Zakon

 

На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 и 99/11 – др. закон) и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС и 72/12),

Влада доноси

 

ОДЛУКУ

о утврђивању синагоге „Сукат Шалом” у Београду за споменик културе

"Службени гласник РС", број 33 од 10. априла 2013.

 

1. Синагога „Сукат Шалом” у Београду утврђује се за споменик културе.

2. Синагога „Сукат Шалом” у Београду (у даљем тексту: споменик културе) налази се на територији општине Стари град, у граду Београду, Улица Маршала Бирјузова број 19, у приватној својини, на катастарској парцели број 2166, КО Стари град, у мешовитој својини.

Споменик културе саграђен је у периоду између 1924. и 1929. године, према плановима из 1923. године, као слободностојећи објекат, смештен иза регулационе линије, у дубини парцеле. Током 1924 – 1926. године подигнута је зграда синагоге, дело архитекте Фрање Урбана уз учешће Милана Шланга, а 1929. године изведени су накнадни радови на измени ентеријера, по пројекту архитекте Милутина Јовановића. До 1941. године објекат је био у функцији српско-јеврејске црквене општине Ашкенаског обреда. Током нацистичке окупације Београда 1941 – 1944. године аутентична функција деградирана је претварањем у јавну кућу, да би након рата била враћена функција синагоге, намењене обема верским конгрегацијама београдских Јевреја.

Споменик културе подигнут је у духу архитектуре академизма, са преовлађујућим елементима неоренесансе. У елевацији се састоји од сутерена у два нивоа, приземља са галеријом и два спрата. Унутрашњост је решена вишенаменски, као простор за разноврсне активности јеврејске заједнице: верске, културне, просветне, канцеларијске и стамбене. Централни, молитвени простор приземља са галеријом је у симболичном и верском смислу примаран, као место намењено верском обреду. Бочно, одвојене зидом од верског простора, налазе се канцеларије, учионица и сала за седнице. На првом и другом спрату распоређене су стамбене просторије. Молитвени простор је подељен са два низа стубова који носе опходну галерију. Фронтална фасада је конципирана репрезентативно и симетрично, а декоративни акценат је дат на забату крова где је у окулусу смештен Давидов штит  шестокрака звезда. Централни део фасаде заузимају четири издужена и полукружно завршена прозора, који се простиру у зони приземља и галерије. Зона првог спрата је од ниже зоне раздвојена плитким и једноставним подеоним венцем. Фасада те зоне је повучена у односу на раван фасаде нижих зона тако да образује терасу уоквирену балустрадом. У равни фасаде те зоне распоређен је правилно ритмован низ од четири полукружно завршена отвора. Други спрат је решен најједноставније, са осам полукружно завршених прозора и одвојен је од првог спрата декоративним подеоним венцем. Поред наведених архитектонских елемената који фронталној фасади дају утисак уравнотежене хоризонталности, вертикализам је акцентован извођењем бочних плитких ризалита, завршених у зони првог спрата у виду кулица олакшаних лучним отворима на три стране. Крајњи акценат вертикалности дат је троугаоним забатом изнад другог спрата. Укупном утиску свечаног и церемонијалног карактера синагоге доприноси и широко трокрако приступно степениште у зони сутерена и приземља, украшено једноставном балустрадом са два канделабра. У стилској и просторној формулацији степениште представља реминисценцију француског класицизма, односно северне фасаде Малог Тријанона у Версају.

Споменик културе представља важно културно-историјско сведочанство живота јеврејске заједнице у Београду и Србији. Сходно томе културно-историјска вредност објекта произлази из његове верске функције, с обзиром да је реч о једином аутентичном активном верском објекту јеврејске заједнице у Србији, као и из чињенице да представља један од ретко сачуваних објеката синагогалне архитектуре у Србији. Са друге стране, поседује архитектонско-урбанистичку вредност, као репрезентативан пример архитектуре академизма и дело значајног и плодног архитекте.

3. Заштићена околина споменика културе обухвата катастарску парцелу број 2166, КО Стари град, у мешовитој својини.

4. Утврђују се следеће мере заштите споменика културе:

1) очување постојећег изгледа спољашње архитектуре, хоризонталног и вертикалног габарита, свих конструктивних и декоративних елемената, стилских карактеристика, оригиналних материјала и функционалних карактеристика;

2) ажурно праћење стања и одржавање конструктивно-статичког система, кровног покривача, свих фасада, ентеријера и исправности инсталација у споменику културе;

3) забрана радова који могу угрозити статичку стабилност споменика културе;

4) забрана преправки, доградње, преградње и надградње споменика културе;

5) вођење електро и ТТ водова подземним путем;

6) забрана постављања прикључних кутија, ормара и расхладних уређаја на фасадама споменика културе.

5. Утврђују се следеће мере заштите заштићене околине споменика културе:

1) забрана градње и постављања трајних или привремених објеката који својом наменом, волуменом габарита по висини и облику могу угрозити или деградирати споменик културе и његову заштићену околину;

2) праћење стања и одржавање конструктивно-статичког система, кровних покривача и свих фасада постојећих објеката на парцели споменика културе;

3) могуће је увођење пратећих садржаја у функцији намене споменика културе, на начин који афирмише његове вредности;

4) забрана радова који могу угрозити статичку безбедност споменика културе;

5) забрана радова којима се врши промена облика или намене терена;

6) забрана постављања далековода, ваздушних електро и ТТ водова преко заштићених парцела; њихово вођење извршити подземним каналима, уз враћање терена у првобитно стање;

7) урбанистичко и комунално уређење и редовно одржавање заштићене околине споменика културе у функцији споменика културе.

6. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

05 број 633-2814/2013

У Београду, 5. априла 2013. године

Влада

Председник,

Ивица Дачић, с.р.