Zakon

 

На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 и 99/11 – др. закон) и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС и 72/12),

Влада доноси

 

ОДЛУКУ

о утврђивању „Шпилерове куће” у Улици Владимира Гортана број 8 у Петроварадину за споменик културе

"Службени гласник РС", број 33 од 10. априла 2013.

 

1. „Шпилерова кућа” у Улици Владимира Гортана број 8 у Петроварадину утврђује се за споменик културе.

2. „Шпилерова кућа” у Улици Владимира Гортана број 8 у Петроварадину (у даљем тексту: споменик културе) налази се на територији града Новог Сада, у Петроварадину, Улица Владимира Гортана број 8, у приватној својини, на катастарској парцели број 790/1, КО Петроварадин, у приватној својини.

Споменик културе је изузетно вредан објекат чији историјат није у довољној мери познат. Изградили су га језуити у периоду њиховог боравка у Петроварадину од 1693. до 1773. године, када је овај католички ред забрањен. Нацрти за градњу нису пронађени, а претпоставља се да је служио као летњиковац, или по новијим истраживањима као школска зграда. Назив „Шпилерова кућа” настао је по власнику из прве половине XX века.

Партерни слободностојећи објекат, типа „куће у природи” постављен је увучено у односу на закривљену уличну регулацију. Има издужену правоугаону основу, која је проширена на левој страни уличног дела. Јединствено решен спољни изглед уз примењену масивну технику градње, укупни волумен са мансардним кровом покривеним бибер црепом, са тешким решеткама од кованог гвожђа на прозорима и зиданом капијом са две велике камене кугле при тлу, већ на први поглед говоре о архитектонском делу барокног стила. Оригинално сачуван ентеријер ову чињеницу недвосмислено потврђује. Најрепрезентативнија је „велика сала” смештена у средишту куће, квадратне основе, са јединствено решеном сводном конструкцијом – четири широка лука која се сусрећу над средиштем простора. У темену где се они сучељавају, на широкој површини, изведен је доминантан рокајни орнамент (розета), а на равним површинама четири угла налази се по један орнамент: асоцијација на малтешки крст, рокајни квадрат са врежом, круг са мотивом сунца и још један кружни орнамент, данас знатно оштећен. Орнаменти су изведени као штуко-рељефи смесом сиге, мермерне прашине и креча. Улаз у подрум који има пет просторија је из дворишта тј. није у оквиру основног габарита куће. Систем сводова је разноврстан и сложен, ипак најупечатљивији су полуобличасти и полуелипсасти, са рукавцима или без њих.

Овај споменик културе поседује архитектонско-стилске и културно-историјске вредности. Као барокни објекат, типа „куће у природи”, са јединствено решеним екстеријером коме посебан печат даје волумен мансардног крова и примењеним концептом „велике сале” у средишту ентеријера представља раритетан пример стилског архитектонског дела у Војводини.

3. Заштићена околина споменика културе обухвата катастарске парцеле број: 791, КО Петроварадин, у приватној својини, део катастарске парцеле број 790/8, КО Петроварадин, у приватној својини, око и наспрам споменика културе, на југоисточној – дворишној страни оивичен линијом која спаја североисточни угао катастарске парцеле број 790/6 КО Петроварадин и северозападни угао катастарске парцеле број 790/2 КО Петроварадин, и део катастарске парцеле број 2963 КО Петроварадин, у државној својини, наспрам споменика културе и катастарске парцеле број 790/8, КО Петроварадин, у приватној својини, оивичене линијом тротоара Улице Владимира Гортана.

4. Утврђују се следеће мере заштите споменика културе:

1) очување изворног изгледа спољашње архитектуре и ентеријера, хоризонталног и вертикалног габарита, облика и нагиба крова, свих конструктивних и декоративних елемената, стилских карактеристика, оригиналних материјала и функционалних карактеристика;

2) ажурно праћење стања и одржавање конструктивно-статичког система, кровног покривача, свих фасада, ентеријера и исправности инсталација у споменику културе;

3) забрана радова који могу угрозити статичку стабилност споменика културе;

4) забрана преправки, доградње, преградње и надградње споменика културе;

5) измештање прикључних ормарића електро и гасне инсталације са уличне фасаде споменика културе;

6) вођење електро и ТТ водова подземним путем;

7) забрана постављања прикључних кутија, ормара и расхладних уређаја на фасадама споменика културе.

5. Утврђују се следеће мере заштите заштићене околине споменика културе:

1) очување изворног изгледа, свих конструктивних и декоративних елемената и оригиналних материјала оградног зида и улазне капије, као и дворишног улаза у лагум са капијом и лагума који води у подрум испод споменика културе;

2) забрана градње и постављања трајних или привремених објеката који својом наменом, волуменом габарита по висини и облику могу угрозити или деградирати споменик културе и његову заштићену околину;

3) забрана постављања покретних тезги, киоска и других привремених објеката унутар заштићене околине споменика културе;

4) забрана радова који могу угрозити статичку безбедност споменика културе;

5) забрана извођења радова којима се врши промена облика или намене терена;

6) забрана постављања далековода, ваздушних електро и ТТ водова преко заштићених парцела; њихово вођење извршити подземним каналима, уз враћање терена у првобитно стање;

7) урбанистичко и комунално уређење, хортикултурно опремање, неговање декоративне флоре и редовно одржавање простора заштићене околине споменика културе у функцији споменика културе.

6. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

05 број 633-2829/2013

У Београду, 5. априла 2013. године

Влада

Председник,

Ивица Дачић, с.р.