На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, број 71/94) и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08),

Влада доноси

 

ОДЛУКУ

о утврђивању куће издавача и књижара Геце Кона у Београду за споменик културе

„Службени гласник РС”, број 9 од 6. фебруара 2009.

 

 

1. Кућа издавача и књижара Геце Кона у Београду утврђује се за споменик културе.

2. Кућа издавача и књижара Геце Кона у Београду (у даљем тексту: споменик културе) налази се на територији општине Стари град, у Београду, улица Кнез Михаилова број 12, у државној својини, на катастарској парцели број 2264, КО Стари град.

Споменик културе налази се у оквиру Подручја Кнез Михаилове улице које је, одлуком Скупштине СР Србије број 29 од 29. марта 1979. године, утврђено за просторну културно-историјску целину од изузетног значаја („Службени гласник СРС”, бр. 14/79 и 30/89).

Споменик културе саграђен је 1928. године за браћу Петра и Милована Матића, према пројекту архитекте Радослава Тодоровића. Године 1932. од првобитних власника кућу је откупио Геца Кон и у њој отворио књижару под називом „Издавачка књижарница Геце Кона”, која је постала једна од најбоље снабдевених трговина те врсте на Балкану. Зграда је првобитно подигнута као троспратна, а доградњом четвртог спрата тридесетих година прошлог века висински је усклађена са суседним објектом на парцели у Чика Љубиној улици број 1. Фасада зграде обликована је у академском стилу са елементима романтизма на балконима. Све до 1990. године, када је реконструисана, садашња књижара издавачког предузећа „Просвета” која носи име „Геца Кон”, чувала је свој првобитни изглед.

Геца Кон (1873–1941) отворио је прву књижару у Београду 1901. године. Паралелно са њеним отварањем започео је и издавачку делатност, у оквиру које је најпре публиковао дела из области права, друштвених наука и књижевности, као и универзитетске и школске уџбенике. Био је покретач неколико едиција, од којих су међу најзначајнијим: дечије едиције „Златна књига” и „Плава птица”, библиотека страних књига „Плејада” и филозофска библиотека „Каријатиде”. Штампао је дела наших најпознатијих књижевника и научника: дела Јована Јовановића Змаја, Бранислава Нушића, Јована Скерлића, Тихомира Ђорђевића, сабрана дела Слободана Јовановића, „Историју Срба” Константина Јиричека, „Карактерологију Југословена” Владимира Дворниковића, „Балканско полуострво” Јована Цвијића и енциклопедијско издање „Српски народ у деветнаестом веку”. У периоду између два светска рата објавио је преко пет хиљада различитих наслова и тиме постао највећи издавач у Краљевини Југославији. Његова књижара постала је стециште и место окупљања истакнутих књижевника и интелектуалаца тога доба. Током четрдесет година његовог преданог рада, све до трагичне смрти 1941. године, унапредио је српску књижарску и издавачку делатност у складу са савременим европским тенденцијама.

Споменик културе, као место које се везује за личност и деловање Геце Кона, једног од најзначајнијих културних и просветних посленика и место окупљања водећих интелектуалаца тога времена, представља важно сведочанство успона културног и друштвеног живота Београда између два светска рата.

3. Утврђују се следеће мере заштите споменика културе:

1) очување аутентичне намене локала у приземљу у функцији књижарске делатности;

2) очување ентеријера у мери у којој је то могуће, враћањем аутентичних елемената који недостају;

3) функционалну диспозицију простора књижаре решавати у функцији изложбеног и продајног простора. У простору књижаре обезбедити и меморијално место са акцентом на личност и дело Геце Кона;

4) очување изгледа, хоризонталне и вертикалне регулације објекта;

5) ажурно праћење стања објекта;

6) забрана постављања клима уређаја на уличну фасаду;

7) забрана радова који могу угрозити статичку стабилност споменика културе;

8) инсталирање громобранских уређаја и уређаја за заштиту од пожара.

4. Ову одлуку објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

 

05 број 633-531/2009

У Београду, 5. фебруара 2009. године

Влада

Први потпредседник Владе –

заменик председника Владе,

Ивица Дачић, с.р.