Zakon

Неважећи акт

 

 

 

На основу члана 13. став 2. Закона о енергетици („Службени гласник РС”, бр. 145/14 и 95/18 – др. закон) и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Влада доноси

ОДЛУКУ

о утврђивању Енергетског биланса Републике Србије за 2020. годину

„Службени гласник РС“, број 94 од 27. децембра 2019.

1. Утврђује се Енергетски биланс Републике Србије за 2020. годину, који је одштампан уз ову одлуку и чини њен саставни део.

2. Ову одлуку објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 312-13118/2019-1

У Београду, 26. децембра 2019. године

Влада

Председник,

Ана Брнабић, с.р.

ЕНЕРГЕТСКИ БИЛАНС
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА 2020. ГОДИНУ

1. УВОД

Енергетски биланс представља документ којим се утврђују годишњи износи енергије и енергената потребни за поуздано и квалитетно снабдевање купаца и крајњих купаца енергије за 2020. годину. Пoред тога, документом су приказани и подаци који се односе на реализацију за 2018. годину и процену стања за 2019. годину. Овај документ је израђен на основу месечних и годишњих података о производњи, преради и снабдевању енергијом и енергентима, у складу са методологијом Међународне агенције за енергију и Евростата.

Све величине исказане су у физичким јединицама и то чврста горива у хиљадама t, течна горива у милионима t, гасовита горива у милионима m3 (сведени метар кубни гаса), електрична енергија у GWh, топлотна енергија у ТЈ, а збирни енергетски биланс исказан је у милионима тона еквивалентне нафте (Mtoe). Једна тона еквивалентне нафте износи 41,868 GJ или 11,630 MWh електричне енергије или две тоне каменог угља односно 5,586 t сировог лигнита. У Табели 1. приказани су фактори за конверзију јединица енергије у међународној статистици.

Сви токови енергије посматрају се у оквиру три система енергије:

– Систем примарне енергије у оквиру кога се даје структура укупно расположиве примарне енергије за потрошњу. То је домаћа производња на бази коришћења сопствених ресурса који обухватају угаљ, сирову нафту, природни гас, хидропотенцијал, биомасу, биогас, енергију ветра, енергију сунца, геотермалну енергију и нето увоз (који представља разлику између увоза и извоза енергената) примарне енергије, укључујући и нето увоз електричне енергије;

– Систем трансформација примарне енергије у оквиру кога се приказују енергенти потребни за процесе трансформације примарне енергије, те производња енергије (укључујући сопствену потрошњу, губитке у трансформацији, преносу и дистрибуцији енергије до крајњих потрошача). Структуру овог нивоа чине термоелектране, хидроелектране, термоелектране – топлане, електране на биогас, соларне електране, електране на ветар, топлане, индустријске енергане, рафинерије нафте и природног гаса, прерада угља, високе пећи и производња пелета и брикета;

– Систем финалне енергије обједињује потрошњу енергије за неенергетске сврхе (неенергетска потрошња) и потрошњу финалне енергије у енергетске сврхе. Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе исказује се на два начина. Први начин обухвата структуру сектора потрошње, а то су индустрија, саобраћај и остало (домаћинства, јавне и комерцијалне делатности и пољопривреда). Други начин обухвата структуру енергената: чврста горива, течна горива, гасовита горива, електрична енергија, топлотна енергија, обновљиви извори енергије (у даљем тексту: ОИЕ).

За израду Енергетског биланса Републике Србије за 2020. годину коришћени су подаци ЈП „Електропривреда Србије” Београд (у даљем тексту: ЈП ЕПС), АД „Електромрежа Србије” Београд (у даљем тексту: ЕМС АД), ЈП „Србијагас” Нови Сад, „Дистрибуцијагас Србија” д.о.о. Нови Сад, „Транспортгас Србија” ДОО Нови Сад, ЈП „Транснафта” Панчево, „Нафтне индустрије Србије” а.д. Нови Сад (у даљем тексту: НИС а.д.), „Стандард гас” д.о.о. Нови Сад, „Хипол” а.д. Оџаци – у стечају, „Рафинеријa нафте” а.д. Београд, ЈП ПЕУ „Ресавица”, „Железаре Смедерево” д.о.о. ПД „Рудник Ковин” а.д. Ковин, „Југоросгаз” а.д. Београд, „Југоросгаз-Транспорт Ниш” д.о.о., „Подземно складиштe гаса Банатски Двор” д.о.о. Нови Сад, индустријских енергана, дистрибутера гаса, снабдевача природним гасом, фабрика мазива, трговаца дериватима нафте, биогоривима и компримованим природним гасом, трговаца моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава, малих произвођача електричне и топлотне енергије, топлана у оквиру система даљинског грејања, као и евиденције коју Министарство рударства и енергетике води по службеној дужности (регистaр енергетских дозвола и регистaр повлашћених произвођача електричне енергије).

На основу добијених података и њихове обраде, установљени су појединачни, односно секторски биланси нафте, деривата нафте и биогорива, природног гаса, угља, електричне енергије, топлотне енергије и биланс ОИЕ, те су исти обједињени у Табели 3. Збирни енергетски биланс Републике Србије.

Приказани подаци односе се на територију Републике Србије без података са територије Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Табела 1: Фактори за конверзију јединица енергије у међународној статистици

У:

Из:

ТЈ

Gcal

Mtoe

MBtu

GWh

Тераџул (ТЈ)

1

238,8

2,388 x 10-5

947,8

0,2778

Гигакалорија (Gcal)

4,1868 x 10-3

1

10-7

3,968

1,163 x 10-3

Милион тона еквивалентне нафте (Mtoe)

4,1868 x 104

107

1

3,968 x 107

11630

Милион тона британске топлотне јединице (MBtu)

1,0551 x 10-3

0,252

2,52 x 10-8

1

2,931 x 10-4

Гигават сат (GWh)

3,6

860

8,6 x 10-5

3412

1

2. ЕНЕРГЕТСКИ БИЛАНСИ ПО ВРСТАМА ЕНЕРГЕНАТА

2.1. НАФТА, ДЕРИВАТИ НАФТЕ И БИОГОРИВА

Производња нафте у Републици Србији обавља се на 63 нафтна поља са 666 бушотина, на којима се примењују различите методе експлоатације. НИС а.д. је једина компанија у Републици Србији која се бави истраживањем и производњом нафте и гаса.

У Републици Србији НИС а.д. поседује прерађивачки комплекс са два погона у Панчеву и Новом Саду, укупног капацитета прераде 7,3 милиона t сирове нафте годишње, у којима се производи широк спектар нафтних деривата – течни нафтни гас, моторни бензини и дизел горива, авио-горива, путни и индустријски битумени, мазива, уља, сировине за петрохемијску индустрију и други производи на бази нафте. Погон у Новом Саду тренутно се не користи, па је тренутни капацитет прераде 4,8 милиона t сирове нафте годишње. Поред наведеног, НИС а.д. поседује и Погон за припрему и транспорт нафте и гаса у Елемиру.

Производња течног нафтног гаса (ТНГ), као деривата нафте и природног гаса, обавља се у Елемиру у Погону за припрему и транспорт нафте и гаса НИС а.д. и у Оџацима и то у погонима „Стандард гаса” д.о.о. и у погонима Хипол а.д. који пропан добија као нуспроизвод у процесу пречишћавања рафинеријског, односно петрохемијског пропилена до пропилена полимерне чистоће. На истој локацији, али другим постројењима, производњу обавља и Energreen MTB д.о.о, Нови Сад. Производњу пропан-бутан смеше и аутогаса, засновану на намешавању компонената, обавља компанија Петрол ЛПГ д.о.о. Београд у погону у Смедереву, а компанија VML д.о.о. Београд у погону у Јакову.

Транспорт деривата нафте у Републици Србији обавља се железничким, бродским и друмским саобраћајем. Од рафинерија до терминалских постројења углавном се обавља железничким и бродским транспортом, а у развозу до крајњих потрошача, друмским. Једини давалац услуга цевоводног транспорта у Републици Србији је ЈП „Транснафта”. Делатност транспорта нафте нафтоводима (актуелна делатност) и транспорта деривата нафте продуктоводима (планирана делатност) су регулисане делатности од општег интереса, које ЈП „Транснафта” обавља по регулисаним ценама.

ЈП „Транснафта” обавља делатност транспорта нафте нафтоводом који се простире на траси од реке Дунав од Сотина на граници са Републиком Хрватском до Рафинерије Панчево и његова укупна дужина је 154,4 km. Деоница Сотин – Рафинерија Нови Сад дугачка је 63,4 km, а деоница Рафинерија Нови Сад – Рафинерија Панчево 91 км. Овај нафтовод је део магистралног Јадранског нафтовода (ЈАНАФ), пуштеног у рад 1979. гoдине. Припадајућу инфраструктуру нафтовода чини терминал у Новом Саду са четири резервоара за сирову нафту од по 10000 m³, диспечерским центром и пумпном станицом, мерном станицом у Панчеву и осам блок станица дуж трасе нафтовода.

Делатност промета нафте и деривата нафте укључујући и биогорива, и складиштења, карактерише велики број привредних субјеката. До краја 2019. године издата су 25 лиценце за складиштење нафте, деривата нафте и биогорива, 52 за трговину нафтом, дериватима нафте, биогоривима и компримованим природним гасом, 461 за трговину моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава, шест лиценци за трговину горивима ван станица за снабдевање превозних средстава, 19 за пуњење посуда за течни нафтни гас, компримовани и утечњени природни гас, 1 лиценца за трговину горивима за пловила, једна лиценца за производњу биогорива и производњу биотечности и две лиценце за намешавање биогорива са горивима нафтног порекла. Увоз деривата нафте је слободан, а цене су тржишне.

Малопродаја деривата нафте на територији Републике Србије се обавља кроз развијену и разгранату трговачку мрежу од око 1500 малопродајних објеката. Ову мрежу, у којој је најдоминантнији „НИС”, огранак НИС а.д., чине и мреже малопродајних објеката великих светских и регионалних нафтних компанија: „Лукоил-Беопетрол” а.д., „OMV Србија”, „EKO SERBIA” а.д. „Intermol” д.о.о. „Petrol”, „AVIA” и домаћих предузетника, коју чине или појединачни објекти са робном марком трговца или мали независни ланци („MB GAS OIL” д.о.о. „EURO GAS”, „ELP” и др.).

У Републици Србији се снабдевање превозних средстава компримованим природним гасом, као моторним горивом, обавља на 20 станица.

Биланс нафте, деривата нафте и биогорива обухвата производњу, увоз и извоз сирове нафте, прераду сирове нафте у рафинеријама као и производњу, увоз, извоз и потрошњу деривата нафте.

Производња сирове нафте одвија се у земљи и у Анголи, али се билансира само домаћа производња у земљи. У 2020. години снабдевање сировом нафтом за прераду у рафинеријама обезбедиће се из домаће производње у износу од 0,834 милиона t (22%), што је за 2 % мање у односу на процењену домаћу производњу у 2019. години која износи 0,848 милиона t (25%). У 2020. години из увоза ће се обезбедити потребна додатна количина сирове нафте у износу од 2,988 милиона t (78%), што је за 40% више у односу на процењени увоз у 2019. години који износи 2,134 милиона t (72%).

За прераду се користи расположива сирова нафта обезбеђена из домаће производње, увоза и залиха, као и компоненте за прераду (полупроизводи). У 2020. години прерада сирове нафте и полупроизвода планирана је у количини од 4,150 милиона t, док је домаћа производња деривата (укључени и полупроизводи) планирана у износу од 4,125 милиона t, што је за 24% више у односу на процењену прераду сирове нафте и полупроизвода у 2019. години у износу од 3,360 милиона t и за 22% више у односу на процењену домаћу производњу деривата у износу од 3,340 милиона t.

Имајући у виду укупне потребе за нафтним дериватима у 2020. години, као и планирану домаћу производњу нафтних деривата и расположиве залихе, недостајуће потребне количине нафтних деривата у износу од 0,927милионa t обезбедиће се из увоза, што је за 23% мање у односу на процењени увоз у 2019. години у износу од 1,202 милиона t. У 2020. години планиран је и извоз нафтних деривата у износу од 0,923 милиона t, што је за 3% више у односу на процењени извоз у 2019. години у износу од 0,900 милиона t. Финална потрошња деривата нафте у 2020. години планирана је у количинама од 3,346милиона t, од чега је:

– финална потрошња у неенергетске сврхе у 2020. години планирана у износу од 0,582 милиона t;

– финална потрошња у енергетске сврхе планирана је у износу од 2,781 милиона t. У структури ове финалне потрошње нафтних деривата за 2020. годину индустрија учествује са 13%, саобраћај са 80%, а остали сектори са 7%.

2.2. ПРИРОДНИ ГАС

У Републици Србији користи се природни гас са домаћих налазишта и увозни гас. У Републици Србији, природни гас производи се из 78 бушотина. Највећа налазишта природног гаса смештена су у Аутономној покрајини Војводина. Једина компанија у Републици Србији која се бави истраживањем и производњом природног гаса је НИС а.д. У саставу НИС а.д. је и Погон за припрему и транспорт нафте и гаса у Елемиру, чија је основна делатност припрема домаћег природног гаса за транспорт и производња течног нафтног гаса и газолина. Недостајуће количине гаса, Република Србија највећим делом обезбеђује увозом из Русије на основу дугорочног уговора.

Транспорт природног гаса за потребе Републике Србије, обављају „Транспортгас Србија” ДОО и „Југоросгаз-Транспорт” д.о.о. Транзит природног гаса за потребе Боснe и Херцеговинe, обавља се у оквиру „Транспортгас Србија” ДОО Дистрибуција гаса у Србији обављају 30 лиценцираних дистрибутера. Снабдевање природним гасом обављаjу 65 лиценцираних снабдевача, док јавно снабдевање природним гасом обавља 32 лиценцирана снабдевача.

Складиштење природног гаса обавља предузеће Подземно складиште гаса „Банатски Двор” д.о.о.

Биланс природног гаса обухвата производњу природног гаса, залихе, увоз и потрошњу.

Укупне планиране количине природног гаса у 2020. години потребне за потрошњу износе 2675,825 милиона m3, што је за 5% више од процењених расположивих количина у 2019. години у износу од 2554,589 милиона m3.

Потребне количине природног гаса у 2020. години обезбедиће се 15% из домаће производње и 85% из увоза.

Укупна домаћа производња у 2020. години, за суви природни гас без техничких и технолошких губитака, планирана је у количини од 400,115 милиона m3, што је за 8% мање од процењене производње у 2019. години у износу од 400,115 милиона m3.

Увозом природног гаса обезбедиће се преостале потребне количине у 2020. години у износу од 2265,960 милиона m3, што је за 5% више од процењеног увоза у 2019. години који износи 2153,120 милиона m3.

Од укупно планираних расположивих количина природног гаса, за производњу електричне и топлотне енергије у 2020. години утрошиће се 948,548 милиона m3, што је за 4% мање у односу на процењену потрошњу у 2019. години која износи 986,727 милиона m3.

Планирана неенергетска потрошња у износу од 197,427 милиона m3 је на истом нивоу као и процењена потрошња у 2019. години.

Планиране количине за финалну потрошњу у енергетске сврхе у износу од 1296,807 милиона m3 je за 7% више од процењене потрошње у 2019. години која износи 1134,224 милиона m3. У структури финалне потрошње природног гаса индустрија учествује са 60% (761,437 милиона m3), саобраћај са 1% (13 милиона m3), домаћинства 19% (245,0 милиона m3), јавне и комерцијалне делатности 19% (250,0 милиона m3) и пољопривреда 2% (25,0 милиона m3).

2.3. УГАЉ

Биланс угља обухвата производњу, прераду, увоз, извоз и потрошњу угља, као и производњу и потрошњу високопећног гаса. Потребне количине угља за уредно снабдевање купаца у 2020. години обезбедиће се 95% из домаће производње и 5% из увоза.

Производња угља обухвата производњу каменог угља, мрког угља и лигнита и то у следећим рудницима:

– Рудници са подземном експлоатацијом угља (ЈП ПЕУ „Ресавица”) у којима се производи камени, мрки угаљ и лигнит;

– Рудници са површинском експлоатацијом угља (површински копови Колубара и Костолац) у којима се производи лигнит и који се налазе у саставу ЈП ЕПС;

– Рудник са подводном експлоатацијом угља (Ковин) у коме се производи лигнит.

У 2020. години планиране су производње угља у следећим количинама:

– Из рудника са подземном експлоатацијом 526,00 хиљада t што је за 3% више у односу на процењену производњу у 2019. години која износи 503,445 хиљада t;

– Из површинске експлоатације 38,550 милиона t (са површинских копова Колубара планирана је експлоатација у износу од 29,100 милиона t, а са површинског копа Костолац 9,450 милиона t) што је за 3% више у односу на процењену производњу у 2019. години која износи 38,382 милиона t;

– Из рудника са подводном експлоатацијом угља 215 хиљада t што је за 3 % више од процењене производње у 2019. години која износи 206,785 хиљада t.

У структури домаћих угљева лигнит учествује са 98%, а 2% се односи на камени и мрки угаљ. Од укупне домаће производње угља, планирано је да се у 2020. години 94% ове производње потроши за производњу електричне енергије у термоелектранама.

Планирани увоз угља у 2020. години износи 1,4 милиона t, што је за 3% мање од процењеног увоза у 2019. години који износи 1,437 милиона t. Планирани извоз угља износи 0,0850 милиона t што је на истом нивоу у односу на процењени извоз у 2019. години. Укупне расположиве количине угља из домаће производње угља и нето увоза у 2020. години планиране су у износу од 7,766 Mtoe. Од ове количине највећа је потрошња угља за трансформације и то у износу од 7,442 Mtoe односно 96%. Потрошња за трансформације обухвата следеће:

– Потрошњу за производњу електричне и топлотне енергије у износу 6,638 Mtoe, а то је за 12% више у односу на процењену потрошњу у износу од 6,549 Mtoe у 2019. години;

– Потрошњу за прераду угља у сушари у износу 0,187 Mtoe што је за 46% више од процењене потрошњу у 2019. години која износи 0,128 Mtoe, док је производња сушеног лигнита у 2020. години планирана на нивоу од 575 хиљадa t што је за 43% више од процењене производње у 2019. години која износи 396,93 хиљадa t;

– Потрошњу кокса за високе пећи у износу од 0,617 Mtoe што је за 17% више у односу на процењену потрошњу у 2019. години која износи 0,526 Mtoe.

Финална потрошња угља (укључујући сушени лигнит и високопећни гас) у 2020. години износи 0,585 Mtoe, што је за 5% мање од процењене потрошње у 2019. години која износи 0,630 Mtoe. Ове количине обухватају потрошњу за неeнергетске сврхе (0,005 Mtoe) и финалну потрошњу у енергетске сврхе (0,580 Mtoe). У структури финалне потрошње за енергетске сврхе индустрија учествује са 49%, а остали сектори са 51% (у оквиру којих доминира потрошња домаћинстава са 43%).

2.4. ЕЛЕКТРИЧНА ЕНЕРГИЈА

Планирани капацитети за производњу електричне енергије у Републици Србији за 2020. годину износе укупно 8054 МW и обухватају:

– Термоелектране (ТЕ), снага на прагу ових постројења износи 4079 МW;

– Термоелектране – топлане (ТЕ-ТО), снага на прагу ових постројења износи 297 МW;

– Хидроелектране (ХЕ), снага великих хидроелектрана на прагу постројења износи 2969 МW, а снага свих малих хидроелектрана износи 114,30 МW. Инсталисана снага хидроелектрана које ће користити подстицајне мере за производњу електричне енергије износи у 2020. години износи 77.50MW;

– Индустријске енергане, снаге 108,267 МW;

– Електране на ветар, снаге 397,96 МW, које ће користити подстицајне мере за производњу електричне енергијe;

– Соларне електране, снаге 10,990 МW, од којих ће подстицајне мере за производњу електричне енергије користити 8,82 МW;

– Електране на биогас, снаге 38,51 МW, које ће користити подстицајне мере за производњу електричне енергије;

– Комбинована постројења за производњу електричне и топлотне енергије снаге 36,82 МW од којих постројења која ће користити подстицајне мере за производњу електричне енергије а која производе електричну енергију из високоефикасне комбиноване производње, снаге 20,94 МW;

– Електране на биомасу снаге 2,38 МW а које ће користити подстицајне мере за производњу електричне енергије.

Капацитети за производњу електричне енергије у Републици Србији за 2020. годину су увећани за процену очекиваних нових капацитета на основу података из Регистра енергетских дозвола и Регистра повлашћених произвођача електричне енергије.

Преносни систем, без Аутономне покрајине Косово и Метохија, чине 42 постројења 400/х kV/kV, 220/х kV/kV, 110/х kV/kV инсталисане снаге 15741 MVA и укупно 459 далековода напона 400, 220, 110 kV и мање од 110 kV, укупне дужине 9775,42 km, у власништву ЕМС АД Београд.

Преносни систем је са суседним електроенергетским системима повезан преко 24 интерконективна далековода напона 400, 220 и 110 kV.

Дистрибутивни систем се састоји од 38656 трансформаторских станица укупне инсталисане снаге 31.958,08 МVA и 145.989,56 km дистрибутивних водова свих напонских нивоа.

Билансирана електрична енергија обухвата:

– производњу електричне енергије у термоелектранама, термоелектранама – топланама, хидроелектранама, индустријским енерганама, соларним електранама, електранама на ветар и осталим постројењима на биогас, биомасу, депонијски и канализациони гас и природни гас које производе електричну енергију из високоефикасне комбиноване производње;

– увоз и извоз електричне енергије;

– губитке у преносу и дистрибуцији;

– потрошњу енергетског сектора у оквиру којег је и потрошња за пумпне акумулације;

– финалну потрошњу по секторима потрошње.

Бруто производња електричне енергије у 2020. години планира се у износу од 39405 GWh, што је за 3% више у односу на процењену производњу у 2019. години која износи 38260 GWh. Структура планиране бруто производње електричне енергије је следећа:

– термоелектране 27865 GWh или 71%;

– термоелектране – топлане 123 GWh или мање од 1%;

– хидроелектране 9669 GWh или 24,5%, од чега је производња постројења која користе подстицајне мере 310,35 GWh;

– електране на ветар које користе подстицајне мере 1079 GWh;

– соларне електране 19 GWh, од којих је производња постројења која користе подстицајне мере 12 GWh;

– електране на биогас које користе подстицајне мере 161 GWh;

– на природни гас које производе електричну енергију из високоефикасне комбиноване производње и користе подстицајне мере 98,7 GWh;

– електране на биомасу које користе подстицајне мере 20 GWh;

– остале енергане 371GWh.

Планирани увоз (са транзитом) електричне енергије у 2020. години износи 5142 GWh што је за 4% мање у односу на процењени увоз у 2019. години који износи 5349 GWh.

Планирани извоз (са транзитом) електричне енергије у 2020. години износи 6337 GWh, што је за 16% више од процењеног извоза у 2019. години који износи 5534 GWh.

Планирана потрошња електричне енергије у енергетском сектору у 2020. години износи 4148 GWh, што је за 2% мање од процењене потрошње у 2019. години која износи 4223 GWh. Потрошња за пумпне акумулације је планирана у износу од 1370 GWh што је за 23% више од процењене вредности за 2019. годину која износи 1118 GWh.

Губици преноса и дистрибуције у 2020. години планирани су у износу од 3973 GWh, што је за 10% мање од процењених губитака у 2019. години који износе 4407 GWh.

Финална потрошња електричне енергије представља бруто производњу увећану за увоз (са транзитом) и умањену за извоз (са транзитом), потрошњу електричне енергије у енергетском сектору и губитке у преносу и дистрибуцији.

Финална потрошња електричне енергије у 2020. години планирана је у износу од 28719 GWh, што је за 1% више у односу на процењене финалне потрошње у 2019. години која износи 28328 GWh. У структури потрошње индустрија учествује са 29%, саобраћај са 1,3%, домаћинства са 48,5,%, јавне и комерцијалне делатности са 20% и пољопривреда са 1,2%.

2.5. ТОПЛОТНА ЕНЕРГИЈА

Капацитети за производњу топлотне енергије у Републици Србији инсталисани су у:

– топланама у оквиру система даљинског грејања који обухвата укупно 62 привредних субјеката који се баве делатностима производње, дистрибуције и снабдевања топлотном енергијом у оквиру централизованих система грејања. Систем градских топлана, чине топлотни извори, инсталисане снаге око 6014,9 МW;

– термоелектранама (ТЕ) и то: ТЕ Колубара, ТЕ Костолац и ТЕ Никола Тесла, где се произведена топлотна енергија користи за грејање Лазаревца, Обреновца, Костолца и Пожаревца (капацитет за производњу топлотне енергије износи 432 МW);

– термоелектранама – топланама (ТЕ-ТО), (капацитет за производњу топлотне енергије износи 482 МW);

– индустријским енерганама – у систему индустријске енергетике налазе се топлотни извори који се највећим делом се користе за производњу топлотне енергије за потребе производних процеса и грејања радног простора у индустријским предузећима.

За производњу топлотне енергије у топланама користи се природни гас, угаљ, нафтни деривати и биомаса. Планирана потрошња природног гаса у 2020. години у топланама износи 620,976 милиона m3, угља 208000 t, нафтних деривата 67651 t, а биомасе 6470 t.

У укупној потрошњи топлана природни гас учествује са 80%, нафтни деривати са 11,7%, угаљ са 7,8%, а биомаса са мање од 1%.

Биланс топлотне енергије обухвата потрошњу енергената, производњу топлотне енергије у термоелектранама, термоелектранама – топланама, топланама и индустријским енерганама, губитке у дистрибуцији као и финалну потрошњу по секторима потрошње.

Планирана је производња топлотне енергије у 2020. години од 38395 ТЈ, а то је за 2% више од процењене производње за 2019. годину, у износу од 37710 ТЈ. У структури планиране производње, топлане учествују са 59%, индустријске енергане са 31%, термоелектране са 7% и термоелектране топлане са 3%.

Планирани губици у дистрибуцији топлотне енергије у 2020. години износе 3319 ТЈ, што је за 2% више од губитака у 2019. години, који износе 3258 ТЈ.

Финална потрошња топлотне енергије у 2020. години планирана је у износу од 32867 ТЈ, што је за 2% више од процењене потрошње у 2019. години која износи 32305 ТЈ. У структури потрошње индустрија учествује са 28%, a домаћинства и остали сектори са 72%.

2.6. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ

Билансирање енергије из обновљивих извора енергије обухвата производњу и потрошњу електричне енергије из великих и малих водених токова, енергије ветра и сунца, биогаса, као и производњу и потрошњу топлотне енергије из геотермалне енергије и биомасе (огревно дрво, пелет и брикет).

У 2020. години планирано је повећање производње примарне енергије из ветра, сунца и биогаса и мање коришћење хидропотенцијала у односу на 2019. годину. Укупна планирана производња примарне енергије из обновљивих извора енергије у 2020. години износи 2,034 Mtoe, што је на готово истом нивоу као и процењена производња у 2019. години која износи која износи 2,047 Mtoe.

У структури планиране укупне домаће производње примарне енергије за 2020. годину, обновљиви извори енергије учествују са 20%, док је процењена вредност за 2019. годину такође 20%. У овој структури највеће је учешће чврсте биомасе 56%, хидропотенцијала 37%, енергије ветра 5%, док биогас, енергија сунца и геотермална енергија учествују са 1%.

Производња и потрошња чврсте биомасе обухвата производњу и потрошњу огревног дрвета, пелета и брикета у енергетске сврхе (за потребе производње електричне и топлотне енергије ). У оквиру активности Енергетске заједнице у области обновљивих извора енергије, а за потребе дефинисања циљева, спроведено је истраживање о потрошњи биомасе за све потписнице Уговора о Енергетској заједници. Овим истраживањем утврђена је производња и потрошња биомасе за 2009. и 2010. годину. На основу ових података дефинисан је циљ у области обновљивих извора енергије који Република Србија треба да оствари у 2020. години, а то је 27% учешћа обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи енергије рачунатој у складу са чланом 2. Директиве 2009/28/ЕЗ. У оквиру Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. године („Службени гласник РС”, број 101/15) направљене су пројекције Енергетског биланса до 2030. године. Из ових пројекција преузети су подаци о производњи и потрошњи чврсте биомасе, а за потребе израде овог документа. Планирана производња чврсте биомасе у 2019. години је 1,153 Mtoe. Од ове количине веома мали износ се троши у топланама, свега 0,002769 Mtoe, што је на истом нивоу као и процењена потрошња у 2018. години која износи. Планирана финална потрошња биомасе износи 1,104 Mtoe. У структури ове потрошње, индустрија учествује са 14%, домаћинства са 83%, а остали сектори са 3%. Потрошња чврсте биомасе одвија се доминантно у оквиру сектора домаћинства за потребе загревања просторија.

Неопходно је напоменути да је у 2020. години планирани капацитет постројења на биомасу за производњу електричне енергије 2,38 MW и постројења на биогас 38,51 MW.

Билансирана енергија великих и малих водених токова, енергије ветра, енергије сунца, енергије биогаса, енергије биомасе користи се за производњу електричне енергије и обухваћена је у склопу поглавља о укупној производњи електричне енергије у Републици Србији. У 2020. години планирано је коришћење хидропотенцијала великих водених токова (без производње РХЕ Бајина Башта) у количини од 8788 GWh или 0,754 Mtoe, што је за 6% мање од процењеног у 2019. години који износи 9350 GWh или 0,804 Mtoe. Производња електричне енергије малих хидроелектрана у оквиру система ЈП ЕПС, као и малих хидроелектрана које испоручују електричну енергију ЈП ЕПС, у 2019. години планирана је у износу од 347 GWh или 0,030Mtoe, што је за 21% више од процењене производње у 2019. години која износи 287 GWh или 0,025 Mtoe. Укупна количина произведене електричне енергије из хидроелектрана планирана је у износу од 9669 GWh у 2020. години, укључујући и реверзибилне хидроелектране што је и приказано у табели 3. Збирни Енергетски биланс Републике Србије, док се у делу производње примарне енергије у истој табели, у складу са методологијом израде Енергетског биланса, приказује податак без реверзибилних електрана који износи 0,754 Mtoe за 2020. годину.

Планирано коришћење енергије сунца у 2020. години је 19 GWh, што је за 14% више у односу на коришћењу ове енергије у 2019. години у износу од 14 GWh.

Планирано коришћење биогаса у 2020. години за производњу електричне и топлотне енергије је 0,0234 Mtoe, што је за 40% више у односу на процењену вредност у 2019. години у износу од 0,0167 Mtoe.

Планирано коришћење енергије ветра у 2020. години је 1079 GWh, што је за 30% више у односу на на процењену вредност за 2019. годину у износу од 848 GWh.

Планирана производња геотермалне енергије у 2020. години је на нивоу процењене у 2019. години и износи 0,005 Mtoe. Количина произведене геотермалне енергије користи се искључиво за грејање. Овим податком није обухваћено и коришћење геотермалне енергије кроз употребу топлотних пумпи.

3. УКУПНЕ ПОТРЕБЕ ЗА ЕНЕРГИЈОМ

Укупне потребе за енергијом Републике Србије (без потреба за енергијом на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија) на годишњем нивоу приказују се у оквиру збирног енергетског биланса приказаног у Табели 3, а на основу претходно дефинисаних појединачних биланса за нафту, деривате нафте и биогорива, природни гас, угаљ, електричну и топлотну енергију и енергију из обновљивих извора енергије. Посебно у оквиру збирног енергетског биланса је утврђена:

– укупна домаћа производња примарне енергије према врстама енергената;

– увоз и извоз енергије и енергената;

– укупно расположива примарна енергија за потрошњу, по врстама енергената и изворима снабдевања, потребна за сигурно, поуздано и квалитетно снабдевање;

– енергенти за енергетске трансформације;

– потрошња енергетског сектора;

– губици у преносу и дистрибуцији;

– неенергетска потрошња;

– финална потрошња енергената по секторима потрошње и по енергентима.

Домаћа производња примарне енергије обухвата експлоатацију/коришћење домаћих ресурса угља, сирове нафте, природног гаса и обновљивих извора енергије (хидропотенцијал, геотермална енергија, енергија ветра, соларна енергија, биогас, биомаса). Планирана производња примарне енергије у 2020. години износи 10,112 Mtoe што је на нивоу процењене прoизводње у 2019. години која износи 10,199 Мtое. У структури производње примарне енергије угаљ учествује са 67,5%, нафта са 9,2%, природни гас са 3,1%, хидропотенцијал 7,5%, биомаса са 11,4%, док геотермална, соларна, енергија ветра, биогас са 1,2%.

Планирани нето увоз примарне енергије у 2020. години је у количини од 5,658 Mtoe, што је за 13% више од процењеног нето увоза у 2019. години, који износи 5,003 Mtoe. Планираним нето увозом обезбедиће се потребне додатне количине сирове нафте и деривата нафте, природног гаса и угља. Највеће учешће у нето увозу од 57% има сирова нафта и деривати нафте, затим природни гас 32% и угаљ 13%.

Укупна расположива енергија у 2020. години износи 15,907 Mtoe, што је за 3% више од укупне процењене количине енергије за снабдевање у 2019. години која износи 15,497 Mtoe. Потребна количина примарне енергије обезбедиће се 64,4% из домаће производње и 35,6% из нето увоза.

Од укупно расположиве енергије за снабдевање, за трансформације се користи 14,031 Mtoe или 90%, у термоелектранама, хидроелектранама, термоелектранама – топланама, топланама, електранама на ветар, соларним електранама, индустријским енерганама, осталим постројењима на биогас, биомасу, депонијски и канализациони гас, рафинеријама нафте, преради угља, високим пећима и постројењима за производњу пелета и брикета. Овај износ је за 8% већи од процењене потрошње за трансформације у 2019. години у износу од 12,961 Mtoe. Као улазни енергенти система трансформација, најзаступљенији је угаљ са 52,7%, потом сирова нафта и полупроизводи са 31,8%, хидропотенцијал са 5,3%, природни гас са 5,3%, енергија ветра са 0,7%, док деривати нафте, енергија сунца, биогас, биомаса и депонијски и канализациони гас учествују са 3%.

Планирана производња из трансформација у 2020. години износи 9,189 Mtoe што је за 12% више од производње из трансформација у износу од 8,184 Mtoe у 2019. години. У структури трансформисаних облика енергије произведени деривати нафте учествују са 46% (4,229 Mtoe), електрична енергија са 36,9% (3,389 Mtoe), топлотна енергија са 9,8% (0,917 Mtoe), производња пелета и брикета са 1,3% (0,119 Mtoe) и сушени лигнит и високопећни гас са 5,8% (0,535 Mtoe).

У 2020. години планирана потрошња енергетског сектора износи 0,823 Mtoe, што је за 1% мање од процењене потрошње енергетског сектора од 0,828 Mtoe у 2019. години.

Губици у преносу и дистрибуцији у 2020. години планирани су у износу од 0,508 Mtoe, а то је за 6% мање од процењених губитака у преносу и дистрибуцији за 2019. годину који износе 0,542 Mtoe.

Укупна финална енергија расположива за потрошњу планирана је у 2020. години у износу од 9,582 Mtoe, што је за 4% више од процењене енергије расположиве за потрошњу у 2019. години која износи 9,216 Mtoe.

Укупна финална енергија расположива за потрошњу састоји се од :

– потрошње финалне енергије у неенергетске сврхе (потрошња енергената као сировине) и

– потрошње финалне енергије (потрошња крајњих корисника) у енергетске сврхе.

Потрошња финалне енергије у неенергетске сврхе у 2020. години у износу од 0,744 Mtoe је на истом нивоу као и процењена потрошња у 2019. години.

Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе представља суму примарне енергије која се не користи у трансформацијама (користи се директно у секторима потрошње) и енергије која се добија у процесима трансформација, умањену за потрошњу енергетског сектора, губитке у преносу и дистрибуцији енергије и енергената и неенергетску потрошњу.

Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе у 2020. години планирана је у износу од 8,841 Mtoe, што је за 4% више од процењене потрошње у 2019. години која износи 8,470 Mtoe. У структури потрошње финалне енергије саобраћај учествује са 26%, индустрија са 26%, док остали сектори заједно (домаћинства, пољопривреда и јавне и комерцијалне делатности) учествују са 48% .

У структури потрошње финалне енергије по енергентима у 2020. години, нафтни деривати учествују са 32,0%, електрична енергија са 28%, угаљ са 6,3%, природни гас са 11,7% , топлотна енергија са 8,9%, високопећни гас са 0,2%, а геотермална енергија, биомаса и биогас заједно са 12,7%. Планирана потрошња нафтних деривата биће већа за 9%, електричне и топлотне енергије за 2%, док ће се потрошња угља смањити за 5% у односу на процењену потрошњу из 2019. године. Планирана потрошња природног гаса биће већа за 14% у односу на потрошњу из 2019. године, а планирана потрошња биомасе и биогаса у 2020. години остаје на приближно истом нивоу као у 2019. години.

4. ЗАКЉУЧАК

Ради реализације овог енергетског биланса и обезбеђења сигурности снабдевања енергијом и енергентима неопходно је:

– да компаније обезбеде потребне планиране количине енергије и енергената из домаће производње и увоза, којим ће се омогућити редовно и уредно снабдевање;

– обезбедити извршење свих планираних ремонта;

– наставити спровођење активности у циљу повећања коришћења обновљивих извора енергије и њиховог учешћа у Енергетском билансу Републике Србије;

– спровести мере у смањењу дистрибутивних губитака, подједнако и у дистрибуцији електричне и топлотне енергије и дистрибуцији гаса;

– створити законске услове за спровођење мера и активности у области енергетске ефикасности;

– стално праћење рада енергетског сектора и реализације енергетског биланса а ради доношења адекватних мера у циљу обезбеђења сигурног и квалитетног снабдевања енергијом и енергентима.

У Табели 2. приказани су основни енергетски индикатори.

Табела 2: Основни енергетски индикатори

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

2018

2019

2020

Потрошња ПЕ по становнику

(kg en/capita)

2223,61

2223,20

2272,55

Потрошња ел.енергије по становнику (kWh/capita)

4017

4068

4124

Учешће домаћинстава у потрошњи електричне енергије %

47,8

48,2

48,4

Табела 3: Збирни Енергетски биланс Републике Србије