Zakon

 

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 - исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС и 72/12),

Влада доноси

НАЦИОНАЛНУ СТРАТЕГИЈУ

за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама за период од 2013. до 2018. године

"Службени гласник РС", број 63 од 19. јула 2013.

1. УВОД

1.1. Полазне основе

Спорт представља универзално средство у креирању и остваривању вредности којима се мењају друштва, развија национална кохезија, афирмише демократија, остварују основна људска права и слободе, јача економија и подстиче заштита здравља грађана, једном речју спорт интегрише више националних интереса.

Спорт, с једне стране, подстиче везивање различитих група, нација и култура, али са друге стране у спорту и у вези с њим често се појављују и разноврсно насиље и недолично понашање. Зато насиље на спортским приредбама није феномен који је карактеристичан за ово време и само за Републику Србију или за државе региона, нажалост насиље је историјска пратећа константа спорта и није заобишло већину држава у свету.

Спорт је у протеклом периоду у Републици Србији доживљавао веома тешке тренутке. Проблеми трансформације српског друштва у последње две деценије, оставили су изузетан негативан утицај на безбедност спортских приредби, што представља шири друштвени проблем и угрожава националне интересе и безбедност српског друштва.

Такође, социолози су одавно утврдили да се друштвени систем састоји из одређених подсистема (економски, политички, културни, образовни, итд.). Спорт се врло тешко може инкорпорирати у било који од ових система, али је делимично садржан у сваком од њих. Друштвени систем пресудно утиче на спорт, његову суштину, карактер, организациону структуру итд. Као низ других активности, спорт се не може издвојити из целокупног друштвеног контекста и друштвене организованости. Само привидно изгледа да је спорт на маргинама друштва и изван темељних друштвених токова. Спорт може бити образац и инструмент за истраживање бескрајног поља друштвености, средство за идентификовање општедруштвеног стања, кретања и промена у друштву.

Национална стратегија за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама за период од 2013. до 2018. године (у даљем тексту: Национална стратегија) представља стратешки документ којим се утврђују основни принципи и политика безбедности у области борбе против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.

Националном стратегијом Влада утврђује основу за успостављање ефикасних друштвених механизама за спречавање насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, дефинише стратегијске области и циљеве, улоге и одговорност друштвених субјеката и одређује оквире за имплементацију и израду акционог плана. Такође, Националном стратегијом се стварају додатни услови за ефикасније укључивање Републике Србије у регионални, европски и светски концепт спречавања насиља на спортским приредбама.

Израда Националне стратегије је први корак ка системском спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама и један од приоритета Владе. Националном стратегијом Влада одређује улогу надлежних друштвених субјеката у спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, као и начине за успостављање њихове координације и сарадње, засноване на принципима јасне поделе надлежности, одговорности и стварања партнерског односа.

Национална стратегија је документ којим се међународној и домаћој јавности транспарентно стављају на увид кључна стратешка опредељења у спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама и изражава опредељеност Републике Србије да активно доприноси изградњи и унапређењу националне, регионалне и глобалне безбедности на спортским приредбама.

Одлике Националне стратегије су: широк консултативни процес, договор свих заинтересованих страна, развој институционалних капацитета, континуирани процес, као и чињеница да није везана само за мандат једне Владе. Важно је напоменути да конструктивно укључивање невладиног сектора као равноправног партнера у овој борби омогућава да се владине мере предузете у овим областима адекватно допуне активностима, искуством и експертизом невладиних организација.

Национална стратегија је утемељена на Уставу Републике Србије, важећим законима, конвенцијама, билатералним и мултилатералним уговорима, као и другим правним актима. Такође она обухвата све друштвено-економске сфере, како би се остварила визија овог што желимо достићи – безбедни амбијент на спортским приредбама, потпуну примену прописа, високу свест и социјалну одговорност, у крајњем циљу унапређења безбедности друштва у целини.

Национална стратегија је динамичан документ и њено стално унапређивање и прилагођавање је трајан задатак Владе и надлежних државних органа. Подршка јавности и друштвених институција и организација је битан предуслов за остваривање високог степена мобилности и координације рада надлежних институција и органа за спречавање насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, а тиме и претпоставка прихватљивости и делотворности свих докумената који из ње произилазе.

2. ВИЗИЈА, МИСИЈА, ВРЕДНОСТИ, СУБЈЕКТИ И ОСНОВНА НАЧЕЛА

2.1. Визија

Национална стратегија омогућиће стварање безбедног амбијента на спортским приредбама и друштва са развијенијим правним и институционалним механизмима на превенцији и спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.

2.2. Мисија

Република Србија ће у сарадњи са међународним организацијама, подизањем капацитета друштвених субјеката, превасходно кроз њихову координацију и сарадњу засновану на партнерским односима развијати и унапређивати савремене правне и институционалне механизме за ефикасно друштвено супротстављање ризицима и претњама које насиље и недолично понашање на спортским приредбама носи са собом.

2.3. Вредности

Поштујући и уважавајући основна људска права и слободе, националне и међународне правне оквире, са тежњом сталног развијања и унапређивања партнерства са заједницом, Национална стратегија је посвећена остваривању стандарда прихваћених у позитивној европској пракси на превенцији и спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.

2.4. Субјекти

Субјекти који стварају и развијају Националну стратегију су министарства надлежна за спорт и омладину, унутрашње послове, правду и државну управу, рад, запошљавање и социјалну политику, просвету, правосудни органи, спортске организације, локалне самоуправе, као и други друштвени субјекти.

Обавеза је свих партнера да препознају потребу заједничког деловања и одговорног учествовања, заснованог на партнерском односу.

2.5. Основна начела

Основна начела којима се руководило приликом утврђивања Националне стратегије, имају за циљ да омогуће њено ефикасно и потпуно спровођење, а то су пре свега:

Начело законитости – активности које ће се предузети у циљу спровођења ове стратегије треба да буду у потпуној сагласности са Уставом и законима Републике Србије, као и ратификованим међународним актима, а подразумева примену нулте толеранције на све појавне облике насиља и недоличног понашања на спортским приредбама уз обавезу благовременог, пропорционалног и ефикасног предузимања мера и активности свих друштвених субјеката из оквира њихове надлежности;

Начело координације и сарадње – сви друштвени субјекти у борби против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама треба да теже стварању јединственог приступа у решењу проблема насиља и недоличног понашања, уз посвећеност стварању партнерског односа, сарадњи и координацији активности на регионалном, националном и међународном оквиру;

Начело приоритета – спречавање насиља и недоличног понашања представља приоритетну активност свих друштвених субјеката надлежних за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама;

Начело професионалности – примена Националне стратегије захтева компетентне стручњаке, размену искустава, усвајање најбоље праксе и механизама, координиране и планске активности, које се огледају у професионалној обуци, образовању и развоју друштвених субјеката у борби против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама;

Начело континуитета – активности друштвених субјеката у борби против насиља и недоличног понашања треба да се посматрају као континуирана стратегија. Ово је посебно важно јер ће у активностима друштвених субјеката бити временских и административних/процедуралних ограничења, али и зато што ће различите иницијативе/активности бити повезане са радњама које ће захтевати дужи временски период;

Начело јавности рада – друштвени субјекти дужни су да јавности омогуће увид у свој рад, према закону којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја. Јавност рада представља један од најбољих начина превенције у спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.

3. АНАЛИЗА СТАЊА БЕЗБЕДНОСТИ НА СПОРТСКИМ ПРИРЕДБАМА

Давно су прошла времена када су људи одлазили на спортске приредбе да би подржали вољени клуб, стварали атмосферу и заједно ширили позитивну енергију. Нажалост са новим временима и услед промена одређених друштвених околности понашање навијача се променило. Све мање се истиче релација ми и клуб, ми и репрезентација, а све чешће „ми група”. За потврђивање идентитета није толико важно да клуб победи, колико да се сопствена група представи, чак и ако клуб за који навијају губи.

Приметно је појачавање друштвених конфликата, који налазе пут до спортског објекта. Насиље у навијању указује на видљиву кризу идентитета младих људи, а циљ њиховог навијања је разликовање од очекивања која намећу свет рада, породица и школа. Навијачи у свом навијању не истичу само клуб за који навијају, него и специфичност сопствене групе, региона и нације којој припадају.

Навијачке групе у спортским објектима током навијања приказују унапред припремљене сценарије за одлучнију конфронтацију са друштвеним субјектима задуженим за спречавање насиља, нападају и лица који нису навијачи, уништавају имовину, користе екстреман говор мржње, а коришћење пиротехнике је илустрација њихове одлучности. Понашање навијача је све више организованије са тенденцијом милитаризације.

Навијачи се данас у медијима представљају као дванаести играч. Слика о публици као дванаестом играчу коју медији свакодневно уобличавају, допринела је да очврсне идентитет навијачких група, а уједно и да се трасира пут према сукобу са другом групом навијача који су најчешће иницирани „догађањем догађаја” на терену. Међутим, видљиво је да се процес трансформације навијача креће од места „дванаестог играча” до места „првог играча”.

Негативан утицај у промоцији насиља и недоличног понашања у спорту у одређеним случајевима имају поједини текстови и прилози у медијима. Уместо да осуђују негативна понашања и смирују страсти, поједини текстови и прилози у медијима их промовишу и још више подстичу, доприносећи тиме да се тензије директно преносе на навијачке групе.

Извор међународног права, који уређује област борбе против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама је Европска конвенција о насиљу и недоличном понашању гледалаца на спортским приредбама, посебно на фудбалским утакмицама, која је усвојена 19. августа 1985. године у Стразбуру. Конвенција Савета Европе намеће обавезу државама чланицама да пропишу одговарајућа кривична дела и прекршаје из те области и тиме створе механизам казнено правне заштите спорта и спортских приредби.

Република Србија ратификовала је Европску конвенцију о насиљу и недоличном понашању гледалаца на спортским приредбама, посебно на фудбалским утакмицама доношењем Закона о ратификацији Европске конвенције о насиљу и недоличном понашању гледалаца на спортским приредбама, посебно на фудбалским утакмицама.

Област спречавања насиља и недоличног понашања на спортским приредбама уређена је законима и великим бројем подзаконских прописа. Република Србија је 2003. године, донела Закон о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама (са каснијим изменама и допунама), који је усклађен са постојећим међународним правним стандардима и пружа могућност за адекватно поступање државних органа надлежних за борбу против насилничког понашања на спортским приредбама.

Такође, последње измене Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама нису направиле суштински заокрет у разумевању улоге других друштвених субјеката у борби против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, а не само организатора и полиције.

Такође, у Закону о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама нису се нашле одредбе о Националном савету и његовим органима и телима, који би сходно међународним обавезама требало да буде главни орган за координисање активности разних субјеката у Републици Србији на спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.

Општа је позната чињеница да у Републици Србији није правно уређен приватни сектор безбедности, иако у њој послује велики број приватних компанија које у складу са законом организатору спортских приредби пружају услуге редарске службе на спортској приредби. У оквиру домаћег законодавства које регулише спречавање насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, ово је један од ретких системских закона који недостаје.

Непостојање закона о приватној безбедности и непрецизно дефинисана овлашћења редарске службе у Закону о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, доводи до тога да редарска служба не може да ефикасно обавља законом прописане послове. Такође, приватне безбедносне компаније на обезбеђењу спортске приредбе ангажују лица која нису прошла обуку Министарства унутрашњих послова (нису лиценцирана) и нису у сталном радном односу.

У спровођењу одговора друштва на проблем насиља на спортским приредбама законима је успостављен институционални оквир рада који не обухвата само органе и организације државне управе, већ и спортске организације, службе приватне безбедности и редарску службу, којима су законом поверена одређена овлашћења у циљу превенције и спречавања насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.

Влада је на основу Закона о спорту, својом одлуком формирала Национални савет за спречавање насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама (у даљем тексту: Национални савет), као стратешко тело за спречавање насиља у спорту.

Такође, Влада је својом одлуком образовала Акциони тим за израду и имплементацију стратегије и акционог плана борбе против насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама (у даљем тексту: Акциони тим) као радно тело, које има улогу да изради предлог Националне стратегије за борбу против насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама и предлог Националног акционог плана борбе против насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама, као и да прати реализацију Националне стратегије и Националног акционог плана.

Резултати статистичких и аналитичких података Министарства унутрашњих послова показали су да су најчешћи појавни облици насиља и недоличног понашања на спортским приредбама у Републици Србији: покушај уношења и коришћење пиротехничких средстава у спортском објекту; бацање предмета на спортски терен; оштећење спортских објеката; неовлашћени улазак на спортски терен; паљење навијачких реквизита или других предмета; вређање на националној, расној и верској основи.

Република Србија располаже са великим бројем спортских објеката од којих је већина стара, дотрајала, без употребних дозвола, са нерешеним имовинско-правним односима, и не испуњавају основне стандарде за домаћа и међународна такмичења.

Већина спортских организација у тренутним условима власништва су искључиво корисници спортских објеката, без икаквог интереса за инвестициона улагања, како у безбедносном тако и у услужном смислу. Резултат оваквог односа су изузетно мала улагања у спортску инфраструктуру у последњим деценијама, као и потпуна зависност спортских корисника од воље локалних власти за унапређење безбедности, сигурности и условности спортских објеката.

Нерешени имовинско-правни односи на спортским објектима у многоме отежавају изградњу нових или реконструкцију постојећих спортских објеката и то како у административном смислу (поступку прибављања грађевинске дозволе), тако и у финансијском смислу (прибављање инвестиционих финансијских средстава). Такође, спортске организације данас нису у могућности да измирују ни своје текуће трошкове из остварених прихода, а још мање да из тих прихода кроз штедњу, финансирају одржавање и изградњу нових спортских објеката.

Организација спортских приредби у великој већини постојећих спортских објекта, без адекватних безбедносних и техничких система је веома отежана, захтева велики број извршилаца и представља велики финансијски трошак за организатора и Министарство унутрашњих послова. Такође, висока цена трошкова одржавања и ниски приходи због смањене експлоатације спортских објеката је основна карактеристика велике већине спортских објеката.

Извршеним анализама су препознати и недостаци у спровођењу националне политике одговора на проблем насиља и недоличног понашања на спортским приредбама: недостатак формализованог партнерства у одговору на проблем насиља и недоличног понашања на спортским приредбама на локалном, националном и међународном нивоу; неравномерна обученост и сензибилисаност стручњака, као и недостатак програма за групе у ризику; недостатак свеобухватне иницијативе у области откривања и процесуирања случаја насиља и недоличног понашања на спортским приредбама; недостатак јединствене базе података, недовољно развијени превентивни програми, а посебно програми усмерени на децу и малолетнике; неравномерна заступљеност свих државних и друштвених субјеката у превенцији и спречавању насиља; недовољно развијена инфраструктура као основ за сигурност, безбедност и услугу на спортским приредбама; недовољна заступљеност техничко-безбедносних система на спортским објектима (систем видео надзора, разглас, електронско-механичка контрола улаза, и др.).

Из свега наведеног произилази да социолошки оквир, правни оквир, инфраструктура спортских објеката, недостатак професионализма и недефинисаност статуса навијачке групе представљају кључне факторе за повећање насиља у спорту у Републици Србији.

Резултати анализе као позитивне политичке тенденције наводе процес приступања Европској унији (у даљем тексту: ЕУ) који ће иницирати политике, процесе и праксу у области спречавања насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, као и одлуку Владе да да стратешки одговор на овај проблем.

4. ЦИЉЕВИ И СТРАТЕШКЕ ОБЛАСТИ

Националном стратегијом се дефинишу циљеви у оквиру стратешких области који дају оквир за деловање државних органа и спортских организација за спречавање и правовремену реакцију на безбедносне и сигурносне инциденте, као низ активности којима се ствара осећај добродошлице на спортским приредбама.

Националном стратегијом се у складу са домаћим законодавством, као и међународним стандардима и препорукама, у дужем временском периоду предвиђају могући трендови и правци развоја насиља и недоличног понашања на спортским приредбама и дефинишу одговарајући основни циљеви и могућности Републике Србије за његово спречавање и смањивање на најмању могућу меру.

Ефикасно смањење насиља и недоличног понашања на спортским приредбама захтева снажну дугорочну превентивну основу, која се може постићи кроз доследну примену законских решења, промоцију одговарајућих превентивних политика и кодекса понашања, праћење добре међународне праксе, побољшање безбедносне инфраструктуре спортских објеката, развој тактика за ефикасно управљање масом, јачање безбедносног менаџмента, олакшани проток информација, заједничка сарадња са медијима и ефикасним координационим механизмима.

Стратешке области и циљеви утврђени су у складу с међународним препорукама и анализом стања у Републици Србији, а остварују се и развијају се кроз шест балансираних области, и то:

1. Успостављање нормативног оквира за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама;

2. Развијање мултисекторске сарадње за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама;

3. Подизање капацитета државних органа и спортских организација за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама;

4. Унапређење инфраструктуре и управљања спортским објектима;

5. Превенција у спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама;

6. Сарадња и комуникација са медијима и медијским удружењима у спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.

Ових шест стратешких области представљају јединствену целину и сви друштвени субјекти морају их посматрати на такав начин, а не изоловано, јер само координисане активности на реализацији свих стратешких области могу довести до остваривања визије Националне стратегије.

4.1. Прва стратешка област: Успостављање нормативног оквира за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

Подржавајући став да је нормативно-правни оквир друштва први у низу одговора на друштвено неприхватљива понашања, Влада снажно подржава унапређење правног оквира, чија израда захтева учешће свих друштвених субјеката – државних органа, спортских организација и представника цивилног друштва, а који би био одржив и осликавао друштвене прилике, стање инфраструктуре и расположиве остале материјалне ресурсе и јасно дефинисао обавезе, надлежности и овлашћења свих друштвених субјеката. Сам процес усклађивања правног оквира мора бити праћен консензусом свих друштвених субјеката и осликавати интегрисани приступ друштвеног одговора на опасност коју насиље у спорту носи са собом.

Национална стратегија има за циљ да успостави правни оквир у Републици Србији и обезбеди примену позитивне европске правне праксе на пољу спречавања насиља на спортским приредбама, уважавајући друштвене околности и прилике времена у коме се налази, а нарочито усклађеност са осталим законским прописима. Ово практично значи да позитивна европска пракса буде у потпуности прихваћена и примењена у Републици Србији, али прилагођена друштвеним приликама и околностима Републике Србије.

Правни оквир у борби против насиља на спортским приредбама мора бити одржив и применљив у свакој својој правној норми, а то је једино могуће само уколико се у процесу његовог стварања сагледају реални капацитети државних органа, спортских организација и других субјеката за примену закона.

У том смислу правни оквир мора бити стално подложан ревизији и у сталном процесу усклађивања, јер само на такав начин може дати основу за ефикасно предузимање мера од стране свих друштвених субјеката.

Правни оквир мора да обухвати широк спектар тема које се тичу безбедности, сигурности и услуга, укључујући појавне облике насиља, надлежности и обавезе друштвених субјеката, систем лиценцирања и сертификовања, који се односи и на људске ресурсе и на спортске објекте, систем санкција и искључивања насилних навијача, као и превентивних пројеката.

Појавни облици насиља морају бити предмет сталног праћења надлежних државних органа, како би се благовремено уочили нови појавни облици насиља, извршила процена трендова кретања насиља и предвидела адекватна друштвена реакција.

Правни оквир мора пружити баланс између овлашћења и одговорности друштвених субјеката и бити дизајниран на такав начин да на најефикаснији начин користи расположиве капацитете друштвених субјеката у спречавању насиља и недоличног понашања. Ово је врло важно јер само јасно дефинисана овлашћења и подела надлежности може омогућити интегрисан приступ безбедности, сигурности и услуга.

Систем прописа мора обухватити одредбе материјалног и процесног права које омогућавају, брзо и ефикасно процесуирање извршилаца кривичних дела и прекршаја у вези са спортским приредбама, као и правичан и ефикасан систем санкција, који обухвата успостављање одговарајућег система онемогућавања ризичних навијача и познатих извршилаца кривичних дела и прекршаја да присуствују спортским приредбама. Мере забране присуствовања спортским приредбама, морају обухватати судске и административне забране и судску меру привременог одузимања путне исправе. Ове мере онемогућавања ризичних навијача и познатих извршилаца кривичних дела и прекршаја да присуствују спортским приредбама, морају бити прописане на такав начин да дефинишу услове и процедуре спровођења, санкције за непоштовање и морају бити подржане правним оквиром за стварање база података навијача и размену личних података.

Правни оквири морају дефинисати начин организације и функционисања навијачких клубова, унутрашњу организацију, финансирање, сарадњу, едукацију навијача, навијачки кодекс, правила понашања, дозвољене навијачке реквизите и транспаренте и сл. Законско уређење навијачких група дало би јасну организацију и форму деловања навијачких група, прецизнију законску одговорност, лакшу анализу и разумевање понашања, едукацију, транспарентност рада, могућност надзора и контроле, спречило злоупотребе и манипулације са малолетним лицима и др. Европско искуство истиче значај комуникације са навијачима, као средство пружања пријатне атмосфере у смањивању безбедносних ризика. Створити могућност да представници навијача учествују у евалуацији и консултацијама у вези доношења законских мера за решавање насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.

Правним оквирима морају се јасно дефинисати правила понашања на простору градских тргова, транзитних/јавних саобраћајница, у простору око и у самом спортском објекту пре, за време и након завршетка спортских приредби, а све у циљу стварања безбедног, сигурног и гостољубивог амбијента.

У оквиру ове стратешке области дефинисани су следећи циљеви који треба да допринесу достизању визије ове стратегије:

Циљ 1.1. Унапређен правни оквир у Републици Србији у складу са позитивном европском правном праксом;

Циљ 1.2. Унапређени општи акти спортских организација којима се дефинише борба против насиља и недоличног понашања;

Циљ 1.3. Омогућено брзо и ефикасно процесуирање извршилаца кривичних дела и прекршаја;

Циљ 1.4. Обезбеђени услови за стално праћење нових појавних облика насиља;

Циљ 1.5. Успостављен систем онемогућавања ризичних навијача и познатих извршилаца кривичних дела и прекршаја да присуствују спортским приредбама;

Циљ 1.6. Успостављен правни оквир за начин организације, функционисања и категоризације навијачких група/клубова.

4.2. Друга стратешка област: Развијање мултисекторске сарадње за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

Мултисекторска сарадња представља врло важну стратешку област јер има за циљ развој и унапређење интегрисаног приступа друштвених субјеката, безбедносној, сигурносној и услужној компоненти спортске приредбе. Интегрисан мултиагенцијски приступ превасходно има за циљ да кроз координацију и сарадњу друштвених субјеката обезбеди да сви друштвени субјекти буду укључени и упознати са свим планираним и спроведеним активностима у погледу безбедности, сигурности у услуге на спортској приредби.

Интегрисан мултиагенцијски приступ почива на креирању протокола о сарадњи друштвених субјеката на националном и локалном нивоу који би требало да обезбеде да се безбедносна, сигурносна и услужна стратегија на спортским приредбама развија на јединствен и интегрисан начин, при чему је неопходно узети у обзир претходна добра и лоша искуства. Ти протоколи обезбедили би и да се на ефикасан начин спроводе усвојена стратегија и акциони план на националном и локалном нивоу и ближе уреди процедура поступања свих друштвених субјеката релевантних за спречавање и сузбијање насиља на спортским приредбама. Такође, тим протоколима успоставила би се комуникација друштвених субјеката на националном и локалном нивоу и сарадња са медијима и медијским удружењима.

4.2.1. Међународна сарадња

Сви друштвени субјекти у складу са својим надлежностима морају остварити сарадњу на међународном нивоу са адекватним институцијама и организацијама других држава и међународних институција и организација, на пољу сагледавања добре праксе, размене информација о превентивним програмима и конкретним спортским приредбама. У том смислу Влада охрабрује учешће свих друштвених субјеката у раду међународних институција и организација које се баве питањима од важности за превенцију и спречавање насиља на спортским објектима.

4.2.2. Национални протокол о сарадњи

Иза националног протокола о сарадњи треба да стоји Влада како би се обезбедило да се на јединствен и интегрисан начин безбедносна, сигурносна и услужна стратегија развија, и на ефикасан начин спроводи усвојена Национална стратегија на међународном, националном и локалном нивоу.

Дакле, важно је да национални протокол о сарадњи представља сагласност воља одређених министарстава (унутрашњи послови, правда, спорт итд.), представника релевантних служби (представници националних спортских савеза, као и представници других релевантних служби) са одговорношћу у низу функција (безбедносне, хитне, логистичке и сервисне), али који ће истовремено бити и носиоци превентивних иницијатива и пројеката.

Задатак националног протокола о сарадњи је да омогући решавање и разматрање низа кључних питања, укључујући:

– разјашњавање начина на који ће се добра европска пракса адаптирати и применити у Републици Србији;

– пружање правне помоћи у погледу улога и одговорности државних органа, приватних агенција и спортских организација које се баве смањењем безбедносних и сигурносних ризика на спортским приредбама;

– давање препорука релевантним државним органима у погледу идентификације законских прописа који су неопходни за што ефикаснију примену кључних компоненти из области безбедносне, сигурносне и услужне стратегије;

– евидентирање, праћење и анализа инцидената и других догађаја на спортским приредбама, укључујући и инциденте који домаћи навијачи изазивају на спортским приредбама у иностранству;

– развијање ефикасног система лиценцирања спортских објекта, издавања сертификата о безбедности и ефикасног обављања инспекцијских послова;

– обезбеђивање да доносиоци одлука и руководиоци у спортском објекту, али и сва друга лица у функцији безбедности, сигурности и услуге буду обучена и опремљена тако да поверене задатке могу обавити на ефикасан начин, уз организовање специјалистичких заједничких обука за полицијске службенике, комесаре за безбедност спортских организација, спортске раднике и редаре за поступање у рутинским или високо ризичним ситуацијама које захтевају висок степен координисаних заједничких активности;

– указивање на важност услужних компоненти (гостопримство) у интегрисаном приступу минимизирања безбедносних и сигурносних ризика;

– развој мулти-агенцијске медијске и комуникационе стратегије која је дизајнирана тако да се обезбеди да грађани и навијачи (домаћи или гостујући) буду проактивно информисани о мерама којима се тежи и које се користе у мулти-агенцијском интегрисаном приступу;

– обезбеђивање могућности дискусије у погледу превентивних пројеката и мера социјалне инклузије.

4.2.3. Локални протоколи о сарадњи

Подједнако је важно да се на локалном нивоу (градови и места домаћини спортских приредби) успостави интегрисани мулти-агенцијски приступ координације који треба да обезбеди:

– да се у потпуности уваже принципи прихваћени у националном протоколу о сарадњи у погледу безбедносне, сигурносне и услужне стратегије;

– да надлежности и обавезе свих друштвених субјеката који предузимају мере на спортској приредби буду јасне, концизне и широко схваћене;

– да мулти-агенцијске припреме препознају оперативни примат, али и да обухвате све аспекте ширег интегрисаног приступа које могу утицати на саму динамику послова на дан одигравања спортске приредбе, посебно у вези полицијских послова, послова редарске службе и других послова, који се обављају у и око спортског објекта, локално гостопримство (укључујући и официре за контакт са навијачима), превоз ка и од спортског објекта и друге факторе, у вези логистичке подршке као и планирање мера за поступање у случају ванредних ситуација (унутар и изван спортског објекта);

– да удружења навијача, локална заједница и предузећа буду консултовани и обавештени о мерама и активностима које ће се предузимати унутар и око спортског објекта;

– да се идентификују везе спортских организација и локалне заједнице, да се разматра примена ширих друштвених пројеката, као и да на други начин промовишу активно ангажовање спортских организација и других заинтересованих друштвених субјеката у локалним заједницама.

У оквиру ове стратешке области дефинисани су следећи циљеви који треба да допринесу достизању визије ове стратегије:

Циљ 2.1. Успостављен систем билатералне и мултилатералне сарадње друштвених субјеката са одговарајућим институцијама и међународним организацијама;

Циљ 2.2. Успостављен интегрисан систем безбедности, сигурности и услуга на националном нивоу;

Циљ 2.3. Успостављен интегрисан систем безбедности, сигурности и услуга на локалном нивоу.

4.3. Трећа стратешка област: Подизање капацитета државних органа и спортских организација за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

Капацитет и активност свих друштвених субјеката представљају један од основних елемената/услова за ефикасно спречавање насиља и недоличног понашања. Комплексност процеса спречавања насиља и недоличног понашања огледа се у активном укључивању свих друштвених субјеката и појединаца, који су на било који начин повезани са спортом, стога неопходно је унапредити просторне, организационе, професионалне и материјално техничке капацитете надлежних друштвених субјеката.

Ради перманентног праћења стања безбедности, планирања и предлагања мера на спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, као и праћење организационих и других припрема за високоризичне домаће и међународне спортске приредбе, потребно је на нивоу Националног савета формирати радну групу као стално координационо тело између више служби на националном нивоу.

Кадровски капацитети друштвених субјеката не огледају се само у попуњености и бројности руководећих и извршилачких радних места, већ пре свега у обучености кадрова за професионално обављање поверених послова.

У том смислу Национална стратегија охрабрује интегрисане обуке полицијских службеника и правосудних службеника и лица организатора која се брину о безбедности на самом спортском објекту. Учешће полицијских службеника у радним телима спортских организација које би умногоме допринело унапређењу сигурносног и безбедносног управљања на спортским приредбама.

Систем обуке и лиценцирања људских ресурса безбедносних субјеката је од велике важности, јер кроз стандардизацију и одређивања минимума стандарда који се морају испоштовати омогућава се остваривање принципа професионалности. Такође, систем специјалистичке обуке људских ресурса безбедносних субјеката у безбедносном и менаџменту спортског објекта, за поступање у рутинским или високо ризичним ситуацијама које захтевају висок степен координисаних заједничких активности је од велике важности. Програми и реализације обука људских ресурса безбедносних субјеката треба темељити на искуствима, пракси и уз помоћ међународних и домаћих експерата, на интерном, националном и међународном оквиру.

Успостављање интегрисаног концепта безбедности, сигурности и услуге на спортским приредбама, може се адекватно развијати једино у условима у којима су друштвени субјекти, а нарочито државни органи и спортске организације, кадровски и материјално технички опремљени и оспособљени за вршење својих надлежности и функција, које овакав стратегијски концепт од њих захтева.

Невладине организације и организације цивилног друштва треба да јачају свој утицај на спречавање насиља и недоличног понашања кроз развијање стручних капацитета. Такође, државни органи и спортске организације потребно је да у спречавању насиља и недоличног понашања подстичу и подржавају рад невладиних организација и организација цивилног друштва у борби против насиља на спортским приредбама.

Органи локалне самоуправе имају кључну улогу у погледу стварања сигурног и гостољубивог амбијента у свом граду за људе који желе да присуствују спортским приредбама. То укључује процену ризика и припрему одговарајућих, пропорционалних и превентивних мера којима ће се умањити ометање уобичајених активности становништва и привредних субјеката, на територији локалне самоуправе, а нарочито оних који се налазе у непосредној близини спортског објекта. Органи локалне самоуправе, такође, обухватају мултиагенцијску координацију у примени низа активности и повезаних друштвених иницијатива који треба да омогуће корист за становништво и спортске организације на територији локалне самоуправе. Имајући то у виду локална самоуправа мора перманентно развијати људске и материјалне капацитете.

Улога полиције на спортским приредбама је спречавање и сузбијање нарушавања јавног реда и мира и вршења кривичних дела и прекршаја. Спровођење тих основних функција полиције обухвата широк спектар превентивних и оперативно тактичких мера и радњи, које се заснивају на прикупљању и анализирању информација о трендовима понашања навијача и креирању безбедносних процена, правилном избору оперативно тактичких мера и радњи које треба предузети, опсежној комуникацији и раду са навијачима, као и на циљаном прикупљању доказа. У складу са наведеним полицијски капацитети морају бити на таквом нивоу да могу обезбедити:

– интегрисање полицијског рада у шири мулти-агенцијски приступ у погледу безбедности, сигурности и услуга на спортским приредбама;

– развијање ефикасне полицијске сарадње са заинтересованим друштвеним субјектима како би јавна места била безбедна, сигурна и гостољубива места за навијаче и грађане пре, током и после спортских приредби;

– пружање подршке организаторима у стварању осећаја сигурности и безбедности око и унутар спортског објекта за учеснике и навијаче, у смислу минимизирања ризика од насиља око и унутар спортског објекта или других облика криминалитета;

– планирање и примена пропорционалних полицијских структура и операција базираних на динамичким безбедносним проценама ризика, дијалозима, али и правовременим интервенцијама у случајевима где је то потребно.

Кључна функција и одговорност организатора спортских приредaба је да планирају и предузму законом прописане мере и активности у циљу безбедног одигравања спортске приредбе и обезбеде адекватан спортски објекат, како би исти били безбедни, сигурни и гостољубиви за све посетиоце. У циљу стварања атмосфере која води толеранцији и фер плеју, мора се наћи равнотежа између безбедности и сигурности с једне, и пријатељства и гостољубивости с друге стране. Из тог разлога спортске организације морају развијати и јачати не само интерне безбедносне органе, професионалне компентенције и материјално техничке ресурсе, већ и установити етичке кодексе понашања функционера и спортских радника и успоставити ефикасни систем одговорности.

Спортским организацијама мора бити пружена могућност да се консултују са полицијом и другим државним органима у погледу дефинисања и одређивања низа питања која се односе на безбедност, сигурност и услуге на спортским објектима, што укључује: садржај прописа о безбедности и националну политику у погледу продаје улазница, продаје и конзумације алкохола, пиротехнике, простора за гостујуће навијаче (унутар и у простору око спортског објекта), прегледа и контрола на улазима, против терористичких мера, као и политику у погледу појаве одређених облика организованог криминала (намештања спортских такмичења, фалсификовање карата и неовлашћена продаја истих).

Такође, спортске организације, као организатори спортских приредби, у погледу безбедности и сигурности треба да инплементирају виђења полиције у погледу: целокупне организације спортске приредбе; заштите улазница од фалсификовања; механизама за ефикасно раздвајање супротстављених навијача; припреме спортског објекта; ефикасности и квалитета употребе система видео надзора за управљање масом и прикупљање доказа; осматрања масе; ангажовања редарске службе, као и друге сугестије полиције које се односе на безбедност, сигурност и удобност посетилаца. Основа овако успостављеног процеса консултација лежи у потреби за успостављањем ефикасне сарадње између официра за безбедност унутар спортске организације, полицијског руководиоца и других кључних лица.

Искрени односи између клубова и навијача дају почетну основу за предузимање низа превентивних мера. Спортске организације би требале да усвоје политику подршке истинским навијачима, чиме би се започео процес који би омогућио приближавање навијача и клубова. У заједници са навијачима треба створити кодекс рада са навијачима и кодекс понашања навијача. Такође спортске организације требало би да цене истинске навијаче и да их не сврставају у групу са хулиганима. Такви навијачи би требало да имају своје чланске карте које омогућавају привилегије око куповине карата и клупских обележја, а такође би требало делом да учествују и у доношењу клупских одлука.

Паралелно, на овај начин се обезбеђују и средства за промоцију партнерства између спортских организација и државних органа и пружају сигурност у погледу обавезне консултације између спортских клубова и полиције, локалних органа власти и других агенција, у вези низа оперативних функција поводом одржавања спортске приредбе.

Процесуирање гледалаца који учествују у преступима на спортским приредбама, у складу са законом уз поштовање основних људских права је један од важних циљева који се желе постићи Националним стратегијом, а лишење слободе, задржавања и притвор осумњичених за кривична дела у вези са насиљем на спортским приредбама имају јасан и снажан превентивни карактер у генералном и појединачном смислу, у циљу спречавања будућих насилничких аката.

Независност судства и даље је константан фактор, а Национална стратегија има за циљ повећање свести у правосуђу у вези проблема са насилничким понашањем на спортским приредбама и потребе за брзим, снажним и пропорционалним одговором, кроз прилагођавање организационе структуре и специјалистичке обуке.

Ради праћења ефикасности поступака по кривичним делима повезаним са насиљем и недоличним понашањем на спортским приредбама, министарство надлежно за послове правде ће вршити проактиван надзор над поступањем правосудних органа и успоставити јединствену евиденцију (уписник) и предузимати мере у складу са својим овлашћењима.

Европско искуство указује да већина навијача жели да ужива у чарима спортске приредбе и када се према навијачима односи са поштовањем и када се осећају добродошли на спортски објекат много мање су склони да изазову насиље или да учествују у њему. Штавише, уочава се да су посетиоци на спортским приредбама у неким случајевима жртве насиља и недоличног понашања и безбедносних инцидената. Искуство указује да је у неким случајевима насиље последица тешко нарушеног односа поверења између заинтересованих субјеката, пре свега навијача, спортских организација и полиције.

Међутим, такви изазови и потенцијални конфликти се могу превазићи ако сви заинтересовани субјекти раде заједно на примени интегрисаног система безбедности, сигурности и услуга. Комуникација и рад са навијачима је основа интегрисаног система.

Едукација навијача треба да буде саставни део превентивне политике засноване на средњорочним и дугорочним мерама, кроз адекватне пројекте. За рад са навијачима морају бити задужени тимови експерата, који би радили на изради едуктивног материјала за учење и обуку, који би за тему имао побољшање превентивних мера против хулиганизма, интегрисаним радом полиције, организатора, редарских служби, навијача, невладиних организација, локалне заједнице, педагога, социолога и новинара. За рад са навијачима треба користити постојеће међународне програме и стручњаке.

Из тог разлога Национална стратегија наглашава важност заједничког рада свих друштвених субјеката и свакодневан континуирани рад са навијачима пре, за време и после утакмице. Овај процес је у европској пракси познатији под називом „дијалог”.

У оквиру ове стратешке области дефинисани су следећи циљеви који треба да допринесу достизању визије ове стратегије:

Циљ 3.1. Унапређени организациони капацитети органа државне управе и правосудних органа;

Циљ 3.2. Унапређени професионални капацитети запослених у органима државне управе и правосудним органима;

Циљ 3.3. Унапређени материјално технички капацитети органа државне управе и правосудних органа;

Циљ 3.4. Унапређени организациони капацитети спортских организација;

Циљ 3.5. Унапређени професионални капацитети запослених у спортским организацијама;

Циљ 3.6. Унапређени материјално технички капацитети безбедносних субјеката спортских организација.

4.4. Четврта стратешка област: Унапређење инфраструктуре и управљања спортским објектима

Основни услов за спровођење активности из области спорта је постојање спортских објеката. Међутим, није важно само њихово постојање, већ и да ти објекти задовољавају прописане услове (у погледу димензија и безбедности, санитарно-хигијенске, противпожарне, инсталационо-техничке и др.), како би се у њима могле обављати спортске активности. Обезбеђење тог услова захтева издвајање великих материјалних средстава која, по правилу, не могу да обезбеде сами корисници (спортски клубови, организације, појединци). С обзиром на неопходност постојања спортских објеката, као и њихову дефицитарност, јасно је да решавање овог инфраструктурног проблема тражи велика буџетска издвајања.

Планска обнова, опремање и изградња спортске инфраструктуре једини је прави начин да се постигне оптимална безбедност свих присутних у спортском објекту. У данашње време, када се читав свет суочава са великом економском кризом, нереално је очекивати да ће сама држава сносити трошкове изградње и одржавања спортских објеката. Изградњу нових и адаптацију постојећих спортских објеката потребно је потражити преко заинтересованих инвеститора кроз модел јавно-приватног партнерства. Органи локалне самоуправе, као власници спортских објеката имају посебну одговорност у опремању и одржавању спортских објеката у погледу стварања безбедног, сигурног и гостољубивог амбијента за сва лица која присуствују спортској приредби.

Закон о јавно-приватном партнерству и концесијама из 2011. године представља у овом моменту најпримеренији правни оквир за изградњу нових или реконструкцију постојећих спортских објеката. Тај закон отвара простор за флексибилније решавање свих претходно наведених проблема, и то у договору и партнерству са локалном самоуправом, као носиоцем права својине на спортским објектима. Прављење мултифункционалних објеката и локација који могу бити економски самоодрживе и исплативе, да не представљају трошак за локалне заједнице. У том циљу, локалне самоуправе би требало да направе детаљну анализу (шта је потребно од комерцијалних садржаја у одређеном делу града), да би инвеститори пронашли свој пословни интерес у изградњи тих садржаја уз спортске објекте.

Систем лиценцирања и сертификовања спортских објеката, је од велике важности, јер кроз стандардизацију у погледу инфраструктуре дају се јасни услови који спортски објекат мора испунити како би се на њему могле одржавати спортске приредбе, посебно повишеног ризика. Ово свакако подразумева категоризацију спортских објеката у зависности од грађевинских и инфраструктурних карактеристика, са аспекта безбедности, сигурности и услуге. Категоризација и стандардизација спортских објеката, омогућиће да се спортске приредбе са одређеним нивоом ризика могу одржати само на спортском објекту одређене категорије. Такође органи локалне самоуправе у складу са својим надлежностима морају активно учествовати у процесу лиценцирања спортских објеката, посебно у сегменту издавања употребних дозвола и инспекцијског надзора.

Од велике важности је свеобухватна процена ризика спортског објекта и у складу са истом пројектовање потребних безбедносних система. Такође ово подразумева ревизију постојећих и увођење нових техничких и безбедносних система, који би омогућио интегрисано управљање безбедношћу и благовремено и ефикасно реаговање безбедносних структура на безбедносне догађаје и појаве, поготово у области кризног менаџмента.

Управљање, одржавање и коришћење спортских објеката је веома важан сегмент и то питање је неопходно решити успостављањем квалитетног менаџмента спортског објекта. Такође, висока цена трошкова за рад спортских објеката и околних површина намеће потребу за њихову пуну „комерцијализацију” и адаптацију у просторе на којима се пружају вишеструке услуге.

Успостављањем савременог менаџмента управљања радом и организацијом спортског објекта, треба поставити стратешке циљеве, правила и створити фиксне функционалне процедуре у свим активностима којима је усмерен рад запослених ради стварања једне пријатне, здраве и безбедне средине за све кориснике спортског објекта.

У оквиру ове стратешке области дефинисани су следећи циљеви који треба да допринесу достизању визије ове стратегије:

Циљ 4.1. Поседовање употребне дозволе за спортске објекте;

Циљ 4.2. Успостављен систем лиценцирања и сертификовања спортских објеката;

Циљ 4.3. Безбедносна процена инфраструктуре спортских објеката;

Циљ 4.4. Унапређење инфраструктуре спортских објеката у циљу безбедности, пријатног боравка и пружања квалитетних услуга пристуним лицима;

Циљ 4.5. Успостављени и унапређени техничко безбедносни системи (видео надзор, контроле улаза и улазница, разгласа, противпожарни и др.);

Циљ 4.6. Успостављен и опремљен простор за рад безбедносног менаџмента спортског објекта (командна соба, просторије за обраду и задржавање лица);

Циљ 4.7. Успостављен систем управљања, одржавања и припреме спортског објекта;

Циљ 4.8. Успостављен систем безбедносног и инспекцијског надзора спортског објекта;

Циљ 4.9. Успостављен менаџмент спортског објекта;

Циљ 4.10. Унапређење безбедности спортских објеката образовно васпитних установа.

4.5. Пета стратешка област: Превенција у спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

Превенција насиља и недоличног понашања на спортским приредбама представља основни приоритет у борби против насиља. Имајући у виду то да насиље на спортским приредбама изазива велику пажњу и узнемирење јавности, програми превенције се морају развијати и укључивати структурно у постојеће националне системе социјалне и правне заштите, али и кроз развијање нових програма који укључују процес социјалне интеграције младих, превасходно познатих извршилаца кривичних дела и прекршаја на спортским приредбама.

Превенција насиља и недоличног понашања на спортским приредбама мора представљати институционализовану, заједничку и координисану активност државних органа, спортских савеза и цивилног друштва усмерену на остваривање примарне, секундарне и терцијарне превенције, али и решавање конфликтних ситуација.

Примарна превенција подразумева дугорочан третман, кроз успостављање и развијање превентивних програма који утичу на смањење социјалних узрока насиља на спортским приредбама, институционализован рад са младима превасходно у основним и средњим школама уз обавезно учешће родитеља, са циљем да младима омогући боље разумевање промена које млади доживљавају у том развојном периоду, социјалних релација и породичних односа.

У том смислу друштвено организовани системи помоћи и подршке грађанима, преко своје институционалне инфраструктуре су у обавези да, превасходно, развијају такав систем вредности, који није заснован на конфликтима, који омогућава ненасилно решавање конфликата, који развија осећај опште солидарности, висок степен толеранције на различитост, недискриминације итд. Циљне групе су пре свега млади, без обзира да ли су чланови или не одређених навијачких група, као и остала лица чланови навијачких група који још увек нису исказали одређен начин понашања који се може директно или индиректно подвести под насиље на спортским приредбама. Ове примарно превентивне активности пре свега морају реализовати системи образовања, социјалне заштите, спорта, културе и медија, спортска друштва и клубови. У реализацији примарно превентивних активности помоћ пружају полиција и правосуђе (тужилаштво и судови).

Секундарна превенција подразумева реаговање и ограничавање штетних последица насиља након што се оно догодило с циљем ограничавања последица и смањење ризика од будућих насиља на спортским приредбама, кроз социјално укључивање навијачких група и навијача и успостављање односа поверења између навијача и других друштвених субјеката.

Терцијарна превенција подразумева низ координисаних активности друштвених субјеката које су усмерене да познатим извршиоцима кривичних дела и прекршаја на спортским приредбама, помогне у реинтеграцији, кроз правилан раст и развој уколико се ради о малолетницима и подизање свесности о неправилностима у вршењу родитељског права, али и укључивању у нормалне друштвене токове (запошљавање и сл.), и потпуног ублажавања фактора који утичу на насилно понашање.

Решавање конфликтних ситуација подразумева низ активности друштвених субјеката усмерених на препознавању могућих конфликтних ситуација између навијача, навијачких група, спортских организација и других друштвених субјеката и спречавању продубљивања конфликта и тензије међу њима кроз посредовање и медијацију стручних служби и свих укључених друштвених субјеката.

Рад са навијачима у контексту интегрисане превенције је веома важна за дугорочну политику превенције. У том циљу мора се успоставити интегрисана сарадња полиције, организатора и локалне самоуправе са лидерима навијача на смањењу насиља на спортским приредбама. Сарадња треба да буде усмерена на смањењу тензија непосредно пре, за време и након спортске приредбе. Кроз навијачке пројекте треба створити могућност успостављања формалних механизама за сарадњу, консултације и размену информација битних за организацију спортске приредбе и безбедност свих присутних лица на спортској приредби.

У оквиру ове стратешке области дефинисани су следећи циљеви који треба да допринесу достизању визије ове стратегије:

Циљ 5.1. Институциони оквир за планирање и надзор превенције;

Циљ 5.2. Обезбеђено функционисање система примарне превенције;

Циљ 5.3. Успоставити ефикасније организационе мере на превенцији пре, током и након спортске приредбе;

Циљ 5.4. Обезбеђено функционисање система секундарне превенције;

Циљ 5.5. Обезбеђено функционисање система терцијарне превенције;

Циљ 5.6. Решавање конфликтних ситуација.

4.6. Шеста стратешка област: Сарадња и комуникација са медијима и медијским удружењима у спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

Успостављање и развој заједничке медијске стратегије државних органа, спортских организација и цивилног друштва на такав начин да обезбеди да грађани и навијачи буду унапред информисани о мерама које ће бити предузимане, као и да онемогући промовисање негативног понашања на спортским приредбама, кључна је стратешка област Националне стратегије.

Сарадња и комуникација са медијима и медијским удружењима има за циљ да се у медијском извештавању о насиљу и недоличном понашању на спортским приредбама не приступа сензационалистички, приказивањем сцена насиља, величањем и драматизовањем насилничког понашања, као и стимулисањем насилних навијачких група отварањем медијског простора за њих, чиме се популаришу и дају лош пример популацији младих.

Медији морају да избегавају да немиле сцене емитују у ударним терминима информативних емисија у електронским медијима, или објављују на насловним страницама фотографије и видео записе насиља на спортским приредбама и у складу са препорукама Међународне федерације спортских новинара (АИПС), ФИФА и УЕФА, кадрове и снимке требало би емитовати максимално пет секунди, не у ударним терминима и насловним странама.

Свакако да циљ Националне стратегије није релативизовање насиља и недоличног понашања већ објективно информисање јавности искључивањем могућности да медији буду промотери насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.

Важну улогу у развоју ефикасног мулти-агенцијског приступа имају медији као ефикасно средство за објашњење значаја примене интегрисаног мулти-агенцијског приступа у погледу безбедности, сигурности и услуга.

У данашње време које се огледа кроз брз и динамичан развој телекомуникација, организатори спортског догађаја, посебну пажњу требало би да посвете растућој улози и значају који информационе технологије имају приликом организације и реализације одређеног спортског догађаја, будући да је медијска покривеност догађаја подједнако значајна као и његово физичко извршење.

Национални и локални портпароли из свих кључних државних органа и спортских организација треба блиско да сарађују са медијима и навијачким групама у припреми и примени свеобухватне стратегије комуникација.

Поред пружања објашњења и сигурности локалној заједници и предузећима, ефикасна мулти-агенцијска медијска стратегија може бити од круцијалног значаја у комуникацији са организатором спортске приредбе, пружања важних информација навијачима о важећим законским прописима, омогућавања да се упознају са простором који је предвиђен за њих, знаменитости града и локација које би требало да посете, организацији градског и међуградског превоза, али и наглашавању важне улоге свих друштвених субјеката коју имају у стварању гостољубивог амбијента за све посетиоце спортских приредби.

У оквиру ове стратешке области дефинисани су следећи циљеви који треба да допринесу достизању визије ове стратегије:

Циљ 6.1. Обезбеђена медијска подршка у креирању и спровођењу политике ненасиља у спорту;

Циљ 6.2. Унапређена свест друштвених субјеката о важности објективног и одговорног извештавања о спортским догађајима.

5. СПРОВОЂЕЊЕ, ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ СТРАТЕГИЈЕ

Спровођењем Националне стратегије успостављају се законски и системски услови за ефикасну борбу свих субјеката против насиља и недоличног понашања у Републици Србији. Сви државни органи који су надлежни за борбу против насиља и недоличног понашања у спорту, спортске организације, институције и клубови, као и цивилно друштво, у својим оквирима надлежности предузимаће активности на имплементацији Националне стратегије.

Влада ће обезбедити неопходну политичку подршку за успешну имплементацију Националне стратегије, са тежиштем на интегрисаном приступу и примени превентивног и репресивног деловања. Такође, Влада ће преко својих органа активно развијати поверење и сарадњу са грађанима и приватним сектором, ради повезивања свих снага и потенцијала заједнице на имплементацији Националне стратегије.

Основ за праћење и евалуацију Националне стратегије јесте Национални акциони план за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама (у даљем тексту: Акциони план), у којем су обухваћене стратешке области и циљеви, активности за достизање циљева, индикатори за сваку активност, носиоци реализације сваке активности, извори финансирања и крајњи временски оквир за достизање сваке активности. Са почињањем спровођења Акционог плана започиње и процес праћења. Процес праћења отпочиње утврђивањем почетног стања.

Систем праћења и оцењивања обухвата све фазе и нивое спровођења Акционог плана, као и плана активности који се дефинише на двогодишњем нивоу због честих промена у друштву као нових појавних облика насиља на који захтевају брз и ефикасан одговор друштва. Он треба да обезбеди информације о напретку и спровођењу дефинисаних активности, као и процену успешности остварених циљева. Кроз обезбеђење повратних информација овај систем је основ за унапређење Акционог плана и плана активности, редефинисање појединих активности, доношење одлука заснованих на чињеницама и подацима, координацију свих који учествују у остварењу Акционог плана, као и поделу одговорности за постизање резултата.

Процес праћења и оцењивања спроводи се: прикупљањем података, анализом (проценом) података, извештавањем и коришћењем анализе. Централну улогу у праћењу, координацији и управљању спровођењем Националне стратегије има Акциони тим. Због међуресорног карактера Националне стратегије и сложености спровођења Акционог плана, Акциони тим ће обезбедити сарадњу свих партнера, координацију и проток информација.

Субјекти Националне стратегије су одговорни за постизање резултата и праћење активности за чије носиоце су дефинисани Акционим планом, а квартално ће извештавати Акциони тим о спровођењу активности, које су у њиховој надлежности и подносити извештаје. Акциони тим ће о спроведеним активностима и оствареним резултатима извештавати Национални савет најмање једанпут годишње, који ће дати коначну оцену успеха реализације задатака из Акционог плана.

Препоруке и налази оцењивања користиће се за унапређење реализације Акционог плана и биће доступни свим заинтересованим странама.

Акциони план одштампан је уз ову стратегију и чини њен саставни део.

6. ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА И ТРОШКОВИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ СТРАТЕГИЈЕ

За реализацију циљева Националне стратегије, а у складу са Акционим планом, обезбеђују се финансијска средства из буџета Републике Србије, аутономне покрајине, градова, општина и спортских организација, у складу са њиховим обавезама и надлежностима.

Влада ће наставити развој партнерства са домаћим и међународним субјектима ради подршке остварењу циљева Националне стратегије.

7. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Ову стратегију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 661-5959/2013

У Београду, 12. јула 2013. године

Влада

Председник,

Ивица Дачић, с.р.

АКЦИОНИ ПЛАН

Визија

Наша жељена слика будућности

Национална стратегија омогућиће стварање безбедног амбијента на спортским приредбама и друштва са развијенијим правним и институционалним механизмима на превенцији и спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.

Мисија

Шта радимо, за кога и који су наши доприноси

Република Србија ће у сарадњи са међународним организацијама, подизањем капацитета друштвених субјеката, превасходно кроз њихову координацију и сарадњу засновану на партнерским односима развијати и унапређивати савремене правне и институционалне механизме за ефикасно друштвено супротстављање ризицима и претњама које насиље и недолично понашање на спортским приредбама носи са собом.

Вредности

Основе по којима се спроводе послови

Поштујући и уважавајући основна људска права и слободе, националне и међународне правне оквире, са тежњом сталног развијања и унапређивања партнерства са заједницом, Национална стратегија је посвећена остваривању стандарда прихваћених у позитивној европској пракси на превенцији и спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.

СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 1:

Успостављање нормативног оквира за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

Стратешки циљ

Активност

Индикатори

Носиоци

Извор финансирања

Рок

1.1. Унапређен правни оквир у Републици Србији у складу са позитивном европском правном праксом

Образовање интерресорне радне групе за анализу, усклађивање, унапређење, праћење, ревизију и израду предлога потребних правних прописа

Образовање интерресорне групе

Национални савет за спречавање насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец

Анализа постојећих правних прописа

Извештај о анализи и усклађености постојећих правних прописа

Интерресорна Радна група

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Иницирање унапређења и усклађивања постојећих и израде нових правних прописа који регулишу безбедност на спортским приредбама, као и усклађивање истих са међународним правним прописима

Усвајање/унапређење правних прописа

Интерресорна Радна група

Активност не захтева додатно буџетирање

12 месеци

Успостављање правног оквира за рад приватног сектора безбедности

Усвајање Закона о приватном обезбеђењу

Влада и Народна скупштина

Активност не захтева додатно буџетирање

12 месеци

1.2. Унапређени општи акти спортских организација којима се дефинише борба против насиља и недоличног понашања

Доношење одговарајућег општег акта о безбедности и сигурности на спортским приредбама

Донети општи акти

Спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

6 месеци

Стално праћење, разматрање и ревизија општих аката из области безбедности и сигурности

Донети општи акти

Спортски савези и клубови

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Израда и усвајање етичког кодекса понашања функционера и спортских радника

Усвојен кодекс

Спортски савези и клубови

Активност не захтева додатно буџетирање

6 месеци

Разматрање, усаглашавање и ревизија општих аката – дисциплинских прописа за успостављање ефикасног система одговорности

Усвојен/измењен општи акт – дисциплински пропис

Спортски савези и клубови

Активност не захтева додатно буџетирање

6 месеци

1.3. Омогућено брзо и ефикасно процесуирање извршилаца кривичних дела и прекршаја

Успостављање система прописа за јединствено праћење тока кривичних и прекршајних поступања у области спречавања насиља

Донети прописи

Министарство правде и државне управе и Министарство унутрашњих послова

Активност не захтева додатно буџетирање

12 месеци

Успоспостављање система прописа који предвиђају дежурства правосудних органа за време утакмица повишеног ризика

Донети прописи

Министарство правде и државне управе

Активност не захтева додатно буџетирање

12 месеци

Спровођење хитних поступака против извршилаца кривичних дела и прекршаја

Донети прописи

Министарство правде и државне управе

Активност не захтева додатно буџетирање

12 месеци

Прописивање мера лишења слободе, задржавања и притвора лица која изазивају насиље на спортским приредбама

Усвојена процедура/упутства/смернице

Министарство унутрашњих послова и Министарство правде и државне управе

Активност не захтева додатно буџетирање

12 месеци

Успостављање система прикупљања и достављања доказа од свих интегрисаних система ангажованих у току и одмах након спортске приредбе

Утврђена упутства/смернице

Министарство унутрашњих послова и спортске организације/организатори

Активност не захтева додатно буџетирање

6 месеци

1.4. Обезбеђени услови за стално праћење нових појавних облика насиља

Успостављање јединственог система праћења стања безбедности на спортским приредбама

Успостављен јединствени систем

Министарство унутрашњих послова и спортске организације

Активност не захтева додатно буџетирање

6 месеци

Успостављање правног оквира за приступ безбедносних субјеката спортских организација одговарајућим електронским евиденцијама о ризичним навијачима или навијачима са изреченим управним и/или судским санкцијама

Успостављен правни оквир (усаглашен са повереником за заштиту података о личности). Доступност формираним евиденцијама

Министарство унутрашњих послова, Министарство правде и државне управе, Министарство омладине и спорта и спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

12 месеци

Успостављање и дорада оперативних и аналитичких база података везано за навијачке групе и насиље и недолично понашање на спортским приредбама

Доступност формираним евиденцијама

Министарство унутрашњих послова, Министарство правде и државне управе, Министарство омладине и спорта и спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

12 месеци

Коришћење електронских, домаћих и међународних доступних канала за размену обавештајних података и информација из области хулиганизма

Аналитички извештаји и процене

Министарство унутрашњих послова, спортски савези и клубови

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

1.5. Успостављен систем онемогућавања ризичних навијача и познатих извршилаца кривичних дела и прекршаја да присуствују спортским приредбама

Усклађивање и унапређење прописа који уређују искључивање ризичних навијача и познатих извршилаца кривичних дела и прекршаја

Донети прописи

Министарство унутрашњих послова, Министарство правде и државне управе и спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

12 месеци

1.6. Успостављен правни оквир за начин организације, функционисања и категоризације навијачких

група/клубова

Доношење нових или измена постојећих прописа и општих аката

Донети прописи и општи акти

Министарство унутрашњих послова, Министарство правде и државне управе и спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

12 месеци

СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 2:

Развијање мултисекторске сарадње за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

Стратешки циљ

Активност

Индикатори

Носиоци

Извор финансирања

Рок

2.1. Успостављен систем билатералне и мултилатералне сарадње друштвених субјеката са одговарајућим институцијама и међународним организацијама

Потписивање билатералних и мултилатералних споразума о сарадњи друштвених субјеката са одговарајућим институцијама и међународним организацијама

Број потписаних споразума

Сви друштвени субјекти надлежни за спречавање насиља и недоличног понашања

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Учешће у раду међународних радних тела, округлим столовима и конференцијама која се баве питањима спречавања насиља на спортским приредбама

Број одржаних састанака

Сви друштвени субјекти надлежни за спречавање насиља и недоличног понашања

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Позивање експерата из европских експертских група из области безбедности и сигурности у фудбалу који би помогли нашим властима на сваки могући начин да примене практичне мере у складу са специфичном ситуацијом у Републици Србији, законодавству, структурама и условима

Извршена експертска анализа и примењене практичне мере

Сви друштвени субјекти надлежни за спречавање насиља и недоличног понашања

Из буџета друштвених субјеката и финансирањем међународних партнера

константно

2.2. Успостављен интегрисан систем безбедности, сигурности и услуга на националном нивоу

Израда и потписивање јединственог националног протокола о успостављању интегрисаног мулти-агенцијског приступа

Потписан протокол са јасном поделом надлежности

Национални савет за спречавање насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Одржавање заједничких седница скупштинских одбора за омладину и спорт, одбора за одбрану и унутрашње послове и Националног савета за спречавање насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама

Одржане заједничке седнице

Скупштински Одбор за омладину и спорт и Одбор за одбрану и унутрашње послове и Национални савет за спречавање насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

2.3. Успостављен интегрисан систем безбедности, сигурности и услуга на локалном нивоу

Израда и потписивање протокола о успостављању интегрисаног мулти-агенцијског приступа и координације државних органа, јединице локалне самоуправе, спортских организација и агенција за пружање хитних услуга на локалном нивоу

Потписан протокол са јасном поделом надлежности и процедурама поступања

Јединице локалне самоуправе и спортске организације (корисници спортског објекта), територијално надлежни орган Министарства унутрашњих послова

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Дефинисање чек-листе мера и активности које треба да предузимају организатори и јавне власти поводом спортских приредби високог ризика

Усвајање чек-листе

Министарство унутрашњих послова, спортски савези и клубови

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Размена детаљних информација и обавештајних података до мере која омогућава њихову практичну употребу на припремним састанцима

Потписан протокол

Територијално надлежни орган Министарства унутрашњих послова, јединице локалне самоуправе и спортске организације (корисници спортског објекта)

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Сигурносно и безбедносно извиђање, процена ризика, планирање, координација и руковођење пре, током и након спортске приредбе

Потписан протокол

Територијално надлежни орган Министарства унутрашњих послова, јединице локалне самоуправе и спортске организације (корисници спортског објекта)

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Омогућавање спортским организацијама консултација са полицијом и другим државним органима у погледу безбедности, сигурности и услуга на спортским објектима

Потписан протокол

Државни органи и спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Спортске организације, као организатори спортских приредби, у погледу безбедности и сигурности треба да инплементирају виђења државних органа у погледу безбедности, сигурности и удобности

Потписан протокол

Државни органи и спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 3:

Подизање капацитета државних органа и спортских организација за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

Стратешки циљ

Активност

Индикатори

Носиоци

Извор финансирања

Рок

3.1. Унапређени организациони капацитети органа државне управе и правосудних органа

Формирање канцеларије Националног савета за спречавање насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама, који би поред контроле примене Националне стратегије радио и надзор над спортским приредбама које су проглашене као приредбе високог ризика

Формирана канцеларија

Влада и Национални савет за спречавање насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец

Анализа организационе структуре у органима државне управе и правосудним органима

Извештај анализе

Органи државне управе и правосудни органи

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Успостављање адекватне организационе структуре у органима државне управе и правосудним органима

Усвојена систематизација

Органи државне управе и правосудни органи

Активност не захтева додатно буџетирање

12 месеци

3.2. Унапређени професионални капацитети запослених у органима државне управе и правосудним органима

Анализа потребе за образовањем запослених у органима државне управе и правосудним органима и израда програма обуке

Извештај анализе

Министарство унутрашњих послова

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Реализација специфичног програма обуке различитих профила полицијских службеника

Извештај анализе

Министарство унутрашњих послова

Министарство унутрашњих послова

константно

Специјализација тужилаца и судија (посебно Београд, Ниш, Нови Сад, Крагујевац и др.)

Број специјализовних тужилаца

Министарство правде и државне управе

Министарство правде и државне управе

константно

Едукација тужилаца и судија (у Правосудној академији и међународна студијска путовања у државе у којима је проблем насиља на спортским приредбама решен)

Број едукованих тужилаца

Министарство правде и државне управе

Министарство правде и државне управе

константно

Сензибилизација представника државних органа (школске управе, просветна инспекција) и спортских организација које раде са ученицима за укључивање у спровођење превентивних мера и промовисање културе ненасиља

Број обучених запослених у школским управама и инспекцији

Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Министарство просвете, науке и технолошког развоја

константно

Обука за доследну примену усвојених нормативних аката у области превенције насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

Број обучених запослених у школским управама и инспекцији

Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Министарство просвете, науке и технолошког развоја

константно

Едукација спортских новинара у циљу њихове улоге у спречавању насиља и примени и афирмисању мера из Националне стратегије

Број едукованих новинара

Министарство омладине и спорта, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Удружење спортских новинара

Министарство омладине и спорта

константно

3.3. Унапређени материјално технички капацитети органа државне управе и правосудних органа

Опремање секретаријата Националног савета за спречавање насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама

Врста и број дистрибуиране опреме

Влада и Национални савет за спречавање насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама

Влада

3 месеца

Формирање јединствене базе података лица са изреченом мером забране присуства одређеним спортским приредбама

Формирана јединствена база података

Министарства: правде и државне управе и Министарство унутрашњих послова

Активност не захтева додатно буџетирање

6 месеци од доношења прописа

Формирање јединствене евиденције за праћење тока кривичних и прекршајних поступања у области спречавања насиља

Формирана јединствена евиденција

Министарство правде и државне управе и Министарство унутрашњих послова

Активност не захтева додатно буџетирање

6 месеци од доношења прописа

Анализа стања материјално техничке опремљености органа државне управе и правосудних органа

Извештај анализе

Органи државне управе и правосудни органи

Министарство унутрашњих послова/донације

3 месеца

Материјално техничко опремање органа државне управе и правосудних органа

Врста и број дистрибуиране опреме

Органи државне управе и правосудни органи

Министарство унутрашњих послова

константно

3.4. Унапређени организациони капацитети спортских организација

Издавање дозволе спортским организацијама за сезону на основу Закона о спорту

Евиденција издатих сезонских дозвола

Спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

6 месеци

Надзор дозвола издатих спортским организацијама за сезону на основу Закона о спорту

Евиденција надзора

Министарство омладине и спорта

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Анализа постојеће организационе структуре спортских организација

Извештај о анализи

Спортски савези/клубови

Спортски савези/клубови

3 месеца

Успостављање неопходне организационе структуре безбедносних органа у спортским организацијама

Усвојена систематизација спортског савеза/клуба

Спортски савези/клубови

Спортски савези/клубови

6 месеци

3.5. Унапређени професионални капацитети запослених у спортским организацијама

Попуна безбедносних кадрова у спортским организацијама

Именовање чланова безбедносних органа, официра за безбедност, посматрача за безбедност, официра за рад са навијачима, официра за медије и др.

Спортски савези/клубови

Спортски савези/клубови

константно

Израда интерних безбедносних смерница, упутства и приручника за рад безбедносних кадрова у спортским организацијама

Усвојене интерне безбедносне смернице, упутства и приручници

Спортски савези/клубови

Спортски савези/клубови

3 месеца

Израда општих аката и програма обуке безбедносних органа и кадрова, као и спортских радника у спортским организацијама по питању безбедности

Донети општи акти и програми обуке

Спортски савези/клубови

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Организација и реализација обуке безбедносних органа и кадрова, као и спортских радника у спортским организацијама по питању безбедности

Евиденција и извештаји о реализацији обуке

Спортски савези/клубови

Спортски савези/клубови

константно

Лиценцирање безбедносних кадрова у спортским организацијама за професионалну оспособљеност

Евиденција издатих лиценци

Спортски савези/клубови

Спортски савези/клубови

константно

Сарадња са међународним спортским организацијама у циљу подизања професионалне компетенције кадровских капацитета спортских организација

Састанци, едукације, студијске посете

Спортски савези и клубови

Међународне спортске организације и спортски савези и клубови

константно

3.6. Унапређени материјално технички капацитети безбедносних субјеката спортских организација

Анализа материјално техничке опремљености безбедносних органа и кадрова спортских организација за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

Извештај о извршеној анализи

Спортски савези и клубови

Спортски савези и клубови

3 месеца

Израда плана материјално техничке опремљености безбедносних органа и кадрова спортских организација за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

Усвојен План опремања

Спортски савези и клубови

Спортски савези и клубови

3 месеца од анализе

Опремање безбедносних органа и кадрова спортских организација у складу са Планом опремања

Куповина материјално техничке опреме

Спортски савези и клубови

Спортски савези и клубови

константо

СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 4:

Унапређење инфраструктуре и управљања спортским објектима

Стратешки циљ

Активност

Индикатори

Носиоци

Извор финансирања

Рок

4.1. Поседовање употребне дозволе за спортске објекте

Утврђивање спортских објеката који немају употребну дозволу

Списак објеката

Спортски савези/клубови и власници спортског објекта

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец

Иницијатива корисника спортског објекта за добијање употребне дозволе

Допис власнику спортског објекта

Спортски савези/клубови

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец *

Припрема спортског објекта, прикупљање потребне документације и упућивање захтева надлежном органу за издавање употребне дозволе

Упућивање захтева и потребне документације

Власник објекта

Власник објекта

6 месеци *

Покретање и спровођење поступка за издавања употребне дозволе

Обавештење о почетку поступка

Надлежни државни орган

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца *

Издавање и достава употребне дозволе

Примљено обавештење

Надлежни државни орган

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец *

4.2. Успостављен систем лиценцирања и сертификовања спортских објеката

Израда Правилника о категоризацији и лиценцирању спортских објеката

Донет Правилник

Министарство омладине и спорта

Активност не захтева додатно буџетирање

6 месеци

Спровести процес лиценцирања и категоризације спортских објеката

Издавање лиценце

Министарство омладине и спорта и спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

6 месеци *

Рангирање спортских објеката на основу Правилника о категоризацији спортских објеката

Број рангираних спортских објеката једном годишње

Завод за спорт и медицину спорта

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца *

4.3. Безбедносна процена инфраструктуре спортских објеката

Именовање интерресорских комисија за безбедносну инспекцију и процену безбедности спортских објеката

Формиране комисије

Територијално надлежни орган Министарства унутрашњих послова и Сектора за спасавање, јединице локалне самоуправе и спортске организације (корисници спортског објекта)

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец

Сачињавање плана реализације безбедносне инспекције и процене безбедности спортских објеката

План обиласка спортских објеката

Интерресорна група

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец *

Реализација безбедносне инспекције и процене безбедности спортских објеката и давање налога за отклањање уочених ризика

Извештај о реализацији

Интерресорна група

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца *

4.4. Унапређена инфраструктура спортских објеката у циљу безбедности, пријатног боравка и пружања квалитетних услуга пристуним лицима

Припрема планске и административне документације за извођење радова

Идејни пројекат и дозволе

Власник и корисник спортског објекта

Власник и корисник спортског објекта

1 месец *

Извођење и надзор радова реконструкције и адаптације

Израда пројекта изведеног стања

Власник објекта и извођач радова

Јединица локалне самоуправе и власник спортског објекта или кроз модел јавног приватног партнерства

6 месеци *

4.5. Успостављени и унапређени техничко безбедносни системи (видео надзор, контроле улаза и улазница, разгласа, противпожарни и др.)

Припрема планске и административне документације за извођење радова

Идејни пројекат и дозволе

Јединица локалне самоуправе, власник спортског објекта и Министарство унутрашњих послова

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Извођење и надзор радова реконструкције и адаптације

Израда пројекта изведеног стања

Власник спортског објекта

Власник спортског објекта

3 месеца *

4.6. Успостављен и опремљен простор за рад безбедносног менаџмента спортског објекта (командна соба, просторије за обраду и задржавање лица)

Одабир адекватног простора

Одређен простор

Министарство унутрашњих послова и власник спортског објекта

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец *

Припрема планске и административне документације за извођење радова

Идејни пројекат и дозволе

Власник спортског објекта

Власник спортског објекта

3 месеца

Извођење и надзор радова реконструкције и адаптације

Израда пројекта изведеног стања

Јединица локалне самоуправе и власник спортског објекта

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца *

4.7. Успостављен систем управљања, одржавања и припреме спортског објекта

Израда општег акта о безбедности и сигурности за сваки спортски објекат

Донети општи акти

Власник/корисник спортског објекта у сарадњи са територијално надлежним органом Министарства унутрашњих послова

Активност не захтева додатно буџетирање

6 месеци

Израда упутстава за управљање техничким и другим системима спортског објекта

Усвојено упутство

Власник и корисник објекта

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Израда упутстава за одржавање техничких и других система спортског објекта

Усвојено упутство

Власник и корисник објекта

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Израда чек-листе за припрему спортског објекта за одржавање спортске приредбе

Усвојена чек-листа

Власник и корисник објекта

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец

4.8. Успостављен систем безбедносног и инспекцијског надзора спортског објекта

Успостављање надзора кроз редован систем лиценцирања

Извештаји о лиценцирању

Министарство омладине и спорта и спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

континуитет

Успостављање надзора кроз ванредне безбедносне инспекције

Извештаји о инспекцији

Министарство омладине и спорта и спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

континуитет

Успостављање надзора кроз превентивну безбедносну инспекцију пре одржавања спортске приредбе

Извештаји о инспекцији

Спортски савези и клубови

Активност не захтева додатно буџетирање

континуитет

Успостављање интегрисаног система перманентног инспекцијског надзора спортских објеката

Извештаји о надзору

Територијално надлежни орган Министарства унутрашњих послова, јединице локалне самоуправе и спортске организације (корисници спортског објекта)

Активност не захтева додатно буџетирање

континуитет

4.9. Успостављен менаџмент спортског објекта

Израда планова поступања, смерница, упутстава и приручника за рад безбедносног менаџмента спортског објекта у кризним и другим ситуацијама

Усвојени планови поступања, смернице, упутства и приручници

Спортски савези/клубови и власници спортског објекта

Спортски савези/клубови и власници спортског објекта

3 месеца

Израда општег акта и програма обуке безбедносног менаџмента спортског објекта

Донет општи акт и програм обуке

Спортски савези/клубови

Спортски савези/клубови

3 месеца *

Организација и реализација обуке безбедносног менаџмента спортског објекта

Евиденција и извештаји о реализацији обуке

Спортски савези/клубови и власници спортског објекта

Спортски савези/клубови и власници спортског објекта

6 месеци *

Сарадња са међународним спортским организацијама у циљу подизања професионалне компетенције безбедносног менаџмента спортског објекта

Састанци, едукације, студијске посете

Спортски савези/клубови и власници спортског објекта

Међународне спортске организације и спортски савези и клубови

континуитет

4.10. Унапређење безбедности спортских објеката образовно васпитних установа

Дефинисање услова и критеријума за безбедност спортских објеката образовно васпитних установа

Доношење прописа о условима и критеријумима за безбедно коришћење спортских објеката

Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Дефинисање услова и критеријума за безбедно организовање спортских такмичења у оквиру школског спорта

Доношење прописа о условима и критеријумима за безбедно организовање школских спортских такмичења, смотри, сусрета

Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Анализа стања спортских објеката образовно васпитних установа (фискултурних сала и спортских терена)

Извештај о реализацији

Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Министарство просвете, науке и технолошког развоја

6 месеци *

НАПОМЕНА: ознака * поред временског периода у рубрици „Рок”, означава да почетак рока тог задатка почиње након завршетка претходног задатка односно истека његовог рока.

СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 5:

Превенција у спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

Стратешки циљ

Активност

Индикатори

Носиоци

Извор финансирања

Рок

5.1. Институциони оквир за планирање и надзор превенције

Формирање радне групе Акционог тима за планирање и надзор примене превенције

Именовање Радне групе

Акциони тим

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец

Формирање радног тела за координацију и праћење примене превенције насиља и недоличног понашања на нивоу спортских савеза

Именовање чланова

Спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец

Формирање радног тела за координацију и праћење примене превенције насиља и недоличног понашања на локалном нивоу

Именовање чланова

Територијално надлежни орган Министарства унутрашњих послова, јединице локалне самоуправе и спортске организације (корисници спортског објекта)

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец

5.2. Обезбеђено функционисање система примарне превенције

Усвајање етичког кодекса понашања функционера и спортских радника

Усвајање кодекса

Спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Израда и дистрибуција пропагандног материјала са текстом Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, кодекса понашања и правила понашања у спортским објектима

Пропагандни материјал

Спортски савези и клубови

Министарство омладине и спорта, Министарство унутрашњих послова и спортски савези и клубови

константно

Успостављање политике подршке истинским навијачима

Давање награда и проглашења и навијачки клубови који су исказали понашање без инцидената

Спортски савези и клубови

Спортски савези и клубови

константно

Подстицање навијања за националне селекције

Број спроведених кампања

Министарство омладине и спорта, Олимпијски комитет Србије и спортске организације

Министарство омладине и спорта, Олимпијски комитет Србије и спортске организације

константно

Промоција превентивне и едукативне улоге играча и клубова у образовним установама

План активности и обиласка

Министарство омладине и спорта, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и спортске организације

Спортски савези, клубови и навијачки клубови

константно

Улагање у програме усмерене на децу и младе, у складу са документима Савета Европе

Број програма

Министарство омладине и спорта и Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Министарство омладине и спорта и Министарство просвете, науке и технолошког развоја

константно

Увођење Етичког Кодекса у школски спорт и спортске активности у образовно-васпитном систему и процедуре у случају кршења

Израђен Кодекс и број едукованих наставника

Министарство омладине и спорта, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, образовно-васпитне установе, представници стручних удружења наставника физичког васпитања, представници факултета за физичку културу

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Организовање школских такмичења по принципу „СВИ ПОБЕЂУЈУ”

Врста спорта односно спортских игара у којима је организовано ово такмичења и број учесника

Министарство омладине и спорта, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, представници стручних удружења наставника физичког васпитања, представници факултета за физичку културу

Министарство омладине и спорта и Министарство просвете, науке и технолошког развоја

константно

Сензибилизација наставника физичког васпитања за рад са ученицима на промовисању културе ненасиља, „позитивног навијања”, и укључивања свих ученика у спортска такмичења

Број обучених наставника физичког васпитања

Министарство омладине и спорта, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, представници стручних удружења наставника физичког васпитања, представници факултета за физичку културу

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Обавеза да се на свим картама штампа: СТОП НАСИЉУ ФЕР ПЛЕЈ ЈЕ ПОБЕДА

Штампа садржаја поруке

Спортски савези и клубови

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Укључивање родитеља ученика који се баве спортом у активности везане за промоцију културе ненасиља, „позитивног навијања”, организацију и реализацију такмичења, турнира и смотри

Број ангажованих родитеља

Министарство омладине и спорта, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, образовно-васпитне установе, представници стручних удружења наставника физичког васпитања, представници факултета за физичку културу

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

5.3. Успоставити ефикасније организационе мере на превенцији пре, током и након спортске приредбе

Успоставити ефикаснији систем израде, садржаја и заштите улазница

Смањење броја фалсификованих улазница, спречавање препродаје улазница и спречавање неконтролисане расподеле

Спортски савези и клубови

Спортски савези и клубови

константно

Фаворизовати и успоставити систем сезонске продаје улазница

Број продатих сезонских улазница

Спортски савези и клубови

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Забрана конзумирања алкохола у и око спортског објекта

Број откривених прекршаја

Министарство унутрашњих послова, органи јединица локалне самоуправе и организатор

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Онемогућавање приступа спортском објекту лицима које својим понашањем и стањем указују на могућност вршења насиља

Број удаљених лица

Министарство унутрашњих послова и организатор

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Контрола продаје пиротехничких средстава

Број остварених контрола и откривених пропуста

Министарство унутрашњих послова

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Интегрисани организациони састанци и сарадња полиције, организатора и јединице локалне самоуправе са лидерима навијача у циљу разумевања мера организатора и полиције и размене информација битних за безбедност спортске приредбе

Заједнички састанци

Територијално надлежни орган полиције, организатор, органи јединице локалне самоуправе, навијачки клубови и друге заинтресоване стране

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

5.4. Обезбеђено функционисање система секундарне превенције

Препорука против чланства политичара у управама спортских клубова

Искључење из чланства

Министарство омладине и спорта и спортске организације

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец

Давање инструкција јединицама локалне самоуправе за обуставу финансирања клубова, уколико у њима има случајева насиља

Број обустављених финансирања

Министарство омладине и спорта, јединице локалне самоуправе и спортске организације

Активност не захтева додатно буџетирање

2 месец

Кампања афирмације позитивног клупског навијања

Број спроведених кампања

Министарство омладине и спорта, Олимпијски комитет Србије и спортске организације

Министарство омладине и спорта, Олимпијски комитет Србије и спортске организације

константно

Увођење годишњих награда за клуб без инцидената

Број клубова, врста и новчана вредност

Министарство омладине и спорта, Олимпијски комитет Србије и спортске организације

Министарство омладине и спорта, Олимпијски комитет Србије и спортске организације

константно

Организовање фер-плеј и других навијачких кампања

Одржане фер-плеј и друге навијачке кампање

Министарство омладине и спорта, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, полиција, спортски савези, међународни и домаћи стручњаци, клубови и навијачки клубови

Министарство омладине и спорта, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, полиција, спортски савези, клубови и спонзори

константно

Едукација навијачких група за учешће у домаћим и међународним пројектима

Број кампања и едукованих навијача

Министарство омладине и спорта, Олимпијски комитет Србије и међународне и домаће спортске организације

Министарство омладине и спорта, Олимпијски комитет Србије и међународне и домаће спортске организације

константно

Израда и потписивање заједничке Навијачке повеље у оквиру које би биле дефинисане обавезе и права клубова и навијача

Потписивање повеље

Спортски савези, клубови и навијачки клубови

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Едукација навијача и навијачких група

Број организованих предавања и спортских приредби без насиља

Министарство омладине и спорта, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство унутрашњих послова и спортске организације

Министарство омладине и спорта, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство унутрашњих послова и спортски савези и клубови

константно

Едукација навијачких група за учешће у домаћим и међународним пројектима

Број кампања и едукованих навијача

Министарство омладине и спорта, Олимпијски комитет Србије и међународне и домаће спортске организације

Министарство омладине и спорта, Олимпијски комитет Србије и међународне и домаће спортске организације

константно

Примена и доследна казнена политика по питању дисциплинских поступака за појединце и за клубове

Анализа дисциплинских поступака

Спортски савези и клубови

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

5.5. Обезбеђено функционисање система терцијарне превенције

Програми реинтеграције извршилаца кривичних дела и прекршаја

Број лица укључених у програм

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, правосудни органи, спортске организације

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике

константно

Програми за подизање свесности о неправилностима у вршењу родитељског права

Број лица укључених у програм

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, правосудни органи, спортске организације

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике

константно

Програми за ублажавање фактора који утичу на насилно понашање

Број лица укључених у програм

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, правосудни органи, спортске организације

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике

константно

5.6. Управљање конфликтним ситуацијама

Медијација у конфликтима међу навијачким групама

Број медијација

Спортске организације, специјализоване институције, ангажовани стручњаци

Спортске организације

константно

Медијација у конфликтима између навијача и клубова

Број медијација

Спортске организације, специјализоване институције, ангажовани стручњаци

Спортске организације

константно

Медијација у конфликтима између клубова

Број медијација

Спортске организације, специјализоване институције, ангажовани стручњаци

Спортске организације

константно

СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 6:

Сарадња и комуникација са медијима и медијским удружењима у спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

Стратешки циљ

Активност

Индикатори

Носиоци

Извор финансирања

Рок

6.1. Обезбеђена медијска подршка у креирању и спровођењу политике ненасиља у спорту

Израда Нацрта споразума са медијима о стриктном поштовању Кодекса УСНС као и примени и афирмисању мера из Националне стратегије

Потписан споразум

Медијске куће и Национални савет за спречавање насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама

Активност не захтева додатно буџетирање

3 месеца

Састанак са главним и одговорним уредницима медија ради потписивања Споразума о примени и афирмисању мера из Националне стратегије и начина његове примене

Одржан састанак

Медијске куће и Национални савет за спречавање насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец

Учешће у пројектима промотивним и другим превентивним кампањама (формулисање циљева, дефинисање циљних група, и израда кључних порука за медијску кампању)

План реализације пројекта

Медијске куће и спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Објављивање података о изреченим санкцијама и заштитним мерама

Редовно информисање

Медијске куће, Министарство унутрашњих послова, Министарство правде и државне управе, судови и спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

Организација заједничких конференција за штампу за високоризичне спортске приредбе

Информисање грађана и навијача о мерама које ће бити предузимане и позивање на позитивно понашање на спортским приредбама

Медијске куће, Министарство унутрашњих послова, Министарство правде и државне управе, судови и спортски савези

Активност не захтева додатно буџетирање

константно

6.2. Унапређена свест друштвених субјеката о важности објективног и одговорног извештавања о спортским догађајима

Именовање лица задуженог за комуникацију и однос са медијима

Потписан споразум

Медијске куће и Национални савет за спречавање насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама

Активност не захтева додатно буџетирање

1 месец

Укључивање познатих спортиста у кампање промовисања позитивних вредности

Број сусрета, број присутних учесника и спортиста

Министарство омладине и спорта, спортски савези, Олимпијски комитет и клубови

Активност не захтева додатно буџетирање

константно