На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 и 99/11 – др. закон) и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС и 72/12),
Влада доноси
ОДЛУКУ
o утврђивању локалитетa Анине у селу Ћелије за археолошко налазиште
"Службени гласник РС", број 46 од 24. маја 2013.
1. Локалитет Анине у селу Ћелије утврђује се за археолошко налазиште.
2. Локалитет Анине у селу Ћелије (у даљем тексту: археолошко налазиште) налази се на територији општине Лајковац, на катастарским парцелама број: 791, 792, 793/1, 793/2, 793/3, 794/1, 794/2, 794/3, 794/4, 795, 796, 797, 798, 799, 817/1, 817/3, 818, 819, 820, 821, 822, 823/1, 823/2, 823/3, 824/1, 824/3, 825/1, 825/2, 829, 830/1, 830/2, 831 и 832 КО Ћелије, у приватној својини, и на катастарским парцелама број: 824/2 и 836 КО Ћелије, у државној својини.
Граница археолошког налазишта иде спољним ивицама катастарских парцела број: 791, 792, 793/3, 795, 796, 797, 798, 799, 817/1, 817/3, 818, 824/1, 825/1, 829, 831 и 832 КО Ћелије, у приватној својини.
Археолошко налазиште налази се око 1 km низводно од ушћа реке Љиг у реку Колубару на благој речној тераси окренутој ка реци Љиг, на надморској висини 115 m. Површина налазишта са заштићеном околином износи 30 ha Археолошко налазиште представља комплекс касноантичке виле рустике (villa rusticae) са остацима виле за становање, две житнице (horeum), некрополом са меморијом, великим бројем мањих грађевина (привредни објекти) и остацима античке комуникације из III и IV века.
Мања археолошка истраживања обављена су 2005–2006. и 2008. године. Зграда виле за становање са системом подног грејања својим угловима оријентисана је према странама света. Дужина грађевине је око 40 m, тј. са просторијом са апсидом до 70 m, а истражена ширина 10 m, али грађевина је била знатно шира. Грађевина је зидана од ломљеног и притесаног камена, ширине зидова 0,9 m, док очувана висина износи од 0,75 до 1,5 m. Апсида има потковичаст облик у основи, а са спољне стране ојачана је са четири пиластра. Други истражени објекат налази се 200 m источно од виле и у њему се обављала привредна делатност. Грађевине су порушене крајем IV века, приликом напада Гота.
Откривени налази су одлично сачувани остаци највеће римске виле рустике на територији западне Србије. На налазишту је могуће обавити систематска истраживања и ископавања, а конзервацијом откривених остатака и одговарајућом презентацијом био би добијен целовит археолошки парк чију додатну вредност чине близина важних саобраћајница и предео добро очуваних природних својстава. Посебну вредност чини могућност научног истраживања и проучавања начина живота и привређивања у касноантичком периоду у западној Србији.
3. Заштићена околина археолошког налазишта обухвата катастарске парцеле број: 787/1, 787/2, 787/3, 788, 789/1, 789/2, 789/3, 789/4, 790/1, 790/2, 790/3, 790/5, 790/6, 800, 813/1, 813/2, 813/3, 814, 815, 816, 817/2, 826, 827/1, 827/2, 828, 832, 836, 838/2, 840/1 и 840/2 КО Ћелије, у приватној својини.
Граница заштићене околине археолошког налазишта иде спољним ивицама катастарских парцела број: 787/1, 787/3, 788, 789/3, 790/1, 790/6, 800, 813/1, 813/2, 813/3, 814, 815, 816, 817/2, 826, 827/1, 827/2, 828, 838/2 и 840/2 КО Ћелије, у приватној својини.
4. Утврђују се следеће мере заштите археолошког налазишта:
1) забрана изградње инфраструктуре, индустријских, јавних и комерцијалних објеката и постројења;
2) промена облика терена дозвољава се само у функцији презентације археолошког налазишта;
3) забрана изградње стамбених и помоћних објеката на археолошком налазишту;
4) забрана обраде земљишта дубоким орањем, риголовање земљишта за винограде и воћњаке до дубине веће од 0,30 m;
5) забрана извођења рударских радова, експлоатације сировина, као и свих врста истражних радова;
6) чување, обезбеђивање и стално физичко одржавање археолошког налазишта;
7) сађење високе вегетације и пошумљавање простора дозвољава се само на простору који је у потпуности археолошки истражен и само за потребе презентације археолошког налазишта;
8) забрана вађења песка, шљунка, камена или земље и било које врсте оштећења, осим за потребе презентације археолошког налазишта;
9) забрана просипања, одлагања и привременог или трајног депоновања отпадних и штетних материја – хемијски агресивних, експлозивних, отровних или радиоактивних.
10) забрана неовлашћеног прикупљања покретних археолошких површинских налаза.
5. Утврђују се следеће мере заштите заштићене околине археолошког налазишта:
1) забрана изградње инфраструктуре, индустријских, јавних и комерцијалних објеката;
2) забрана обраде земљишта дубоким орањем, риголовање земљишта за винограде и воћњаке до дубине веће од 0,30 m, садње воћњака, осим на простору који је у потпуности археолошки истражен;
3) промена облика терена дозвољава се само у функцији презентације археолошког налазишта и уз адекватну презентацију налаза;
4) забрана извођења рударских радова и експлоатација сировина;
5) забрана сађења високе вегетације и пошумљавања, осим на простору који је у потпуности археолошки истражен;
6) промена облика и нивелација терена, вађења песка, шљунка, камена или земље дозвољава се само на простору који је у потпуности археолошки истражен;
7) забрана просипања, одлагања и привременог или трајног депоновања отпадних и штетних материја – хемијски агресивних, експлозивних, отровних или радиоактивних;
8) забрана неовлашћеног прикупљања покретних археолошких површинских налаза.
6. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
05 број 633-3852/2013
У Београду, 20. маја 2013. године
Влада
Председник,
Ивица Дачић, с.р