Zakon

 

На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 и 99/11 – др. закон) и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС и 72/12),

Влада доноси

 

ОДЛУКУ

о утврђивању Евангелистичке цркве – Битеф театра у Београду за споменик културе

"Службени гласник РС", број 33 од 10. априла 2013.

 

1. Евангеличка црква – Битеф театар у Београду утврђује се за споменик културе.

2. Евангеличка црква – Битеф театар у Београду (у даљем тексту: споменик културе) налази се на територији општине Стари град, у граду Београду, Улица Дринчићева број 1, Улица Кнез Милетина број 4, у државној и приватној својини, на катастарској парцели број 1373/1, КО Стари град, у државној својини.

Споменик културе саграђен је 1940. године, на троугаоној парцели између Дринчићеве и Кнез Милетине улице. Његовим подизањем немачка протестантска заједница у Београду добила је први наменски пројектован и изграђен објекат. Архитектонским и стилским карактеристикама, као и упечатљивом силуетом, издваја се као доминантан визуелни репер тог дела Дорћола, чије је уређење започело крајем 19. века. Идејни пројекат за цркву израдио је 1940. године немачки архитекта Ото Бартнинг, један од оснивача покрета Баухаус и познати градитељ цркава у Немачкој. Разраду пројекта извео је архитекта Ђорђе В. Сташевски. Још у току Другог светског рата објекат је изгубио своју првобитну сакралну намену. Након 1945. године у више наврата је мењао намену, а од 1989. године у њему ради авангардно позориште „БИТЕФ театар”.

Просторни концепт споменика културе заснован је на директној условљености организације простора и црквеног обреда. Грађевина има подрум, приземље и три спрата. Основа цркве, условљена обликом парцеле на којој је подигнута, неправилног је троугаоног облика. У функционално-просторном смислу подељена је у две целине: централни део сакралне намене и бочне делове према Кнез Милетиној и Дринчићевој улици, у којима су смештени станови за свештенике и други помоћни простори. Једноставности унутрашњег уређења цркве одговара прочишћеност њеног спољашњег изгледа, коју посебно наглашава примена грубе ручно рађене опеке. Зидна платна оживљена су пиластрима у виду реминисценција на готичке контрафоре, чија је улога првенствено декоративног, а не конструктивног карактера. Осим прозорима централног дела цркве, изразита тежња ка вертикалности остварена је наглашеним пропорцијама звоника, који се завршава куполом пирамидалне форме. Главни део цркве такође је покривен стрмим двосливним кровом. У адаптацији објекта за потребе „Битеф театра” главна сала за богослужење пренамењена је за потребе позоришне сцене, док је стамбени део објекта планиран за пратеће позоришне садржаје.

Специфичношћу архитектонског решења и намене споменик културе представља јединствен пример сакралне архитектуре града Београда и поседује значајне архитектонске и естетске вредности. Као грађевина која се у амбијенту једног од најстаријих делова Дорћола издваја својом карактеристичном силуетом и монументалношћу, има значајне урбанистичке вредности, а као сведочанство постојања и деловања мањинске хришћанске конфесионалне заједнице у периоду између два светска рата, поседује и изразите културно-историјске вредности. Посебна ауторска вредност споменика културе налази се у чињеници да је пројекат потписао чувени немачки архитекта Ото Бартнинг, чије слободно тумачење структуре готичког просторног програма сведочи о присуству идеја модерне европске архитектонске мисли на нашим просторима.

Грађевинске вредности споменика културе огледају се, пре свега, у доследној примени материјала и конструктивних елемената, али и у успешном решењу акустике централне сале, што ће потом бити и један од основних постулата за одређивање његове будуће намене театра. Посебне културолошке и друштвене вредности споменика културе произлазе из његове нове намене, којом је постао позоришна институција од општег интереса за савремени културни развој града и домаће позоришне сцене у целини.

3. Заштићена околина споменика културе обухвата катастарску парцелу број 1373/2, КО Стари град, у државној својини.

4. Утврђују се следеће мере заштите споменика културе:

1) очување изворног изгледа спољашње архитектуре, хоризонталног и вертикалног габарита, облика и нагиба крова, свих конструктивних и декоративних елемената, оригиналних материјала и функционалних карактеристика;

2) задржавање функционално-просторног концепта, подељеног у две целине – централни и улични бочни делови;

3) очување аутентичног изгледа ентеријера централног дела објекта – сале, са оригиналним материјалима и декоративним елементима;

4) очување јавне намене споменика културе;

5) ажурно праћење стања и одржавање конструктивно-статичког система, кровног покривача, свих фасада и исправности инсталација у споменику културе;

6) забрана радова који могу угрозити статичку стабилност споменика културе;

7) забрана преправки, доградње, преградње и надградње;

8) вођење електро и ТТ водова подземним путем;

9) забрана постављања прикључних кутија, ормара и расхладних уређаја на фасадама споменика културе;

10) забрана постављања средстава за оглашавање на фасади и крову споменика културе, који би девастирали и угрозили споменик културе.

5. Утврђују се следеће мере заштите заштићене околине споменика културе:

1) забрана градње и постављања трајних или привремених објеката који својом наменом, волуменом габарита по висини и облику могу угрозити или деградирати споменик културе и његову заштићену околину, односно затворити визуре и угрозити сагледивост;

2) забрана радова који могу угрозити статичку безбедност споменика културе;

3) забрана извођења радова којима се врши промена облика или намене терена;

4) забрана постављања далековода, ваздушних електро и ТТ водова преко заштићених парцела; њихово вођење извршити подземним каналима, уз враћање терена у првобитно стање;

5) урбанистичко и комунално уређење и редовно одржавање простора заштићене околине споменика културе у функцији споменика културе.

6. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

05 број 633-2812/2013

У Београду, 5. априла 2013. године

Влада

Председник,

Ивица Дачић, с.р.