Zakon

 

На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 и 99/11 – др. закон) и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС и 72/12),

Влада доноси

 

ОДЛУКУ

о утврђивању зграде Класне лутрије у Београду за споменик културе

"Службени гласник РС", број 35 од 17. априла 2013.

 

1. Зграда Класне лутрије у Београду утврђује се за споменик културе.

2. Зграда Класне лутрије у Београду (у даљем тексту: споменик културе) налази се на територији општине Стари град, у граду Београду, Улица Васе Чарапића број 20, у државној својини, на катастарској парцели број 1789, КО Стари град, у државној својини.

Споменик културе саграђен је 1899. године, према пројекту архитекте Милана Капетановића и инжењера Милоша Савчића, а под покровитељством Министарства народне привреде. Представља прву зграду лутрије у Србији подигнуту за привредне потребе, која је својим приходима потпомагала и друге гране друштвеног развоја као што су просвета и култура. У време грађења била је, уз зграду Капетан Мишиног здања и Народног позоришта, једнa од најрепрезентативнијих грађевина на потезу од Калемегдана и данашњег Трга Републике. Државни значај установе утицао је на пројектно решење и репрезентативан спољашњи изглед зграде. Подигнута је као једноспратна зграда у духу академизма. Стилско обликовање фасада изведено је према замисли архитекте Милана Капетановића док је унутрашњу диспозицију урадио инжењер Милош Савчић. Највећа пажња посвећена је угаоној фасади зграде, која има елементе француске неоренесансе и необарока, док су бочне фасаде решене једноставније, са елементима италијанске неоренесансе. Репрезентативан изглед угаоног ризалита огледа се у залученим резбареним дрвеним вратима, уоквиреним рустичним полустубовима који носе тимпанон са лављом маском. Мотив лавље главе понавља се и на вратима, у њиховој орнаментици, заједно са иницијалима установе. Изнад врата постављен је француски прозор са лунетом изнад, где је постављен и грб Краљевине Србије, а све заједно надвишава пирамидално кубе са сатом и бочним крилима.

Споменик културе поседује архитектонско-стилске, урбанистичке и културно-историјске вредности. Представља значајан пример архитектуре академизма и заузима важно место у стваралачком опусу архитекте Милана Капетановића и инжењера Милоша Савчића. Положајем и репрезентативном спољном обрадом издваја се у силуети Васине улице и горњег дела Дунавске падине. Као наменски подигнут објекат, за потребе државне лутрије, у једном од најстаријих делова града сведочи не само о урбанистичком и привредном развоју Београда крајем 19. и током прве половине 20. века, већ и о друштвеном и културном просперитету и осавремењавању престонице по угледу на велике европске градове тог времена. Својим приходима Класна лутрија је потпомагала бројне уметничке и просветне манифестације у земљи.

3. Заштићена околина споменика културе обухвата катастарску парцелу број 1789, КО Стари град, у државној својини.

4. Утврђују се следеће мере заштите споменика културе:

1) очување изворног изгледа спољашње архитектуре и ентеријера, хоризонталног и вертикалног габарита, облика и нагиба крова, свих конструктивних и декоративних елемената, стилских карактеристика, оригиналних материјала и функционалних карактеристика;

2) ажурно праћење стања и одржавање конструктивно-статичког система, кровног покривача, свих фасада, ентеријера и исправности инсталација у споменику културе;

3) забрана радова који могу угрозити статичку стабилност споменика културе;

4) забрана преправки, доградње, преградње и надградње споменика културе;

5) вођење електро и ТТ водова подземним путем;

6) забрана постављања прикључних кутија, ормара и расхладних уређаја на фасадама споменика културе;

7) очување јавне намене споменика културе.

5. Утврђују се следеће мере заштите заштићене околине споменика културе:

1) забрана градње и постављања трајних или привремених објеката који својом наменом, волуменом габарита по висини и облику могу угрозити или деградирати споменик културе и његову заштићену околину;

2) забрана постављања покретних тезги, киоска и других привремених објеката унутар заштићене околине споменика културе;

3) забрана радова који могу угрозити статичку безбедност споменика културе;

4) забрана извођења радова којима се врши промена облика или намене терена;

5) забрана постављања далековода, ваздушних електро и ТТ водова преко заштићених парцела; њихово вођење извршити подземним каналима, уз враћање терена у првобитно стање;

6) урбанистичко и комунално уређење и редовно одржавање заштићене околине споменика културе у функцији споменика културе.

6. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

05 број 633-3049/2013

У Београду, 12. априла 2013. године

Влада

Председник,

Ивица Дачић, с.р.