На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закон и 99/11 – др. закон) и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),
Влада доноси
ОДЛУКУ
о утврђивању куће породице Петронијевић у Београду за споменик културе
"Службени гласник РС", број 86 од 6. децембра 2019.
1. Кућа породице Петронијевић у Београду, утврђује се за споменик културе.
2. Кућа породице Петронијевић у Београду (у даљем тексту: споменик културе) налази се на територији општине Врачар, Београд, Улица кнеза Милоша број 19, на катастарској парцели број 5104, КО Врачар, у мешовитој својини.
Споменик културе, пројектован је 1922. године као вишеспратна стамбено-пословна зграда др Милоша Петронијевића, шефа Народне Банке за страну коресподенцију, унука Аврама Петронијевића и сина Милана А. Петронијевића. Зграду је пројектовао архитекта Никола Несторовић, првенствено за породицу Петронијевић, уз станове и дућане за рентирање. Пратећи облик парцеле Несторовић је на готово целој површини пројектовао зграду симетричне, сложене основе са по два бочна светларника са сваке стране и једним централним. Као код већине објеката у Београду свога времена, у приземљу су смештени дућани, на спрату – мезанину два бироа и два мала стана, а на преостале три етаже по два велика стана. На мансарди је био један стан и тавански простор.
Споменик културе је конципиран у академском стилу, са рустичном обрадом приземља и мезанина, док су спратови урађени уз обиље сецесијске пластике. Пластични флорални украс у виду гирланди и картуша, као и балконске ограде од кованог гвожђа, представљају типичне елементе декоративног језика сецесије. Тространи еркери главне фасаде обухватају три спрата које по хоризонтали повезују полукружни балкони и тако формирају динамичност и ликовност фасадног платна. Зона приземља је пословне намене конципирана у виду излога са централно постављеним главним улазом наглашеним стубовима и декоративном пластиком.
Споменик културе поседује архитектонско-урбанистичку вредност као важан део стваралачког опуса архитекте Николе Несторовића, али и културно-историјску вредност с обзиром на то да баштини сећање на три веома значајне српске породице које су учествовале у стварању и дефинисању српске модерне државе – породице Петронијевић, породице Пироћанац и породице Јуришић Штурм. Удружење Кућа Петронијевића, спомен дом ових великих породица, у свом фундусу има велики број оригиналних докумената, оригиналних уметничких дела, оновременог намештаја, употребних предмета који су доступни јавности на увид путем изложби, организованих предавања, публикација и семинара.
3. Заштићена околина споменика културе обухвата катастарску парцелу број 5104, КО Врачар, у мешовитој својини.
4. Утврђују се следеће мере заштите споменика културе:
1) очување постојећег изгледа спољашње архитектуре, хоризонталног и вертикалног габарита, свих конструктивних елемената као активног учесника обликовања унутрашњег простора у оквиру основног организационог концепта, оригиналних материјала и елемената архитектонског обликовања;
2) забрана радова који могу угрозити статичку стабилност споменика културе;
3) рестаурација фасада уз поштовање примењених материјала, ритма отвора и растера, наглашавајући све карактеристике репрезентативне архитектуре споменика културе;
4) континуирано праћење стања објекта и одржавање свих конструктивних елемената, кровног покривача, свих фасада и исправности инсталација у објекту;
5) увођење и редовно праћење свих инсталација и елемената у складу са законом предвиђеним стандардима, прописима и нормама, којима се обезбеђује сигурност и несметано функционисање споменика културе;
6) забрана постављања прикључних кутија, ормара и расхладних клима уређаја на фасадама споменика културе;
7) забрана постављања средстава за оглашавање на фасади и крову објекта, који би девастирали и угрозили објекат изузев у оквирима излога локала;
8) очување основног ауторског концепта функционалне организације простора;
9) задржава се пословна намена у приземљу споменика културе.
5. Утврђују се следеће мере заштите заштићене околине споменика културе:
1) забрана радова који могу угрозити статичку безбедност споменика културе;
2) забрана коришћења простора на начин којим се нарушава интегритет споменика културе и његове заштићене околине;
3) урбанистичко и комунално уређење, хортикултурно опремање, партерно уређење и одржавање катастарске парцеле споменика културе.
6. Ова oдлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
05 број 633-12142/2019
У Београду, 4. децембра 2019. године
Влада
Председник,
Ана Брнабић, с.р.