Zakon

 

На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закон и 99/11 – др. закон) и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14),

Влада доноси

ОДЛУКУ

о утврђивању куће архитекте Јована Илкића у Београду за споменик културе

"Службени гласник РС", број 9 од 28. јануара 2015.

 

1. Кућа архитекте Јована Илкића у Београду утврђује се за споменик културе.

2. Кућа архитекте Јована Илкића у Београду (у даљем тексту: споменик културе) налази се на територији општине Савски венац, у граду Београду, Улица Милоша Поцерца број 32, у мешовитој својини, на катастарској парцели број 1283/1 КО Савски венац, у мешовитој својини.

Споменик културе саграђен је 1896. године, као породична кућа аутора пројекта, архитекте Јована Илкића. Реализован је као слободностојећи објекат на регулационој линији са посебним, бочним, колским пролазом који води у двориште. Просторна организација основе приземља конципирана је путем асиметричног централног плана. Спратни део објекта састоји се из просторија намењених породичном становању, док су у сутерену смештене помоћне просторије и собе које су биле у функцији радног, канцеларијског простора. Мансардни спрат, смештен у угаоном ризалиту, намењен је стамбеној функцији. Посвећена је посебна пажња обради фасада. Све четири фасаде су декоративно обрађене, ниједна фасадна површина не поседује симетрију карактеристичну за академизам. Просторна динамика је вертикало акцентована, на угаоном делу објекта окренутом ка улици. Над угаоним ризалитом уздиже се мансардни спрат, надвишен металним кровом конкавних површина и фино профилисаним окулусима. Овај део објекта је добио и посебан декоративни акценат. У обради отвора и бочних пиластера примењен је маниристички приступ. Бочни пиластри су снажно избачени и обогаћени профилисаним вертикалним конзолама са флоралном декорацијом, наглашавајући и истичући ивице мансардног спрата. Прозор угаоног ризалита је фланкиран избаченим пиластрима и надвишен прекинутим тимпаноном, смештеним у зони прозора мансардног спрата. У укупној обради екстеријера истиче се и бочни дворишни ризалит, смештен на северозападној фасади, благо избачен и надвишен едикулом са богатом декоративном обрадом и окулусом. За разлику од снажно моделованог угаоног дела, средишњи део северозападне, дворишне фасаде је конципиран једноставније са прозорским отворима, украшеним у духу необарока (са флоралном декорацијом, волутама, шкољкама и уским хоризонталним профилисаним венцем) и вертикалном поделом путем плитких пиластара са јонским капителима, испред којих је уски балкон (са оградом код које су комбинована пуна малтерисана поља и транспарентне металне декоративне решетке). На југоисточној фасади истиче се улазни трем, који носе једноставни стубови са коринтским капителима.

Изворни облик објекта је накнадно, током 1925. године претрпео трансформацију доградњом анекса у дворишном делу. Аутор пројекта доградње је син Јована Илкића, архитекта Павле Илкић. Анекс има подрум и приземље и надовезује се на југозападну фасаду куће. Функционалнa комуникација приземља и дворишног дела остварена је завојитим степеништем са балустрадом, изведеном у барокном маниру. Осим што се у распореду и функцији простора новоизграђени објекат уклапа у контекст старијег дела и у стилском погледу је постигнута хармонизација, тако да је овај део куће изведен у духу академизма сведенијих форми.

Споменик културе представља важно културно-историјско сведочанство о животу и раду једног од најзначајнијих српских архитеката. По стилском и просторном обликовању спада у ред репрезентативних градских вила, намењених породичном становању. Поседује значајну архитектонску вредност као репрезентативан представник стила, епохе и вредно ауторско остварење архитектуре академизма у домену стамбене архитектуре у периоду до 1914. године. Истовремено, представља значајно сведочанство урбанистичког развоја западног Врачара и поседује урбанистичку вредност као редак и репрезентативан пример сачуваног грађевинског фонда насталог крајем XIX века.

3. Заштићена околина споменика културе обухвата део катастарске парцеле 1283/2, КО Савски венац, оивичен постојећим границама парцеле и повученом северозападном границом за 14,5 m ка унутрашњости парцеле, у мешовитој својини.

4. Утврђују се следеће мере заштите споменика културе:

1) очување изворног изгледа спољашње архитектуре и ентеријера, хоризонталног и вертикалног габарита, облика и нагиба крова, свих конструктивних и декоративних елемената, стилских карактеристика, оригиналних материјала и функционалних карактеристика;

2) ажурно праћење стања и одржавање конструктивно-статичког система, кровног покривача, свих фасада, ентеријера и исправности инсталација у споменику културе;

3) забрана радова који могу угрозити статичку стабилност споменика културе;

4) вођење електро и ТТ водова подземним путем;

5) забрана постављања прикључних кутија, ормара и расхладних уређаја на фасадама.

5. Утврђују се следеће мере заштите заштићене околине споменика културе:

1) забрана градње и постављања трајних или привремених објеката који својом наменом, волуменом габарита по висини и облику могу угрозити или деградирати споменик културе и његову заштићену околину;

2) забрана ненаменског коришћења унутрашњег дворишта;

3) забрана радова који могу угрозити статичку безбедност споменика културе;

4) забрана извођења радова којима се врши промена облика или намене терена;

5) забрана постављања далековода, ваздушних електро и ТТ водова преко заштићених парцела, њихово вођење извршити подземним каналима, уз враћање терена у првобитно стање;

6) урбанистичко и комунално уређење, хортикултурно опремање, неговање декоративне флоре и редовно одржавање простора заштићене околине у функцији споменика културе.

6. Ова oдлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 633-243/2015

У Београду, 23. јануара 2015. године

Влада

Председник,

Александар Вучић, с.р.