Zakon

На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закон и 99/11 – др. закон) и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 − исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 − УС, 72/12, 7/14 − УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Влада доноси

ОДЛУКУ

о утврђивању Дома Удружења југословенских инжењера и архитеката у Београду за споменик културе

"Службени гласник РС", број 98 од 14. децембра 2018.

1. Дом Удружења југословенских инжењера и архитеката у Београду утврђује се за споменик културе.

2. Дом Удружења југословенских инжењера и архитеката у Београду (у даљем тексту: споменик културе), налази се на територији општине Врачар, у Београду, Кнеза Милоша 7, у државној својини, на катастарској парцели бр. 4957 КО Врачар, означен у копији плана као објекат брoj 1, у државној својини.

Споменик културе је подигнут између 1933. и 1935. године према пројекту архитеката Милана – Мише Манојловића и Исака Азриела.

Саграђен је за потребе седишта „Удружења југословенских инжењера и архитеката”, струковног друштва формираног 1919. године. Визуелно, требало је да презентује идеологију интегралног југословенства као доминантне политичке доктрине удружења и државе.

Корпус зграде према улици Кнеза Милоша представља блок висок четири спрата, са степенишним корпусом, док је из Лазаревићеве улице волумен разломљен и повучен од регулационе линије. Изнад масива приземља уздиже се структура основе у облику латиничног слова „L”, са равном кровном терасом на нивоу првог спрата.

Фасаде су равне, без орнамената, са прозорским отворима чија диспозиција, облик и величина наговештавају карактер простора који осветљавају, у најбољој традицији функционализма. Унифицирани прозорски отвори на спратовима сугеришу да се иза њих налазе истоветне канцеларије; велики прозори у зони приземља говоре о издвојености јавних и репрезентативних простора за окупљање и састанке, а стаклено платно на истуреном корпусу означава позицију степенишног простора. Једини уступак традиционалној обради фасада представља донекле другачији третман приземља у односу на зоне спратова, са облогом од камена.

Споменик културе својим обликовањем и модерном обрадом, требало је да репрезентује идеологију интегралног југословенства. Данас он говори о сложеној улози модернистичке поетике на београдској архитектонској сцени друге и треће деценије 20. века и доприноси препознавању начина како одређена идеологија добија своју визуелну и материјалну потврду.

Споменик културе јесте дело високих архитектонско-урбанистичких и културно-историјских вредности.

На парцели споменика културе брoj 4957 К.О. Врачар налази се и објекат означен у копији плана као објекат брoj 2, на адреси Улица Лазаревићева брoj 2. Овај објекат нема изразите архитектонско-урбанистичке и/или културно-историјске вредности.

3. Заштићена околина споменика културе обухвата катастарску парцелу брoj 4957 КО Врачар, у државној својини.

4. Утврђују се следеће мере заштите споменика културе:

1) очување изворног изгледа свих фасада, хоризонталног и вертикалног габарита, конструктивних, обликовних и декоративних елемената архитектуре, оригиналних материјала и колорита;

2) очување основне просторне организационе схеме ентеријера – улазних холова, степенишног простора, оригиналних сала и канцеларијског простора;

3) очување изворне намене споменика културе уз могућност увођења јавних културних садржаја;

4) ажурно праћење стања споменика културе и одржавање свих конструктивних елемената, свих фасада и крова, као и исправности инсталација;

5) увођење и редовно праћење свих инсталација којима се обезбеђује сигурност и несметано функционисање споменика културе;

6) забрана постављања клима уређаја на уличне фасаде;

7) забрана постављања средстава за оглашавање на фасадама и крову, која нису у функцији споменика културе.

5. Утврђују се следеће мере заштите заштићене околине споменика културе:

1) очување габарита и волумена објекта брoj 2 из тачке 2. став 8. ове одлуке, на парцели споменика културе, и забрана свих интервенција које у конструктивном, архитектонском и ликовном смислу угрожавају споменик културе.

6. Ова oдлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 633-11860/2018

У Београду, 12. децембра 2018. године

Влада

Председник,

Ана Брнабић, с.р.