Zakon

 

На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 и 99/11 – др. закон) и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС и 72/12),

Влада доноси

 

ОДЛУКУ

о утврђивању куће књижара Марка Марковића у Београду за Споменик културе

"Службени гласник РС", број 33 од 10. априла 2013.

 

1. Кућа књижара Марка Марковића у Београду утврђује се за споменик културе.

2. Кућа књижара Марка Марковића у Београду (у даљем тексту: споменик културе) налази се на територији општине Стари град, у граду Београду, Улица Господар Јованова број 45а, у мешовитој својини, на катастарској парцели број 904, КО Стари град, у државној својини.

Споменик културе саграђен је 1904. године по пројекту арх. Јелисавете Начић. Године 1936. извршене су мање преправке, према нацртима инжењера Јана Швејкара, уз максимално очување аутентичности објекта. Грађен је као угаона, приземна породична кућа са баштом, обликована у духу академизма. Има подрум и приземље, што се јасно одражава на фасади. Кордонским венцем је рашчлањена на две хоризонталне целине, од којих доњу чине подрумски прозори, а изнад сваког од њих још по један. Вертикализам је остварен употребом плитких пиластера са коринтским капителима. Јединственом стилском концепту куће доприноси и употреба архитектонских украса који фланкирају прозоре. Изнад прозора налази се наглашен троугласти забат, који се ослања на две мање конзоле украшене акантусовим листом. По један камени пехар постављен је са сваке стране забата у нивоу његове основе. Посебан декоративни елеменат чини кровни венац у виду наизменично распоређених конзолица са мотивима акантуса и украса у штуку у виду розете. Изнад њега је архитрав и низак кров на четири воде, покривен црепом. Дворишну, нешто декоративнију, фасаду чини централни део, увучен у односу на бочне делове, који су изведени на исти начин као и уличне фасаде.

Овај споменик културе поседује архитектонско-стилске, урбанистичке и културно-историјске вредности. Значајно је ауторско остварење прве жене архитекте у Србији и једини сачувани пример породичне куће из тематски разноликог стваралачког опуса ауторке. Својим архитектонским и урбанистичким концептом и локацијом на простору Дунавске падине, сведочи о историјском континуитету организованог градског живота у дужем временском периоду и представља аутентичан пример резиденцијалног објекта с почетка 20. века које карактерише одређени ниво материјалне културе и грађанске свести о мирном становању у градској кући са вртом у најужем центру града, по угледу на европске узоре.

3. Заштићена околина споменика културе обухвата катастарску парцелу број 904, КО Стари град, у државној својини.

4. Утврђују се следеће мере заштите споменика културе:

1) очување изворног изгледа спољашње архитектуре и ентеријера, хоризонталног и вертикалног габарита, облика и нагиба крова, свих конструктивних и декоративних елемената, стилских карактеристика, оригиналних материјала и функционалних карактеристика;

2) ажурно праћење стања и одржавање конструктивно-статичког система, кровног покривача, свих фасада, ентеријера и исправности инсталација у споменику културе;

3) забрана радова који могу угрозити статичку стабилност споменика културе;

4) забрана преправки, доградње, преградње и надградње споменика културе;

5) вођење електро и ТТ водова подземним путем;

6) забрана постављања прикључних кутија, ормара и расхладних уређаја на фасадама споменика културе.

5. Утврђују се следеће мере заштите заштићене околине споменика културе:

1) забрана градње и постављања трајних или привремених објеката који својом наменом, волуменом габарита по висини и облику могу угрозити или деградирати споменик културе и његову заштићену околину;

2) забрана постављања покретних тезги, киоска и других привремених објеката унутар заштићене околине;

3) забрана радова који могу угрозити статичку безбедност споменика културе;

4) забрана радова којима се врши промена облика или намене терена;

5) забрана постављања далековода, ваздушних електро и ТТ водова преко заштићених парцела; њихово вођење извршити подземним каналима, уз враћање терена у првобитно стање;

6) урбанистичко и комунално уређење, хортикултурно опремање, неговање декоративне флоре и редовно одржавање простора заштићене околине у функцији споменика културе.

6. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

05 број 633-2815/2013

У Београду, 5. априла 2013. године

Влада

Председник,

Ивица Дачић, с.р.