Zakon

На основу члана 10. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 – Одлука УС),

Уставни суд, на седници одржаној 14. новембра 2013. године, донео је

ПОСЛОВНИК

о раду Уставног суда

"Службени гласник РС", број 103 од 26. новембра 2013.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет Пословника

Члан 1.

Овим пословником се ближе уређује организација, начин рада, поступање и друга питања од значаја за рад Уставног суда (у даљем тексту: Суд).

Обележја Суда

Члан 2.

Седиште Суда је у Београду.

Назив и седиште Суда истичу се на видном месту судске зграде.

Застава и грб Републике Србије истичу се у просторијама Суда, у складу са законом и актом Суда.

Суд има печат, у складу са законом.

Суд има знак (лого), чији се облик, садржина и начин употребе уређују актом Суда.

Јавност рада Суда

Члан 3.

Рад Суда је јаван, у складу са Законом о Уставном суду (у даљем тексту: Закон) и овим пословником.

Забрана изношења у јавност података о уставносудском предмету

Члан 4.

Судије и запослени у Суду не могу јавно износити своје мишљење о питању из уставносудског предмета о којем одлучује Суд, нити на други начин чинити доступним јавности податке о поступању у том предмету.

Имунитет судије Суда

Члан 5.

Захтев за одобрење за одређивања притвора за судију Суда и захтев за одобрење за покретање кривичног поступка или другог поступка у коме се може изрећи казна затвора, надлежни орган подноси председнику Суда.

Одобрење за одређивање притвора, односно вођење кривичног или другог поступка у коме се може изрећи казна затвора односи се само на дело поводом којег је захтев поднет.

Суд одлучује о имунитету судије Суда на првој наредној седници од дана пријема захтева за одлучивање о имунитету судије.

Судија Суда о чијем се имунитету расправља не може учествовати у гласању.

У кривичном или другом поступку у коме је успостављен имунитет судије Суда, не теку рокови прописани за тај поступак.

Непозивање судије Суда на имунитет не искључује право Суда да успостави имунитет.

Службена легитимација

Члан 6.

Председник, заменик председника и судија Суда имају службену легитимацију.

Облик и садржину легитимације из става 1. овог члана утврђује Суд.

Службена легитимација се по престанку судијске дужности поништава.

Службена одећа

Члан 7.

Председник и судија Суда имају службену одећу, чији се изглед и начин коришћења уређују актом Суда.

II. ПРЕДСЕДНИК И СУДИЈЕ СУДА

1. Председник, заменик председника и судије Суда

а) Председник Суда

Права и дужности председника Суда

Члан 8.

Председник Суда, поред права и дужности утврђених Законом:

1) представља Суд пред државним органима Републике Србије, другим домаћим и међународним органима и организацијама;

2) стара се о очувању самосталног и независног положаја Суда;

3) организује рад Суда;

4) одређује судије за дежурство када је то неопходно ради обављања послова из надлежности Суда;

5) потписује опште и друге акте Суда;

6) доноси појединачне акте, у складу са законом;

7) одлучује о располагању финансијским средствима;

8) разматра притужбе странака на рад Суда;

9) одлучује о правима и дужностима државних службеника и намештеника у Стручној служби Суда, у складу са законом;

10) одлучује у поступку јавних набавки, у складу са законом и актом Суда;

11) одобрава службена путовања у иностранство;

12) обавља и друге послове одређене законом, овим пословником и другим актима Суда.

Председник Суда може пренети заменику председника Суда одређене послове из своје надлежности.

Покретање поступка избора председника Суда

Члан 9.

Суд доноси одлуку о покретању поступка избора председника Суда најкасније 30 дана пре истека мандата председника Суда.

У случају престанка функције председника Суда пре истека периода на који је изабран, одлуку из става 1. овог члана Суд доноси на првој седници по престанку функције.

Поступак из ст. 1. и 2. овог члана окончаће се најкасније у року од 30 дана од дана доношења одлуке Суда о покретању поступка.

Предлагање кандидата

Члан 10.

Образложени предлог кандидата за председника Суда, у складу са законом, подноси се председнику Суда у писаном облику, потписан од стране предлагача.

Утврђивање листе кандидата

Члан 11.

Суд утврђује листу кандидата за председника Суда и образује комисију за спровођење поступка гласања.

Комисија из става 1. овог члана има председника и два члана који се бирају из реда судија Суда који нису кандидати за председника.

Гласање

Члан 12.

Гласање о предложеним кандидатима за председника Суда спроводи се путем гласачких листића, заокруживањем редног броја испред имена кандидата и убацивањем листића у гласачку кутију.

Комисија утврђује резултате гласања и о томе сачињава записник.

Записник из става 2. овог члана доставља се председнику Суда, ради саопштавања резултата гласања на седници Суда.

Понављање поступка избора и гласања

Члан 13.

Када је за председника Суда предложен један кандидат који не добије потребну већину гласова, поступак избора председника се понавља у целини, у року који одреди Суд.

Када су за председника Суда предложена два кандидата, од којих ниједан у првом кругу гласања не добије потребну већину гласова, гласање се понавља. У другом кругу гласа се о кандидату који је у првом кругу добио већи број гласова.

Када је за председника Суда предложено више од два кандидата, од којих ниједан у првом кругу гласања не добије потребну већину гласова, гласање се понавља. У другом кругу гласа се о два кандидата која су у првом кругу добила највећи број гласова, односно о кандидатима који су у првом кругу добили једнак највећи број гласова.

Поновљено гласање из ст. 2. и 3. овог члана обавља се најкасније у року од седам дана од дана претходног гласања. Ако у поновљеном гласању ниједан од кандидата не добије потребну већину гласова, поступак избора председника Суда се понавља у целини.

Разрешење председника Суда

Члан 14.

Поступак разрешења председника Суда покреће се на образложени предлог најмање троје судија и мора се спровести у року од 15 дана од дана подношења предлога.

Одлука о разрешењу председника Суда доноси се већином гласова свих судија Суда.

На поступак разрешења из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку избора председника Суда.

б) Заменик председника Суда

Заменик председника Суда

Члан 15.

Заменик председника Суда замењује председника Суда у случају спречености или одсутности.

Заменик председника Суда врши функцију председника Суда и у случају кад председник Суда није изабран.

Када заменик председника Суда није изабран, односно када је одсутан или спречен да замењује председника Суда, дужности из ст. 1. и 2. овог члана обавља најстарији судија Суда.

Избор и разрешење заменика председника Суда

Члан 16.

На избор и разрешење заменика председника Суда сходно се примењују одредбе овог пословника о избору и разрешењу председника Суда.

в) Судија Суда

Судија Суда

Члан 17.

Судија Суда:

1) учествује у раду и одлучивању Суда, већа и радних тела Суда чији је члан;

2) известилац је и предлагач одлуке у предмету у којем је одређен за судију известиоца;

3) предлаже текст одлуке за Редакциону комисију у предмету у којем је био судија известилац;

4) предлаже покретање поступка за оцењивање уставности и законитости;

5) предлаже да Суд поново размотри, односно преиспита донету одлуку, у складу са овим пословником;

6) прибавља стручна мишљења о питањима од значаја за обраду предмета;

7) прати и проучава појаве од интереса за остваривање уставности и законитости;

8) обавља и друге послове од значаја за рад и одлучивање Суда.

Поступак за разрешење судије Суда

Члан 18.

Председник Суда заказује седницу Суда за утврђивање испуњености услова за разрешење судије Суда, у року од седам дана од дана пријема захтева овлашћеног предлагача за избор, односно именовање судије.

Ако је покренут поступак за разрешење судије који је председник Суда, седницу из става 1. овог члана заказује и њоме руководи заменик председника Суда.

За седницу из става 1. овог члана затражиће се писмено изјашњење судије Суда у односу на кога је покренут поступак разрешења.

Ради прибављања потребне документације, података и обавештења од значаја за одлучивање о испуњености услова за разрешење судије, Суд може образовати посебну комисију. Актом о образовању комисије утврђују се састав, задаци комисије и рокови за њихово извршење.

Суд не може донети одлуку о испуњености услова за разрешење пре него што се судији Суда омогући изјашњење. Уколико се судија не изјасни у остављеном року, Суд ће наставити поступак.

У доношењу одлуке о испуњености услова за разрешење судије Суда не учествује судија у односу на кога је покренут поступак за разрешење.

Одлука Суда о испуњености услова за разрешење судије Суда доставља се овлашћеном предлагачу, Народној скупштини и судији у односу на кога је покренут поступак за разрешење.

Иницијатива за покретање поступка за разрешење судије Суда

Члан 19.

Иницијативу за покретање поступка за разрешење судије Суда може да поднесе Суд.

Образложен предлог за подношење иницијативе из става 1. овог члана, у писаном облику, могу дати председник, радно тело или најмање троје судија Суда.

О предлогу из става 2. овог члана Суд одлучује најкасније у року од 30 дана од дана подношења предлога.

Удаљење судије Суда

Члан 20.

У току поступка за утврђивање испуњености услова за разрешење, Суд може донети одлуку о удаљењу судије Суда са дужности.

У доношењу одлуке о удаљењу не учествује судија Суда чије је удаљење предложено.

На заказивање и руковођење седницом на којој се одлучује о удаљењу председника Суда сходно се примењује одредба члана 18. став 2. овог пословника.

Ако Суд утврди да нису испуњени услови за разрешење судије Суда, опозваће одлуку о удаљењу судије.

Ако Суд утврди да су испуњени услови за разрешење судије Суда, одлука о удаљењу судије остаје на снази до доношења одлуке о разрешењу судије.

III. СТРУЧНА СЛУЖБА СУДА

1. Секретар и заменик секретара Суда

Секретар Суда

Члан 21.

Секретар Суда:

1) руководи радом Стручне службе Суда и одговоран је за њен рад;

2) помаже председнику Суда у организовању и припремању седнице Суда и Великог већа;

3) стара се о изради и достављању материјала потребних за рад и одлучивање Суда и његових већа и радних тела;

4) стара се и одговоран је за извршавање закључака Суда;

5) стара се о примени закона и овог пословника у оквиру својих овлашћења;

6) припрема предлог плана рада Суда и прати извршавање плана рада и о томе извештава Суд;

7) припрема годишњи преглед рада Суда;

8) припрема предлог буџета Суда и предлог кадровског плана Суда;

9) стара се о припреми и извршењу аката о финансијском пословању Суда;

10) стара се о обезбеђењу и унапређењу услова за рад Суда;

11) обавља и друге послове у складу са законом и актима Суда, као и послове по налогу, односно овлашћењу председника Суда.

Заменик секретара Суда

Члан 22.

Секретар Суда има заменика.

Заменик секретара Суда замењује секретара у случају спречености или одсутности и обавља друге послове утврђене актом Суда, као и друге послове по налогу, односно овлашћењу председника Суда и секретара Суда.

Постављење и разрешење секретара и заменика секретара Суда

Члан 23.

Суд, у складу са законом, поставља и разрешава секретара и заменика секретара суда, већином гласова свих судија Суда.

Иницијативу за покретање поступка за разрешење секретара, односно заменика секретара Суда може поднети председник, радно тело или судија Суда.

2. Стручна служба Суда

Послови Стручне службе

Члан 24.

У Стручној служби Суда обављају се послови стручне обраде уставноправних питања из надлежности Суда и други са њима повезани послови, као и правни, финансијски, административни и други општи послови за потребе Суда.

Организација Стручне службе

Члан 25.

Унутрашња организација Стручне службе уређује се актом Суда.

У оквиру Стручне службе постоје основне организационе јединице.

У оквиру основних организационих јединица Стручне службе могу се образовати уже организационе јединице, у складу са актом Суда.

Основним организационим јединицама из става 2. овог члана руководе државни службеници на положају.

Актом Суда утврђује се које послове из делокруга Стручне службе, у складу са законом, обављају државни службеници на положају.

Обрађивач предмета

Члан 26.

Стручну обраду предмета из надлежности Суда, у складу са овим пословником, врши државни службеник у Стручној служби Суда (у даљем тексту: обрађивач предмета).

Обрађивач предмета:

1) учествује у предузимању радњи у претходном поступку пред Судом;

2) учествује у изради предлога одлуке;

3) припрема текст одлуке који одобрава судија известилац;

4) учествује у раду сталних и повремених радних тела Суда;

5) самостално води поступак по поднесцима из члана 102. овог пословника;

6) обавља и друге стручне послове утврђене актом Суда.

IV. ДЕЛОКРУГ И ОБЛИЦИ РАДА СУДА

Делокруг Суда

Члан 27.

О питањима из своје Уставом утврђене надлежности Суд одлучује на начин уређен Законом.

Поред одлучивања о питањима из става 1. овог члана, Суд, на седници, у складу са Законом и другим законом:

1) доноси опште акте из своје надлежности;

2) доноси периодичне планове рада Суда и усваја годишњи преглед рада Суда;

3) одлучује о броју малих већа, образује стална и повремена радна тела Суда и бира председнике и чланове сталних и повремених радних тела и одређује њихове секретаре;

4) одлучује о успостављању сарадње са другим уставним судовима и међународним организацијама;

5) утврђује коначан предлог буџета Суда, доноси план извршења буџета, годишњи извештај о извршењу буџета и план јавних набавки;

6) доноси одлуку о интерној контроли извршења буџета Суда;

7) доноси акт о разврставању радних места и послова у Стручној служби Суда и одређивању положаја;

8) доноси правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Стручној служби Суда;

9) доноси програм стручног усавршавања запослених у Стручној служби Суда;

10) доноси кодекс понашања државних службеника и правила о унутрашњем реду у Суду;

11) одлучује о правима, обавезама и одговорностима председника, заменика председника и судија Суда, у складу са Уставом и законом;

12) поставља секретара и заменика секретара Суда, као и друге државне службенике на положају у Стручној служби Суда;

13) одлучује о правима, обавезама и одговорностима државних службеника на положају у Стручној служби Суда, у складу са законом;

14) доноси акт о означавању уставносудских предмета;

15) именује председника и чланове жалбене комисије Суда;

16) одлучује о другим питањима утврђеним законом, овим пословником и другим актима Суда.

Облици рада Суда

Члан 28.

Рад Суда одвија се на седници Суда, седници Великог већа, седници Малог већа и седници радног тела Суда.

По претходно прибављеном мишљењу седнице Суда, председник Суда одређује годишњим распоредом послова судије које чине Велико и Мало веће, председника Малог већа и судије које их замењују у случају одсутности са седнице.

Суд образује комисије као стална радна тела (у даљем тексту: сталне комисије).

Суд образује и одборе за уставне жалбе као стална радна тела.

Суд може да образује и повремена радна тела.

Остваривање јавности рада Суда

Члан 29.

Јавност рада Суда остварује се нарочито:

1) објављивањем одлуке Суда у „Службеном гласнику Републике Србије”;

2) издавањем билтена одлука Суда;

3) објављивањем на интернет страници Суда дневног реда седница, времена одржавања јавне расправе, одлука и уставносудске праксе, као и важнијих података везаних за рад Суда;

4) присуством акредитованих представника средстава јавног обавештавања јавној расправи у Суду;

5) достављањем службеног обавештења средствима јавног обавештавања;

6) одржавањем конференције за представнике средстава јавног обавештавања.

Представницима средстава јавног обавештавања из става 1. тачка 4) овог члана акредитив издаје секретар Суда, а о месту и времену одржавања јавне расправе обавештавају се преко интернет странице Суда или на други начин.

О одлукама које имају шири друштвени и правни значај, Суд даје саопштења за јавност, а у случају да је информација о одлуци, односно раду неистинито, непотпуно или нетачно пренета, Суд може захтевати, у складу са законом, да се објави одговор или исправка.

Конференцију за представнике средстава јавног обавештавања сазива и води председник Суда, односно други судија кога председник одреди, поводом годишњег прегледа рада Суда, као и у другим случајевима када оцени да се ради о питањима од интереса за јавност.

Седница Суда

Члан 30.

На седници Суд одлучује о питањима из члана 27. овог пословника.

Седница Суда одржава се у седишту Суда, по правилу, једном недељно.

Седница из става 1. овог члана може се одржати и ван седишта Суда, када то Суд одлучи.

Припремна седница

Члан 31.

Ради разјашњења сложених уставноправних питања, Суд може одржати припремну седницу.

Припремну седницу заказује председник Суда по сопственој иницијативи, на предлог судије известиоца или по закључку Суда.

За припремну седницу судија известилац припрема реферат о спорним уставноправним питањима и, по потреби, предлаже одржавање јавне расправе или консултативног састанка.

На припремној седници Суд утврђује, у складу са ставом 3. овог члана, потребу одржавања јавне расправе или консултативног састанка, рок и датум одржавања и учеснике које треба позвати на јавну расправу или консултативни састанак.

У раду припремне седнице учествују и секретар Суда и обрађивач предмета, а по потреби и други државни службеници.

Записник са припремне седнице води записничар.

Консултативни састанак

Члан 32.

Суд може да одржи консултативни састанак о питањима од значаја за одлучивање у уставносудском предмету.

Консултативни састанак, на предлог судије известиоца или по сопственој иницијативи, заказује и њиме руководи председник Суда.

На консултативни састанак позивају се представници органа и организација, научни, јавни и други стручни радници.

Консултативном састанку, ако то Суд одлучи, могу присуствовати и учесници у поступку.

Састанак из става 1. овог члана може одржати и само судија известилац, по одобрењу председника Суда.

Учесницима консултативног састанка се, најкасније осам дана пре његовог одржавања, доставља писмени позив и реферат о уставноправном питању које је предмет састанка, са потребним прилозима.

О току консултативног састанка се сачињава одговарајући запис, сходно одредбама члана 52. овог пословника.

1. Радна тела Суда

а) Стална радна тела

Сталне комисије

Члан 33.

Сталне комисије Суда су:

1. Редакциона комисија;

2. Комисија за праћење остваривања уставности и законитости;

3. Комисија за организациона и финансијска питања.

Сталне комисије Суда имају председника и три члана.

Председник и чланови сталних комисија бирају се из реда судија Суда, на време од три године и по истеку тог времена могу бити поново бирани за чланове исте комисије.

У случају спречености или одсутности, председника комисије замењује члан комисије по азбучном реду презимена.

Секретаре сталних комисија одређује Суд из реда државних службеника на положају.

Редакциона комисија

Члан 34.

Редакциона комисија:

1) утврђује коначан текст мериторних одлука Суда, одлука које се објављују у службеним гласилима, као и других аката када то закључи Суд;

2) изузетно од тачке 1) овог члана, не утврђује коначан текст одлука које се заснивају на заузетим ставовима Суда у идентичним чињеничним и правним ситуацијама (типски предмети) и решења из члана 46. тачка 9) и члана 88. Закона, као и других аката када то закључи Суд;

3) предлаже Суду преиспитивање усавносудских аката пре њиховог отправљања, када оцени да за то постоје разлози;

4) разматра питања у вези са методологијом израде аката Суда, као и издавањем билтена одлука и других публикација Суда.

Комисија за праћење остваривања уставности и законитости

Члан 35.

Комисија за праћење остваривања уставности и законитости:

1) разматра начелна питања која се односе на остваривање и заштиту уставности и законитости и у вези са тим даје предлоге Суду ради заузимања ставова и утврђивања предлога и мишљења;

2) учествује у организовању саветовања и скупова у Суду и предлаже учешће судија Суда на саветовањима и скуповима;

3) даје Суду предлог тумачења одредаба овог пословника.

Комисија за организациона и финансијска питања

Члан 36.

Комисија за организациона и финансијска питања:

1) прати и проучава организацију и начин рада Суда и његових радних тела и о томе даје Суду одговарајуће предлоге;

2) утврђује предлог буџета Суда и предлог годишњег извештаја о извршењу буџета;

3) утврђује предлоге аката о правима, обавезама и одговорностима председника и судија Суда и државних службеника и намештеника у Стручној служби Суда;

4) утврђује предлог акта о разврставању радних места и послова у Стручној служби Суда и о одређивању положаја;

5) утврђује предлог правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Стручној служби Суда;

6) утврђује предлог програма стручног усавршавања запослених у Стручној служби Суда;

7) разматра предлоге за постављења државних службеника на положаје;

8) разматра питања техничко-технолошког унапређења рада Суда и о томе даје предлоге и мишљења Суду;

9) даје претходно мишљење на кадровски план;

10) утврђује предлог плана јавних набавки;

11) разматра питања која се односе на обезбеђивање других услова за рад Суда.

Одбори за уставне жалбе

Члан 37.

Одбори за уставне жалбе Суда су:

1. Одбор за уставне жалбе из области грађанског права;

2. Одбор за уставне жалбе из области кривичног права;

3. Одбор за уставне жалбе из области управног права.

Суд може образовати и друге одборе за уставне жалбе, а по потреби и два одбора за исту правну област.

Одбори за уставне жалбе имају председника и два члана, од којих је један заменик председника одбора.

Председник и чланови одбора за уставне жалбе бирају се из реда судија Суда на време од три године и по истеку тог времена могу бити поново бирани за чланове истог одбора.

У случају спречености или одсутности, председника одбора замењује заменик председника, а одсутног члана замењује члан другог одбора према распореду који се утврђује годишњим планом рада.

Секретари одбора за уставне жалбе одређују се из реда државних службеника на положају.

Делокруг рада одбора за уставне жалбе

Члан 38.

Одбор за уставне жалбе разматра предлог одлуке судије известиоца сачињен у предмету по уставној жалби и даје мишљење о предлогу.

Изузетно од става 1. овог члана, предлог одлуке у типском предмету доставља се, уз службену белешку да одлука испуњава услове за одлучивање без прибављања мишљења одбора и означење одлуке Суда на коју се позива, одговарајућем већу Суда на одлучивање.

б) Повремена радна тела

Образовање повремених радних тела

Члан 39.

Повремена радна тела Суд образује одлуком, којом се утврђују састав и задаци радног тела.

V. ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ

1. Пријем поднесака и распоређивање предмета

Пријем и евидентирање поднесака

Члан 40.

Поднесци упућени Суду примају се и евидентирају у писарници, према астрономском рачунању времена.

Предлог, захтев, уставна жалба и други акт којим се покреће поступак, односно иницијатива, не може се изјавити усмено на записник код Суда.

Уз уставну жалбу која се изјављује преко пуномоћника доставља се специјално писмено овлашћење за изјављивање уставне жалбе.

Поднесци и прилози се предају Уставном суду у три примерка.

Електронска пошта, писмена достављена телефаксом и телеграми упућени Суду не сматрају се поднесцима којима се покреће поступак, односно иницира покретање поступка пред Судом.

Распоређивање предмета

Члан 41.

Судски предмети распоређују се судији известиоцу према редоследу пријема и врсти уставносудског поступка, врсти оспорених аката и азбучном реду презимена судија.

Изузетно од става 1. овог члана, председник Суда се не одређује за судију известиоца у предметима образованим по уставним жалбама, а у свим другим уставносудским предметима се одређује за судију известиоца тако што се задужује трећином предмета у односу на друге судије.

Електронски информациони систем Суда аутоматски одређује судију известиоца у сваком поједином уставносудском предмету према задатом алгоритму, у складу са критеријумима из става 1. овог члана.

Председник Суда може у складу са Законом одредити једног или више судија коизвестилаца.

На предлог председника Суда судија може, због посебног ангажовања на одређеном предмету, одлуком Суда бити ослобођен предмета у којима је известилац.

Секретар Суда одређује обрађивача предмета у уставносудском предмету према врсти уставносудског поступка и врсти оспореног акта.

Податке о предметима примљеним, по правилу, у периоду од три дана, и одређеним судијама известиоцима и обрађивачима предмета, писарница у електронској форми доставља председнику и судијама Суда, секретару и заменику секретара Суда и обрађивачима предмета, ради информисања.

Спајање или раздвајање захтева из већ образованих предмета врши се на основу предлога судије известиоца.

Изузетно од става 1. овог члана, председник Суда може извршити промену судије известиоца у случају када је судија известилац дуже времена одсутан, односно када постоје други оправдани разлози.

Искључење и изузеће

Члан 42.

Ако постоје услови за искључење или изузеће судије Суда, судија је дужан да о томе писмено обавести председника Суда.

Искључење или изузеће судије Суда може захтевати подносилац уставне жалбе и жалбе.

Суд одлучује о испуњености услова за искључење или изузеће судије, сагласно члану 8. Закона, без учешћа у одлучивању судије чије искључење или изузеће је тражено.

Спајање и раздвајање предмета

Члан 43.

Када постоји више предлога, односно иницијатива за оцену уставности истог закона или уставности и законитости другог општег акта, Суд ће на предлог председника Суда односно судије известиоца, по правилу, спојити све предлоге, односно иницијативе и по њима водити јединствен поступак и донети једну одлуку.

Ако се предлогом, односно иницијативом оспорава више општих аката истог или различитих доносилаца, или ако различита правна природа односа уређених оспореним општим актом отежава заједничко разматрање и одлучивање, Суд може раздвојити поступак по односним општим актима, односно правним питањима.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и у другим поступцима пред Судом.

2. Ток поступка

а) Претходни поступак

Радње у претходном поступку

Члан 44.

У претходном поступку се испитује уредност и допуштеност поднесака којима се покреће или иницира поступак пред Судом, достављају акти о покретању поступка, односно иницијативе на одговор и мишљење, прикупљају потребни подаци, обавештења и докази у циљу провере навода из иницијативе за покретање поступка за оцену уставности или законитости и предузимају друге процесне радње од значаја за одлучивање Суда.

Претходни поступак води судија известилац, коме у вођењу поступка и предузимању радњи помаже обрађивач предмета.

Претходно испитивање поднеска

Члан 45.

Када су предлог, уставна жалба, захтев или други акт којим се покреће поступак пред Уставним судом, односно иницијатива, неразумљиви, непотпуни, не садрже податке неопходне за вођење поступка или имају друге недостатке који онемогућавају поступање у предмету, судија известилац ће од подносиоца затражити да, у року од 15 дана, отклони недостатке и упозориће га на последице пропуштања утврђене Законом.

Ако недостатак буде отклоњен у остављеном року, као дан подношења акта из става 1. овог члана сматра се дан када је акт први пут био поднет Суду.

Достављање на одговор

Члан 46.

Ако су испуњене процесне претпоставке за покретање, односно вођење поступка, судија известилац ће, након претходног испитивања поднеска, акт којим се покреће поступак, односно иницијативу доставити на одговор или мишљење доносиоцу оспореног акта и одредити рок за давање одговора, односно мишљења.

На захтев доносиоца оспореног акта, судија известилац може да продужи рок за достављање одговора, односно мишљења, ако за то постоје оправдани разлози.

Ако одговор, односно мишљење не буде достављено у остављеном року, судија известилац може наставити поступак.

Предлог одлуке

Члан 47.

После испитивања предлога, захтева, другог акта којим се покреће поступак пред Судом, односно иницијативе, пријема одговора, односно мишљења доносиоца оспореног акта или истека рока за њихово достављање, као и прикупљања потребних података, обавештења и докумената од значаја за одлучивање Суда, судија известилац припрема предлог одлуке и доставља га председнику Суда, односно председнику одговарајућег већа.

Предлог одлуке из става 1. овог члана, по правилу, садржи: назив, односно име подносиоца; дан пријема захтева; садржину захтева; садржину одредаба општег акта чија се уставност, односно законитост оспорава, односно садржину оспореног појединачног акта или радње; утврђено чињенично и правно стање у предмету; обраду уставноправног питања; стручна и друга мишљења уколико су у току поступка прибављена и предлог за одлучивање.

Уз предлог одлуке из става 1. овог члана прилаже се: предлог, други поднесак којим се покреће поступак, односно иницијатива; одговор, односно мишљење доносиоца оспореног акта; аутентичан текст оспорене одредбе општег акта, односно оспорени појединачни акт; друга прибављена документација од значаја за одлучивање и одредбе аката у односу на које се врши оцена.

Предлог одлуке не може се дати на увид јавности пре него што о предлогу буде одлучено на седници.

б) Јавна расправа

Заказивање јавне расправе

Члан 48.

Суд у случајевима предвиђеним у члану 37. Закона одржава јавну расправу.

Јавну расправу заказује и њом руководи председник Суда.

Писмени позив за јавну расправу доставља се учесницима у поступку и другим позваним лицима, најкасније осам дана пре одржавања јавне расправе.

Изузетно, Суд може одредити и краћи рок за достављање писмених позива.

Позив за јавну расправу

Члан 49.

У позиву за јавну расправу наводи се предмет јавне расправе, датум и место одржавања јавне расправе.

За јавну расправу судија известилац припрема реферат који се доставља учесницима у поступку и другим лицима која су позвана на јавну расправу.

Реферат из става 2. овог члана садржи нарочито: садржину захтева из акта о покретању поступка; садржину одредбе општег акта чија се уставност, односно законитост оспорава; уставноправна питања која су предмет расправе; стручна и друга мишљења уколико су у току поступка прибављена.

Ток јавне расправе

Члан 50.

Председник Суда објављује предмет јавне расправе и констатује присуство учесника у поступку и других позваних лица, а након тога даје реч судији известиоцу.

На јавној расправи судија известилац излаже спорна уставноправна питања у предмету о којем се расправља, не износећи предлог одлуке.

После излагања судије известиоца, учесници у поступку износе и образлажу мишљења и чињенице од интереса за разјашњење стања ствари.

У току јавне расправе судије Суда, без изношења свог мишљења, могу постављати питања и тражити разјашњења од учесника у поступку и других позваних лица о ствари која је предмет јавне расправе.

Одржавање реда на јавној расправи

Члан 51.

О одржавању реда на јавној расправи стара се председник Суда.

Учеснику у јавној расправи председник Суда може, после опомене, одузети реч, односно може удаљити учесника или друго присутно лице које омета ред на јавној расправи.

Тонски запис

Члан 52.

Ток јавне расправе се тонски снима, или се сачињава други одговарајући запис о њеном току.

в) Седница Суда

Сазивање и одржавање седнице

Члан 53.

Седницу Суда сазива председник Суда по сопственој иницијативи, по закључку Суда, на захтев радног тела или најмање троје судија Суда.

Судија који је спречен да присуствује седници из става 1. овог члана дужан је да о томе обавести председника Суда и наведе разлоге спречености.

Позив за седницу

Члан 54.

Позив за седницу Суда, заједно са предлогом дневног реда, одговарајућим предлогом одлуке, уставносудском документацијом и осталим радним материјалима, доставља се судијама Суда у електронском облику, најкасније пет дана пре одржавања седнице.

Позив са прилозима из става 1. овог члана доставља се и секретару Суда и државним службеницима који обављају послове из надлежности Суда.

Рок из става 1. овог члана може бити краћи у поступку за оцену уставности закона пре његовог проглашења, поступку одлучивања о захтевима за одлагање ступања на снагу одлуке органа аутономне покрајине, поступку одлучивања о изборним споровима, поступку одлучивања о уставној жалби која захтева хитно поступање Суда и поступку одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике.

Утврђивање и усвајање дневног реда

Члан 55.

Председник Суда отвара седницу Суда и утврђује да ли је присутан потребан број судија за рад и одлучивање.

Судија Суда који је спречен да присуствује седници из става 1. овог члана може о предложеном дневном реду и предмету о коме се одлучује дати писмено мишљење које ће бити прочитано на седници.

Сваки судија Суда има право да предложи измену дневног реда који је предложен у позиву за седницу из става 1. овог члана, уз усмено образложење предлога, о чему Суд одлучује већином гласова свих судија.

О образложеном предлогу судије Суда да се из предложеног дневног реда изостави предмет у коме је судија известилац, не већа се и не гласа, него се записнички утврђује да је предмет изостављен из дневног реда на предлог судије известиоца и одређује рок у којем ће се предмет поново доставити председнику Суда ради одлучивања на седници Суда.

Дневни ред је усвојен када се за њега изјасни већина од укупног броја судија Суда.

Излагање судије известиоца

Члан 56.

По усвајању дневног реда, председник Суда даје реч судији известиоцу у предмету да, ако сматра да је потребно, образложи предлог одлуке о коме се одлучује.

На седници Суда судија известилац може допунити, односно изменити предлог одлуке.

Председник Суда има право да упозори судију на дужину усменог излагања о предмету.

Већање о предлогу одлуке

Члан 57.

Након излагања судије известиоца, председник Суда отвара већање о предлогу одлуке судије известиоца.

Судија Суда који је учествовао у доношењу општег или појединачног акта, односно у предузимању радње или подношењу иницијативе за оцену уставности или законитости акта о којем се у поступку пред Судом одлучује, не учествује у већању о предлогу одлуке судије известиоца.

По завршетку већања, председник Суда утврђује предлоге који су изнети у току већања и позива судију известиоца да се о њима изјасни.

Предлог који судија известилац прихвати сматра се саставним делом предлога одлуке.

Начин одлучивања

Члан 58.

По завршетку већања Суд одлучује гласањем.

О сваком предлогу се гласа „за” или „против” коришћењем електронског система гласања.

У случају да није могуће користити електронски систем гласања, гласање о сваком предлогу врши се дизањем руке „за” или „против” предлога.

Суд може на предлог председника, односно судије Суда одлучити да се гласа поименичним изјашњавањем судија „за” или „против” предлога.

Суд доноси одлуке већином гласова свих судија, осим кад доноси одлуку да самостално покрене поступак за оцену уставности и законитости, када одлучује двотрећинском већином гласова свих судија.

Гласање о предлогу

Члан 59.

Ако је поднет предлог који се односи на решавање претходног питања, прво се гласа о том предлогу.

На седници Суда се гласа само о предлогу одлуке судије известиоца.

Судија Суда који је учествовао у доношењу општег или појединачног акта, односно у предузимању радње или подношењу иницијативе за оцену уставности или законитости акта о којем се у поступку пред Судом одлучује, не учествује у гласању о предлогу одлуке судије известиоца.

Гласање се, по правилу, обавља о предлогу судије известиоца у целини. На предлог судије известиоца гласање се може обавити и појединачно о свим предложеним тачкама у изреци одлуке, односно о свакој оспореној одредби из изреке.

Када се предлог одлуке судије известиоца не усвоји, приступа се изради новог предлога одлуке.

Суд, на образложен предлог судије известиоца, може одредити другог судију известиоца за израду предлога одлуке из става 5. овог члана.

Издвојено мишљење

Члан 60.

Судија који се противи изреци, делу изреке, или образложењу одлуке Суда, има право на издвојено мишљење засновано на аргументима које је изнео у току већања о предложеној одлуци.

Издвојено мишљење из става 1. овог члана судија је дужан да усмено најави на седници Суда након доношења одлуке.

Судија је дужан да, у року од седам дана од дана пријема одлуке чији је текст утврђен од стране Редакционе комисије, достави председнику Суда писмено образложење издвојеног мишљења које се са одлуком објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” и билтену одлука Суда.

До достављања писмено образложеног издвојеног мишљења, а најкасније до истека рока из става 3. овог члана, одлука се не отпрема на објављивање.

Ако издвојено мишљење није достављено председнику Суда до истека рока из става 3. овог члана, одлука се отпрема ради објављивања, а накнадно достављено издвојено мишљење прилаже се уставносудском предмету и чини његов саставни део.

Издвојено мишљење судије објављује се у билтену одлука Суда у којој је објављена и одлука поводом које је мишљење издвојено.

Одредбе ст. 1. до 6. овог члана сходно се примењују и на заједничко издвојено мишљење више судија.

Одржавање реда на седници

Члан 61.

Председник Суда стара се о одржавању реда на седници Суда и може да упозори, изрекне опомену, или да одузме реч судији који се у свом излагању не придржава усвојеног дневног реда, односно предмета о коме се већа.

Председник Суда овлашћен је да прекине или одложи седницу из става 1. овог члана ако оцени да је угрожен несметан ток седнице.

Записник са седнице

Члан 62.

Записник са седнице представља тонски снимак, или други одговарајући запис о њеном току и исходу.

Извод записника са седнице

Члан 63.

Писани извод записника са седнице садржи нарочито: датум одржавања седнице; имена присутних и одсутних судија Суда и државних службеника који по службеној дужности присуствују седници; предмет већања и гласања; изреку одлуке Суда; по потреби кратак преглед већања о предмету одлучивања; резултат гласања. Када је одлука Суда донета већином гласова, у записник се уноси и име и презиме судије са назнаком да ли је гласао „за” или „против”, односно издвојио мишљење, као и име и презиме судије који није учествовао у гласању.

Нацрт извода записника припрема секретар Суда на основу тонског снимка, односно записа сачињеног на седници Суда.

Извод записника са седнице усваја се, по правилу, на наредној седници Суда, а потписују га председник и секретар Суда.

О предмету о коме је одлучено на седници Суда сачињава се посебан записник о донетој одлуци, који потписује обрађивач и улаже га у списе предмета.

г) Седница Великог већа и седница Малог већа

Предлог одлуке о којој се одлучује

Члан 64.

На седници Великог, односно Малог већа, већа се и гласа о предлогу одлуке судије известиоца који је члан тог већа.

Предлог одлуке у предмету у којем је, сагласно члану 41. став 2. овог пословника, одређен за судију известиоца председник Суда износи на седницу Првог великог већа ако је реч о предмету са парним бројем, а предмете са непарним бројем износи на седницу Другог великог већа.

Седници Великог, односно Малог већа може присуствовати и учествовати у већању и судија који није члан тог већа.

Записник са седнице Великог већа

Члан 65.

Записник са седнице Великог већа представља тонски снимак, или други одговарајући запис о њеном току и исходу.

Извод записника са седнице Великог већа

Члан 66.

Писани извод записника са седнице Великог већа садржи нарочито: датум и време одржавања седнице; имена судија и име записничара, а по потреби и других лица која присуствују седници; предмет већања и гласања; изреку одлуке Суда; резултат гласања.

Када одлука није донета једногласно, у записник се уноси име и презиме судије са назнаком да ли је гласао „за” или „против”.

Нацрт извода записника припрема записничар.

Извод записника из става 1. овог члана усваја се, по правилу, на наредној седници Великог већа, а потписује га председник Суда.

О предмету о коме је одлучено на седници Великог већа сачињава се посебан записник, који потписује обрађивач предмета. Записник се улаже у предмет.

Записник са седнице Малог већа

Члан 67.

Записник са седнице Малог већа садржи нарочито: датум и време одржавања седнице; имена присутних судија и име записничара; предмет већања и гласања; одлуку Суда; резултат гласања.

Када одлука није донета, у записник се уноси име и презиме судије са назнаком да ли је гласао „за” или „против”.

Нацрт записника припрема секретар Малог већа.

Записник са седнице усваја се, по правилу, на наредној седници Малог већа, а потписује га председник већа.

О сваком предмету о коме је одлучено на седници Малог већа сачињава се посебан записник, који потписују судије и секретар Малог већа. Овај записник се улаже у предмет.

Сходна примена одредаба о току седнице Суда

Члан 68.

Одредбе чл. 53. до 61. овог пословника сходно се примењују у поступку на седници Великог већа и седници Малог већа.

3. Посебне одредбе о појединим поступцима

а) Поступак за оцењивање уставности или законитости општих аката

Покретање поступка

Члан 69.

Поступак за оцењивање уставности или законитости општег акта покреће се предлогом овлашћеног предлагача или решењем о покретању поступка.

Суд може по сопственој иницијативи донети одлуку о покретању поступка за оцењивање уставности или законитости на образложени предлог председника, радног тела или судије Суда.

Обустава извршења појединачног акта или радње

Члан 70.

У случају када се поступак покреће предлогом, Суд ће о захтеву за обуставу извршења појединачног акта или радње која је предузета на основу општег акта чија се уставност или законитост оцењује одлучити у примереном року, водећи рачуна о разлозима и последицама које производи појединачни акт или радња.

Застој поступка

Члан 71.

У току поступка, а на захтев доносиоца оспореног општег акта, Суд може, пре доношења одлуке о уставности или законитости, застати са поступком и дати могућност доносиоцу општег акта, да у одређеном року отклони уочене неуставности или незаконитости.

Застој поступка из става 1. овог члана може трајати најдуже шест месеци.

Ако у одређеном року неуставност или незаконитост не буде отклоњена, Суд ће наставити поступак.

Утицај новог акта на ток поступка

Члан 72.

Ако доносилац оспореног акта у току поступка пред Уставним судом донесе акт којим се мења или ставља ван снаге оспорени акт, Суд ће обуставити поступак, осим ако оцени да поступак треба наставити ради отклањања последица неуставности или незаконитости.

б) Поступак за оцену уставности међународних уговора

Сходна примена одредаба

Члан 73.

На поступак оцењивања сагласности међународних уговора са Уставом сходно се примењују одредбе поступка за оцењивање уставности закона утврђене Законом и овим пословником.

в) Поступак за оцену уставности закона пре његовог проглашења

Обавештавање председника Републике

Члан 74.

Председник Суда без одлагања обавештава председника Републике о томе да је покренут поступак за оцену уставности закона пре његовог проглашења.

г) Поступак одлучивања о одлагању ступања на снагу одлуке органа аутономне покрајине

Предлог за одлагање ступања на снагу одлуке органа аутономне покрајине

Члан 75.

О предлогу Владе да се одложи ступање на снагу одлуке органа аутономне покрајине, Суд одлучује у року од 45 дана од дана пријема предлога.

Ако Суд донесе решење да се одложи ступање на снагу оспорене одлуке органа аутономне покрајине, одлуку о оцени уставности или законитости оспорене одлуке Суд доноси, по правилу, у року од 60 дана од дана доношења решења.

д) Поступак по уставној жалби

Испитивање процесних претпоставки

Члан 76.

Судија известилац утврђује да ли су испуњене процесне претпоставке за поступање Суда по уставној жалби.

Уставна жалба која има недостатке који онемогућавају поступање Суда, а која је на захтев судије известиоца уређена поднеском предатим по протеку утврђеног рока за уређење уставне жалбе, биће одбачена на основу одредбе члана 36. став 1. тачка 4) Закона.

Изузетно од става 2. овог члана, повраћај у пређашње стање због пропуштања рока за уређење уставне жалбе може се дозволити под условима из члана 84. ст. 1. и 2. Закона.

Ако не постоје процесне претпоставке за поступање по уставној жалби, судија известилац припрема предлог решења о одбацивању уставне жалбе и доставља га председнику Малог већа ради заказивања седнице.

Судија известилац може одлучити да се уставна жалба достави на одговор државном органу, односно организацији којој су поверена јавна овлашћења, против чијег појединачног акта или радње је жалба изјављена и одредити рок за достављање одговора, списа предмета, других доказа и обавештења неопходних за одлучивање.

Ако су испуњене процесне претпоставке за вођење поступка по уставној жалби, судија известилац припрема предлог одлуке који се доставља председнику одговарајућег одбора за уставне жалбе.

Разматрање уставне жалбе на одбору

Члан 77.

Одбор за уставне жалбе може од судије известиоца затражити да прибави додатне податке и обавештења од значаја за одлучивање о уставној жалби.

Кад одбор оцени да је у предмету потпуно разјашњено уставноправно питање, даје писмено мишљење о предлогу одлуке.

Судија известилац доставља предлог одлуке, са мишљењем одбора и документацијом од значаја за одлучивање, председнику Суда ради одлучивања на седници.

Одлагање извршења појединачног акта или радње

Члан 78.

О предлогу подносиоца уставне жалбе за одлагање извршења појединачног акта или радње против кога је уставна жалба изјављена, Суд ће одлучити у примереном року, водећи рачуна о разлозима и последицама које производи појединачни акт или радња.

ђ) Поступак по жалби судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца

Расправа

Члан 79.

Суд ће одржати расправу о основаности разлога за престанак судијске или јавнотужилачке дужности, односно функције.

Расправи поред подносиоца жалбе и доносиоца оспореног акта (учесници у поступку) могу присуствовати акредитовани представници средстава јавног обавештавања и представници стручне јавности до броја расположивих места у сали за седнице, а према редоследу пријављивања секретару Суда.

Суд може на предлог учесника у поступку искључити јавност са расправе само у случајевима прописаним у члану 3. став 2. Закона.

Искључење јавности се не односи на учеснике у поступку и њихове пуномоћнике, односно овлашћене представнике.

Суд може, по узимању изјава од учесника у поступку, дозволити да расправи са које је искључена јавност присуствују представници стручне јавности.

Ток расправе

Члан 80.

Расправом руководи председник Суда.

Председник Суда отвара расправу, објављује предмет расправе и саопштава планирано време излагања учесника у поступку.

Након отварања расправе судија известилац укратко излаже спорна питања у предмету о којем ће се расправљати.

Председник Суда затим даје реч овлашћеном представнику доносиоца оспореног акта, а потом подносиоцу жалбе, односно његовом пуномоћнику, уз претходно упозорење да се у излагању изјашњавају само о спорним питањима која су предмет расправе. Планирано време излагања се на захтев учесника у поступку може продужити.

Учесници у поступку се изјашњавају о спорним питањима и околностима које су од значаја за одлучивање о конкретним разлозима престанка дужности, односно функције.

У току расправе судија Суда може поставити питања и тражити додатна објашњења од учесника у поступку о спорним питањима и околностима од значаја за одлучивање.

Расправу закључује председник Суда.

е) Поступак одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике

Седница за испитивање акта о покретању поступка

Члан 81.

Седница Суда за утврђивање да ли је поступак за разрешење председника Републике покренут у складу са Уставом и законом одржаће се у року од седам дана од дана пријема акта Народне скупштине.

Позив за седницу из става 1. овог члана, са одговарајућом документацијом, доставља се судијама Суда најкасније два дана пре одржавања седнице.

Ако Суд утврди да поступак за разрешење председника Републике није покренут у складу са Уставом и законом, одбациће акт Народне скупштине о покретању поступка.

Ако Суд утврди да је поступак за разрешење председника Републике покренут у складу са Уставом и законом, одредиће рок за давање одговора председника Републике на акт Народне скупштине.

Позив за седницу на којој се расправља о повреди Устава

Члан 82.

Позив за седницу на којој се расправља о повреди Устава од стране председника Републике, са одговарајућом документацијом, доставља се судијама Суда, председнику Републике и председнику Народне скупштине, најкасније седам дана пре одржавања седнице Суда.

У позиву из става 1. овог члана учесници у поступку се упозоравају да ће се седница одржати у њиховом одсуству, уколико седници не приступе без оправданог разлога.

За седницу Суда из става 1. овог члана судија известилац припрема реферат који се доставља судијама Суда.

Ток седнице

Члан 83.

По отварању седнице и објављивању предмета расправљања, председник Суда констатује да ли су позвана лица присутна, односно да ли су уредно позвана и да ли су оправдала изостанак.

На седници Народну скупштину заступа председник Народне скупштине, а председник Републике може имати и пуномоћника.

У случају изостанка са седнице једног или оба учесника у поступку, Суд ће одлучити да ли ће се седница одржати или одложити.

По утврђивању услова за одржавање седнице, председник Суда позива представника Народне скупштине да изложи разлоге за покретање поступка за одлучивање о повреди Устава од стране председника Републике, а затим позива председника Републике да се изјасни о изнетим разлозима.

Судије Суда могу у току седнице, без изношења свог мишљења, постављати питања и тражити разјашњења од учесника у поступку и других позваних лица о уставноправном питању које је предмет расправе.

Ако у току седнице оцени да је потребно прибавити додатне податке од значаја за одлучивање у предмету, председник Суда ће одложити седницу.

По окончању расправљања, председник Суда позива представника Народне скупштине, а затим и председника Републике да дају завршну реч.

Записник са седнице

Члан 84.

Записник са седнице из члана 83. овог пословника представља тонски снимак, или други одговарајући запис о њеном току.

Седница о већању и гласању

Члан 85.

По закључењу седнице из члана 83. овог пословника, Суд на седници већа и гласа о повреди Устава од стране председника Републике.

4. Одлуке Суда

Облик и садржина одлуке, решења и закључка

Члан 86.

Одлука, решење и закључак Суда садржи: увод, изреку и образложење.

Увод садржи назив Суда, односно назив Суда и назив већа, име председника, односно судије који је председавао седницом, имена судија Суда који су учествовали у доношењу одлуке по азбучном реду презимена, уставни основ за доношење одлуке, датум одржавања седнице Суда, односно седнице већа, и друге податке зависно од врсте и предмета поступка.

Изрека садржи одлуку Суда, назив оспореног акта и доносиоца акта, датум доношења и податке о објављивању акта, као и друге податке у зависности од врсте и предмета поступка.

Образложење садржи захтев и наводе из поднеска којим је, или на основу кога је покренут поступак, наводе из одговора доносиоца оспореног акта, одредбе оспореног акта, правне прописе на којима се заснива одлука Суда, разлоге за одлуку садржану у изреци, као и друге елементе зависно од предмета поступка и врсте одлуке.

Закључак

Члан 87.

Суд, поред случајева утврђених Законом, закључком:

1) одбацује акт Народне скупштине о покретању поступка за разрешење председника Републике;

2) одлучује о давању предлога или обавештења Народној скупштини.

Закључак из става 1. тачка 2) овог члана отправља се у облику писма које садржи обавештење о донетом закључку.

Делимична одлука

Члан 88.

Када се у једној уставносудској ствари решава о више питања, а само су нека од њих у довољној мери расправљена, Суд може, ако сматра да је то целисходно, донети одлуку само о тим питањима.

Јединствена одлука

Члан 89.

Кад Суд у предмету одлучује истовремено о различитим захтевима о којима се у смислу чл. 45, 46. и 47. Закона одлучује различитим врстама аката, Суд ће одлучити једном одлуком, односно решењем.

5. Израда и достављање одлуке Суда

Утврђивање коначног текста одлуке

Члан 90.

Редакциона комисија утврђује коначан текст одлуке, у складу са чланом 34. тачка 1) овог пословника.

Текст одлуке који је предложио судија известилац доставља се Редакционој комисији најкасније у року од 15 дана од дана одржавања седнице на којој је одлучено о предмету.

Председник Редакционе комисије потписом потврђује коначан текст одлуке утврђен на седници Редакционе комисије и доставља га на потпис председнику Суда.

Коначан текст одлуке који Редакциона комисија не утврђује у складу са чланом 34. тачка 2) овог пословника, потписом потврђује судија известилац.

Потписивање изворника одлуке

Члан 91.

Изворник одлуке донете на седници Суда потписује председник Суда, а изворник одлуке донете на седници већа потписује председник већа.

У одсуству председника Суда, односно председника већа који је председавао седницом, изворник одлуке потписује заменик председника Суда.

Достављање одлуке

Члан 92.

Учесницима у поступку доставља се писмени отправак одлуке, решења и закључка, који оверава обрађивач предмета, односно овлашћени државни службеник, по правилу, у року од 30 дана од дана доношења.

Одлука Суда којом је утврђено право на накнаду нематеријалне или материјалне штете доставља се и органу надлежном за исплату.

Ако се одлука, решење, односно закључак Суда из било ког разлога не може доставити учесницима у поступку, достављање се врши истицањем на огласној табли Суда.

У случају из става 3. овог члана достављање се сматра извршеним осмог дана од дана истицања одлуке, решења или закључка на огласној табли Суда.

Ако се одлука или решење Суда, које је објављено у службеном гласилу, из било ког разлога не може доставити учесницима у поступку, достављање се сматра извршеним даном објављивања.

Објављивање одлуке

Члан 93.

Одлука и решење за које Суд одреди да се објављује, доставља се ради објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије” и у другом службеном гласилу у коме је објављен акт о којем је Суд одлучивао, по правилу, у року од 30 дана од дана одлучивања.

Скраћивање имена и назива

Члан 94.

Лично име физичког лица и други подаци о личности, односно назив правног лица наведен у изворнику одлуке и решења Суда, пре објављивања у службеном гласилу или објављивања на други одговарајући начин, по правилу се скраћују и означавају почетним словима личног имена, односно назива правног лица, осим ако је то лице дало сагласност за објављивање личних података.

Исправка одлуке

Члан 95.

Када текст одлуке или решења објављен у службеном гласилу није сагласан са изворником достављеним из Суда, исправку даје секретар Суда.

Исправка из става 1. овог члана доставља се и објављује на исти начин као и акт који се исправља.

6. Преиспитивање донете одлуке и правног става

Захтев за преиспитивање донете одлуке

Члан 96.

Суд ће, на образложени писмени захтев председника, судије или радног тела Суда, ставити на дневни ред седнице Суда захтев за преиспитивање донете одлуке, решења или закључка док не буде отправљен.

Изузетно од става 1. овог члана, Суд може преиспитати одлуку или решење донето по уставној жалби и након што је отправљено, ако је одлука или решење засновано на очигледној грешци која се не може отклонити закључком о исправци или је супротна важећој судској пракси Суда.

О потреби преиспитивања акта из ст. 1. и 2. овог члана одлучује Суд.

Захтев за преиспитивање раније заузетог става

Члан 97.

Суд ће, на образложени писмени захтев председника, судије или радног тела Суда, ставити на дневни ред седнице Суда захтев за преиспитивање раније заузетог става.

О захтеву из става 1. овог члана мишљење даје надлежно радно тело Суда.

На седници Суда се посебно већа и гласа о потреби преиспитивања раније заузетог става, уз изношење разлога за промену става.

Ако се утврди да став Суда изражен у предлогу одлуке одступа од раније заузетог става о истоветном питању, доношење одлуке ће се одложити ради одлучивања о потреби преиспитивања раније заузетог става.

Објављивање промене става

Члан 98.

Промена става Суда констатује се на записнику са седнице Суда.

Промена става Суда и разлог за промену става наводи се у првој одлуци, односно решењу Суда у коме је одлучено у складу са новим ставом.

7. Извршење одлука Суда

Обавештење о одређивању начина извршења

Члан 99.

Суд доставља подносиоцу захтева за извршење одлуке Суда решење којим је одредио начин извршења те одлуке.

VI. ПЛАН И ПРЕГЛЕД РАДА СУДА

План рада

Члан 100.

Суд на предлог председника Суда доноси периодичне планове рада Суда и прати њихово извршење.

Пре подношења предлога из става 1. овог члана, председник Суда прибавља мишљење судија Суда о приоритеном решавању предмета за које су задужени.

Остваривање планова рада Суда се реализује по редоследу пријема предмета који су њиме опредељени за приоритетно решавање.

Изузетно од става 2. овог члана, на предлог судије известиоца, због природе спора или хитности поступања, председник Суда може одобрити приоритетно решавање предмета.

У случају непоступања у предмету који је опредељен за приоритетно решавање, председник Суда може, по претходно прибављеном закључку Суда, предузети потребне мере.

Председник Суда у складу са ст. 3. и 4. овог члана одређује и дневни ред за седнице Суда и великих већа.

Годишњи преглед рада

Члан 101.

Суд, по истеку календарске године, разматра и усваја годишњи преглед рада Суда.

VII. ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ

Поступање са поднесцима за које Суд није надлежан

Члан 102.

Суд не одлучује о поднесцима којима се траже правни савети и мишљења о појединим питањима, помоћ у остваривању права и интереса, изјављују притужбе на рад државних и других органа и организација, као и о другим поднесцима којима се захтева поступање Суда по питањима која нису у његовој надлежности.

О ненадлежности Суда да поступа по поднесцима из става 1. овог члана секретар Суда писмено обавештава подносиоца.

Правила унутрашњег реда

Члан 103.

Правила о унутрашњем реду у Суду уређују се актом Суда.

Пријем учесника у поступку

Члан 104.

Суд не врши пријем учесника поступка у предметима у којима је поступак у току.

Радно време

Члан 105.

Радно време одређује се одлуком Суда.

Одлуком секретара Суда одређује се начин евидентирања присуства запослених у Суду у току и изван радног времена.

Састанци и саветовања

Члан 106.

Суд може да организује састанке и саветовања о питањима од интереса за остваривање уставности и законитости и за рад Суда.

Накнада за давање стручног мишљења

Члан 107.

Лицу које на захтев Суда у току поступка даје стручно мишљење, може се одредити накнада трошкова и накнада за учешће у поступку, у складу са актом Суда.

Поступак измене и допуне Пословника

Члан 108.

Предлог за измену и допуну овог пословника могу поднети председник, судија или стално радно тело Суда.

Предлог из става 1. овог члана, који се подноси у писаном облику, са образложењем, пре разматрања на седници Суда, разматра Комисија за праћење остваривања уставности и законитости.

VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Доношење општих аката предвиђених Пословником

Члан 109.

Кодекс понашања државних службеника, правила о унутрашњем реду, одлука о интерној контроли извршења буџета и други општи акти Суда предвиђени овим пословником биће донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог пословника.

Наставак рада сталних радних тела

Члан 110.

Стална радна тела Суда образована до дана ступања на снагу овог пословника настављају са радом, до истека мандата.

Престанак важења Пословника

Члан 111.

Даном ступања на снагу овог пословника престаје да важи Пословник о раду Уставног суда („Службени гласник РС”, бр. 24/08, 27/08 – исправка и 76/11).

Ступање на снагу

Члан 112.

Овај пословник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Су. број 696/1

У Београду, 19. новембра 2013. године

Председник Уставног суда,

др Драгиша Б. Слијепчевић, с. р.