Zakon

 

На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 и 99/11 – др. закон) и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС и 72/12),

Влада доноси

 

ОДЛУКУ

о утврђивању Термоелектране „Снага и светлост” у Београду за споменик културе

"Службени гласник РС", број 33 од 10. априла 2013.

 

1. Термоелектрана „Снага и светлост” у Београду утврђује се за споменик културе.

2. Термоелектрана „Снага и светлост” у Београду (у даљем тексту: споменик културе) налази се на територији општине Стари град, у граду Београду, Улица Дунавски кеј б.б., у државној својини, на катастарским парцелама број: 6/1, 6/4 и 7, КО Стари град, у државној својини.

Споменик културе саграђен је у периоду од 1930. до 1932. године, према пројекту Швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела. Састоји се из зграде Електране, порталног крана са рукавцем, пумпне станице и филтерског постројења.

Зграда Електране је објекат кубичне форме са правоугаоном основом површине 2800 m2 и скелетним конструктивним системом. У конструктивном и технолошком смислу, у оквиру зграде Електране, издвајају се три целине: хала котларнице, машинска сала и командно-шалтерска сала. Хала котларнице је тробродна хала са заједничком подрумском и приземном основом у армирано-бетонском скелетном систему, са пуним армирано-бетонским обимним зидовима. Машинска сала се састоји из простора турбо алтернатора и простора пумпи, који су изведени на заједничкој армирано-бетонској подрумској основи у систему челичних рамова са једноводним лаким крововима на различитим висинама. Командно-шалтерска зграда изведена је у зиданом систему, на армирано-бетонској подрумској основи и има две таванице изнад приземља. Кровна конструкција је челична, једноводна.

Портални кран са рукавцем изграђен је истовремено са зградом Електране и представља велику мостну, решеткасту конструкцију од челичних елемената спајаних закивцима. Портални кран се креће помоћу два сопствена електромотора по шинама положеним уз Електрану и рукавац и то дужином рукавца од пумпне станице до Дунава (140 m).

Пумпна станица и филтерско постројење налазе се на крају рукавца. Пумпна станица се састоји од армирано бетонске зграде, кружне основе и унутрашње инсталације са пумпама и цевоводима. Филтерско постројење је повезано са пумпном станицом и састоји се од зграде правоугаоног облика која је у унутрашњости издељена на базене за филтрацију.

Споменик културе је индустријски комплекс који због својих архитектонско-урбанистичких и културно-историјских вредности заузима значајно место у друштвеној и градитељској прошлости Београда. Његова архитектура одражава модернистичка схватања, актуелна за европску градитељску продукцију међуратног периода. Примена савремених материјала, челика и стакла, безорнаменталне равне зидне површине, стављање функције објекта у први план, као и једноставни геометријски облици волумена зграде, указују на утицаје Баухаус стила. Са изградњом Термоелектране, први пут се користи нисконапонска дистрибутивна мрежа за напајање наизменичном струјом. Као највећи објекат те врсте у Београду између два светска рата, допринела је значајном унапређењу електроенергетског система града. Електрификација Београда променила је навике живота људи, омогућила примену нових техничких и технолошких достигнућа у саобраћају и телекомуникацијама, што је за последицу имало и ново социјално профилисање градског становништва.

3. Заштићена околина споменика културе обухвата катастарске парцеле број: 6/1, 6/2, 6/3, 6/4 и 7, КО Стари град, у државној својини. Источна граница заштићене околине тече границом катастарске парцеле број 6/1, КО Стари град, у државној својини, са катастарским парцелама број: 12/3 и 12/4 КО Стари град, у државној својини, до границе са парцелом број 5/9, КО Стари град, у државној својини – улица Дунавски кеј. Јужна граница заштићене околине тече даље границом катастарских парцела број: 6/1, 6/2 и 6/4, КО Стари град, у државној својини, са катастарским парцелама број: 5/8 и 5/9, КО Стари град, у државној својини – улицом Дунавски кеј и катастарском парцелом број 5/25, КО Стари град, у државној својини, до границе са катастарском парцелом број 2/2, КО Стари град, у државној својини. Западна граница заштићене околине даље тече границом катастарских парцела број: 6/2, 6/3 и 7, КО Стари град, у државној својини, са катастарском парцелом број 2/2, КО Стари град, до обалоутврде. Северна граница заштићене околине даље тече границом катастарских парцела број: 6/1, 6/4 и 7, КО Стари град, у државној својини, са катастарским парцелама обалоутврде – број: 2771/6, 2771/7, 6/5, 6/7 и 2771/2, КО Стари град, у државној својини, до границе са катастарском парцелом број 12/3, КО Стари град, у државној својини.

4. Утврђују се следеће мере заштите споменика културе:

1) зграда Електране:

(1) пошто унутрашње постројење Електране није сачувано, дозвољава се ревитализација, односно увођење нове намене;

(2) спољни изглед мора се чувати у изворним облицима са свим елементима и помоћним објектима који су у функционално-технолошкој вези са главном зградом (кран са марином, управна зграда, пумпна станица, филтерско постројење, манипулативне површине око објекта и испод главног крана);

(3) примена конзервације, рестаурације и санације у циљу очувања аутентичног изгледа и амбијента приобаља;

4) на конструктивном склопу примена мера конструктивне санације и конзервације; на местима где се утврди да су материјали и конструктивни елементи угрожени, дозвољава се примена санације, конзервације, рестаурације и одговарајућих допунских ојачања;

(5) избор нове намене не сме утицати на промену спољног изгледа грађевине; ради планирања нове намене, дозвољене су конструктивне интервенције унутар објекта; карактер нових конструкција не сме угрозити аутентичност сачуваних унутрашњих структурних делова грађевине, посебно у кровној зони, затим конструктивне колонаде приземља, степеништа, кранске стазе и сл; нове конструкције унутар објекта пројектовати у челичном конструктивном систему којим ће се јасно раздвојити аутентично од новог; употреба бетона мора бити минимална и на оним местима где се не утиче у већој мери на изворност постојећих елемената;

(6) дозвољава се спровођење мера противпожарне заштите приликом пројектовања нове намене и успостављање нових степенишних вертикала;

(7) дозвољава се, у складу са новом наменом, уређење партера око објекта, формирање прилаза и нових улаза у објекат, али искључиво на основу претходних идејно-програмских анализа на основу којих ће се издавати детаљни услови за пројектовање каснијих фаза;

(8) пре приступања пројектовању, извршити сва неопходна претходна испитивања, геомеханичка, стања материјала и конструкција, утицаја подземних вода и др.;

(9) функционално и декоративно спољно осветљење објекта ради презентације његових вредности у ширем урбаном амбијенту (има се у виду његова позиција на самој обали Дунава и сагледивост са више тачака дуж обала и са моста);

2) управна зграда:

(1) примена мера конзервације, санације, рестаурације и адаптације;

(2) уклањање касније фазе надградње и враћање објекта у изворно стање;

(3) објекат мора бити у функционалној вези са зградом Електране, што подразумева јединствено програмско и пројектно планирање; не дозвољава се раздвајање на више корисника;

3) портални кран са приступним воденим рукавцем:

(1) примена мера конзервације и рестаурације ради очувања аутентичне конструктивно-технолошке структуре;

(2) претходна испитивања стања конструкције крана са свим везним и мобилним елементима (погонски систем и манипулативни елементи – шине, точкови и др.); на основу ових испитивања урадити елаборат заштите;

(3) кран остаје у програмској функционалној вези са главном зградом Електране;

(4) чишћење, заштита од корозије и редовно проверавање и одржавање од стране будућег корисника главне зграде Електране;

(5) кран мора бити обухваћен студијом осветљења главне зграде, као њен недељиви део;

(6) дозвољава се уређење рукавца – марине на основу посебних услова и програма коришћења; уређење марине пројектовати у маниру привредне луке са употребом рустичнијих елемената бетонске, камене и челичне галантерије;

(7) испод конзоле крана у самом рукавцу, у сарадњи са Музејом науке и технике, планирати постављање једног аутентичног шлепа, у музејско-сценографском аранжману уређења простора;

(8) пројектом предвидети обнову шина и железничко-транспортне композиције (у сценографском сегменту) на делу између крана и главне зграде, у сарадњи са Музејом железница;

(9) манипулативна површина парцеле испод крана мора остати слободна, не може се изграђивати, већ само партерно обрадити и одржавати;

(10) о свим површинама, елементима и експонатима, изузев површине будуће марине, мора бринути и одржавати их будући корисник зграде Електране;

4) пумпна станица и филтерско постројење:

(1) зграде сачувати у потпуности у изворном облику, габариту и свим детаљима;

(2) конструктивни склоп сачувати, а избор намене мора бити у складу са осталим објектима у комплексу;

(3) зграде обухватити пројектом осветљења и партерног уређења главног објекта Електране;

(4) пожељно је да ови објекти буду наменски везани за зграду Електране и да о њима брине и одржава их један корисник;

5) остале мере:

(1) споменик културе задржава назив „Снага и светлост”;

(2) комплекс се мора сагледавати из приступних праваца са Дунава и са копна и ово пажљиво урбанистички планирати;

(3) израда Урбанистичког пројекта уређења комплекса Термоелектране; препоручује се расписивање јавног конкурса;

(4) до привођења простора и објеката намени садашњи власник – корисник је обавезан да спроведе мере превентивне заштите, ради спречавања даљег пропадања и могућег приступа и повређивања људи.

5. Утврђују се следеће мере заштите заштићене околине споменика културе:

1) у простору између објеката споменика културе не дозвољава се изградња нових објеката;

2) не дозвољава се изградња објеката са колског саобраћајног приступа који би својим волуменом заклонили постојеће зграде споменика културе (југозападна регулација);

3) са северозападне и источне стране споменика културе могуће је планирање градње објеката, који својом архитектуром, габаритом и висином не угрожавају споменичке вредности споменика културе;

4) дозвољава се инфраструктурно опремање простора;

5) не дозвољава се избор намена које потенцијално деградирају заштићени комплекс, нити стварање депонија, одлагалишта штетних отпадних и опасних материја (хемикалије, експлозив, отровне или радиоактивне материје);

6) урбанистичким планирањем, партерним и хортикултурним уређењем одржавањем и коришћењем подићи урбани квалитет споменика културе као јавног простора, намењеног пешацима, са слободним приступом обали и марини, са планираним наменама које имају културно-туристички карактер пре свега, а могући су и пратећи угоститељски садржаји и пажљив одабир комерцијалних делатности.

6. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

05 број 633-2818/2013

У Београду, 5. априла 2013. године

Влада

Председник,

Ивица Дачић, с.р.