наменама и по јединицама локалне самоуправе, а достављају се у року од 15 дана од дана истека квартала.

Директни корисници буџетских средстава дужни су дa министaрству нaдлeжнoм зa пoслoвe финaнсиja дoстaвљajу кварталне извeштaje o средствима која се у току године са њиховог раздела преносе са групе конта 45 – Субвенције.

Извештаји из става 3. овог члана садрже податке о крајњем кориснику, укупном износу, као и намени пренетих средстава, а достављају се у року од 15 дана од дана истека квартала.

Члан 42.

Изузетно од одредаба члана 3. овог закона, Влада може да одлучи о покретању поступка за задуживање (укључујући емитовање и откуп државних хартија од вредности на домаћем и/или међународном тржишту) и давање гаранција Републике Србије ради очувања и јачања финансијске стабилности или спречавања наступања или отклањања последица ванредних околности које могу да угрозе живот и здравље људи или да проузрокују штету већих размера, у износу до 120.000.000.000 динара, а на предлог министарства надлежног за послове финансија.

Задуживање и давање гаранција из става 1. овог члана врши се у складу са поступком који је уређен Законом о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20).

Члан 43.

Уколико се у 2023. години приходи организација за обавезно социјално осигурање, по основу доприноса за обавезно социјално осигурање, остварују у мањим износима од износа утврђених њиховим финансијским плановима за 2023. годину, управни одбори ће својим одлукама, на које сагласност даје Влада, прилагодити расходе и издатке смањеним приходима, осим за расходе за социјално осигурање.

Влада може одлучити да организације за обавезно социјално осигурање део повучених трансферних средстава уплате у буџет Републике Србије, уколико се у току године оствари виши ниво прихода и примања којима се финансирају права из обавезног социјалног осигурања, услед неједнакости динамике прилива прихода и примања и одлива расхода и издатака за наведене намене.

Члан 44.

Локална власт у 2023. години може планирати укупна средства потребна за исплату плата запослених које се финансирају из буџета локалне власти, тако да масу средстава за исплату дванаест месечних плата планирају полазећи од нивоа плата исплаћених за септембар 2022. године, као и увећања плата из члана 9. овог закона.

Укупну масу средстава за плате треба умањити за плате запослених код корисника буџетских средстава које су се финансирале из буџета локалне власти са апропријација економских класификација 411 – Плате, додаци и накнаде запослених (зараде) и 412 – Социјални доприноси на терет послодавца, а више се не финансирају, односно за масу средстава за плате запослених који су радили код тих корисника, а нису преузети у органе и службе управе или јавне службе јединице локалне власти, код којих се плате запослених финансирају из буџета локалне власти са апропријација економских класификација 411 – Плате, додаци и накнаде запослених (зараде) и 412 – Социјални доприноси на терет послодавца.

Уколико локална власт не планира у својим одлукама o буџету за 2023. годину и не извршава укупна средства за обрачун и исплату плата на начин утврђен у ст. 1. и 2. овог члана, министар надлежан за послове финансија може привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде и пореза на добит правних лица, док се висина средстава за плате не усклади са ограничењем из ст. 1. и 2. овог члана.

Локална власт је у обавези да министарству надлежном за послове финансија доставља извештај о броју запослених на неодређено и одређено време.

Министар надлежан за послове финансија ближе ће уредити начин и садржај извештавања из става 4. овог члана.

У складу са чланом 2. тачка 31), чланом 54. и чланом 56. став 4. Закона о буџетском систему (,,Службени гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 и 118/21 – др. закон) у буџетској 2023. години, неће се вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и услова рада, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима и другим актима, за директне и индиректне кориснике буџетских средстава локалне власти, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених.

У 2023. години не могу се исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава локалне власти награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса.

Уколико јединице локалне самоуправе не обезбеде у буџету и не исплате јубиларне награде запосленима у основним и средњим школама који то право стичу у 2023. години, министар надлежан за послове финансија може, на предлог министарства надлежног за послове образовања, привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде, у износу неисплаћених јубиларних награда запосленима у основним и средњим школама из буџета јединице локалне самоуправе.

Члан 45.

Директни корисници буџетских средстава су дужни дa министaрству нaдлeжнoм зa пoслoвe финaнсиja, дoстaвљajу мeсeчнe извeштaje o рeaлизaциjи пројеката и прoгрaмa који се финансирају из извора финансирања 11 – Примања од иностраних задуживања.

Када су крајњи корисници пројеката и програма, који се финансирају из пројектних и програмских зајмова, индиректни корисници буџетских средстава и остали корисници јавних средстава, директни корисници буџетских средстава задужени за њихово праћење дужни су да достављају извештаје из става 1. овог члана.

Извештаји из става 1. овог члана достављају се у складу са Правилником о извештавању о реализацији пројеката и програма који се финансирају из извора финансирања 11 – Примања од иностраних задуживања („Службени гласник РС”, број 25/15).

Члан 46.

Директни корисници буџетских средстава који учествују у реализацији пројектних и програмских зајмова, који се према споразумима о зајмовима закљученим између Републике Србије и зајмодаваца, не извршавају преко подрачуна за Извршење буџета Републике Србије, дужни су на основу Извештаја у складу са Правилником о извештавању о реализацији пројеката и програма који се финансирају из извора финансирања 11 – Примања од иностраних задуживања („Службени гласник РС”, број 25/15), да спроведу обрачунске налоге преко подрачуна извршења буџета Републике Србије на терет апропријација економских класификација планираних за наведене намене, ради евидентирања динарске противвредности плаћања извршених у страној валути, а у корист примања од иностраних задуживања, најкасније последњег дана у месецу за текући месец.

Ради евидентирања остварених примања по основу зајмова из става 1. овог члана Управа за трезор ће испостављати и извршавати обрачунске налоге преко рачуна за уплату јавних прихода и примања.

Сви споразуми о зајмовима који се закључују у 2023. години и који представљају директну обавезу Републике Србије, морају бити исказани у финансијским плановима корисника буџетских средстава Републике Србије.

Члан 47.

Директни корисници буџетских средстава који учествују у реализацији пројеката предвиђених релевантним финансијским споразумима, а у складу са Оквирним споразумом између Владе Републике Србије и Комисије европских заједница о правилима за сарадњу која се односе на финансијску помоћ Европске заједнице Републици Србији у оквиру спровођења помоћи према правилима Инструмента претприступне помоћи (ИПА) и Оквирног споразума између Републике Србије и Европске комисије о правилима за спровођење финансијске помоћи Европске уније Републици Србији у оквиру инструмената за претприступну помоћ (ИПА II), дужни су да спроведу обрачунске налоге преко рачуна извршења буџета Републике Србије на терет апропријација економских класификација планираних за наведене намене, ради евидентирања динарске противвредности плаћања извршених у страној валути, најкасније последњег дана у месецу за текући месец.

Ради евидентирања остварених прихода из става 1. овог члана Управа за трезор ће испостављати и извршавати обрачунске налоге преко рачуна за уплату јавних прихода и примања.

Обрачунски налози користе се за евидентирање прихода, расхода и/или издатака у оквиру опредељених апропријација на извору 56 – Финансијска помоћ ЕУ и спроводе по добијању обавештења о извршеном плаћању од стране Министарства финансија – Сектора за уговарање и финансирање програма из средстава ЕУ.

Члан 48.

Директни корисници буџетских средстава који из средстава донација и помоћи остварених у девизама извршавају плаћања са девизних рачуна, односно који према уговорима са донаторима не извршавају плаћања преко подрачуна извршења буџета Републике Србије, дужни су да спроведу обрачунске налоге преко подрачуна извршења буџета Републике Србије на терет апропријација економских класификација планираних за те намене најкасније последњег дана у месецу за текући месец, ради евидентирања динарске противвредности плаћања извршених у страној валути.

Ради евидентирања остварених прихода из става 1. овог члана Управа за трезор ће испостављати и извршавати обрачунске налоге преко рачуна за уплату јавних прихода и примања.

Обрачунски налози из ст. 1. и 2. овог члана користе се за евидентирање прихода, расхода и/или издатака у оквиру опредељених апропријација на изворима финансирања 05 – Донације од иностраних земаља, 06 – Донације од међународних организација, 08 – Добровољни трансфери од физичких и правних лица и 56 – Финансијска помоћ ЕУ.

Члан 49.

Директни корисници буџетских средстава дужни су да након 31. децембра по добијању информација о оствареним приходима/примањима и извршеним расходима/издацима из чл. 46–48. овог закона, а која су се десила до 31. децембра, исте евидентирају у својим помоћним књигама под датумом до 31. децембра.

Директни корисници буџетских средстава подносе Управи за трезоp доказ о евидентирању у помоћној књизи, уз захтев о евидентирању у Главној књизи трезора, на основу чега ће Управа за трезор извршити евидентирање у Главној књизи трезора са датумом књижења до 31. децембра, у оквиру одговарајућих расположивих апропријација.

Директни корисници буџетских средстава дужни су да обезбеде расположиву апропријацију за наведена евидентирања из овог члана до 31. децембра.

Члан 50.

Укупни ниво расхода и издатака буџета Републике Србије за 2024. годину ограничен је у износу од 2.125.400.000.000 динара, односно за 2025. годину у износу од 2.181.600.000.000 динара.

Ограничење из става 1. овог члана не укључује расходе и издатке индиректних корисника буџетских средстава Републике Србије, који се финансирају из извора финансирања 04 – Сопствени приходи буџетских корисника, 07 – Трансфери од других нивоа власти и 13 – Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година.

Члан 51.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2023. године.

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У „ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ“ ЗАКОНА

Закон о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2023. годину : „Службени гласник РС“, брoj 75/2003-3

Члан 10.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.