Zakon

 

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14),

Влада доноси

СТРАТЕГИЈУ

о спречавању злоупотребе дрога за период 2014–2021. године

1. УВОД

Стратегија о спречавању злоупотребе дрога за период од 2014–2021. године (у даљем тексту: Стратегија) је кључни документ у решавању проблема злоупотребе дрога. Она је у складу са тренутном националном ситуацијом везаном за дроге и у складу са научним сазнањима о проблематици дрога као и у складу са актуелним политикама које Европска унија води на овом плану. Ова стратегија дефинише списак циљева које покушава да постигне у спровођењу мера које треба предузети у наредном периоду.

Стратегија се заснива на принципима поштовањa људског достојанства, слободе, демократије, једнакости, солидарности, владавине права и људских права. Стратегија има за циљ да обезбеди и унапреди јавно здравље, да обезбеди општу добробит како за појединца, тако и за друштво, да осигура и унапреди висок ниво безбедности становништва, као и да понуди балансиран, интегративан приступ проблему дрога, заснован на доказима.

Република Србија је потписница Јединствене конвенције УН о опојним дрогама из 1961. године, која је измењена и допуњена Протоколом из 1972. године, затим Конвенције о психотропним супстанцама из 1971. године и Конвенције против недозвољене трговине опојним дрогама и психотропним супстанцама из 1988. године, које представљају основу за интервенције УН у области дрога, те самим тим, сарадња са агенцијама и телима УН који постоје у области политике дрога, представља јединствени део националне политике за борбу против дрога.

Стратегија је израђена по узору на Стратегију ЕУ за дроге за период 2013–2020. године и њен Акциони план за период 2013–2016. године.

Стратегија узима у обзир резултате средњорочне процене Стратегије за борбу против дрога у Републици Србији за период од 2009. до 2013. године извршене у јулу 2012. године од стране Канцеларије Уједињених нација за питања дроге и криминала (UNODC). Такође, укључује препоруке процене Стратегије спроведене од стране експерата Европске уније у оквиру Twinning пројекта (немачко-чешки конзорцијум): „Имплементација Стратегије за борбу против дрога – компоненте смањења понуде и потражње”, у сарадњи са партнерима у земљи.

2. АКТУЕЛНО СТАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Према резултатима Националног истраживања о стиловима живота становништва Републике Србије 2014. године – коришћење психоактивних супстанци и игaрa на срећу, употреба илегалних дрога, бар једном у току живота, забележена је код 8,0% од укупне популације, старости од 18 до 64 године (10,8% мушкараца и 5,2% жена), са већом заступљеношћу (12,8%) код млађе одрасле популације од 18 до 34 године старости. Најчешће коришћена илегална дрога међу одраслом популацијом је канабис (марихуана и хашиш), чија је употреба, бар једном у току живота, забележена код 7,7% испитаника узраста од 18 до 64 године (10,4% мушкараца и 4,9% жена). Употреба других илегалних дрога је врло ретка, 1,6% испитаника (2,5% популације узраста 18–34) користило је друге илегалне дроге. Лекове из групе седатива и хипнотика у претходних годину дана користило је 22,4% испитаника (13,9% мушкараца и 30,9% жена).1

Према истраживању ЕСПАД-а, спроведеном 2011. године међу ученицима старости 16 година, укупно 8,0% ученика је барем једном у животу пробало неку од илегалних дрога, а 7,0% је барем једном у животу пробало марихуану. У поређењу са ЕСПАД истраживањем из 2008. године, није било значајних промена у учесталости употребе дрога. Резултати оба ЕСПАД истраживања, показују већу учесталост употребе дрога међу младићима у поређењу са девојкама за све дроге, осим за седативе без препоруке лекара. Млади који користе илегалне дроге најчешће пробају више врста. Скоро половина ученика који су користили марихуану, користили су и неку другу легалну или илегалну супстанцу, најчешће седативе без препоруке лекара и алкохол. У поређењу са ученицима из више од 30 европских земаља које су учествовале у истраживању 2011. године, шеснаестогодишњаци су у мањем проценту користили марихуану и друге илегалне дроге, док су седативе без лекарског рецепта користили у већем проценту у односу на просечну вредност из свих земаља.2

Национална канцеларија за ХИВ/АИДС при Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је 2008. и 2011. године координисала истраживање везано за процену броја инјектирајућих корисника дрога (ИКД), применом методе множиоца. Према резултатима спроведене процене за 2009. годину било је 30.383 ИКД који су старости између 15 и 59 година, уз могући опсег од 12.682 до 48.083 ИКД. Процењени број корисника који дрогу инјектирају, на основу ових података, износи 0,7% становника старости између 15 и 59 година2.

На основу анализе података о смртним случајевима у вези са употребом дроге, уочава се пад броја умрлих у претходних пет година, а већина ових случајева је у вези са опијатима.

Подаци о заразним болестима повезаним са употребом дрога у Републици Србији потичу из националних регистара за ХИВ и СИДУ и из био-бихевиоралних истраживања (спроведених 2008. и 2010. године и 2012. године међу инјектирајућим корисницима дрога). Од 1991. године, проценат ИКД међу новодијагностикованим и пријављеним случајевима ХИВ инфекције, јасно опада из године у годину. На основу резултата истраживања, уочава се висока преваленција вирусне хепатитис Ц инфекције међу инјектирајућим корисницама дрога (више од 70% у Београду 2008. и 2010. године), док је преваленција ХИВ инфекције међу ИКД испод 5%. Програми размене игала и шприцева доступни су само у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, и у великој мери зависе од екстерног финансирања (Глобални фонд за борбу против АИДС, туберкулозе и маларије). Број новодосегнутих ИКД, био је у порасту у периоду 2009–2012. године, али је обухват ИКД овим програмима недовољан.

У области превенције злоупотребе дрога учествују Министарство здравља, Министарство унутрашњих послова, Министарство омладине и спорта, Министарство просвете, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” (са мрежом од 23 института), Црвени крст Србије, установе за лечење болести зависности, јединице локалне самоуправе, међународне организације, удружења, итд. Међутим, активности спроведене у школском окружењу, унутар породице и заједнице, најчешће су у домену универзалне превенције. Селективне и индиковане превентивне интервенције, усредсређене на специфичне ризичне групе и појединце, ретко се спроводе.

Лечење од дроге је доступно кроз дијагностичке и терапеутске консултације и саветовање; болничко као и ванболничко лечење; превенцију релапса (погоршања болести) са фармакотерапијом или без лекова; програме опиоидне-супституционе терапије; програме индивидуалне, групне или породичне психотерапије и психосоцијалне подршке и интеграције. Лечење зависности од дроге обезбеђује се на сва три нивоа здравствене заштите. Референтне здравствене установе за лечење болести зависности налазе се у четири највећа града у Републици Србији (Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац). У установама секундарне и терцијарне здравствене заштите, број лица која су болнички лечена услед обољења у оквиру дијагностичке групе Ф11 – Ф19 опада и у 2012. години износио је 1.667. Међу лицима леченим од зависности од дрога највећи је број опијатских зависника.3

Лечење супституционом терапијом доступно је у здравственим установама од примарног до терцијарног нивоа заштите. На основу података Националне канцеларије за ХИВ/АИДС број корисника супституционе терапије 2012. године износио је 2.200 (2.045 на терапији метадоном и 155 на бупренорфину).

У оквиру система здравствене заштите у затворима, зависницима од дроге доступно је добровољно и поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ и хепатитис Ц, индивидуална и групна саветовања о ризичном понашању, као и супституциона терапија метадоном. На дан 31. децембра 2012. године 112 лица је било на суптитуционој терапији метадоном у затворима. Број зависника од дрога у затворима био је близу 5.000 у 2011. и 2012. години.

Ситуација на илегалном тржишту дрога у Србији и у окружењу знатно се изменила у последњих неколико година. Један од разлога је приступање суседних земаља – Републике Бугарске и Румуније Европској унији, као и једнострано проглашена независност Аутономне покрајине Косово и Метохија. Ова догађања су знатно изменила правце за кријумчарење хероина које су организоване криминалне групе користиле. Правац кријумчарења хероина који се транспортује у западноевропске земље усмерен је ка тзв. Шенгенским границама и на правац Република Бугарска – Румунија – Мађарска како би се избегле појачане контроле путника и робе на границама у Републици Србији.

Организоване криминалне групе српског порекла, у последње време су све присутније на интерконтиненталном тржишту кокаина који се кријумчари из Јужне Америке у Европу. Што се Републике Србије тиче, кокаин улази на нашу територију у транзиту према Европи, а мање количине су намењене за продају на локалном тржишту.

Марихуана је опојна дрога која се и даље најчешће може наћи на илегалном тржишту, а од недавно је све чешће присутан измењени тип марихуане, тзв. „сканк” или „супер марихуана”. Актуелни трендови указују да је све више случајева гајења измењене марихуане у затвореном. Током 2010. и почетком 2011. године на више локација откривене су лабораторије у којима се производио „сканк”, а током 2010. године откривене су две лабораторије за производњу синтетичких дрога. Обе лабораторије биле су инсталиране у примитивним тзв. кухињским условима, са малим производним капацитетом за локално тржиште.

Током 2012. године евидентирано је 4.775 кривичних дела у вези са дрогом и покренуте су 3.992 кривичне пријаве. Године 2013. забележена су 5.642 кривична дела у вези са дрогом и покренуто је 4.928 кривичних пријава.

У периоду 2011–2013. година, количина укупно заплењене дроге била је у сталном порасту док је 2013. године укупно заплењено 3,4 тоне дроге4.

––––––––––––––

1 Национално истраживање о стиловима живота становништва Србије 2014. године – коришћење психоактивних супстанци и игре на срећу, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”

2 Comiskey, C., Dempsey, O. and Snel, A. (2011), Преваленција популација под повећаним ризиком од ХИВ инфекције у Републици Србији. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”

3 Подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Центар за информатику и биостатистику

4 Подаци Министарства унутрашњих послова

 

3. ПРОЦЕНА СТРАТЕГИЈЕ И АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ПЕРИОД 2009–2013. ГОДИНЕ

Средњорочна процена претходне националне Стратегије за борбу против дрога

Канцеларија Уједињених нација за питања дроге и криминала UNODC5 је 2012. године подржала спровођење средњорочне процене националне Стратегије за борбу против дрога 2009–2013. Евалуација је била усмерена на процену пет критеријума: релевантности, ефикасности, делотворности, утицају и одрживости, а извршена је применом квалитативних и квантитавних метода и инструмената који су укључили преглед докумената, посете релевантним институцијама одговорним за спровођење Стратегије, интервјуа са релевантним актерима и интернет анкети.

На основу прикупљених информација, закључено је да је остварен битан напредак ка остварењу циљева утврђених Стратегијом, као и да је примењени свеобухватни приступ проблему коришћења дрога подстакао развој капацитета, унапређење пружања услуга и јачање законодавних и институционалних оквира у области психоактивних супстанци. Међутим, анализа је показала и да је за потпуно остварење циљева Стратегије потребно спроводити усмереније и боље координисане активности, па су се и препоруке које су формулисане односиле пре свега на успостављање нових механизама координације, унапређење сарадње са јединицама локалне самоуправе и удружењима и унапређење законског оквира као основе за национални одговор на проблем коришћења психоактивних супстанци.

––––––––––––––

5 UNODC – Канцеларија Уједињених нација за питања дроге и криминала (United Nations Office on Drugs and Crime)

Финална процена Стратегије за борбу против дрога у Републици Србији за период од 2009. до 2013. године

Финална процена Стратегије за борбу против дрога у Републици Србији за период од 2009. до 2013. године спроведена је са циљем да покаже релевантност и делотворност мера примењених у претходном периоду и да обезбеди поуздану основу и стратешке смерице за израду нове Стратегије и Акционог плана за дроге у наредном периоду.

Процена je урађена уз подршку експерата ЕУ у овкиру Твининг пројекта SR 10 IB JH 02 „Имплементација Стратегије за борбу против дрога (компоненте смањења понуде и потражње)”.

Финална процена се састојала од два дела:

1. Анализе предности, слабости, могућности и претњи (SWOT6 анализе) која је у мају 2013. године уз учешће већег броја домаћих експерата спроведена за три области Стратегије: смањење потражње (превенција, лечење, реинтеграција и смањење штете), смањење понуде и координација и праћење;

2. Процене Акционог плана за спровођење Стратегије за борбу против дрога у Републици Србији за период од 2009. до 2013. године, која је спроведена у периоду октобар–новембар 2013. године, помоћу специјално дизајнираног упитника који је садржао уопштена питања о имплементацији Акционог плана, као и питања у вези степена и процеса имплементације сваке појединачне активности, а на који су одговарали представници свих институција које су надлежне за спровођење Акционог плана.

Резултати SWOT анализе и резултати Процене Акционог плана за спровођење Стратегије за борбу против дрога у Републици Србији за период од 2009. до 2013. године су показали да су у спровођењу активности из Акционог плана идентификовани:

1) као најважнија достигнућа:

(1) постојање основног правног оквира и утврђивање стручних смерница за лечење зависности од дрога;

(2) стручност и мотивација запослених који раде у областима смањења потражње, смањења понуде и координације у области дрога;

(3) међународна сарадња, укључујући сарадњу са EMCDDA7;

(4) оснивање мултиресорне Комисије за психоактивне контролисане супстанце као координационаог тела Владе у 2011. години;

(5) повећање доступности супституционе терапије и увођење нових модела лечења;

(6) повећана доступност и развој програма за смањење штете;

(7) реализација истраживања;

(8) припрема и имплементација програма превенције.

2) као најважније слабости:

(1) недостатак координационог тела за свакодневну координацију у домену политике у области дрога а последично и недостатак усклађености и синергије између активности и дуплирање послова и ресурса;

(2) непотпун систем прикупљања података и анализе стања у области дрога;

(3) недостатак система извештавања и националног центра за праћење дрога и зависности од дрога;

(4) непотпун правни оквир (нарочито недостатак подзаконских аката) и недостатак смерница за спровођење неких активности предвиђених у Акционом плану за спровођење Стратегије за борбу против дрога у Републици Србији за период од 2009. до 2013. године;

(5) недовољно развијене активности на раном откривању и интервенцијама, рехабилитацији, социјалној реинтеграцији и смањењу штете;

(6) недовољан обухват лечењем супституционом терапијом;

(7) економска криза и буџетска ограничења и недостатак одрживих специфичних финансијских механизама за финансирање појединих програма;

(8) недостатак континуиране обуке за запослене који раде у области смањења понуде дрога.

Резултати финалне процене показали су да у следећем периоду посебну пажњу и додатне напоре треба усмерити на:

1) усклађивање правног оквира у складу са прописима ЕУ;

2) успостављање координационог тела и координационих механизама чиме би се унапредила координација активности, омогућила њихова синергија и спречило дуплирање активности;

3) унапређење координације са удружењима;

4) унапређење активности на раном откривању и интервенцијама, рехабилитацији, социјалној реинтеграцији и у смањењу штете;

5) проширење мреже установа за лечење;

6) унапређење програма обука и едукација запослених у свим институцијама надлежним за спровођење Акционог плана;

7) унапређење система извештавања и успостављање националног центра за праћење дрога и зависности од дрога.

––––––––––––––

6 SWOT/ Analysis of Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats Анализa предности, слабости, могућности и претњи,

7 EMCDDA – Европски центар за праћење дрога и зависности од дрога

 

4. ОПШТИ И СПЕЦИФИЧНИ ЦИЉЕВИ

Општи циљеви

У циљу заштите појединца и друштва од здравственог, социјалног и економског ризика од штете коју употреба дрога може да изазове, као и заштите појединца, друштва и имовине од последица криминала у вези са дрогом и употребом дрога општи циљеви ове стратегије за дроге су структуирани у оквиру два главна стуба – смањење потражње за дрогама и смањење понуде дрога.

Интервенције у области смањења потражње за дрогама су оријентисане ка следећим циљевима:

1) обезбеђивање да се питањем дрога држава бави и на локалном и на националном нивоу равноправно са другим социјалним, здравственим, безбедоносним и економским питањима у земљи и, на тој основи, да се усвоје неопходне системске мере;

2) подизање свести заједнице о проблему злоупотребе дрога и о потреби за њеним спречавањем, као и о потреби афирмације здравих стилова живота;

3) обезбеђивање координације различитих активности на локалном нивоу и усклађивање координације активности на локалном нивоу са онима на националном нивоу;

4) обезбеђивање различитих и високо квалитетних капацитета и програма оријентисаних ка лечењу зависности, увођењем различитих приступа у лечењу болести зависности;

5) подстицање развоја програма који ће допринети одржавању или смањењу броја особа заражених ХИВ-ом, вирусним хепатитисом, полно преносивим болестима и туберкулозом и фаталним последицама предозирања дрогом;

6) обезбеђивање услова који омогућавају продужење институционалних програма лечења у корективним и казненим институцијама;

7) подстицање развоја програма социјалне заштите за зависникe од дрога, јавне установе за рехабилитацију и ресоцијализацију корисника ПАС, терапијских заједница и комуна, организација цивилног друштва, укључујући и програме за смањење штете, што ће спречити социјалну искљученост зависника и дискриминацију. Ово се подједнако односи на програме и активности у оквиру социјалног старања у затворима и корективним институцијама;

8) подизање свести и унапређење вештина свих укључених субјеката који се баве превенцијом злоупотребе дрога, лечењем и рехабилитацијом зависника од дрога, као и мерама и програмима оријентисаним ка смањењу штете;

9) подстицање развоја и примене превентивних активности у овој области и различитих програма оријентисаних ка смањењу потражње за дрогама, а посебно активности у погледу појаве и ширења нових психоактивних супстанци и политоксикоманије.

Интервенције у области смањења понуде дроге оријентисане су ка следећим циљевима:

1) јачање активности усмерених против организованог криминала, незаконите трговине дрогом, прања новца и других облика криминала повезаног са дрогом;

2) унапређење сарадње између полиције, царине и правног система унутар земље, у региону и међународне сарадње;

3) унапређење прикупљања информација и аналитички рад у откривању криминалних активности;

4) унапређење нивоа знања међу правосудним органима;

5) примена свих расположивих и креирање нових мера за откривање протока дроге дуж „балканске руте”;

6) потпуно успостављање система раног препознавања и система упозоравања за нове синтетичке дроге;

7) јачање контроле прекурсора и сарадње у овој области између царине, полиције, произвођача и дистрибутера прекурсора у циљу праћења промета и употребе прекурсора;

8) интензивирање и одржавање сарадње са другим земљама у региону, у Европи и на глобалном нивоу, као и сарадње са међународним организацијама.

Специфични циљеви

Поред наведених општих циљева, Стратегија је усмерена ка остваривању следећих специфичних циљева:

1) обезбеђивање постепене функционалности Националне контакт тачке као средишњег дела система за прикупљање, обједињавање и издавање података и информација из области праћења дрога, као и извештавање ЕМЦДДА;

2) обезбеђивање политичке и финансијске подршке за реализацију активности дефинисаних у Акционом плану 2014–2017, као и активности које ће бити дефинисане као приоритетне у даљим акционим плановима на локалном и националном нивоу;

3) подстицање сарадње између различитих актера, развијање партнерских односа са цивилним друштвом у свим сферама по питању дрога, укључујући и јачање улоге удружења организација;

4) подстицање обуке за све професионалце који раде у овој области и охрабривање свих активности оријентисаних ка стварању услова за развој разних програма обуке на националном нивоу;

5) обезбеђивање процене и стабилног финансирања потврђених програма, укључујући средњорочну процену Стратегије.

Стратегијом је дефинисано пет подручја деловања политике о дрогама:

1) Смањење потражње за дрогама;

2) Смањење понуде дрога;

3) Координација;

4) Међународна сарадња;

5) Истраживање, праћење и процена.

5. СМАЊЕЊЕ ПОТРАЖЊЕ ЗА ДРОГАМА

Смањење потражње за дрогама састоји се од низа подједнако важних мера, укључујући и превенцију (универзалну, селективну и индиковану), рано откривање и интервенције, смањење ризика и штете, лечење, рехабилитацију и социјалну реинтеграцију и опоравак. Посебно је важно обратити пажњу на промоцију и афирмацију здравих навика и бриге за младе, као и превенцију ХИВ инфекција и других заразних болести.

Зависности од дрога је болест која се може превенирати, контролисати и лечити.

Благовремено откривање, рана детекција, превентивне мере, бољи третман зависности, интеграција лечења болести зависности у програме јавног здравља и програме социјалних услуга, могу довести до побољшања ситуације. То подразумева решавање проблема на његовом извору – на нивоу корисника дроге. Лечење болести зависности је улагање у здравље становништва. Како зависност од дрога није само здравствени проблем, већ и психосоцијални, само свеобухватне, организоване, планиране, интегрисане и континуиране мере могу дати резултате.
Програми смањења штете имају за циљ да минимизирају здравствене и социјалне ризике и штетне последице настале злоупотребом дрога. Спровођење програма смањења потражње за дрогама мора да буде организовано на локалном нивоу, због чега је важно укључити локалне власти и успоставити добру комуникацију и сарадњу међу стручњацима за болести зависности и доносиоцима одлука.

У смањењу потражње дрога Стратегија је поставила следеће приоритете:

1) побољшање доступности и ефикасности мера за смањење потражње дрога, промовисање размене најбоље праксе и развијање и примену стандарда квалитета у превенцији (универзална, селективна и индикована), раном откривању и интервенцијама, ризику и смањењу штете, лечењу, рехабилитацији, ресоцијализацији и опоравку;

2) побољшање доступности и ефикасности програма превенције у подизању свести о ризику употребе нелегалних дрога и других психоактивних супстанци. У том циљу, у мере превенције треба укључити рано откривање и интервенције, промоцију здравих стилова живота и циљану превенцију (селективну и индиковану);

3) развијање ефикасних мера за смањење потражње које могу да одговоре на изазове као што су: политоксикоманија, злоупотреба прописаних лекова и нових психоактивних супстанци;

4) развијање мера усмерених на смањење морталитета у вези са дрогом и инфективних крвно преносивих болести (ХИВ и вирусног хепатитиса Ц), као и сексуално преносивих болести и туберкулозе;

5) побољшање расположивости, доступности и покривености ефикасним и различитим врстама лечења како опијатских тако и неопијатских зависника;

6) побољшање доступности и ефикасности мера за смањење потражње дрога у затворима у циљу постизања квалитета лечења затвореника еквивалентом лечењу у цивилној заједници, а у складу са правом на здравствену заштиту и људско достојанство садржаних у Европској конвенцији о људским правима и Повеље о основним правима ЕУ;

7) развијање интегрисаних модела рехабилитације и социјалне подршке у циљу побољшања социјалне реинтеграције и опоравка након лечења;

8) развијање ефикасних мера смањења потражње дрога чији је циљ да се смањи или одложи почетак употребе дрога са посебном пажњом усмереном ка рањивим маргинализованим групама.

6. СМАЊЕЊЕ ПОНУДЕ ДРОГА

Смањење понуде дрога подразумева ефикасне и одговарајуће мере у циљу смањења производње, трговине и дистрибуције дрога и спречавање незаконите трговине и коришћења прекурсора, односно супстанци које могу да се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци, спречавање организованог криминала и „прања новца” стеченог у трговини дрогама.

Да би се успешно спровеле мере смањења понуде дрога и ефикасно сузбило кријумчарење опојних дрога и прекурсора од организованих криминалних група, потребно је успоставити међусобну координацију и сарадњу свих меродавних државних органа, а нарочито Министарства здравља, Министарства унутрашњих послова, Министарства финансија и Министарства правде и државне управе.

Такође, неопходно је повећати сигурност у друмском саобраћају кроз смањење броја удеса које изазивају возачи под утицајем опојних дрога.

Неопходно је побољшати услове за складиштење трајно одузетих количина опојних дрога и у потпуности покренути систем за уништавање одузете дроге.

Сходно напред наведеном, неопходно је јасно прописати поступак уништавања одузетих опојних дрога и одредити органе државне управе (или орган државне управе) који су (који је надлежан) надлежни за уништавање одузетих опојних дрога.

Ефикасан надзор над производњом и прометом супстанци које се могу употребити за илегалну производњу опојних дрога и психотропних супстанци, важан је елеменат у спречавању незаконите производње опојних дрога и психотропних супстанци и води ка смањењу њихове понуде. Пошто се те супстанце налазе у редовном промету и користе се у хемијској, фармацеутској, козметичкој и сличним индустријама, потребно је спроводити контролу производње и промета, укључујући увоз и извоз, у складу са законским нормама, како би се спречила њихова незаконита употреба. Да би се то постигло, потребно је успоставити контролу над производним субјектима (сировине, технологије), научним и истраживачким институцијама (сировине, лабораторијска опрема), увозом, извозом и прометом прекурсора и опреме која се користи приликом њихове употребе. Посебну пажњу треба посветити откривању нових недозвољених дрога на тржишту, као и нових прекурсора, проширујући постојећу листу опојних дрога и прекурсора.

Казнена политика у области сузбијања илегалног поседовања, превоза, производње и омогућавања употребе опојних дрога чини саставни део националне политике у области дрога у делу о сузбијању и смањењу употребе опојних дрога.

Развој казнене политике и законодавства у области опојних дрога и прекурсора треба извршити у складу са прихваћеним међународним стандардима и конвенцијама Уједињених нација.

Специфични циљеви у области смањења понуде дрога су следећи:

1) смањивање нивоа криминала у области дрога, нарочито организовани криминал;

2) унапређење комуникације и сарадње између органа или тела која спроводе законе;

3) успостављање посебних механизама сарадње између Дирекције полиције и Управе царина;

4) унапређење система контроле легалног руковања дрогама и прекурсорима;

5) унапређење законодавног оквира и праксе складиштења и уништавања дрога и прекурсора;

6) повећање капацитета и побољшање оспособљености људских ресурса који раде у области контроле прекурсора и смањења понуде дрога;

7) успостављање рада лабораторије за категоризацију опојних дрога;

8) снабдевање адекватном опремом органа и институција који спроводе законе;

9) унапређење сарадње са релевантним међународним организацијама и агенцијама.

7. КООРДИНАЦИЈА

Координација свих релевантних служби, институција и организација на националном и локалном нивоу, предуслов је за ефикасно и ефективно деловање друштва у политици у области дрога. Мора се постићи хармонизација активности у раду, хоризонтално и вертикално.

Имплементација Стратегије изискује стабилан, мултидисциплинарни и интегрисани приступ. То укључује координацију са другим агенцијама државне управе у оквиру политике у области дрога.

Специфични циљеви у области координације су следећи:

1) оснивање Канцеларије за дроге и дефинисање механизама координације;

2) успостављање и унапређење координационе механизме са локалним самоуправама;

3) повећање нивоа сарадње са удружењима;

4) подржавање имплементације посебним финансијским механизмима Акционог плана.

8. МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

Глобална природа проблема везаних за дроге захтева регионални, билатерални и мултилатерални приступ због чега је у том циљу потребно оснаживати како билатералну сарадњу, тако и сарадњу с међународним организацијама и другим организацијама као што су UNODC (United Nations Office on Drugs and Crime), Комисија за опојне дроге (Commission on Narcotic Drugs – CND), Међународни одбор за контролу наркотика (International Narcotics Control Board – INCB), Светска здравствена организација (World Health Organization – WHO), Светска царинска организација, Помпидоу група Савета Европе, ИНТЕРПОЛ, агенције Европске уније (Europol, Еurojust, EMCDDA). Република Србија настоји да укључивањем у међународне активности на подручју сузбијања дрога и последица употребе дрога активно учествује у решавању проблематике повезане с употребом и злоупотребом дрога, у креирању политике и стручних приступа на том подручју као и да унапреди национални систем примерима добре праксе других држава. Међународном сарадњом се постиже ефикаснија борба против криминалних организација, корупције и прања новца као и контрола промета дрога и прекурсора.

Политичку и развојну међународну сарадњу на подручју сузбијања злоупотребе дрога треба успоставити на ефикасном спровођењу и унапређивању уравнотеженог приступа проблемима дрога и прекурсора и то посебно кроз механизме регионалне сарадње који укључују све земље кроз које пролазе поједини кријумчарски правци (Балканска рута), проналажење могућих кључних партнера, као и сарадње с међународним организацијама и институцијама и земљама чланицама Европске уније.

Међународна сарадња омогућава мултилатерални облик усклађене и целовите понуде различитих мера, док ће у склопу приступања Европској унији путем претприступних програма и фондова Европске уније бити успостављена директна сарадња с чланицама ЕУ.

Општи циљеви у подручју међународне сарадње су:

1) континуирано усклађивање законодавства Републике Србије с правним тековинама Европске уније;

2) преузимање и спровођење свих обавеза према Европском центру за праћење дрога и зависности од дрога (EMCDDA);

3) редовно и активно учествовање у раду међународних тела и агенција Европске уније задужених за проблематику дрога;

4) јачање регионалне сарадње, односно билатералне сарадње са земљама од посебног интереса за Србију, посебно на подручју сузбијања кријумчарења дрога и прекурсора кроз јачање сарадње са релевантним међународним организацијама;

5) подстицање интензивнијег укључивања српских стручњака у међународне скупове и пројекте, с циљем унапређења националног система, али и промовисање српског искуства и добре праксе на међународном плану.

Специфични циљеви у подручју међународне сарадње су:

1) редовно и благовремено испуњавање обавеза према међународној заједници и Европској унији (ЕУ и УН);

2) обезбеђивање учешћа у међународним системима и пројектима, који се спроводе у области смањења потражње дрога и њеног праћења;

3) обезбеђивање предности учешћа у међународним системима и пројектима, који се спроводе у области смањења понуде дрога и њеног праћења;

4) развијање регионалне сарадње на нивоу локалне самоуправе у циљу размене добре праксе и сарадње у области борбе против дрога.

9. ИСТРАЖИВАЊЕ, ПРАЋЕЊЕ И ПРОЦЕНА

Процене преваленције употребе психоактивних супстанци код младих извршене су на основу последњег ЕСПАД истраживања спроведеног 2011. године.

Да би се могао разумети проблем злоупотребе дрога потребно је спровести редовна и ванредна истраживања. Истраживачке активности треба развијати и финансирати из различитих извора, посебно уз подршку програма Европске уније земљама кандидатима. Нарочито је важно учешће у међународним истраживачким пројектима, стандардизованим истраживачким пројектима на општој популацији путем интервјуа и истраживањима ризичних група, применом брзе методе процене и квалитативних метода.

Истраживања у области болести зависности потребно је спроводити у различитим областима (образовање, здравство, општа популација, итд.), како би се обезбедило боље разумевање о величини и природи проблема повезаних са дрогом. Битно је да се резултати истраживања примењују у циљу унапређења мера за смањење понуде и потражње дрога.

Релевантне институције и државни органи морају да изграде капацитете за стандардизовано прикупљање података и информација у складу са врстом и природом података који се прикупљају у систему здравствене заштите, полицији, царини, правосуђу, систему социјалне заштите, затворском систему, научним институцијама, образовном систему, а резултати њихове анализе треба да се користе за развој законодавства и стратешких или акционих планова.

У циљу повећања капацитета надлежних институција за систем прикупљања података о дрогама и зависности од дрога, успоставиће се и одржавати континуирана сарадња са Европским центром за праћење дрога и зависности од дрога, као одговорној европској агенцији за прикупљање података у овој области. У том циљу, неопходно је успоставити систем за прикупљање информација и података који се односе на злоупотребу дрога као свеобухватан алат за праћење ситуације везане за дроге у земљи.

Национални центар за праћење дрога има за циљ прикупљање, анализу, синтезу и тумачење података. У погледу метода и концепта требало би применити стандарде прикупљања података, посебно пет кључних епидемиолошких показатеља за дроге развијених од стране Европског центра за праћење дрога и зависности од дрога (ЕМЦДДА).

Пет кључних индикатора ЕМЦДДА-а су: 1) преваленција и обрасци употребе дрога у општој популацији, 2) преваленција и обрасци проблематичних коришћења дроге, 3) инфективне болести у вези са употребом дрога (преваленција и стопе инциденције ХИВ, хепатитиса Б и Ц код интравенских корисника дрога), 4) стопе смртних случајева због злоупотребе дрога (специјални статистички регистри смртности опште популације, као и кохортне студије морталитета међу корисницима дрога), 5) захтеви за лечењем (статистике из установа за лечење).

Поред наведених епидемиолошких, неопходни показатељи за које је потребно континуирано прикупљати податке у складу са дефинисаним европским стандардима за процену стања, трендова и обима појаве злоупотребе дрога односе се на: криминалитет у вези са злоупотребом дрога; доступност дрога; доступност третмана у затворским условима; социјалну искљученост везану за злоупотребу дрога; разна истраживања; мере за решавање проблематике у области дрога; државну политику у области дрога; национално законодавство; финансијска средства која се издвајају; појаву нових синтетичких психоактивних супстанци кроз систем раног упозорења.

Циљ и функција система за информације и податке о дрогама у складу са европским стандардима је да обезбеди квалитетне и објективне информације за креирање политике везане за дроге и активности у складу са доказима, које се сливају и обједињују у средишњој тачки и бази података у Националном центру за праћење дрога. Информације се достављају релевантним националним и међународним органима и институцијама, како би били упоредиви и на међународном нивоу, а служе и за планирање мера и интервенција у држави у циљу унапређења и решавања проблематике која се односи на сузбијању злоупотребе дрога.

10. ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА

За реализацију циљева ове стратегије, а у складу са Акционим планом, обезбеђују се финансијска средства из буџета Републике Србије, аутономне покрајине, градова и општина, у складу са њиховим обавезама и надлежностима.

11. АКЦИОНИ ПЛАН

Први акциони план за спровођење ове стратегије одштампан је уз ову стратегију и чини њен саставни део.

Други акциони план за спровођење ове стратегије донеће се у првом кварталу 2018. године.

Акционим планом детаљније се описују поједини циљеви и начини остваривања постављених циљева, конкретни задаци појединих извршилаца за одабрано буџетско раздобље на основу смерница Стратегије, као и прецизније дефинишу појединачни циљеви, надлежност и начин њиховог остваривања, рокови извршења и процена потребних средстава за одређено буџетско раздобље.

12. ЗАВРШНИ ДЕО

Ову стратегију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

05 број 515-16742/2014

У Београду, 27. децембра 2014. године

Влада

Председник,

Александар Вучић, с.р.

 

АКЦИОНИ ПЛАН
ЗА СПРОВОЂЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ О СПРЕЧАВАЊУ
ЗЛОУПОТРЕБЕ ДРОГА ЗА ПЕРИОД 2014–2017. ГОДИНЕ

УВОД

Акциони план за спровођење Стратегије о спречавању злоупотребе дрога за период 2014–2017. године (у даљем тексту: Акциони план) је есенцијални инструмент за спровођење Стратегије о спречавању злоупотребе дрога за период од 2014–2021. године.

Стратегијом се обезбеђује основни оквир за спровођење политике у области дрога, дефинишу се главне области деловања у оквиру којих ће се спроводити одређене интервенције и постављају се појединачни циљеви за сваки установљени делокруг рада у оквиру политике борбе против дрога.

Акционим планом даје се детаљан концепт појединачних активности које ће се предузимати у одређеном временском периоду. За свако поље деловања у оквиру политике борбе против дрога и циљеве који су предвиђени Стратегијом, Акциони план дефинише конкретне активности које ће се предузимати како би се остварили дати циљеви.

Акциони план је од великог значаја као:

– инструмент за имплементацију Стратегије – предвиђа активности које би требало да се спроведу, као и резултате који се том приликом морају остварити, прецизира одговорности релевантних учесника при спровођењу ових активности, поставља временски оквир за завршетак рада на датим задацима;

– контролни инструмент за имплементацију Стратегије – дефинише индикаторе за сваку активност, као и изворе информација који се користе за саме индикаторе, координациони инструмент којим се кроз дефинисање циљева и активности које би требало постићи, координирају сви релевантни учесници у области борбе против дрога.

Спровођење Стратегије за борбу против дрога заснива се на два Акциона плана, која се усвајају за четворогодишње периоде: први Акциони план за период од 2014–2017. године и други Акциони план за период од 2018–2021. године.

Акциони план обухвата пет области деловања које су дефинисане Стратегијом: смањење потражње, смањење понуде, координацију, међународну сарадњу и истраживање, праћење и процену. Структура дефинисаних активности у оквиру појединачног поља деловања обухвата неколико компонената:

Компонента

Опис/карактеристике

Активност

Дефиниција активности коју би требало спровести

Временски оквир

Датум/рок до ког би активност требало спровести или датум/рок када би требало да се започне са активношћу и да се она спроводи од тог периода

Надлежни орган

Главни орган који је надлежан за спровођење активности. Како би се прецизирале одговорности, само би једна институција требало да буде идентификована као носилац активности/надлежни орган. Само у посебним случајевима може се навести више надлежних органа

Партнер(и) за сарадњу

Остале институције које учествују у реализацији активности и чија је сарадња од виталног значаја

Индикатор(и)

Индикатори омогућавају да се прати рад на спровођењу активности, као и то да ли је активност постигнута

Извор за индикаторе/ механизми процене

Дефинише надлежна тела која би требало да пруже податке за индикатор(е) и друге изворе као што су нпр. извештаји, у којима се могу наћи подаци неопходни за индикаторе

Извор финансирања

Дефинише ко обезбеђује финансијска средства за спровођење Акционог плана

1. ПРЕВЕНЦИЈА

Специфични циљеви у области превенције су следећи:

1) повећање свести и нивоа знања становништва о ризицима и последицама коришћења психоактивних контролисаних супстанци;

2) повећање квалитета програма универзалне превенције и побољшање система спровођења и координације активности превенције међу децом и омладином;

3) повећање доступности и квалитета програма селективне и индиковане превенције;

4) повећање доступности и квалитета програма превенције на радном месту;

5) оснаживање улоге и капацитета јединица локалне самоуправе и цивилног друштва за превенцију злоупотребе ПАС.

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

за сарадњу

Индикатори

Извор за индикаторе/механизме процене

Извор

финансирања

1. Израда модела сарадње у области превенције (повезивање свих актера укључених у превенцију – локална самоуправа, здравље, просвета, омладина и спорт, рад и социјална политика, законодавни аспект

Континуирано од 2015.

Канцeлерија за дроге

МЗ, МПНТР,

СП, МДУЛС,

МОС, МУП,

ИЗЈЗС, КСЦД

Усвојен модел сарадње

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике Србије

2. Израда и спровођење националног програма превенције злоупотребе дрога у основним и средњим школама

Континуирано од 2016.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Министарство здравља, Министарство омладине и спорта,

ИЗЈЗС

Број школа са стандардизованим и процењеним програмом превенције

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике Србије

3. Спровођење програма за
превенцију зависности од дрога међу
студентском популацијом у постојећим саветовалиштима и службама за здравствену заштиту студената

Континуирано од 2016.

Министарство здравља

Министарство здравља, Министарство омладине и спорта,

ИЗЈЗС

Број студената,

Број едукација

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике Србије

4. Спровођење системске едукације
учитеља, наставника, стручних
сарадника и осталих стручњака у
васпитно-образовним установама
за рад на превенцији зависности и
спречавању злоупотребе дрога у основним и средњим школама.

Континуирано од 2016.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја,

Завод за унапређивање образовања и васпитања

Министарство здравља,

ИЗЈЗС

Број обучених учитеља, наставника, стручних
сарадника и осталих стручњака у васпитно-образовним установама,

Број акредитованих програма

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике Србије

5.Спровођење програма, пројеката и
активности чији је основни циљ
смањити интересовање деце и младих
за пробањем дрога и других
средстава зависности.

Континуирано од 2016.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Министарство здравља, Министарство омладине и спорта,

ИЗЈЗС

Број програма

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике Србије

6. Припремање смерница за програм превенције намењен деци и младима у ризику у систему социјалне заштите

Континуирано од 2016.

МРЗБСП

МПНТР, Министарство омладине и спорта, ИЗЈЗС, ОЦД

Програм доступан свим институцијама/организацијама које спроводе ове програме

МРЗБСП

Буџет

Републике Србије

7. Припремање и усвајање протокола за поступање у случају присуства и коришћења психоактивних контролисаних супстанци у образовним установама

Континуирано од 2016.

МПНТР

Министарство здравља,

МУП, ИЗЈЗС

Протокол усвојен и дистрибуран образовним установама

МПНТР

Буџет

Републике Србије

8. Припремање и усвајање протокола за поступање у случају присутва и коришћења ПАКС у установама за социјалну заштиту

Континуирано од 2016.

МРЗБСП

МУП, Министарство здравља, Министарство правде, ИЗЈЗС

Протокол доступан свим установама

МРЗБСП

Буџет

Републике Србије

9. Јачање улоге здравственог
система у откривању и третману
ризичних група деце и младих

Континуирано од 2017.

Министарство здравља

ИЗЈЗС

Број установа оспособљених за рад са ризичним групама

Министарство здравља

Буџет

Републике Србије

10. Припремање и имплеметирање смерница/критеријума за финансирање пројеката на локалном нивоу за локалне

самоуправе

четврти квартал 2015.

ИЗЈЗС

СКГО

Смернице дистрибуиране

Број локалних самоуправа у којима се програм спроводи

КЗД

Буџет

Републике Србије

11. Обезбеђивање и пружање информација о негативном утицају дрога на здравље путем кампања/ плаката/ лифлета

Континуирано од 2014.

ИЗЈЗС

МЗ, МУП, МП, МПНТР, МОС,

МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Спроведене и процењене кампање

ИЗЈЗС

Буџет

Републике Србије

12. Подршка производњи и емитовању едукативно-информативних емисија с циљем
образовања и информисања
деце, младих, родитеља
и осталих грађана о утицају и
штетностима дрога и других
средстава зависности

Континуирано од 2016.

Министарство културе

Министарство здравља, Министарство просвете, науке и технолошког развоја,

МУП, МОС,

ИЗЈЗС, ОЦД,

Средства јавног информисања, удружења новинара

Број емисија

Периодична анализа медијских садржаја у области ПАКС

Министарство културе

Буџет

Републике Србије

13. Спровођење превентивних
програма усмерених
афирмацији позитивног
родитељства, који су осмишљени за
побољшање породичног повезивања
и односа, с циљем
повећања улоге породице
у превенцији зависности
и омогућити родитељима
стицање знања о одговорном родитељству

Континуирано од 2016.

МРЗБСП

Министарство здравља, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, ИЗЈЗС

Израђен програм

МРЗБСП

Буџет

Републике Србије

14. Припрема смерница/стандарда/ модела програма превенције употребе ПАКС на радном месту

први квартал 2016.

МРЗБСП/Управа за безбедност здравља на раду

ИЗЈЗС, Министарство здравља

Смернице доступне

МРЗБСП

Буџет

Републике Србије

15. Доношење посебних протокола

с циљем утврђивања
здравствене и радне
способности зависника који
су на супституционој
терапији,

посебно
правилнике
за утврђивање способности за управљање

моторним возилом.

четврти квартал 2016.

Министарство здравља

Министарство унутрашњих послова

Израђени протоколи

Министарство здравља

Буџет

Републике Србије

16. Спровођење програма превенције намењен деци и младима починиоцима кривичних дела

Континуирано од 2017.

ИЗЈЗС

МП/Управа за извршење кривичних санкција,

МРЗБСП,

Министарство здравља, МУП

Извештај о спроведеном програму

ИЗЈЗС

Буџет

Републике Србије

17. Спровођење програма превенције у оквиру Управе за извршење кривичних санкција

Континуирано од 2014.

МП /Управа за извршење кривичних санкција

Министарство здравља, ИЗЈЗС

Извештај о спроведеном програму

МП/Управа за извршење кривичних санкција

Буџет

Републике Србије

18. Планирање и разрада програма
превенције злоупотребе дрога и других
средстава зависности на нивоу
Министарства одбране и Војске Републике Србије.

Континуирано од 2016.

Министарство одбране

Министарство здравља, ВМА,

ИЗЈЗС

Извештај о спроведеном програму

Министарство одбране

Буџет

Републике Србије

2. ЛЕЧЕЊЕ И РЕИНТЕГРАЦИЈА

Специфични циљеви у области лечења и реинтеграције:

1) унапређење легислативе, уредби и стандарда;

2) унапређење квалитета и ефикасности лечења болести зависности;

3) унапређење квалитета и увећање доступности мера раног откривања и интервенције;

4) повећање капацитета и опсега програма лечења, са нагласком на супституционој терапији;

5) унапређење квалитета и доступности лечења болести зависности у установама за извршење кривичних санкција;

6) обезбеђивање континуиране подршке добробити лица која болују од болести зависности;

7) унапређење квалитета и повећање доступности мера социјалне реинтеграције.

Подобласт: Унапређење подзаконских аката, уредби и стандарда

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

за сарадњу

Индикатори

Извор за индикаторе/механизме процене

Извор финансирања

1. Оснивање радне групе за стандарде квалитета третмана РГСКТ

први квартал 2015.

Министарство здравља

Удружења

Периодични извештај

Препоруке радне групе доступне доносиоцима одлука

Министарство здравља

Буџет

Републике Србије

2. Анализирање важеће законске регулативе и израда предлога измена и допуна у вези са лечењем зависности од ПАКС

први квартал 2015.

Министарство здравља

МП,

удружења,

РГСКТ

Усвојена подзаконска акта

Министарство здравља

Буџет

Републике Србије

3. Развијање стандарда за скрининг на ПАКС , различите типове и програме лечења

први квартал 2016.

Министарство здравља

РГСКТ,

удружења,

Референтни центри

Развијени стандарди

Министарство здравља

Буџет

Републике Србије

4. Увођење система обезбеђивања и супервизије квалитета за програме лечења

четврти квартал 2016.

Министарство здравља

РГСКТ,

удружења

Број установа које спроводе стандардизовани програм лечења

Министарство здравља

Буџет

Републике Србије

5. Проширење листе основних лекова у односу на лекове који се користе у супституционој терапији и на аналгетике

четврти квартал 2015.

Министарство здравља

РГСКТ,

Референтни центри, удружења,

удружења пацијената Србије

Проширена листа доступних лекова

Министарство здравља

Буџет

Републике Србије

Подобласт: Рано откривање и интервенције

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

за сарадњу

Индикатори

Извор за индикаторе/механизме процене

Извор финансирања

1. Израђивање смерница за лекаре опште праксе за рано откривање употребе дрога и интервенције

четврти квартал 2015.

Министарство здравља

РСК за израду и имплементацију водича добре клиничке праксе,

РГСКТ,

Референтни центри

Водичи припремљени и дистрибуирани

Министарство здравља

Буџет

Републике Србије

Подобласт: Повећати капацитете и доступност програма лечења (супституциона терапија)

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

за сарадњу

Индикатори

Извор за индикаторе/механизме процене

Извор финансирања

1. Праћење рада метадонских центара

четврти квартал 2014.

Министарство здравља

Републичка стручна комисија за превенцију и контролу болести зависности, Пројектна јединица МЗ која спроводи пројекат финансиран од стране Глобал фонда

Извештај о процени

Комисија за превенцију и контролу болести зависности, Министарство здравља

Буџет

Републике Србије

2. Обезбеђивање одрживости програма супституције

четврти квартал 2014.

Министарство здравља

Републичка стручна комисија за превенцију и контролу болести зависности

Усвојен правилник о лечењу,

Успостављен институционални оквир

Број установа у којима се спроводи супституциона терапија

Број особа на супституционој терапији

Министарство здравља

Буџет

Републике Србије

Подобласт: Интервенције у установама за извршење кривичних санкција

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

за сарадњу

Индикатори

Извор за индикаторе/механизме процене

Извор финансирања

1. Обезбеђивање законског оквира за обезбеђивање супституционе терапије у у установама за извршење кривичних санкција

четврти квартал 2014.

Министарство здравља

Министарство правде/ Управа за извршење кривичних санкција

Министарство здравља, РСК за превенцију и контролу болести зависности

Припремљен Нацрт закона који омогућава обезбеђивање супституционе терапије у установама за извршење кривичних санкција

Министарство правде

Буџет

Републике Србије

2. Обезбеђивање одрживости супституционе терапије у у установама за извршење кривичних санкција

четврти квартал 2014.

Министарство правде/Управа за извршење кривичних санкција

Министарство здравља, Комисија за превенцију и контролу болести зависности, РГСКТ

Број установа за извршење кривичних санкција у којима је доступна супституциона терапија,

Број особа на супституционој терапији у установама за извршење кривичних санкција

Министарство правде

Буџет

Републике Србије

Подобласт: Континуитет социјалне подршке и мера социјалне реинтеграције

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери з

а сарадњу

Индикатори

Извор за индикаторе/механизме процене

Извор финансирања

1. Унапређење система обезбеђивања социјалне подршке зависницима од ПАКС након изласка из установе за извршење кривичних санкција

Континуирано од 2014.

Министарство за рад, запошљавање,

борачка и социјална питања

Министарство здравља, Министарство правде

РСК за превенцију и контролу болести зависности

Број особа које су се обратиле центрима за социјални рад

Број особа којe су оствариле неку од услуга социјалне заштите

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Буџет

Републике Србије

2. Анализирање активности мреже регионалних здравствених институција

први квартал 2015.

Министарство здравља

Референтни центри за лечење зависности, РСК за превенцију и контролу болести зависности,

РГСКТ

Аналитички извештај са закључцима

Министарство здравља

Буџет

Републике Србије

3. Реструктурирање постојеће мреже институција у надлежности реф.центара

четврти квартал 2017.

Министарство здравља

ИЗЈЗС,

Референтни центри за лечење зависности, РСК за превенцију и контролу болести зависности,

РГСКТ

Реструктуирана мрежа здравствених институција

Министарство здравља, ИЗЈЗС

Буџет

Републике Србије

3. СМАЊЕЊЕ ШТЕТЕ

Специфични циљеви у области смањења штете:

1) постизање одрживости програма смањења штете;

2) повећање доступности програма смањења штете;

3) унапређење правног оквира у вези са доступношћу мера за смањење штете;

4) повећање доступности имунизације против вирусног хепатитиса Б међу инјектирајућим корисницима дрога;

5) повећање доступности лечења ХИВ инфекције и вирусне хепатитис Ц инфекције;

6) повећање доступности лечења ХИВ инфекције и вирусне хепатитис Ц инфекције;

7) повећање доступности превенције и лечења од инфективних болести међу корисницима дрога у установама за извршење кривичних санкција и на алтернативним санкцијама.

Подобласт: Одрживост, доступност и законски оквир за програме смањење штете

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери
за сарадњу

Индикатори

Извор за индикаторе/меха-низме процене

Извор

финансирања

1. Анализирање законског оквира о доступности мера за смањење штете, у апотекама, установама здравствене заштите

Континуирано од 2014.

Министарство здравља

ИЗЈЗС,

РСК за превенцију и контролу болести зависности

Извештај са закључцима и препорукама

Министарство здравља

Буџет

Републике

Србије

2. Обезбеђивање законског оквира за спровођење програма смањења штете

четврти квартал 2014.

Министарство здравља

МП/Управа за извршење кривичних санкција,

МРЗБСП,

Министарство здравља

Обезбеђен законски оквир

Министарство здравља

Буџет

Републике

Србије

3. Дефинисање и спровођење финансијских механизама за подршку програмима смањење штете

четврти квартал 2014.

Министарство здравља,

Министарство финансија

Канцеларија за дроге

Буџет и финансијски механизми дефинисани,

Број подржаних пружалаца услуга

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

4. Обезбеђивање стандарда квалитета код интервенција за смањење штете

Континуирано од 2014.

ИЗЈЗС,

РГСК

Канцеларија за дроге, удружења

Дефинисан и имплементиран минимални стандардизован пакет услуга

ИЗЈЗС

Буџет

Републике

Србије

5. Анализирање обима и потреба за програмима смањења штете на националном нивоу

четврти квартал 2014.

ИЗЈЗС

Министарство здравља, МП,

удружења

Извештај са закључцима и препорукама

ИЗЈЗС

Буџет

Републике

Србије

6. Проширење програма смањења штете према налазима анализе (активност горе)

Континуирано од 2015.

Министарство здравља

Министарство здравља,

РСК за превенцију и контролу болести зависности, Мрежа института и завода за јавно здравље,

Канцеларија за дроге, ОЦД

Број пружалаца услуга

Министарство здравља

Буџет

Републике

Србије

Подобласт: Превенција и лечење инфективних болести

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

за сарадњу

Индикатори

Извор за индикаторе/ механизме процене

Извор

финансирања

1. Подизање свести међу здравственим радницима и корисницима дрога по питању вакцинације против вирусног хепатитиса Б

Континуирано од 2014.

ИЗЈЗС

Мрежа завода и института за јавно здравље, друге здравствене установе, регионални референтни центри, организације цивилног друштва

Број корисника дрога који су примили вакцину

ИЗЈЗС

Буџет

Републике

Србије

2. Прилагођавање смерница/стандарда лечења вирусног хепатитиса Ц како би се повећао број инјектирајућих корисника дрога на лечењу

трећи квартал 2015.

Министарство здравља

РСК за заштиту становништва од заразних болести и хепатолошка секција СЛД

Број ИКД на лечењу од хепатитиса Ц

ИЗЈЗС

Буџет

Републике

Србије

3. Омогућавање саветовања и тестирања на ХИВ и ХЦВ за кориснике дрога у саветовалиштима за добровољно поверљиво саветовање и тестирање

Континуирано од 2014.

Министарство здравља

ИЗЈЗС,

Мрежа института и завода за јавно здравље

РСК за заштиту становништва од заразних болести

Број саветованих особа, број особа тестираних на ХИВ, број особа тестираних на ХЦВ

Министарство здравља

Буџет

Републике

Србије

4. Омогућавање саветовања и тестирања на ХИВ и ХЦВ за кориснике ПАКС у центрима за лечење зависности

Континуирано од 2014.

Министарство здравља

РСК за превенцију и контролу болести зависности, РСК за заштиту становништва од заразних болести

Број саветованих особа, број особа тестираних на ХИВ, број особа тестираних на ХЦВ

Министарство здравља

Буџет

Републике

Србије

Подобласт: Повећање доступности превенције и лечења од инфективних болести међу корисницима дрога на одслужењу затворске казне и алтернативним
санкцијама

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери за сарадњу

Индикатори

Извор за индикаторе/механизме процене

Извор финансирања

1. Повећање доступности мера превенције и лечења од инфективних болести међу корисницима дрога у установама за извршење кривичних санкција и на алтернативним санкцијама

Континуирано од 2014.

Министарство правде/Управа за извршење кривичних санкција

Министарство здравља

РСК за заштиту становништва од заразних болести,

ИЗЈЗС,

Мрежа института и завода за јавно здравље

Број корисника који су саветовани и тестирани, број саветованих особа, број штићеника на лечењу дисагрегиран по болестима (ХИВ инфекција, ХЦВ инфекција итд)

Министарство правде

Буџет

Републике

Србије

2. Проширење могућности програма смањења штете међу корисницима дрога у установама за извршење кривичних санкција и на алтернативним санкцијама

Континуирано од 2016.

Министарство правде/ Управа за извршење кривичних санкција

Министарство здравља, ИЗЈЗС

Број установа за извршење кривичних санкција у којима се спроводе мере смањења штете

Министарство правде

Буџет

Републике

Србије

3. Успостављање саветовања о ризику од предозирања за кориснике дрога отпуштене из установа за извршење кривичних санкција

Континуирано од 2014.

Министарство правде

Министарство здравља, здравствене установе за лечење лица са менталним сметњама, РСК за превенцију и контролу болести зависности

Број саветованих особа

Министарство правде

Буџет

Републике

Србије

4. Подизање свести међу здравственим радницима и корисницима дрога у установама за извршење кривичних санкција и на алтернативним санкцијама о вакцинацији против вирусног хепатитиса Б

Континуирано од 2014.

Министарство правде

Министарство здравља, РСК за заштиту становништва од заразних болести

ИЗЈЗС,

Мрежа института и завода за јавно здравље

Број корисника дрога у установамa за извршење кривичних санкција који су примили вакцину против хепатитиса Б Број имунизованих који су, примили све три дозе вакцине.

Број оних који су започели имунизацију у установама за извршење кривичних санкција

Министарство правде

Буџет

Републике

Србије

4. СМАЊЕЊЕ ПОНУДЕ

Специфични циљеви наведени у Стратегији који се односе на област смањења понуде дрога:

1) смањење нивоа криминала у области дрога, нарочито организованог криминала;

2) унапређење комуникације и сарадње између тела која спроводе законе;

3) успостављање посебних механизама сарадње између Дирекције полиције и Управе царина;

4) унапређење система контроле легалног руковања дрогама и прекурсорима;

5) унапређење законодавног оквира и праксе складиштења и уништавања дрога и прекурсора;

6) увећање капацитета и побољшање оспособљености људских ресурса који раде у области контроле прекурсора и смањења понуде дрога;

7) снабдевање органа који спроводе законе адекватном опремом.

Подобласт: Смањење криминалитета у области дрога

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

Индикатор(и)

Извор индикатора/механизми процене

Извор финансирања

1. Јачање капацитета Службе за превенцију наркоманије и сузбијање кријумчарења наркотика у оквиру Полиције

2014–2018.

Министарство унутрашњих послова

Ниво опремљености и попуњености службе, утврђена процедура и методологија рада

Министарство унутрашњих послова

Буџет

Републике

Србије

2. Успостављање механизама за размену информација између тела која спроводе законе у области криминалитета у вези са дрогама

четврти квартал 2015.

Министарство унутрашњих послова

Министарство финансија/ Управа царина, Министарство одбране, Министарство правде

Механизми успостављени

Министарство унутрашњих послова

Буџет

Републике

Србије

3. Потписивање меморандума о сарадњи између МУП-а и Управе царине

четврти квартал 2014.

Министарство унутрашњих послова, Директор полиције и Управа царине, Директор Управе царина

Потписан споразум

Министарство унутрашњих послова

Буџет

Републике

Србије

4. Обезбеђивање Спот тестова за прелиминарну идентификацију ПАКС на терену за потребе Дирекције полиције и Управе царина.

Kонтинуирано од другог квартала 2015.

Министарство унутрашњих послова, Начелник Националног криминалистичко техничког центра и партнери

Број набављених тестова

Министарство унутрашњих послова

Буџет

Републике

Србије

5. Упознавање са ЦЕПОЛ специфичним моделима тренинга у примени специјалних истражних техника

четврти квартал 2016.

Министарство унутрашњих послова, Јединица за финансијске истраге, Управа за стручно образовање-начелници организационих јединица

Модели тренинга унети у програм обуке МУП

Министарство унутрашњих послова

Буџет

Републике

Србије

6. Спровођење тренинга на тему заједничких истражних тимова у случајевима трговине дрогом од стране организованих криминалних група и вођење финансијске истраге паралелно са кривичном

четврти квартал 2015.

Министарство унутрашњих послова- начелник СБПОК, начелник јединице за финансијске истраге

Број обучених државних службеника

Министарство унутрашњих послова

Буџет

Републике

Србије

7. Упознавање и анализа модела системске заплене имовине у једној од земаља ЕУ Напомена : потпоглавље организовани криминал

други квартал 2015.

Министарство унутрашњих послова и партнери – начелник јединице за финансијске истраге

Ниво системске заплене имовине унет у акте о поступању надлежних тела

Министарство унутрашњих послова

Буџет

Републике

Србије

Подобласт: Систем контроле дрога и прекурсора

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

Индикатор(и)

Извор индикатора/механизми процене

Извор финансирања

1. Израђивање анализе нормативног оквира који се односи на поступак складиштења и уништавања заплењених психоактивних контролисаних суспстанци и прекурсора са препорукама за усклађивање

други квартал 2015.

Министарство здравља

Министарство правде, Министарство унутрашњих послова, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Израђена анализа са препорукама за усклађивање

Буџет

Републике

Србије

2. Измена нормативног оквира који се односи на поступак складиштења и уништавања заплењених психоактивних контролисаних суспстанци и прекурсора, на основу препорука изнете анализе

четврти квартал 2015.

Министарство здравља

Министарство правде, Министарство унутрашњих послова, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Измењен нормативни оквир

Буџет

Републике

Србије

3. Припремање програма за уништавање прекурсора

четврти квартал 2015.

Министарство здравља

Министарство правде, Министарство унутрашњих послова, Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Министарство финансија – Управа царина

Усвојени програм за уништавање прекурсора

Буџет

Републике

Србије

4. Припремање програма за уништавање ПАКС

четврти квартал 2014.

Министарство здравља,

Комисија за контролу поступака уништавања ПКС

Министарство правде, Министарство унутрашњих послова, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Усвојени програм за уништавање ПАКС

Буџет

Републике

Србије

5. Континуирано уништавање заплењених ПАКС

Kонтинуирано од 2014.

Министарство здравља,

Комисија за контролу поступака уништавања ПКС

Министарство правде, Министарство унутрашњих послова, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Количина уништене ПАКС

Буџет

Републике

Србије

6. Трајно збрињавање заплењених прекурсора

Kонтинуирано од 2015.

Министарство здравља

Министарство правде, Министарство унутрашњих послова, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Количина збринутих и уништених прекурсора

Буџет

Републике

Србије

7. Израђивање анализе потребе за складиштењем заплењене дроге и прекурсора

други квартал 2015.

Министарство здравља

Министарство правде, Министарство унутрашњих послова, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Израђена анализа

Буџет

Републике

Србије

8. Успостављање рада лабораторије за категоризацију опојних дрога

Kонтинуирано од 2015.

Министартсво здравља,

Канцеларија за дроге

Успостављен рад лабораторије

Буџет

Републике

Србије

9. Редовно ажурирање списка ПАКС

Kонтинуирано од 2014.

Комисија за психоактивне контролисане супстанце, Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога

Ажуриран списак ПАКС

Буџет

Републике

Србије

10. Успостављање система за рано упозоравање

други квартал 2015.

Министарство здравља

Министарство унутрашњих послова, Министарство финансија – Управа царина

Успостављен систем

Буџет

Републике

Србије

11. Усаглашавање списка психоактивних супстанци и прекурсора са листама УН и ЕУ

Kонтинуирано у планском периоду

Министарство здравља

Усаглашен списак

Буџет

Републике

Србије

5. КООРДИНАЦИЈА

Циљеви наведени у Стратегији који се односе на област координације:

1) основана Канцеларија за дроге и дефинисање механизама координације;

2) успостављање и унапређење координационих механизама са локалним самоуправама;

3) повећање нивоа сарадње са организацијама цивилног друштва;

4) подржавање Акционог плана посебним финансијским механизмима.

Подобласт: Промоција стратегије и акционог плана

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери за сарадњу

Индикатори

Извор за индикаторе/механизме процене

Извор финансирања

1. Усвајање Стратегије

четврти квартал 2014.

Влада

МЗ, МУП, МП, МПНТР,

МОС,

МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Усвојена Стратегија

Министарство здравља

Буџет

Републике Србије

Подобласт: Канцеларија за дроге и механизми координације

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

Индикатор(и)

Извор индикатора/

механизми процене

Извор финансирања

1. Оснивање Kанцеларије за дроге Владe укључујући и израду организационог дијаграма

Трећи квартал 2014.

Влада

МЗ, МУП, МП, МПНТР,

МОС, МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Уредба Владе

Владa

Буџет

Републике

Србије

2. Успостављање и јачање координационих механизама

Kонтинуирано од 2015.

Канцеларија за дроге

МЗ, МУП, МП, МПНТР,

МОС, МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Периодични извештаји о активностима

Влада

Буџет

Републике

Србије

3. Праћење спровођења Стратегије за дроге Републике Србије

2014–2017.

Канцеларија за дроге

МЗ, МУП, МП, МПНТР,

МОС, МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Закључци процене

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

4. Финансирање активности Канцеларије за дроге

Континуирано од 2015.

Савет Владе за координацију политике у области дрога

Канцеларија за дроге

Оформљен је посебан буџет” – распоређена су одређена финансијска средства

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

5. Израђивање препорука за припрему акционих планова на локалном нивоу

трећи квартал 2015.

Канцеларија за дроге

СКГО, Савет за здравље

Припремљене препоруке

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

6. Дефинисање система сарадње са локалним властима

трећи квартал 2015.

Канцеларија за дроге

МЗ, МУП, МП, МПНТР,

МОС, МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Дефинисан систем

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

7. Израђивање нацрта новог Акционог плана за борбу против дрога 2018–2021.

први квартал 2018.

Канцеларија за дроге

МЗ, МУП, МП, МПНТР,

МОС, МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Припремљен Акциони план за период од 2018-2021. године

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

Подобласт: Интензивирање комуникације и координације са организацијама цивилног друштва

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

Индикатор(и)

Извор индикатора/механизми процене

Извор финансирања

1. Дефинисање модела сарадње са организацијама цивилног друштва

четврти квартал 2014.

Канцеларија за дроге

Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом

Модел дефинисан

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике Србије

2. Меморандум о сарадњи са организацијама цивилног друштва

четврти квартал 2014.

Канцеларија за дроге

Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом

Меморандум потписан, датум потписа

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике Србије

6. МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

Циљеви наведени у Стратегији који се односе на област међународне сарадње:

1) Континуирано усклађивање законодавства Републике Србије с правном тековином Европске уније;

2) Преузимање и спровођење свих обавеза према Европском центру за праћење дрога и зависности од дрога (ЕМЦДДА);

3) Редовно и активно учествовање у раду међународних тела и агенција Европске уније задужених за проблематику дрога;

4) Јачање регионалне сарадње, односно билатералне сарадње са земљама од посебног интереса за Србију, посебно на подручју сузбијања кријумчарења дрога и прекурсора кроз јачање сарадње са релевантним међународним организацијама;

5) Подстицање интензивнијег укључивања српских стручњака у међународне скупове и пројекте, с циљем унапређења националног система, али и промовисање српског искуства и добре праксе на међународном плану.

Подобласт: Процес европских интеграција

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

Индикатор(и)

Извор индикатора/

механизми процене

Извор финансирања

1. Успостављање сарадње са Европским центром за праћење дрога и зависности од дрога и учешће у активностима центра

Континуирано од 2015.

Министарство здравља- Национални центар за праћење дрога

МЗ, МУП, МП, МПНТР, МОС,

МДУЛС, Министарство одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Извештај о реализованим активностима са EMCDDA

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

2. Успостављање сарадње са EUROPOL-ом

Континуирано од 2014.

Министарство унутрашњих послова

Број аналитичких радних фајлова

Број размењених порука СИЕНА системом из области трговине дрогом

Министарство унутрашњих послова

Буџет

Републике

Србије

3. Успостављање сарадње са Eurojust-ом

Континуирано од 2014.

Министарство правде

Републичко јавно тужилаштво

Број стручњака који сарађују са Eurojust-ом,

-број састанака којима се присуствовало

-број пројеката који су реализовани у сарадњи са Eurojust-ом

Министарство правде

Буџет

Републике

Србије

4. Успостављање сарадње са EULEX-ом

Континуирано од 2017.

Министарство унутрашњих послова

Број стручњака који сарађују са EuLex-ом,

број састанака којима се присуствовало

Министарство унутрашњих послова,

Буџет

Републике

Србије

5. Успостављање сарадње са хоризонталном групом за дроге у оквиру Савета Европске уније

Континуирано од 2014.

Канцеларија за дроге

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога, МУП, МП, МПНТР, МОС, МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Извештаји о

сарадњи

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

6. Успостављање сарадње са радном групом за прекурсоре у оквиру Европске уније

Континуирано од 2015.

Министарство здравља/Одељење за опојне дроге и прекурсоре

Министарство финансија/Управа царина, Комисија за психоактивне контролисане супстанце Владе

Извештаји који се подносе

Министарство здравља

Буџет

Републике

Србије

7. Унапређење капацитета службе спровођењем обука за учешће у заједничким истражним тимовима

Континуирано од 2014.

Министарство унутрашњих послова

Број обучених државних службеника

Министарство унутрашњих послова

Буџет

Републике

Србије

8. Израђивање пројеката прекограничне сарадње који за циљ имају размену примера добре праксе у области превенције на локалном нивоу

Континуирано од 2014.

Канцеларија за дроге

СКГО, локалне самоуправе

Број пројеката прекограничне сарадње,

број стручњака који размењују искуства,

број потписаних протокола о сарадњи на локалном нивоу

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

Подобласт: Структура УН и осталих тела

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

Индикатор(и)

Извор индикатора/механизми процене

Извор финансирања

1. Учешће на годишњим састанцима Комисије за опојне дроге (Беч)

Континуирано од 2014.

Канцеларија за дроге

Савет

Извештај са састанака

Канцеларија за дроге

Буџет Републике

Србије

2. Подношење годишњег извештаја УН

Континуирано од 2014.

Канцеларија за дроге

МЗ, МУП, МП, МПНТР, МОС, МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Министарство финансија – Управа царина

Годишњи извештаји који се подносе Уједињеним нацијама

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

3. Успостављање сарадње са UNODC

Континуирано од 2014.

Канцеларија за дроге

Министарство здравља, Министарство унутрашњих послова,

Министарство финансија – Управа царина

Извештај УНОДЦ канцеларије за југоисточну Европу

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

4. Успостављање сарадње са Светском здравственом организацијом у области дрога

Континуирано од 2014.

Министарство здравља

МЗ, МУП, МП, МПНТР,

МОС,

МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине,

Министарство финансија – Управа царина

Извештај о реализованим активностима са Светском здравственом организацијом

Министарство здравља

Буџет

Републике

Србије

5. Успостављање сарадње са Интерполом

Континуирано од 2014.

Министарство унутрашњих послова

Број формираних досијеа који обрађују организоване криминалне групе које се баве кријумчарењем дроге

Министарство унутрашњих послова

Буџет

Републике

Србије

6. Успостављање сарадње са Помпиду групом Савета Европе

Континуирано од 2014.

Министарство здравља, Канцеларија за дроге

МЗ, МУП, МП, МПНТР, МОС,

МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине,

Министарство финансија – Управа царина

Број стручњака који сарађују са Помпиду групом, број састанака којима се присуствовало – број пројеката који су реализовани у сарадњи са Помпиду групом

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

7. Развијање сарадње са земљама
Југоисточне Европе
путем регионалних иницијатива

Континуирано од 2014.

Канцеларија за дроге

МЗ, МУП, МП, МПНТР, МОС,

МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Министарство финансија – Управа царина

Извештај о активностима

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

7. ИСТРАЖИВАЊЕ, ПРАЋЕЊЕ И ПРОЦЕНА

Циљеви који се односе на област праћења, истраживања и процене су:

1) стварање услова за редовно праћење стања у области борбе против дрога;

2) достављање података који су неопходни за доношења одлука у оквиру политике у области дрога;

3) идентификовање нових трендова који се појављују у области дрога.

Подобласт: Национални центар за праћење дрога и национални информациони систем у области дрога

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

Индикатор(и)

Извор индикатора/механизми процене

Извор финансирања

1. Оснивање Националног центра за праћење стања у области дрога

четврти квартал 2014.

Министарство здравља

МЗ, МУП, МП, МПНТР, МОС,

МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине,

Министарство финансија –Управа царина

Одлука о оснивању Националног центра

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике Србије

2. Обезбеђивање средстава за рад Националног центра за праћење стања у области дрога

Континуирано од 2015.

Влада

Министарство здравља

Обезбеђени људски и материјални ресурси

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике Србије

3. Успостављање система сакупљања података и анализа стања у области дрога

Континуирано од 2015 .

Министарство здравља -Национални центар за праћење дрога

МЗ, МУП, МП, МПНТР, МОС,

МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине,

Министарство финансија – Управа царина

Периодични извештаји Националног центра за праћење дрога

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике Србије

4. Припремање и прослеђивање Националног извештаја о дрогама ЕМЦДДА

Континуирано од 2015 .

Министарство здравља -Национални центар за праћење дрога

МЗ, МУП, МП, МПНТР, МОС,

МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине,

Министарство финансија – Управа царина

Припремљен, усвојен и прослеђен

Национални извештај о дрогама који се доставља EMCDDA,

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике Србије

Подобласт: Пет кључних индикатора Европског центра за праћење дрога и зависности од дрога и кључне групе података

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

Индикатор(и)

Извор индикатора/механизми процене

Извор финансирања

1. Анализа резултата истраживања опште популације у 2013. години

други квартал 2014.

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога

ИЗЈЗС

Извештај о резултатима истраживања опште популације

Национални извештај о дрогама

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога

Буџет

Републике

Србије

2. Спровођење истраживања опште популације на сваке четири године

2017.

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога

ИЗЈЗС

Извештај о резултатима истраживања опште популације

– Национални извештај о дрогама

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога

Буџет

Републике

Србије

3. Спровођење ESPAD студију

2015.

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога

Министарство просвете, науке и технолошког развоја, ИЗЈЗС

Извештај о резултатима спроведене ESPAD студије

– Национални извештај о дрогама

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога

Буџет

Републике

Србије

4. Успостављање система праћења смртности узроковане коришћењем ПАКС

Континуирано од 2015.

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога

Републички

завод за статистику

Национални извештај о дрогама

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога

Буџет

Републике

Србије

5. Сакупљање података о показатељу потребе за лечењем-

Регистар лечених зависника од дрога

Континуирано од 2015 .

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога

ИЗЈЗС

Национални извештај о дрогама

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога

Буџет

Републике

Србије

6. Спровођење периодично био-бихејвиорално истраживање код дефинисаних популација под повећаним ризиком, укључујући инјектирајуће кориснике дрога

Континуирано од 2015 .

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога

ИЗЈЗС,

ОЦД

Национални извештај о дрогама

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога

Буџет

Републике

Србије

7. Унапређење система сакупљања података из рутинског надзора над одређеним инфективним болестима

Континуирано од 2014.

ИЗЈЗС

Мрежа ИЈЗ/ЗЈЗ, здравствене установе (државни и приватни сектор)

Годишњи извештај о заразним болестима на

ИЗЈЗС

Буџет

Републике

Србије

8. Спровођење периодичне процене преваленције (величине укупне популације) ризичних корисника дрога

Континуирано од 2014.

ИЗЈЗС

Министарство здравља

– Национални центар за праћење дрога, Министарство здравља, МУП, МП, МО/ЦКТ

УН агенције, Референтне установе за лечење болести зависности, здравствене установе, ОЦД

Национални извештај о дрогама

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога

Буџет

Републике

Србије

9. Праћење доступности и обезбеђивање мера у области смањења штете

Континуирано од 2015.

ИЗЈЗС

Министарство здравља, МП/Управа за извршење кривичних санкција,

ЦД

– Извештај о доступности програма смањења штете

– Национални извештај о ПАКС

ИЗЈЗС

Буџет

Републике

Србије

10. Сакупљање података о показатељима смањења понуде (заплењене ПАКС, цена, чистоћа, криминалитет у области ПАКС, места за производњу)

Континуирано од 2015.

Министарство унутрашњих послова

Министарство здравља – Национални центар за праћење дрога, Министарство финансија/ Управа царина Министарство одбране, Министарство правде

Национални извештај о дрогама

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

11. Успостављање механизама за размену информација које се односе на нове ПАКС (систем за рано упозорење)

Континуирано од 2016.

Канцеларија за дроге

Министарство здравља

– Национални центар за праћење дрога

МЗ, МУП, МП, МПНТР,

МОС,

МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине,

Министарство финансија – Управа царина

Извештај о спровођењу система за рано упозорење, који се доставља EMCDDA

Канцеларија за дроге

Буџет

Републике

Србије

Подобласт: Процена политике у борби против дрога

Активност

Временски оквир

Надлежни орган

Партнери

Индикатор(и)

Извор индикатора/

механизми процене

Извор финансирања

1. Праћење спровођења Акционог плана 2014–2017.

Континуирано од 2014.

Канцеларија за дроге

МЗ, МУП, МП, МПНТР, МОС, МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине,

Министарство финансија – Управа царина

Извештај Влади

Влада

Буџет

Републике Србије

2. Средњорочна процена Акционог плана 2014–2017.

трећи квартал 2016.

Канцеларија за дроге

МЗ, МУП, МП, МПНТР, МОС, МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине,

Министарство финансија – Управа царина

Извештај Влади

Влада

Буџет

Републике Србије

3. Завршно праћење Акционог плана 2014–2017.

први квартал 2018.

Канцеларија за дроге

МЗ, МУП, МП, МПНТР, МОС,

МДУЛС, Министартсво одбране, Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Министарство финансија – Управа царина

извештај Влади

Влада

Буџет

Републике Србије

РЕЧНИК ПОЈМОВА:

БМК – бензил-метил-кетон

ВМА – Војномедицинска академија

ЕУ – Европска унија

ЗВКОВ – Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања

ИЗЈЗС – Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”

ИЈЗ – Институт за јавно здравље

ИКД – инјектирајући корисници дроге

Индикована превенција – активности и програми који имају за циљ да идентификују појединце који показују ране знаке злоупотребе супстанци

КЗД – Канцеларија за дроге

КСЦД – Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом

МЗ – Министарство здравља

МРЗБСП – Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

МКИ – Министарство културе и информисања

МОС – Министарство омладине и спорта

МП – Министарство правде

МПНТР – Министарство просвете, науке и технолошког развоја

МДУЛС – Министарство државне управе и локалне самоуправе

МУП – Министарство унутрашњих послова

НВО – Невладина организација

ОЕБС – Организација за европску безбедност и сарадњу

ОЦД – Организација цивилног друштва

ПКС – Психоактивне контролисане супстанце

РГСК – Радна група за стандарде квалитета третмана

РС – Република Србија

Селективна превенција – активности и програми усмерени на подскупове/подгрупе укупне популације за које се сматра да се налазе под ризиком злоупотребе супстанци

СЗО (WHO) – Светска здравствена организација (World Health Organization)

СКГО – Стална конференција општина и градова

УН – Уједињене нације

Универзална превенција – активности и програми усмерени ка целокупној популацији који имају за циљ превенцију или одлагање коришћења дрога

AIDS – синдром стeчене имунодефицијенције

EMCDDA – (European Monitoring Center on Drug and Drug addiction) Европски центар за праћење дрога и зависности од дрога

ESPAD – (European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs) Европско истраживање о употреби алкохола и других дрога код школске деце

EULEX – Мисија владавине права Европске уније

Eurojust – Европска Агенција за правну сарадњу у вези са криминалом.

EURОPOL – (European Police Office) Канцеларија Европске полиције

Frontex – Европска агенција за управљање оперативном сарадњом на границама земаља чланица Европске уније

GFATM – (Global Fund for Fight against AIDS, Tuberculosis and Malaria) Глобални фонд за борбу против сиде, туберкулозе и маларије

HBV – вирус хепатитиса Б

HCV – вирус хепатитиса Ц

HIV – вирус хумане имунодефицијенције

INCB – (International Narcotics Control Board) Међународни биро за контролу наркотика

INTERPOL – (International Police Organization) Организација међународне полиције

JAZAS – Асоцијација за борбу против сиде

NATO – (North Atlantic Treaty Organisation) Организација северно-атлантског савеза

OECD – (Organisation for Economic Cooperation and Development) Организација за економску сарадњу и развој

Pompidou група Савета Европе – (Group to Combat Drug Abuse and Illicit Trafficking in Drugs) – Група за сузбијање злоупотребе дрога и недозвољене трговине дрогама

SWОТ анализа – анализа предности, недостатака, могућности и претњи

ТАIEX – Биро за техничку помоћ и размену информација, Европска Комисија

TDI – (Treatment demand indicator) Показатељи потреба за лечењем

UNDP – (United Nations Development Programе) Програм за развој Уједињених нација

UNODC – (United Nations Office on Drug and Crime) Канцеларија уједињених нација за дроге и криминал