Zakon

Редакцијски пречишћен текст

 

 

 

На основу члана 21. ст. 1. и 2. Закона о националном оквиру квалификација Републике Србије („Службени гласник РС”, број 27/18) и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 71/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Влада доноси

ОДЛУКУ

о оснивању Секторског већа за сектор индустријског развоја

"Службени гласник РС", бр. 104 од 28. децембра 2018, 57 од 9. августа 2019, 27 од 13. марта 2020.

1. Оснива се Секторско веће за сектор индустријског развоја (у даљем тексту: Секторско веће) за области: текстилне, хемијско-технолошке, машинско и метало-прерађивачке, грађевинске индустрије, дрвне и прерађивачке индустрије, рударства и металургије као и енергетике. Област текстилне индустрије и кожарства (одеће, обуће и предмета од коже) односи се на производњу текстила, производа од текстила и коже, одеће и одевних предмета, ципела и других форми обуће (нпр. шивење одеће, прављење обуће, израда крзна, производња одевних предмета, обрада коже, израда ципела, производња коже и производа од коже, предење, шивење, трговина текстилом, тапацирање, ткање). Област хемијско-технолошке индустрије односи се на планирање, дизајнирање и развој производа и процеса где се дешавају хемијске и физичке промене (нпр. хемијско инжењерство, прерада нафте/петрохемија и сл.). Област машинске и метало-прерађивачке индустрије односи се на планирање, дизајнирање, развој, производњу, одржавање машина, фабрика и система из области машинства и производа од метала, укључујући дизајнирање и одржавање машина које производе робу и услуге. Фокус учења код овог сектора су машине, машински системи и производи од метала. Област рударства и металургије односи се на планирање, развој и управљање екстаркцијом минерала, нафте и гаса из земље (нпр. експлоатација угља, бушење нафте и гаса, екстракција нафте и гаса). Област грађевинске индустрије, архитектуре и урбанизма односи се на технике монтаже, постављања и одржавања јавних, комерцијалних, индустријских и стамбених објеката и опреме (нпр. зидарство, изградња мостова, подне облоге) као и на технике пројектовања градње (нпр. архитектура, урбанистичко планирање). Архитектура обједињује и завршне радове као што су озвучење зграде и функционалну и економску ефикасност узевши у обзир и естетику. Област дрвне и прерађивачке индустрије односи се на прераду материјала (стакло, папир, пластика и дрво). Област енергетике односи се на производњу, пренос и дистрибуцију енергената и енергије.

2. Задаци Секторског већа су да:

1) анализира постојеће и утврђује потребне квалификације у сектору;

2) идентификује квалификације које треба осавременити;

3) идентификује квалификације које више не одговарају потребама сектора;

4) доноси одлуку о изради предлога стандарда квалификација у оквиру сектора;

5) даје мишљење о очекиваним исходима знања и вештина унутар сектора;

6) промовише дијалог и непосредну сарадњу између света рада и образовања;

7) промовише могућности за образовање, обуку и запошљавање унутар сектора;

8) идентификује могућности за обучавање одраслих унутар сектора;

9) разматра импликације националног оквира квалификација на квалификације унутар сектора;

10) предлаже листе квалификација по нивоима и врстама које могу да се стичу признавањем претходног учења;

11) обавља друге послове у складу са Законом о националном оквиру квалификација Републике Србије.

3. За чланове Секторског већа, на пет година именују се:

1) на предлог Привредне коморе Србије и репрезентативних удружења послодаваца:

(1) Бранислав Авлијаш и Боро Радојичић – индустрија текстила и одеће;

(2) Марко Бабић – индустрија обуће и коже;

(3) Александра Кандић – хемијско-технолошка индустрија;

(4) Горан Стојиљковић – грађевинска индустрија;

(5) Јадранка Рајевац Грујић – дрвна и прерађивачка индустрија;

(6) Јадранка Вукашиновић – енергетика;

(7) Милан Манић, машинско и метало – прерађивачке;

(8) Биљана Цветић, рударства и металургије.

2) на предлог струковних комора, односно удружења:

(1) Удружење архитеката Србије:

– Душан Игњатовић.

3) на предлог Савета за стручно образовање и образовање одраслих – Бранко Голоскоковић.

4) на предлог Конференцијe универзитета и Конференцијe академија и високих школа:

(1) проф. др Александар Милајић – КОНУС;

(2) проф. др Горан Савановић, КАССС;

(3) проф. др Ненад Грујовић – КОНУС.

5) на предлог Националне службе за запошљавање – Слађана Јелушић.

6) на предлог:

(1) Министарства просвете науке и технолошког развоја – Драган Маринчић;

(2) Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Марија Ристић Марков;

(3) Mинистарства привреде – Ненад Миливојевић;

(4) Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктурe – Татјана Џуверовић Миљковић;

(5) Министарства омладине и спорта – Марија Мишовић;

(6) Министарства рударства и енергетике – Драгана Јелисавац Ердељан.

7) на предлог репрезентативних гранских синдиката:

(1) Грански синдикат металаца „Независност”:

– Славко Благојевић;

(2) Грански синдикат индустрије, енергетике и рударства „Независност”:

– Александар Тодић;

(3) Самостални синдикат хемије и неметала Србије:

– Александра Несторовић;

(4) Самостални синдикат радника енергетике Србије:

– Божо Достић;

(5) Самостални синдикат занатства, услуга и предузетништва Србије:

– Тома Гојковић;

(6) Конфедерација слободних синдиката:

– Драган Матић.

8) на предлог заједнице стручних школа:

(1) Милан Николић, Струковно удружење – заједница средњих школа подручја рада шумарство и обрада дрвета;

(2) Славољуб Станојевић, Заједница машинских школа Републике Србије;

(3) Југослав Богдановић, Удружење средњих школа подручја рада хемија, неметали и графичарство и подручја рада геологија, рударство и металургија;

(4) Драгица Угриновић, Пословно удружење текстилних и кожарских школа Србије;

(5) Драган Пантовић, Удружење геодетских и грађевинских школа Србије.

9) на предлог Завода за унапређивање образовања и васпитања:

(1) Мирјана Радека, за област текстилне индустрије и кожарства;

(2) др Милан Бошковић, за област хемијско-технолошке индустрије;

(3) др Милица Герасимовић, за област машинске и метало прерађивачке индустрије;

(4) Гојко Бановић, за област грађевинске индустрије, архитектуре и урбанизма;

(5) Маја Тодоровић, за област енергетике.

Чланови Секторског већа из става 1. тач. 3), 5) и тачка 6) подтач. (1), (2) и (5) ове тачке учествују у раду Секторског већа у свим областима рада Секторског већа из тачке 1. ове одлуке.

Чланови Секторског већа из става 1. тачке 4) равномерно се ротирају у раду Секторског већа за све секторе рада по редоследу који се утврђује у складу са пословником о раду Секторског већа.

Чланови Секторског већа из става 1. тачка 1) подтач. (2)–(8), тачка 2), тачка 6) подтач. (3), (4) и (6) и тач. 7), 8) и 9) ове тачке учествују у раду за област рада сектора за који су именовани.

Чланови Секторског већа из става 1. тачка 1) подтачка (1) ове тачке равномерно се ротирају у раду Секторског већа за област рада сектора за који су именовани по редоследу који се утврђује у складу са пословником о раду Секторског већа.

*Службени гласник РС, број 57/2019

**Службени гласник РС, број 27/2020

4. Чланови Секторског већа између себе бирају председника из реда чланова који учествују у раду у свим областима рада Секторског већа из тачке 1. ове одлуке.

5. Секторско веће доноси пословник о свом раду.

6. Годишњи извештај о раду Секторско веће подноси Агенцији за квалификације, министарству надлежном за послове образовања и Влади, најкасније до 1. марта текуће године за претходну календарску годину.

7. Административно-техничку подршку Секторском већу пружа Агенција за квалификације.

8. Чланови Секторског већа и стручних тимова имају право на накнаду за рад у висини коју утврди Влада.

9. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 02-02-12708/2018

У Београду, 27. децембра 2018. године

Влада

Председник,

Ана Брнабић, с.р.