На основу члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),
Влада доноси
СТРАТЕГИЈУ
развоја интелектуалне својине за период од 2018. до 2022. године
"Службени гласник РС", број 78 од 19. октобра 2018.
I. СТРАТЕГИЈА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ
1. Појам интелектуалне својине
Појам „интелектуална својина” означава скуп права која се односе на:
– књижевна, уметничка и научна дела,
– интерпретације уметника и интерпретатора и извођења уметника извођача, фонограме и радио-емисије,
– проналаске у свим областима људске активности,
– научна открића,
– индустријске узорке и моделе,
– фабричке, трговачке и услужне жигове, као и трговачка имена и трговачке називе,
– биљне сорте,
– заштиту од нелојалне утакмице и сва друга права везана за интелектуалну активност у индустријској, научној, књижевној и уметничкој области.
Предмет заштите интелектуалне својине је духовна, нематеријална творевина коју је створио човек. Док се „класична” својина односи на покретне и непокретне ствари које физички могу да се додирну (стан, њива, аутомобил, намештај, телевизор итд.), интелектуална својина се односи на нематеријалне, духовне творевине, као што су музика, књижевност, ликовна дела, проналaсци итд.
Као и својина на материјалним стварима и интелектуална својина спада у апсолутна права монополског карактера.
Као апсолутно право, интелектуална својина има за свој предмет, једно специфично правно добро – интелектуалну творевину, оличену у, примера ради, некој музичкој композицији, књижевном делу, уметничкој слици, проналаску, итд. На тој интелектуалној, нематеријалној творевини, титулар може да врши своју власт. Примера ради, писац има више признатих имовинских права на својој књизи – право да своју књигу објави, да је штампа, пусти у промет, мења њен садржај итд.
Као монополско право, интелектуална својина гарантује свом титулару ексклузивитет у односу на оно што је својим интелектуалним радом створио. Тај ексклузивитет састоји се у обавези свих трећих лица да од титулара права интелектуалне својине затраже дозволу за коришћење његовог интелектуалног добра. Другим речима, носилац права интелектуалне својине има могућност да другоме дозволи или забрани да користи његову интелектуалну креацију. На пример, издавач не сме да објави књигу ако му аутор књиге то претходно не одобри; одређени произвођач кафе не сме да користи жиг ако му носилац тог жига за то неда лиценцу; произвођач ципела не сме да производи ципелe које имају исти облик (индустријски дизајн) као ципеле које производи његов пословни конкурент, осим ако му овај за то не да лиценцу, итд.
Интелектуална својина дели се на две уже области: ауторско и сродна права и индустријску својину.
Ауторско право штити ауторска дела. Примери ауторских дела су књижевна дела, научна дела, рачунарски програми, музичка дела, филмска дела, драмска дела, итд. Ауторско право штити само оригинална дела. Оригинално је оно дело које је настало радом аутора, (другим речима, које аутор није копирао од другог лица) и које поседује макар минималан степен креативности. За стицање ауторског права није потребно да аутор води неки управни или судски поступак већ ауторско право настаје „аутоматски”, оног тренутка када аутор створи ауторско дело, тог тренутка настаје и ауторско право.
Индустријску својину чине следеће правне гране: патентно право, жигови, индустријски дизајн, ознаке географског порекла, топографије полупроводничких производа.
Патент је право које се признаје за проналазак, који је ново техничко решење неког проблема, које има инвентивни ниво и које је индустријски применљиво. Предмет проналаска који се штити патентом може бити производ, поступак, примена производа и примена поступка. Патентирани проналасци задиру у сваки аспект људског живота, од преноса електричне енергије (Теслини патенти) и микропроцесора (Интелови патенти) до хемијских оловака (Бироови патенти).
Жиг је правно заштићен знак којим једно физичко или правно лице обележава своје производе и услуге у промету како би потрошачи могли да их разликују од истих таквих, или сличних производа и услуга, које у промет ставља друго физичко или правно лице. Примера ради, компанија „Bambi” из Пожаревца производи кекс који обележава својим жигом „bambi”. Потрошач на основу тог жига разликује кекс те компаније од кекса неког другог произвођача, на пример „Jaffa” из Црвенке.
Индустријски дизајн је право којим се штити нови спољни облик неког индустријског или занатског производа. Ако произвођач кишобрана, примера ради, осмисли неку нову шару на свом производу, он може да је, под одређеним условима, заштити као индустријски дизајн. Други произвођачи кишобрана неће моћи да користе такву шару све док за то од носиоца права на индустријски дизајн не добију дозволу. На тај начин одређени привредни субјект стиче монополско право на изгледу свог производа. Поред тога, индустријским дизајном штити се и тродимензионални облик, на пример, каросерија неког аутомобила, изглед накита, облик компјутерског монитора итд.
Ознаке географског порекла чине две врсте ознака: имена порекла и географске ознаке. Име порекла је географски назив земље, региона, или локалитета, којим се означава производ који одатле потиче, чији су квалитет и посебна својства искључиво или битно условљени географском средином, укључујући природне и људске факторе и чија се производња, прерада и припрема у целини одвијају на одређеном ограниченом подручју. На пример „Лесковачки домаћи ајвар”, „Футошки купус”, „Пиротски ћилим” итд. Географске ознаке су такође географски називи којима се обележавају производи који потичу са датог географског подручја и који своју репутацију дугују том географском подручју.
Као посебан облик („sui generis”) интелектуалне својине је заштита права оплемењивача биљних сорти (заштита биљних сорти).
2. Значај интелектуалне својине
Значај интелектуалне својине огледа се пре свега у чињеници да њеном доследном и одлучном заштитом стварамо боље услове за јачање економије Републике Србије. Поред тога, заштита интелектуалне својине у складу са европским стандардима услов је и за приступање Републике Србије Европској унији. Њој је посвећено Поглавље 7 – Интелектуална својина у преговорима за приступање Републике Србије Европској унији.
Законима из ове области прецизно су прописани садржина и обим овлашћења носилаца права, начин њиховог вршења, као и њихова ограничења. У том смислу, споменута права не представљају препреку слободном приступу знању и заједничком наслеђу, слободи изражавања, развоју креативности и иновација итд.
Студија под називом „Допринос делатности заснованих на ауторском праву привреди Србије” показује да у Републици Србији, као и у свим другим земљама, постоје читави привредни сектори који почивају на искоришћавању ауторских дела и предмета сродних права. Укупно учешће свих креативних индустрија у стварању бруто домаћег производа Републике Србије је 4.61%. Највећи удео од 3,10% дају кључне делатности. Ту спадају: штампа и издаваштво, музика, кинематографија и видео продукција, радио и ТВ, фотографија, софтвер и базе података, визуелне и графичке уметности, услуге оглашавања, организације за колективно остваривање ауторског и сродних права. Набројане индустрије стварају више бруто домаћег производа него рударство или услуге смештаја и исхране, и приближно једнако као финансијске делатности, осигурање или снабдевање електричном енергијом.
У укупној запослености у Републици Србији, креативне индустрије учествују са 4%. Укупно, у креативним индустријама у Републици Србији ради 90,503 радника. Далеко највећи број, 25.584 радника, запослен је у штампи и издавачким делатностима, а на другом месту су производња софтвера и база података, где ради 5.868 запослених радника.
У међународној студији под називом „Време културе, прва глобална мапа културних и креативних индустрија”, коју је сачинила америчка агенција EY, на иницијативу Међународног удружења аутора и композитора (CISAC), објављеној у децембру 2015. године, наводи се, поред осталог, следеће: „Да би задржали своју водећу улогу, кључни европски играчи у области креативних индустрија морају да се ухвате руку под руку са креативним индустријама у успону које долазе из других делова Европе. Нарастајуће индустрије видео игара у Србији, Хрватској и Словенији, телевизија и музика у Турској, филмска уметност у Русији, нуде јасну могућност да Европа повећа свој утицај на глобалном нивоу када је реч о креативним индустријама”.
У Републици Србији постоји много креативног потенцијала, а потребно је да се створе претпоставке да интелектуални рад буде заштићен и адекватно награђен.
3. Главни циљеви Стратегије развоја интелектуалне својине за период од 2018. до 2022. године
Главни циљеви Стратегије развоја интелектуалне својине за период од 2018. до 2022. године су:
− Хармонизација националног са европским законодавством у области интелектуалне својине;
− Унапређење спровођења права интелектуалне својине;
− Образовање и подизање капацитета за трансфер знања у функцији унапређења примене интелектуалне својине у привреди.
Стратегија развоја интелектуалне својине за период од 2011. до 2015. године
Прва стратегија интелектуалне својине у Републици Србији је Стратегија развоја интелектуалне својине за период од 2011. до 2015. године („Службени гласник РС”, број 49/11) коју је Влада донела у јуну 2011. године. Циљ те стратегије био је да се развије систем интелектуалне својине у складу са најбољом међународном праксом. Стратешки циљеви су били:
− Усклађивање националног законодавства са европским;
− Унапређење спровођења права интелектуалне својине;
− Економско искоришћавање права интелектуалне својине;
− Подизање нивоа свести о значају права интелектуалне својине.
Испуњавајући циљеве из Стратегије развоја интелектуалне својине за период од 2011. до 2015. године, остварени су бројни, значајни резултати и остварени скоро сви предвиђени циљеви.
Донето је више важних закона из области интелектуалне својине – Закон о ауторском и сродним правима („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 119/12 и 29/16 – одлука УС), Закон о жиговима („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 10/13 и 44/18 – др. закон), Закон о правној заштити индустријског дизајна („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 45/15 и 44/18 – др. закон), Закон о патентима („Службени гласник РС”, бр. 99/11 и 113/17 – др. закон), Закон о заштити топографија полупроводничких производа („Службени гласник РС”, број 55/13), Закон о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине („Службени гласник РС”, бр. 46/06 и 104/09 – др. закон), Закон о заштити пословне тајне („Службени гласник РС”, број 72/11), Закон о оптичким дисковима („Службени гласник РС”, број 52/11) и Закона о заштити права оплемењивача биљних сорти („Службени гласник РС”, бр. 41/09 и 88/11). Међутим, и поред тога што су ти закони додатно приближили наш правни систем европским прописима у области права интелектуалне својине, неки од њих морају додатно да се усклађују са европским директивама. Разлог за то делимично произлази из тога што неки од тих прописа иницијално нису били усклађени са постојећим европским директивама, а делимично из тога што је Европска унија у међувремену донела нове директиве са којима наши закони у процесу приступања Европској унији морају да се ускладе. Стога је Стратегија развоја интелектуалне својине за период од 2018. до 2022. године, у извесној мери, наставак онога што није завршено у претходном периоду.
Поред тога што је донет низ важних прописа из области интелектуалне својине, остварени су и неки други, значајни резултати у унапређењу система заштите интелектуалне својине у Републици Србији, све у складу са циљевима из Стратегије развоја интелектуалне својине за период од 2011. до 2015. године.
Завод за интелектуалну својину је завршио дигитализацију постојеће документације, увео је електронско пословање, омогућио електронско подношење пријава права индустријске својине, итд. Такође, у Заводу за интелектуалну својину унапређен је систем интерне контроле квалитета рада и уведена верификација система контроле квалитета рада од стране сертификационог тела.
Уведене су и неке новине у поступцима заштите права индустријске својине, пре свега, двостепеност у одлучивању, те право жалбе на првостепене одлуке Завода за интелектуалну својину. Извршена је концентрација територијалне надлежности грађанских и привредних судова који у првом степену суде у парницама због повреде права интелектуалне својине и у том погледу донети су Закон о изменама и допунама Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, број 101/13), и Закон о изменама и допунама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава судова („Службени гласник РС”, број 101/13) а који се примењују почев од 1. јануара 2014. године.
На пољу спровођења права интелектуалне својине, начињени су неки значајни кораци напред. Утврђен је обавезујући систем једнообразног евидентирања и статистичке обраде података у вези са санкционисањем повреда права интелектуалне својине.
Важни резултати остварени су и на пољу јачања наших капацитета када је реч о заштити интелектуалне својине. Примера ради, успостављена је радна јединица Управе полиције за надгледање интернета; у Управи царина систематизовано је посебно радно место координатора за интелектуалну својину; успостављена је институционална координација органа на пољу оперативне заштите права интелектуалне својине, образовано је Координационо тело за ефикасну заштиту права интелектуалне својине у Републици Србији (у даљем тексту: Координационо тело) Одлуком о образовању Координационог тела за ефикасну заштиту права интелектуалне својине у Републици Србији („Службени гласник РС”, бр. 121/14, 18/15, 48/16 и 105/16); формирана је међусекторска комисија од стране министарства надлежног за послове пољопривреде, шумарства и водопривреде и израђени записиници и периодични извештаји о реализованим активностима од стране комисије и инспекције; основан је Центар за трансфер технологије при Београдском универзитету.
Најважније је истаћи да је кључни циљ нове стратегије развоја интелектуалне својине – спровођење права интелектуалне својине, односно, њена заштита пред судовима, тужилаштвима, инспекцијским органима, полицијом и царином. У том погледу, Стратегије развоја интелектуалне својине за период од 2018. до 2022. године преузима три циља која нису потпуно остварена у претходном периоду и у највећој мери се концентрише на нове циљеве који морају да буду остварени, а који се, односе превасходно на спровођење права интелектуалне својине. Примера ради, циљ под називом „Сачинити програм међусобне сарадње између полиције, царине, инспекција, Републичке радиодифузне агенције, судова, јавних тужилаштава и Завода за интелектуалну својину”, предвиђен Стратегијом развоја интелектуалне својине за период од 2011. до 2015. године, није остварен, али је предвиђен овом стратегијом у виду унапређења координације рада органа надлежних за спровођење права интелектуалне својине.
Прва стратегија из ове области у Републици Србији - Стратегија развоја интелектуалне својине за период од 2011. до 2015. године, представља полазну основу на коју се сада надовезује ова стратегија и то посебно у домену спровођења права интелектуалне својине. Њен најзначајнији успех био је виши ниво усклађености националног законодавства у области интелектуалне својине са европским законодавством, поред других резултата који су такође постигнути.
Стратегија развоја интелектуалне својине за период од 2018. до 2022. године
Без обзира на резултате остварене на основу Стратегије развоја интелектуалне својине за период од 2011. до 2015. године, Република Србија се и даље суочава са низом изазова у области интелектуалне својине. У периоду који је пред нама неопходно је наставити са процесом усаглашавања домаћег законодавства у области интелектуалне својине са европским прописима и унапредити спровођење права интелектуалне својине.
Стратегија развоја интелектуалне својине за период од 2018. до 2022. године узима у обзир резултате Стратегије и усмерава се на решавање горе наведених циљева.
II. СИСТЕМ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Правни оквир у области интелектуалне својине
Прописе из области интелектуалне својине чине:
1) потврђени међународни уговори;
2) закони;
3) подзаконски акти.
Детаљни преглед прописа Републике Србије и међународних уговора из области интелектуалне својине дат је у Анексу.
Европске интеграције у области интелектуалне својине
Усклађивање националног законодавства у области интелектуалне својине са правним тековинама Европске уније, како би се обезбедио једнак ниво заштите и поштовања права интелектуалне својине као у Европској унији, обавеза је коју је Република Србија преузела на основу члана 75. Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране (ССП) – Закон о потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 83/08, 11/13 и 12/14), који је ступио на снагу 1. септембра 2013. године.
Двадесетог јуна 2017. године Република Србија је у преговорима за приступање Републике Србије Европској унији отворила Поглавље 7 – Интелектуална својина. Европска унија је донела „Приступни документ” (AD 14/17) у коме је наведено које услове Република Србија мора да испуни да би привремено затворила Поглавље 7 – Интелектуална својина.
Република Србија, у прописима из области интелектуалне својине, мора да измени одредбе које се тичу исцрпљења права тако да се исцрпљење одвија на територији држава чланица Европске уније и територији држава Европског економског простора.
Када је реч о ауторском праву, неопходно је да се прописи Републике Србије којима се уређује област ауторског и сродних права усагласе са европским директивама из ове области, као и да се измене одредбе које уређују да се накнада за јавно саопштавање музичких дела, интерпретације и фонограма у занатским радњама не плаћа.
Када је реч Закону о патентима, Закону о жиговима, Закону о заштити индустријског дизајна и Закону о заштити топографија полупроводничких производа, они се такође морају ускладити са аcquis-ем у току 2018. године.
Поред горе наведеног, неопходно је јачање административних и људских капацитета када је реч о спровођењу права интелектуалне својине и у методолошки уређеном поступку, на редовном шестомесечном нивоу, обавештавање Европске комисије о активностима на пољу спровођења права интелектуалне својине. Потребно је јачање формалне координације различитих заинтересованих страна у области спровођења права.
Институционални оквир националног система интелектуалне својине
Паралелно са усаглашавањем законског оквира у области интелектуалне својине са правним тековинама Европске уније, у Републици Србији је текао и развој институционалног оквира потребног за развој и заштиту права интелектуалне својине.
Поред Министарства просвете, науке и технолошког развоја које обавља послове државне управе који се односе на прописе у области заштите и промета права интелектуалне својине, институционални оквир обухвата и следеће органе и институције које поступају у области права интелектуалне својине:
− Завод за интелектуалну својину;
− Министарство финансија – Управа царина;
− Министарство трговине, туризма и телекомуникација – Сектор тржишне инспекције;
− Министарство здравља – Инспекција за лекове и медицинска средства;
− Министарство финансија – Пореска управа;
− Министарство унутрашњих послова – Дирекција полиције;
− Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за заштиту биља;
− Министарство одбране;
− Јавно тужилаштво;
− Судови надлежни за решавање спорова из интелектуалне својине.
Завод за интелектуалну својину
Завод за интелектуалну својину је посебна организација, односно орган државне управе Републике Србије. Његово седиште је у Београду. У Заводу за интелектуалну својину ради 79 запослених на неодређено време док је систематизовано 88 радних места.
Завод за интелектуалну својину је надлежан да води управни поступак заштите права индустријске својине, укључујући патенте, жигове, индустријски дизајн, ознаке географског порекла, топографије полупроводничких производа. Када је реч о ауторском и сродним правима, Завод за интелектуалну својину је овлашћен да врши надзор над радом организација за колективно остваривање ауторског и сродних права, депоновање ауторских дела и предмета сродних права, издавање писаних правних мишљења и обављање других активности.
Завод за интелектуалну својину учествује у припреми подзаконских аката у области интелектуалне својине.
Завод за интелектуалну својину, кроз рад Центра за едукацију и информисање, пружа подршку носиоцима права тако што пружа информације у вези са подношењем пријава и поступцима за признање права интелектуалне својине у надлежности овог завода (патената, жигова, индустријског дизајна итд.), пружа помоћ у идентификовању њихових права интелектуалне својине, даје савете како да заштите та права, итд. Такође, Завод за интелектуалну својину пружа подршку и помоћ и институцијама које имају одговарајућу улогу у спровођењу права интелектуалне својине и то на следећи начин:
– давањем обука и одржавањем семинара посвећених правима интелектуалне својине;
– одржавањем електронских база података о правима индустријске својине у Републици Србији по којима Завод за интелектуалну својину води поступке и које су доступне путем интернета;
– издавањем потврда и уверења о чињеницама о којима води евиденцију, у складу са законом.
Министарство финансија – Управа царина
Управа царина је орган у саставу Министарства финансија. Седиште те управе налази се у Београду, а у њеном саставу је 15 царинарница у Републици Србији. У Управи царина тренутно ради око 2.500 службеника. Сви царински службеници који врше царински надзор или контролу робе овлашћени су да задрже робу за коју посумњају да повређује право интелектуалне својине. Поред тога, у оквиру Сектора за контролу примене царинских прописа, постоји специјализовано Одељење за заштиту интелектуалне својине, које има 12 царинских службеника и надлежно је за координацију свих активности Управе царина на сузбијању кривотворења и пиратерије.
У циљу бољег функционисања, Управа царина је 2013. године унапредила апликацију ИНЕС+. Та апликација садржи релевантне податке о задржаној роби за коју је изражена сумња у повреду права, повређеним правима интелектуалне својине, врсти, количини и вредности робе, учесницима у поступку итд. У ИНЕС+ се такође уносе подаци из захтева за предузимање мера за заштиту права интелектуалне својине, које подносе носиоци права (информације о регистрованим правима интелектуалне својине, носиоцима права, заступницима, овлашћеним дистрибутерима, фотографије робе итд.). Апликација у оквиру својих различитих модула омогућава брзу размену информација између Одељења за заштиту интелектуалне својине, царинарница и носилаца права, с тим што носиоци права немају приступ ИНЕС+ апликацији, већ имају могућност да преко е-ИПР апликације електронским путем подносе захтеве. Тиме се доприноси већој ефикасности у спровођењу мера заштите права интелектуалне својине. Улога предметне апликације је да, осим размене података и статистичког извештавања, омогући квалитетну аналитику у циљу планирања будућих активности различитих организационих јединица Управе царина, усмерених ка сузбијању кривотворења и пиратерији. Одељење за заштиту интелектуалне својине, у сарадњи са представницима SEED пројекта (Систематска електронска база података) који се води под покровитељством Европске комисије, учествовало је у изради електронске базе података чије формирање је прописано одредбама члана 287а Царинског закона („Службени гласник РС”, бр. 18/10, 29/15, 108/16, 113/17 – др. закон). Електронска база података пуштена је у рад априла 2018. године и доступна је на сајту Управе царина.
Током 2015. године именовано је пет регионалних координатора у оквиру царинарнице највишег ризика који су у склопу својих редовних пословних активности добили овлашћења за предузимање мера и радњи у области заштите права интелектуалне својине. Полазећи од потребе јачања административних капацитета и ефикасности царинске службе са аспекта примене мера заштите права интелектуалне својине, Управа царина је током марта 2018. године извршила измену и допуну унутрашње систематизације радних места и систематизовала посебна радна места за регионалне координаторе, који организационо припадају Одељењу за заштиту интелектуалне својине, а у оквиру постојећег броја запослених царинских службеника.
Министарство трговине, туризма и телекомуникација – Сектор тржишне инспекције
Сектор тржишне инспекције у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, врши инспекцијски надзор над производњом и прометом робе којом се повређују права интелектуалне својине (жиг, дизајн, патент, мали патент, географска ознака порекла, топографија полупроводничких производа, ауторско и сродна права), као и надзор над производњом и прометом робе заштићене ауторским правом и сродним правима.
Поред овлашћења која су прописана за све органе који обављају послове инспекцијског надзора и поред општих овлашћења тржишног инспектора која су прописана Законом о трговини („Службени гласник РС”, бр. 53/10, 10/13 и 44/18 − др. закон), Законом о заштити потрошача („Службени гласник РС”, бр. 62/14, 6/16 − др. закон и 44/18 − др. закон), Законом о оглашавању („Службени гласник РС”, број 6/16) и прописима који се односе на безбедност производа и која се спроводе по службеној дужности, Сектор тржишне инспекције, у делу спровођења права интелектуалне својине, има:
– овлашћења ради ефикасне заштите права интелектуалне својине, која предузима како по службеној дужности тако и по захтеву носиоца права интелектуалне својине, која примењује у сарадњи са свим надлежним органима у области заштите и спровођења права интелектуалне својине;
– права и дужности у оквиру инспекцијског надзора над спровођењем Закона о оптичким дисковима („Службени гласник РС”, број 52/11), која примењује у сарадњи са Управом царина и Министарством унутрашњих послова.
Сектор тржишне инспекције је организован као сектор у саставу Министарства трговине, туризма и телекомуникација, са седиштем у Београду и 24 оперативна одељења за рад на терену. Са стањем у јануару 2017. године Сектор тржишне инспекције има 423 запослена државна службеника-инспектора, од којих је 47 специјализовано за област интелектуалне својине. Тржишни инспектори обављају послове усмерене на идентификовање повреда права интелектуалне својине и идентификацију и привремено одузимање кривотворене и пиратске робе, о чему, по тужби носиоца права интелектуалне својине, коначну одлуку доноси надлежни суд. У седишту Сектора тржишне инспекције обезбеђена је координација рада свих тржишних инспектора који имају сарадњу са другим органима надлежним за спровођење права интелектуалне својине.
Министарство здравља – Инспекција за лекове и медицинска средства
Инспекција за лекове и медицинска средства је у саставу Министарства здравља, са седиштем у Београду. У Инспекцији за лекове и медицинска средства ради седам инспектора, са овлашћењима на целој територији Републике Србије. Инспекција за лекове и медицинска средства обезбеђује да лекови и медицинска средства која се производе, користе или стављају у промету у Републици Србији, односно налазе у легалном ланцу снабдевања нису фалсификовани, у складу са законом.
Инспекција за лекове и медицинска средства поступа по пријави или по службеној дужности.
Министарство финансија – Пореска управа
Пореска управа је орган у саставу Министарства финансија. У оквиру редовних активности контроле јавних прихода од стране инспектора теренске контроле обавља и послове на откривању повреде права интелектуалне својине на рачунарске програме (софтвер) и базе података и доноси акте у складу са законом, на који начин се обезбеђује и борба против институционалне софтверске пиратерије.
Министарство унутрашњих послова – Дирекција полиције
Дирекција полиције је у саставу Министарства унутрашњих послова. Обавља послове истраге кривичних дела у области права интелектуалне својине која су утврђена Кривичним закоником. Сви полицијски службеници су овлашћени да врше истрагу кривичних дела у области интелектуалне својине, а поред предузимања мера на основу захтева носилаца права могу да поступају и по службеној дужности. Постоје две службе у Одељењу криминалистичке полиције у оквиру Дирекције полиције, које поступају у области права интелектуалне својине, конкретно:
– Одсек за сузбијање превара и заштиту интелектуалне својине;
– Одсек за сузбијање криминала у области интелектуалне својине.
Одсек за сузбијање превара и заштиту интелектуалне својине врши истраге корупције и привредног криминала, укључујући кривична дела у области интелектуалне својине у вези са физичком робом. Канцеларије Одсека се налазе у Београду, а обухвата и 27 регионалних служби. Тренутно, тим који ради у седишту има четворо службеника, укључујући и супервизора. Одсек за сузбијање криминала у области интелектуалне својине врши истраге кривичних дела у области интелектуалне својине, која обухватају коришћење компјутера или компјутерских мрежа. Одсек тренутно има пет службеника, а њихове канцеларије се налазе у Београду.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за заштиту биља
Послове из области заштите права оплемењивача биљних сорти у Републици Србији обавља Управа за заштиту биља, која је у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. У Управи за заштиту биља, Група за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност обавља послове који се односе на заштиту права оплемењивача биљних сорти, координирање рада Стручног савета за заштиту права оплемењивача биљних сорти, међународну сарадњу са релевантним институцијама у овој области (UPOV, CPVO) и друге послове. Послове заштите права оплемењивача биљних сорти, поред руководиоца Групе, обавља двоје државних службеника.
Министарство одбране
Уколико се на основу критеријума за оцену поверљивости утврди да је предмет пријаве поверљиви проналазак, поступак испитивања и заштите поверљивих проналазака и техничких унапређења значајних за одбрану, спроводи Министарство одбране у оквиру своје организационе структуре и капацитета, а на основу Правилника о поступку испитивања поверљиве пријаве патента, малог патента и техничких унапређења значајних за одбрану и остваривању права проналазача („Службени војни лист”, број 35/09).
Овим правилником уређују се поступак испитивања поверљиве пријаве патента и малог патента, поступак испитивања техничких унапређења значајних за одбрану и ближи начин њихове заштите; садржина и начин вођења и чувања Регистра пријава поверљивих патената и малих патената и Регистра поверљивих патената и малих патената као и морална и имовинска права проналазача. У погледу институционалних капацитета у области заштите поверљивих проналазака, одредбом члана 14. став 2. тачка 31) Закона о одбрани („Службени гласник РС”, бр. 116/07, 88/09 – др. закон, 104/09 – др. закон и 10/15) утврђена је надлежност Министарства одбране у области научноистраживачке и инвентивне делатности од значаја за одбрану.
У складу са Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству одбране, поступак правне заштите поверљивих проналазака и техничких унапређења од значаја за одбрану спроводи Управа за стратегијско планирање у Сектору за политику одбране. У Управи за стратегијско планирање, у оквиру Одељења за научноистраживачку и инвентивну делатност, формирана је Група за инвентивну делатност у оквиру које се спроводи поступак правне заштите поверљивих проналазака. Наведене послове у Групи обављају три лица, два инжињера техничке струке и дипломирани правник.
Поступак суштинског испитивања поверљивих проналазака спроводи се у оквиру организационе структуре и капацитета Министарства одбране, где се у односу на сваку појединачну поверљиву пријаву патента или малог патента, за суштинско испитивање, одређује носилац планирања (тактички или технички носилац) за средство на које се проналазак односи или стручно оспособљена јединица или установа Министарства одбране.
Јавно тужилаштво
Јавно тужилаштво нема посебно одељење за права интелектуалне својине. Међутим, Законом о организацији и надлежности државних органа у борби против високотехнолошког криминала („Службени гласник РС”, бр. 61/05 и 104/09), у Вишем јавном тужилаштву образовано је посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала (у даљем тексту: Посебно тужилаштво), које је, између осталог, надлежно и за заштиту интелектуалне својине на интернету, односно за кривична дела против интелектуалне својине када је предмет или средство извршења кривичног дела рачунар, рачунарски системи, рачунарски подаци или рачунарске мреже. Надлежност Посебног тужилаштва установљена је за територију Републике Србије, услед чега Посебно тужилаштво има значајну улогу у оквиру институционалног оквира националног система интелектуалне својине у Републици Србији.
Судови надлежни за решавање спорова из области права интелектуалне својине
Законом о изменама и допунама Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, број 101/13) који се примењује почев од 1. јануара 2014. године, Привредни суд у првом степену суди у споровима о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти, који настану између правних лица. Виши суд у Београду суди у првом степену у споровима о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти ако није надлежан други суд. Привредни апелациони суд је надлежан за одлучивање о жалбама изјављеним на одлуке Привредног суда у Београду, а Апелациони суд у Београду за одлучивање о жалбама изјављеним на одлуке Вишег суда у Београду. За предмете кривичног судског гоњења у области интелектуалне својине, у првом степену надлежан је основни суд. У Републици Србији има око 2.700 судија. Ниједан од судија није специјализован искључиво за права интелектуалне својине. Међутим, због концентрације предмета из области права интелектуалне својине, у Привредном суду у Београду и Вишем суду у Београду, ограничен је број судија који решавају предмете из области права интелектуалне својине.
Координација националног система интелектуалне својине
У већини држава међу којима је и Република Србија, постоје бројне институције чији је задатак заштита права интелектуалне својине. Надлежности ових институција често се преклапају. Стога, Влада и надлежне институције треба да развију модел сарадње који ће обезбедити делотворну и ефикасну заштиту права интелектуалне својине. Министарство унутрашњих послова и Министарство финансија закључили су Протокол о сарадњи и размени информација о свим питањима у вези са спровођењем права интелектуалне својине. Министарство трговине, туризма и телекомуникација (Сектор тржишне инспекције) и Министарство финансија (Управа царина) закључили су Протокол о сарадњи и спровођењу права интелектуалне својине. Поред тога, Завод за интелектуалну својину и Правосудна академија закључили су Протокол о сарадњи по питању обуке у области права интелектуалне својине. Такође, главне институције надлежне за спровођење права интелектуалне својине имају ad hoc сарадњу у вези са:
− припремом нацрта закона и предлога подзаконских аката;
− приступањем Европској унији;
− обуком запослених у институцијама надлежним за спровођење права интелектуалне својине.
Влада је 30. октобра 2014. године донела Одлуку о образовању Координационог тела за ефикасну заштиту права интелектуалне својине у Републици Србији. Задатак Координационог тела је да се обезбеди ефикасна заштита права интелектуалне својине. Наведеном одлуком Координационо тело је овлашћено да образује радне групе које ће му помоћи у остварењу овог циља.
У свом последњем Извештају о напретку Републике Србије, Европска комисија је нагласила да „Република Србија треба да ојача формалну сарадњу између различитих заинтересованих страна у области спровођења права” као и да је „стално координационо тело за спровођење права интелектуалне својине основано у октобру 2014. године, али још увек не функционише пуним капацитетом.”
У оквиру Координационог тела образоване су три радне групе које се баве питањем подизања нивоа свести о значају права интелектуалне својине, статистичким подацима о повредама права интелектуалне својине и стратегијом развоја права интелектуалне својине:
1. Радна група за израду стратегије за развој интелектуалне својине у области спровођења права интелектуалне својине и Акционог плана Стратегије за период од 2016. године до 2020. године основана Решењем број 119-1-169/2015-16-1 од 19. маја 2015. године.
2. Радна група за размену података у области спровођења права интелектуалне својине основана Решењем број 119-1-169/2015-16-2 од 4. јуна 2015. године.
3. Радна група за подизање свести о кривотворењу и пиратерији основана Решењем број 021-2015/7204-01 од 13. октобра 2015. године.
ИНФРАСТРУКТУРА НАЦИОНАЛНОГ СИСТЕМА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ
Комплексна природа интелектуалне својине изискује стварање функционалне и ефикасне инфраструктуре различитих институција чији је циљ да интелектуалну својину на квалитетан начин штите, унапређују и искоришћавају. У Републици Србији, она обухвата делатност заступника за права интелектуалне својине, организација за колективно остваривање ауторских права, центара за трансфер технологије.
Заступници за права интелектуалне својине – На основу члана 2. Париске конвенције за заштиту индустријске својине – Уредба о ратификацији Париске конвенције за заштиту индустријске својине („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори и други споразуми”, број 5/74 и „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 7/86 – др. уредба), заступници заступају физичка и правна лица пред националним институцијама надлежним за заштиту права интелектуалне својине. Држављани Републике Србије могу своја права да остварују сами, без помоћи заступника, док лица која нису држављани Републике Србије имају обавезу да пред националним органима правне радње обављају преко заступника који је држављанин Републике Србије.
Организације за колективно остваривање ауторског и сродних права – Аутор одређеног дела има право да дозволи или да забрани коришћење својих дела. Драмски писац може бити сагласан да се његово дело изводи на сцени под одређеним договореним условима. Писац може склопити уговор са издавачем о објављивању и стављању у промет своје књиге. Исто тако, музичар може пристати да се његово извођење забележи на компакт диску. Ови примери илуструју како власници права могу индивидуално остваривати своја права. Међутим, појединачно остваривање права је немогуће код одређених врста коришћења. Аутор не може да контактира сваку радио или телевизијску станицу редом, да би са сваком од њих уговорио лиценце и накнаду за емитовање својих дела. Насупрот томе, није практично ни да емитер тражи посебну дозволу од сваког аутора за коришћење сваког ауторског дела. Немогућност индивидуалног остваривања ових активности – од стране власника права као и од стране корисника – ствара потребу за постојањем организације за колективно остваривање ауторских и сродних права. Те организације обезбеђују исплату накнада својим члановима – ауторима и носиоцима ауторског и сродних права. Чланство у овим организацијама односи се на све носиоце ауторског и сродних права, било да је реч о композиторима, издавачима, писцима, фотографима, музичарима или интерпретаторима. Приликом приступања организацији за колективно остваривање права, чланови достављају личне податке и пријављују дела која су створили. Те информације сачињавају саставни део документације те организације, на основу које је могуће утврдити везу између дела и плаћања накнаде за коришћење дела, која се врши одговарајућем носиоцу права.
Тренутно у Републици Србији дозволу за колективно остваривање ауторског и сродних права има шест организација. То су:
1. Организација музичких аутора Србије – Сокој1;
2. Организација за колективно остваривање права интерпретатора – ПИ2;
3. Организација произвођача фонограма Србије – ОФПС3;
4. Организација фотографских аутора – ОФА4;
5. Организација за остваривање репрографских права – ООРП5;
6. Организација филмских аутора Србије – УФУС–АФА6.
Према Закону о ауторском и сродним правима организацију оснивају аутори, односно носиоци ауторског или сродних права, односно њихова удружења (у даљем тексту: оснивачи). Организација стиче својство правног лица уписом у регистар у који се уписују удружења у складу са законом који уређује правни положај удружења. На организацију се сходно примењују одредбе закона којим се уређује правни положај удружења, ако Законом о ауторском и сродним правима није друкчије одређено. Након оснивања, оснивачи организације су дужни да од надлежног органа, односно Завода за интелектуалну својину прибаве дозволу за обављање делатности организације. На основу захтева организације, Завод за интелектуалну својину, уколико су испуњени законом прописани услови, решењем организацији издаје дозволу за обављање делатности колективног остваривања ауторског права.
Центри (канцеларије) за трансфер технологије – За највећи број универзитета и истраживачких установа, трансфер технологије је дефинисан као „процес трансфера резултата научних истраживања из једне организације на неку другу организацију у циљу даљег развоја, примене у привреди и комерцијализације.” Овај трансфер се генерално остварује путем лиценцних споразума (уговора) између универзитета и истраживачких установа и приватних компанија или агенција за комерцијализацију које су у јавном власништву.
У лиценцном споразуму, универзитет или истраживачки центар даје дозволу (лиценцу) за коришћење интелектуалне својине у одређеној новоразвијеној технологији, кориснику лиценце или „spin-off” (супсидијарној) компанији, за лиценцну накнаду или плаћање друге накнаде. На основу права интелектуалне својине универзитет (истраживачки центар) је власник резултата својих истраживања и може да управља искоришћавањем тих резултата, тако да права интелектуалне својине представљају правни основ за трансфер технологије у овом смислу.
–––––––––––––––
1 http://www.sokoj.rs/
2 http://www.pravainterpretatora.org/
3 http://www.ofps.org.rs/
4 http://www.ofa.rs/
5 (http://www.oorp.rs)
6 http://www.zastita.ufus.org.rs/
III. ГЛАВНИ ЦИЉЕВИ СТРАТЕГИЈЕ И КОНКРЕТНЕ МЕРЕ ЗА ЊЕНО СПРОВОЂЕЊЕ
Спровођењем Стратегије развоја интелектуалне својине за период од 2018. до 2022. године требало би да буду постигнути следећи главни циљеви:
− ГЛАВНИ ЦИЉ 1: Хармонизација националног са европским законодавством у области интелектуалне својине;
− ГЛАВНИ ЦИЉ 2: Унапређење спровођења права интелектуалне својине;
− ГЛАВНИ ЦИЉ 3: Образовање и подизање капацитета за трансфер знања у функцији унапређења примене интелектуалне својине у привреди.
Остварењем горе наведених циљева биће учињен значајан допринос у стварању друштвеног и економског окружења које ће погодовати креативном раду и стварању различитих дела из области књижевности, науке, музике, проналазаштва, итд. То ће омогућити стварање погодније климе за бржи економски раст Републике Србије и долазак страних инвестиција. Реализација главних циљева детаљно је утврђена на нивоу конкретних циљева, који се остварују путем конкретних мера.
Мере за постизање наведених циљева не задиру у право на приступ информацијама од јавног значаја, које се остварује у складу са законом којим се уређује приступ информацијама од јавног значаја.
Надлежни органи дужни су да приликом предузимања мера за постизање наведених циљева, сваком физичком лицу, у вези са обрадом података о личности, обезбеде и заштиту права на приватност и осталих права и слобода, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.
ГЛАВНИ ЦИЉ 1: Хармонизација националног са европским законодавством у области интелектуалне својине
Напредак Републике Србије у правцу европских интеграција довео је до вишег степена хармонизације националног законодавства у области интелектуалне својине са правним тековинама Европске уније. Европска унија је оценила да је законодавство Републике Србије у области интелектуалне својине у великој мери усаглашено са acquis-ем, али да је за привремено затварање Поглавља 7 – Интелектуална својина, неопходно да Република Србија додатно усагласи своје прописе са европским директивама из области интелектуалне својине. Такође, потребно је доношење стратегије развоја интелектуалне својине, унапређење људских и техничких капацитета у овој области, интензивирање спровођења права интелектуалне својине, јачање сарадње између органа надлежних за спровођење права интелектуалне својине, редовно извештавање Европске уније у погледу спроведених мера када је реч о спровођењу права.
Мере за постизање главног циља:
– Регулаторне мере:
1. Доношење закона о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима;
2. Доношење закона о изменама и допунама Закона о жиговима;
3. Доношење закона о изменама и допунама Закона о патентима;
4. Доношење закона о изменама и допунама Закона о топографијама полупроводничких производа;
6. Доношење закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине;
7. Доношење закона о пословној тајни;
8. Приступање Републике Србије међународним уговорима о правима интелектуалне својине – Пекиншком уговору о аудиовизуелним интерпретацијама и Маракешком уговору за омогућавање приступа објављеним делима од стране лица која су слепа, слабовида или на други начин онемогућена да користе штампане материјале.
– Институционалне мере:
Јачање формалне институционалне координације различитих заинтересованих страна у циљу ефикаснијег спровођења права интелектуалне својине.
ГЛАВНИ ЦИЉ 2: Унапређење спровођења права интелектуалне својине
Борба против кривотворења и пиратерије је један од начина за оздрављење економије Републике Србије, а свест о потреби одлучније заштите интелектуалне својине још увек није заживела. Спровођење права интелектуалне својине такође је и део наших преговора са Европском унијом у оквиру Поглавља 7 − Интелектуална својина.
У погледу резултата постигнутих у претходном периоду, а у вези са спровођењем права интелектуалне својине, истичу се резултати ИПА пројекта 2011 – Спровођење права интелектуалне својине, у периоду 2014–2016. година. Пројекат су заједно водили Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Дански завод за патенте и жигове и организација Трговински стандарди север-запад из Велике Британије.
Извештај са Твининг пројекта је објављен 5. априла 2016. године. Најважнији циљеви остварени у току наведеног пројекта су:
– Усвојени су нови прописи за ефикасно административно спровођење права интелектуалне својине и прописани поступци за задржавање, смештај и уништавање пиратске и кривотоворене робе;
– Институционалне структуре Републике Србије су ојачане и унапређена је сарадња између релевантних органа као што су Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство унутрашњих послова, Управа царина и други органи;
– Успостављена је сарадња на пољу примене права интелектуалне својине у Републици Србији између надлежних органа као и њихова сарадња са сродним органима у Европској унији;
– Развој и примена информационог система у погледу спровођења права интелектуалне својине у Сектору тржишне инспекције;
– Унапређен је ниво свести о значају права интелектуалне својине.
Један од важних домета наведеног пројекта јесте јачање стручних и административних капацитета имајући у виду велики број обука који је у периоду 2014–2016. године одржан за државне службенике. Одржано је 35 обука које је похађало 783 службеника из различитих институција. Поред тога, развијен је софтвер за евиденцију активности и мера из области рада Сектора тржишне инспекције, према моделу који је претходно имплементиран у Управи царина, образовано је Координационо тело са три радне групе, спроведене су кампање и друге активности намењене подизању нивоа свести о штетним последицама кривотворења и пиратерије.
Пројекат садржи и конкретне препоруке шта треба радити у наредном периоду када је реч о унапређењу система интелектуалне својине: доношење нових прописа из области интелектуалне својине усклађених са правним системом Европске уније у тој области; начин рада Координационог тела; препоруке у погледу спровођења права интелектуалне својине које су у већој мери део ове стратегије.
2.1. Конкретни циљ – Заштита интелектуалне својине као један од значајних циљева Владе
Заштита интелектуалне својине предмет је сталне пажње свих структура државне управе и део циљева Владе.
Мере за постизање конкретног циља 2.1:
1. Унапређење начина прикупљања и обраде статистичких података у вези са резултатима оствареним у спровођењу права интелектуалне својине од стране органа надлежних за спровођење права интелектуалне својине;
2. Проширивање борбе против организованог криминала и на кривична дела против интелектуалне својине.
Показатељи успеха:
1. Смањење кривотворења и пиратерије у Републици Србији;
2. Повећање броја инспекцијских контрола;
3. Краће трајање судских поступака.
2.2. Конкретан циљ – Институционално јачање органа надлежних за спровођење права интелектуалне својине
Управа царина и Сектор тржишне инспекције успоставили су посебне организационе јединице за спровођење права интелектуалне својине. Што се тиче Генералног директората полиције, у његовом саставу постоји посебно Одељење за борбу против високотехнолошког криминала, односно Одсек за сузбијање криминала у области интелектуалне својине. Међутим, кад је реч о материјалним повредама права интелектуалне својине, иако Дирекција полиције Министарства унутрашњих послова, у оквиру Службе за сузбијање криминала – Одељења за сузбијање привредног криминала, има Одсек за сузбијање привредног криминала у области превара у привредном пословању и интелектуалне својине, тај Одсек се претежно бави истраживањем криминала који није повезан са интелектуалном својином.
У току пројекта под називом „Спровођење права интелектуалне својине”, који је финансирала Европска унија, побољшани су, пре свега административни капацитети за спровођење права интелектуалне својине наведених институција кроз спроведене анализе, истраживања, семинаре, радионице, практично спровођење права интелектуалне својине на терену, састављање смерница и израду компјутерске базе података за Тржишну инспекцију.
Значајно је да овако изграђени темељи буду надограђени да би Република Србија постала позната по примени најбоље праксе у области спровођења права интелектуалне својине. Посебно је потребно даље институционално јачање правосудних институција које се баве кривичним гоњењем. Уколико овим институцијама не буду додељени довољни ресурси, ефекти борбе против криминала у области интелектуалне својине биће минимални.
Мере за постизање конкретног циља 2.2:
1) Израда или унапређење процедура, методологија, студија, база података и сл. у циљу ефикаснијег рада надлежних органа. У свему томе, од велике помоћи могу да буду студије, публикације, базе података и сл. које се налазе на интернет страници опсерваторије Европског завода за интелектуалну својину (EUIPO);
2) Одржавање обука запослених у органима за спровођење права интелектуалне својине у периоду од 2018. до 2022. године како би се оспособили да на професионалан и ефикасан начин реагују на повреде права интелектуалне својине.
2.3. Конкретан циљ – Унапређење координације рада органа надлежних за спровођење права интелектуалне својине
Задатак Координационог тела је да на пољу оперативне заштите права интелектуалне својине у Републици Србији прати и усмерава поједине послове из делокруга више органа државне управе ради обезбеђивања ефикасне заштите права интелектуалне својине. У том смислу су и образоване радне групе: за израду стратегије развоја интелектуалне својине; за размену података у области спровођења права интелектуалне својине; за подизање свести о кривотворењу и пиратерији.
Прописи Републике Србије предвиђају управно-правну, грађанско-правну и кривично-правну заштиту права интелектуалне својине. Унапређење система координације свих органа је од огромног значаја за ефикасно спровођење права интелектуалне својине, као и за подизање свести о последицама пиратерије и кривотворења. С тим у вези, у оквиру образованих радних група, посебно за размену података у области спровођења права интелектуалне својине и за подизање свести о кривотворењу и пиратерији, треба успоставити ефикаснији систем размене информација и планирања заједничких активности.
1. Ефикасан и континуирани рад Координационог тела
а) Радна група за размену података у области спровођења права интелектуалне својине
Координационо тело, тј. основане радне групе се састају најмање једном у шест месеци. Радне групе које раде у оквиру Координационог тела достављају том телу извештаје о постигнутом напретку у свом раду. Ово се пре свега односи на Радну групу за размену података у области спровођења права интелектуалне својине и Радну групу за подизање свести о кривотворењу и пиратерији.
Ефикасан рад Радне групе за размену података у области спровођења права интелектуалне својине се огледа у размени релевантних података између институција надлежних за спровођење права интелектуалне својине на систематичан и структурисан начин како би се избегло дуплирање послова и обезбедило ефикасно спровођење права интелектуалне својине.
Под подацима о повредама права интелектуалне својине подразумевају се подаци о регистрованим правима интелектуалне својине садржани у базама података Завода за интелектуалну својину, подаци о изгледу кривотворене или пиратске робе, каналима њене дистрибуције и сл, садржани у базама „INES”, односно „INES+”, које користе Тржишна инспекција и Управа царинa. Умрежавањем ових независних база или стварањем јединствене базе података (апликације), коју би користили сви органи надлежни за спровођење права, допринело би се обезбеђивању ефикаснијег система заштите права интелектуалне својине. Тиме би се постојећи протоколи о сарадњи између ових органа, као и активности Радне групе за размену података у области спровођења учинили делотворнијим. Постојање ових апликација је пракса која постоји и у Европској унији (The Enforcement Database (EDB), доступна на интернет страници EUIPO опсерваторије7. Приступ овој бази тренутно имају полиција и царина свих држава чланица Европске уније, који путем ове базе могу добити напред наведене информације и лакше препознати кривотворене и пиратизоване производе и предузети одговарајуће радње.
Под подацима о повредама права интелектуалне својине подразумевају се и статистички подаци надлежних органа у вези са спровођењем права. То су на пример: број учињених кривичних дела против интелектуалне својине, број контролисаних пореских обвезника и привредних субјеката, као и подаци у вези са врстом и количином робе која је одузета на територији Републике Србије. Размена релевантних података може да се врши на редовним састанцима Координационог тела непосредним састанцима или кроз размену образаца надлежних институција који садрже ове податке. Зато је неопходно да институције за спровођење права интелектуалне својине направе поуздане и транспарентне моделе статистичког извештавања. Ови модели статистичког извештавања треба да буду компатибилни са базама података које тренутно прави опсерваторија EUIPO-а за повреде права интелектуалне својине.
Континуирано прикупљање ових података је неопходан услов за анализу напретка Републике Србије у спровођењу права интелектуалне својине у евроинтеграцијама.
Прикупљање и обрада релевантних података врши се у складу са прописима којима се уређује заштита података, посебно имајући у виду закон којим се уређује заштита података о личности.
Да би наведени подаци били што ефикасније прикупљени и што квалитетније статистички обрађени, потребно је запослити стручњаке који ће на основу њих направити анализу примене прописа у области права интелектуалне својине. Под тим се пре свега мисли на квалитативну и квантитативну анализу кривотворења и пиратерије, њихов утицај на БДП и сл. као и анализе актуелних трендова у вези са повредом права итд. Помоћу методологије коју су усвојили EUIPO и Европски завод за патенте (ЕЗП) је потребно утврдити допринос интелектуалне својине привредним резултатима и запошљавању у Републици Србији. Поред тога, потребно је праћење методологије коју тренутно припрема EUIPO како би се утврдио ниво кривотворења и пиратерије у Републици Србији. Ови статистички подаци имају кључни значај за разумевање размера проблема и расподелу ресурса у складу с тим.
Потребно је да се институције за спровођење права интелектуалне својине разменом информација и пружањем међусобне помоћи, заједничким капацитетима боре против повреде права, посебно када је у питању повреда која има карактер организованог криминала.
б) Радна група за подизање свести о кривотворењу и пиратерији
Циљ оснивања и рада ове групе је подизање свести јавности о значају интелектуалне својине. То је у најмању руку подједнако важно као и спровођење права интелектуалне својине. Смањењем тражње за кривотвореном и пиратском робом аутоматски ће се смањити и доступност такве робе. Сходно томе, неопходне су делотворне кампање подизања свести јавности које ће бити намењене различитим сегментима друштва. Поред кампања треба осмислити различите едукативне догађаје који би били прилагођени одређеним циљним групама, нпр. младима, деци, одређеним професијама, малим и средњим предузећима и сл.
в) Одржавање годишње конференције
Потребно је да се организују годишње конференције на тему спровођења права интелектуалне својине и подизања свести о пиратерији и кривотворењу. Годишње конференције на којима ће учествовати представници свих институција за спровођење права интелектуалне својине, судије и носиоци права интелектуалне својине, представљају прилику да се на једном месту окупе сви актери у овом процесу и да се информишу о најновијим догађајима, размене најбољу праксу и успоставе међусобне контакте.
г) Образовање радне групе за прикупљање, анализу података и идентификацију трендова у вези са повредом права интелектуалне својине
Координационо тело треба да образује радну групу која ће се бавити идентификацијом трендова у вези са повредом права интелектуалне својине (и других чињеница које могу бити од помоћи органима за спровођење права. С тим у вези, међу до сада идентификованим трендовима, највећу пажњу светске и домаће стручне јавности, привлачи заштита права интелектуалне својине на интернету. Наиме, неопходно је успоставити баланс између спровођења права интелектуалне својине на интернету и очувања вредности као што су слобода говора, слобода приступа знању и култури, итд. Заштита интелектуалне својине на интернету одвијаће се строго у складу са прописима Републике Србије – Уставом, законима и међународним уговорима из ове области које је Република Србија потписала и ратификовала. С тим у вези, неопходно је:
– успоставити организовану сарадњу институција надлежних за спровођење права интелектуалне својине и носилаца права са једне стране, са администраторима интернет страница (преносиоцима огласних порука) с друге стране, ради прибављања информација о лицима која крше права интелектуалне својине на интернету. Примера ради, Законом о електронској трговини („Службени гласник РС”, бр. 41/09 и 95/13) утврђена је дужност пружаоца услуга да мора да обавести надлежни државни орган ако основано сумња 1) да се коришћењем његове услуге предузимају недопуштене активности; 2) да је корисник његове услуге пружио недопуштени податак. Према Закону о оглашавању забрањено је оглашавање којим се препоручује производ (промет) робе и пружање услуге који су забрањени законом. Такође, тим законом утврђена је и одговорност преносиоца огласне поруке.
– створити услове за извршење правноснажне судске одлуке када је реч о повреди права интелектуалне својине на интернету, уклањањем спорне огласне поруке, прекидом оглашавања, исправком огласне поруке, забраном оглашавања, онемогућавањем приступа информацијама и сл., као и блокирањем спорних интернет страница.
– успоставити механизме сарадње између преносиоца огласне поруке, оператора, пружаоца услуга електронске комуникације, носиоца права и корисника интернета у циљу превенције повреде права интелектуалне својине на интернету.
д) Успостављање међународне сарадње
Важно је да институције задужене за спровођење права интелектуалне својине успоставе оперативну сарадњу са међународним институцијама које се баве спровођењем права интелектуалне својине. У Саопштењу Европске уније број 467 (2009) наводи се да „због међународног карактера повреда права интелектуалне својине, унапређење унутрашње прекограничне сарадње представља не само законску обавезу, већ и очигледну потребу. У том циљу, ефикасна мрежа контакт тачака широм Европске уније од суштинског је значаја за подстицање брзе размене података о сумњивим производима, местима производње, путевима дистрибуције и кључним местима продаје. То ће допринети усаглашавању националних политика и пружању узајамне помоћи.” У процесу приступања Европској унији, Република Србија се обавезала да прихватити правне тековине и праксу Европске уније и у области спровођења права интелектуалне својине, а то се постиже и применом уједначене праксе органа за спровођење што се постиже оперативном сарадњом како на билатераланом тако и на нивоу Европске уније.
Иако међународна сарадња може да буде билатералног карактера, она такође мора да подразумева односе са организационим јединицама за спровођење права интелектуалне својине у склопу међународних организација као што су Интерпол, Европол, Светска царинска организација и Опсерваторија EUIPO.
–––––––––––––––
7 https://euipo.europa.eu/ohimportal/en/web/observatory/enforcement-database.
ГЛАВНИ ЦИЉ 3: Образовање и подизање капацитета за трансфер знања у функцији унапређења примене интелектуалне својине у привреди
У савременој економији заснованој на знању и Лисабонској стратегији коју је Европска унија усвојила 2000. године, образовање, научна и технолошка истраживања и иновације су кључни фактори конкурентности и одрживог развоја. Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2016. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 25/16), Стратегија за подршку развоја малих и средњих предузећа, предузетништва и конкурентности за период од 2015. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 35/15), Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године („Службени гласник РС”, број 107/12), имају за циљ повезивање науке и привреде ради примене резултата истраживања насталих на универзитетима, институтима и другим научноистраживачким установама кроз експлоатацију различитих облика интелектуалне својине од стране привредних субјеката. Пројекти Европске уније, кроз оквирни програм финансирања „Хоризонт 2020” за истраживање, фокусирају се на тржишну примену резултата истраживачких организација кроз конзорцијуме у којима је укључен бар један привредни субјекат. Правилником о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача („Службени гласник РС”, бр. 24/16, 21/17 и 38/17), значајно је увећано вредновање резултата исказаних кроз патенте у области техничко-технолошких и биотехничких наука.
Мере за постизање главног циља:
1) увођење наставе о интелектуалној својини на универзитетима кроз акредитоване студијске програме, самосталне предмете или у оквиру других наставних предмета прилагођених образовним профилима, као и кроз курсеве континуираног образовања;
2) формално увођење треће мисије универзитета у Закон о високом образовању („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон и 73/18);
3) подизање нивоа познавања система заштите и управљања интелектуалном својином истраживача на универзитетима и другим истраживачким установама кроз различите курсеве које организује Завод за интелектуалну својину кроз Центар за едукацију и информисање или у сарадњи са WIPO, EPO, Центри за трансфер технологије и друге организације за подршку иновацијама;
4) усвајање и имплементирање „Националних препорука за универзитете и институте у Србији за управљање интелектуалном својином у активностима трансфера знања” израђених у оквиру Стручног тима за реформу високог образовања (ХЕРЕ тим) који је именовало Министарство просвете, науке и технолошког развоја8;
5) подизање нивоа знања привредних субјеката о заштити и искоришћавању права интелектуалне својине кроз активности Завода за интелектуалну својину – Центра за едукацију и информисање у сарадњи са организацијама за подршку привреди (привредним коморама, удружењима привредника, развојним агенцијама, итд.), пружањем услуга привредним субјектима кроз услугу Дијагностике интелектуалне својине или уз помоћ других алата развијених у оквиру пројеката Европске уније на којима је Завод за интелектуалну својину учествовао (Iporta, VIP4SME), кроз активности и услуге других организација;
6) омогућавање значајније подршке кроз различите програме финансирања иновација (Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство привреде, Кабинет министра за иновације и технолошки развој, Фонд за иновациону делатност) и подршку за заштиту права интелектуалне својине у иностранству ради стварања предуслова за успешну комерцијализацију на страним тржиштима.
IV. ПРОЦЕНА ЕФЕКАТА И ТРОШКОВА У ВЕЗИ СА СПРОВОЂЕЊЕМ СТРАТЕГИЈЕ
ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ И ПОКАЗАТЕЉИ НАПРЕТКА
Спровођењем Стратегије развоја интелектуалне својине за период од 2018. до 2022. године биће постигнути следећи резултати:
– усклађивање националног законодавства у области права интелектуалне својине са правним тековинама Европске уније;
– унапређење координације спровођења права интелектуалне својине;
– стварање посебних организационих јединица за спровођење права интелектуалне својине;
– унапређење капацитета институција за спровођење права интелектуалне својине;
– јачање слике о Републици Србији као држави која пружа ефикасну заштиту права интелектуалне својине, што ће допринети привлачењу страних улагања у производе и напредне технологије;
– повећање нивоа свести јавности о значају интелектуалне својине за друштво, што ће довести до смањења тражње за кривотвореном и пиратском робом, као и до смањења броја случајева нелојалне конкуренције и злонамерно поднетих захтева за заштиту права интелектуалне својине;
– унапређење примене интелектуалне својине у привреди.
ГЛАВНИ ИНДИКАТОРИ ЗА ПРАЋЕЊЕ СПРОВОЂЕЊА СТРАТЕГИЈЕ
Главни индикатори за праћење спровођења Стратегије развоја интелектуалне својине за период од 2018. до 2022. године су:
1. Хармонизација националног законодавства у области интелектуалне својине са европским законодавством
– Позитивна оцена за Поглавље 7 – Интелектуална својина у годишњем извештају Европске комисије о напретку Републике Србије;
– Спроведене препоруке из Коначног извештаја Твининг пројекта „Спровођење права интелектуалне својине” завршеног јануара 2016. године по активности 2.11 – Подршка хармонизацији закона у Србији са ЕУ стандардима
– Усвојене измене и допуне Закона о ауторском и сродним правима, Закона о жиговима, Закона о патентима, Закона о топографијама полупроводничких производа, Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине, Закона о пословној тајни;
– Приступање мултилатералним конвенцијама о правима интелектуалне, индустријске и комерцијалне својине, које су наведене у Анексу.
2. Унапређење спровођења права интелектуалне својине
2.1. Конкретан циљ: Заштита интелектуалне својине као један од значајних циљева Владе
– Извештаји инспекцијских и других надлежних органа о једнообразном прикупљању и обради статистичких података;
– Укључивање криминала из области интелектуалне својине у националне процене претње од тешког и организованог криминала (тзв. SOCTA анализа);
– Извештај надлежног органа о одузетој имовини прибављеној извршењем кривичних дела против интелектуалне својине у периоду од 2018. до 2022. године.
2.2. Конкретан циљ: Институционално јачање органа надлежних за спровођење права интелектуалне својине
– Број формираних посебних организационих јединица за спровођење права интелектуалне својине и број запослених у свакој од ових посебних јединица;
– Извештаји инспекцијских и других надлежних органа о једнообразном поступању приликом вршења контроле и надзора;
– Број одржаних обука (семинара, радионица и сл.) у вези са повредом права интелектуалне својине запослених у органима за спровођење права интелектуалне својине.
2.3. Конкретан циљ: Унапређење координације рада органа надлежних за спровођење права интелектуалне својине
– Извештаји са састанака Координационог тела;
– Извештаји са састанака Радне групе за подизање свести о кривотворењу и пиратерији, број одржаних годишњих конференција на тему интелектуалне својине, теме које су обрађене и евентуални закључци;
– Извештаји са састанака Радне групе за размену података у области спровођења права интелектуалне својине, теме које су обрађене и евентуални закључци;
– Годишњи извештај Координационог тела;
– Број конференција о спровођењу права интелектуалне својине (агенда и листе присутних); теме које су обрађене и евентуални закључци;
– Доношење акта о образовању радне групе за прикупљање, анализу података и идентификацију трендова у вези са повредом права интелектуалне својине;
– Број одржаних састанака радне групе за прикупљање, анализу података и идентификацију трендова у вези са повредом права интелектуалне својине и извештај са састанка те групе;
– Извештај о успостављеној сарадњи институција за спровођење права интелектуалне својине и носиоца права са провајдерима интернет услуга;
– Број спроведених мера од стране органа за спровођење произашлих након координационих састанака (уклањање интернет страница на којима се рекламирају за продају кривотворени производи, др.).
3. Конкретан циљ: Образовање и подизање капацитета за трансфер знања у функцији унапређења примене интелектуалне својине у привреди
– Број обука за наставнике који ће предавати интелектуалну својину;
– Израђени курикулуми из области интелектуалне својине за наставнике који ће предавати интелектуалну својину;
– Број програма/предмета, нарочито на техничким факултетима, у оквиру којих се изучава интелектуална својина;
– Формално уведена трећа мисија универзитета у Закон о високом образовању као циљ међународног пројекта „Институционални оквир за развој треће мисије универзитета у Србији – IF4TM, у коме као партнер учествује Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Завод за интелектуалну својину. Циљеви треће мисије су да универзитети поред високог образовања и научних истраживања као основних делатности, уведу као обавезу и трансфер технологија, да у понуди имају и курсеве континуираног образовања као и да спроводе друштвено одговорне активности;
– Број обука одржаних на факултетима, институтима;
– Доношење правилника о интелектуалној својини на свим државним универзитетима;
– Број основаних канцеларија за трансфер технологија и број запослених у канцеларијама за трансфер технологије;
– Број обука/семинара о интелектуалној својини за привреду;
– Доношење закона о иновационој делатности;
– Број програма финансијске подршке за заштиту интелектуалне својине.
ТРОШКОВИ
Финансијска средства за спровођење Стратегије развоја интелектуалне својине за период од 2018. до 2022. године утврђена су Акционим планом и обухватају:
− средства из буџета Републике Србије у оквирима расхода који су одобрени укљученим институцијама;
− техничку помоћ обезбеђену од донатора;
− спонзорства и средства обезбеђена из других законом дозвољених извора.
–––––––––––––––
8 http://erasmusplus.rs/wp-content/uploads/2016/06/Nacionalne-preporuke_web.pdf
V. ПОСТУПАК ИЗВЕШТАВАЊА И ПРАЋЕЊА
У току периода спровођења ове стратегије, Завод за интелектуалну својину састављаће годишње извештаје о њеном спровођењу. На основу извештаја о постигнутим резултатима које ће му достављати надлежне институције у фебруару сваке календарске године, Завод за интелектуалну својину достављаће Влади, односно њеним телима, годишњи извештај о спровођењу Стратегије развоја интелектуалне својине за период од 2018. до 2022. године, у марту сваке календарске године.
VI. ЗАВРШНИ ДЕО
Акциони план за спровођење Стратегије развоја интелектуалне својине за период од 2018. до 2022. године и Анекс, одштампани су уз ову стратегију и чине њен саставни део.
Ову стратегију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.
05 број 021-9515/2018
У Београду, 11. октобра 2018. године
Влада
Председник,
Ана Брнабић, с.р.
АНЕКС
МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ И НАЦИОНАЛНО ЗАКОНОДАВСТВО
НАЦИОНАЛНИ ПРОПИСИ ИЗ ОБЛАСТИ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ
Основни прописи Републике Србије из области интелектуалне својине су:
1. Закон о ауторском и сродним правима („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 99/11,119/12 и 29/16 – одлука УС);
2. Закон о патентима („Службени гласник РС”, бр. 99/11 и 113/17 – др. закон),
3. Закон о жиговима („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 10/13 и 44/18 – др. закон),
4. Закон о правној заштити индустријског дизајна („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 45/15 и 44/18 – др. закон),
5. Закон о заштити топографија полупроводничких производа („Службени гласник РС”, број 55/13),
6. Закон о заштити права оплемењивача биљних сорти („Службени гласник РС”, бр. 41/09 и 88/11).
Поред наведених закона, у Републици Србији примењују се и закони који уређују спровођење (заштиту) права интелектуалне својине, и то:
1. Закон о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине („Службени гласник РС”, бр. 46/06 и 104/09 – др. закони);
2. Кривични законик („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05 – исправка, 107/05 – исправка, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 и 94/16);
3. Царински закон („Службени гласник РС”, бр. 18/10, 111/12, 29/15, 108/16 и 113/17 – др. закон) и Уредба о условима и начину за примену мера за заштиту права интелектуалне својине на граници („Службени гласник РС”, бр. 25/15 и 3/18);
4. Закон о оптичким дисковима („Службени гласник РС”, број 52/11).
МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ ИЗ ОБЛАСТИ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ
ОБЛАСТ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ УОПШТЕНО9:
1. Споразум о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране и Републике Србије, са друге стране – Закон о потврђивању споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 83/08).
Споразум је потписан 29. априла 2008. године у Луксембургу, а ступио је на снагу 1. септембра 2013. године – Обавештење о датуму ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије са друге стране, објављено је у („Службеном гласнику РС – Међународни уговори”, број 11/13).
Уговорне стране овог споразума су Уговорне стране Уговора о оснивању Европске заједнице и Уговора о оснивању Европске заједнице за атомску енергију и Уговора о Европској унији, односно 27 држава чланица и Европска заједница и Европска заједница за атомску енергију, које иступају јединствено, као једна уговорна страна и Република Србија са друге стране. Из овог разлога овај споразум представља специфичан двострани (билатерални) споразум.
2. Париска конвенција за заштиту индустријске својине од 20. марта 1883. године, ревидирана у Бриселу 14. децембра 1900. године, у Вашингтону 2. јуна 1911. године, у Хагу 6. новембра 1925. године, у Лондону 2. јуна 1934. године, у Лисабону 31. октобра 1958. године и у Стокхолму 14. јула 1967. године – Уредба о ратификацији Париске конвенције за заштиту индустријске својине („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори и други споразуми”, број 5/74 и „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 7/86 – др. уредба).
Конвенција је потписана 20. марта 1883. године у Паризу, ревидирана је у Бриселу 14. децембра 1900. године, у Вашингтону 2. јуна 1911. године, у Хагу 6. новембра 1925. године, у Лондону 2. јуна 1934. године, у Лисабону 31. октобра 1958. године и у Стокхолму 14. јула 1967. године. Конвенција је ратификована 25. јануара 1973. године, а њено ступање на снагу дефинисано је одредбама чл. 20. до 25. Наведена Конвенција мењана је амандманима који су прихваћени 1979. и 1980. године, а који су ратификовани 20. септембра 1984. године и објављени су у „Службеном листу СФРЈ – Међународни уговори”, број 7/86.
3. Конвенција о оснивању Светске организације за интелектуалну својину ратификована је доношењем Уредбе о ратификацији конвенције о оснивању Светске организације за интелектуалну својину („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори и други споразуми”, број 31/72 и „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 4/86 – др. уредба).
Конвенција о оснивању Светске организације за интелектуалну својину је потписана 14. јула 1967. године у Стокхолму, а мењана је Амандманима који су прихваћени 1979. и 1980. године, а нису ступили на снагу до 31. јануара 1984. године. Конвенција је ратификована Уредбом о ратификацији Амандмана на текст конвенције о оснивању Светске организације за интелектуалну својину („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 4/86).
ОБЛАСТ ПАТЕНАТА
1. Будимпештански споразум о међународном признању депозита микроорганизама ради поступка патентирања, закључен је 28. априла 1977. године и допуњен 26. септембра 1980. године.
Наведени споразум је потврђен 1993. године доношењем Закона о потврђивању Будимпештанског споразума о међународном признању депозита микроорганизама ради поступка патентирања („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 3/93).
2. Уговор о сарадњи у области патената, са Правилником за спровођење Уговора о сарадњи у области патената, закључен је 19. јуна 1970. године у Вашингтону, допуњен 2. октобра 1979. године и измењен 3. фебруара 1984. године.
Уговор о сарадњи у области патената, са Правилником за спровођење Уговора о сарадњи у области патената, потврђен је 1996. године доношењем Закона о потврђивању Уговора о сарадњи у области патената, са Правилником за спровођење Уговора о сарадњи у области патената („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 3/96 и „Службени лист СЦГ”, број 32/04 – др. закон).
3. Споразум између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Европске патентне организације о сарадњи у области патената (Споразум о сарадњи и проширењу), са Анексом, који је сачињен 26. новембра 2001. године у Минхену.
Споразум је ратификован доношењем Закона о ратификацији Споразума између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Европске патентне организације о сарадњи у области патената (Споразум о сарадњи и проширењу), са Анексом („Службени лист СЦГ – Међународни уговори”, број 14/04).
4. Конвенција о признавању европских патената (Конвенција о европском патенту) од 5. октобра 1973. године, са изменама члана 63. Конвенције о европском патенту од 17. децембра 1991. године и изменама од 29. новембра 2000. године.
Конвенција је потврђена 9. јуна 2010. године доношењем Закона о потврђивању Конвенције о признавању европских патената (Конвенција о европском патенту) од 5. октобра 1973. године, са изменама члана 63. Конвенције о европском патенту од 17. децембра 1991. године и изменама од 29. новембра 2000. године („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 5/10 и 99/11 – др. закон).
5. Стразбуршки споразум о међународној класификацији патената од 24. марта 1971. године, са изменама од 28. септембра 1979. године.
Наведени споразум је потврђен доношењем Закона о потврђивању Стразбуршког споразума о међународној класификацији патената од 24. марта 1971. године, са изменама од 28. септембра 1979. године („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09).
6. Уговор о патентном праву усвојен је 1. јуна 2000. године у Женеви.
Уговор о патентном праву потврђен је доношењем Закона о потврђивању Уговора о патентном праву („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 19/10).
ОБЛАСТ ЖИГОВА
1. Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова од 14. априла 1891. године, ревидиран у Бриселу 14. децембра 1900. године, у Вашингтону 2. јуна 1911. године, у Хагу 6. новембра 1925. године, у Лондону 2. јуна 1934. године, у Ници 15.јуна 1957. године и у Стокхолму 14. јула 1967. године ратификован је доношењем Уредбе о ратификацији Мадридског аранжман о међународном регистровању жигова од 14. априла 1891. године, ревидиран у Бриселу 14. децембра 1900. године, у Вашингтону 2. јуна 1911. године, у Хагу 6. новембра 1925. године, у Лондону 2. јуна 1934. године, у Ници 15.јуна 1957. године и у Стокхолму 14. јула 1967. године („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори и други споразуми”, број 2/74).10
2. Протокол који се односи на Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова потврђен је доношењем Закона о потврђивању Протокола који се односи на Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 2/97).
3. Најробијски уговор о заштити олимпијског симбола, са Анексом (усвојен 26. септембра 1981. године у Најробију), потврђен је доношењем Закона о потврђивању Најробијског уговора о заштити олимпијског симбола, са анексом („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 1/99).
4. Уговор о жиговном праву (у даљем тексту: Уговор) усвојен је 27. октобра 1994. године у Женеви.
Уговор је потврђен доношењем Закона о потврђивању Уговора о жиговном праву („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 4/98).
5. Споразум о установљењу Међународне класификације фигуративних елемената жигова сачињен у Бечу, 12. јуна 1973. године, са изменама од 1. октобра 1985. године, потврђен је доношењем Закона о потврђивању Споразума о установљењу Међународне класификације фигуративних елемената жигова сачињен у Бечу, 12. јуна 1973. године, са изменама од 1. октобра 1985. године („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 42/09).
6. Ничански споразум о међународној класификацији роба и услуга ради регистровања жигова од 15. јуна 1957. године, ревидиран у Стокхолму 14. јула 1967. године и Женеви 13. маја 1977. године и измењен 28. септембра 1979. године11 потврђен је доношењем Закона о потврђивању Ничанског споразума о међународној класификацији роба и услуга ради регистровања жигова од 15. јуна 1957. године, ревидиран у Стокхолму 14. јула 1967. године и Женеви 13. маја 1977. године и измењен 28. септембра 1979. године („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 19/10).
7. Сингапурски уговор о жиговном праву, Правилник за спровођење Сингапурског уговора о жиговном праву и Резолуција Дипломатске конференције којом се допуњују Сингапурски уговор о жиговном праву и Правилник за спровођење Сингапурског уговора о жиговном праву потврђени су доношењем Закона о потврђивању Сингапурског уговора о жиговном праву, Правилника за спровођење Сингапурског уговора о жиговном праву и Резолуције Дипломатске конференције којом се допуњују Сингапурски уговор о жиговном праву и Правилника за спровођење Сингапурског уговора о жиговном праву („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 5/10).
–––––––––––––––
9 Република Србија је у процесу преговарања за чланство у СТО (WТО).
10 Приступањем Алжира Мадридском протоколу, 31. октобра 2015.године више не постоји могућност да се националне пријаве испитују по хитном поступку када је поднет захтев за међународно регистровање (у случају назначења Алжира), односно закључак којим се налазе плаћање двоструке таксе у динарима и швајцарским францима за заштиту жига, више неће бити у примени. Напред наведено се односи на захтеве за међународно регистровање који су поднети после 31. октобра 2015. године. Пријаве се испитују само по Протоколу.
11 Ничански аранжман који је потписан 15. јуна 1957. године, а ревидиран у Стокхолму 14. јула 1967. године, ратификован је од стране надлежног органа СФРЈ 14. марта 1973. године, а ступа на снагу за сваку државу која му накнадно приступа три месеца после дана када је њену ратификацију или приступ саопштио генерални директор код кога се депонују инструменти ратификације.
ОБЛАСТ ДИЗАЈНА
1. Хашки споразум о међународном пријављивању индустријских узорака и модела (Хашки документ), закључен 28. новембра 1960. године, у оригиналу на француском језику, и Допунски акт из Стокхолма, закључен 14. јула 1967. године потврђени су доношењем Закона о потврђивању Хашког споразума о међународном пријављивању индустријских узорака и модела (Хашког документа), и Допунског акта из Стокхолма („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 3/93).
2. Локарнски аранжман о установљењу међународне класификације за индустријске узорке и моделе, потписан у Локарну, 8. октобра 1968. године ратификован је доношењем Уредбе о ратификацији Локарнског аранжмана о установљењу међународне класификације за индустријске узорке и моделе („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори и други споразуми”, број 51/74).
3. Женевски акт Хашког споразума о међународној регистрацији индустријског дизајна усвојен на Дипломатској конференцији од 2. јула 1999. године, потврђен је доношењем Закона о потврђивању Женевског акта Хашког споразума о међународној регистрацији индустријског дизајна усвојеног на Дипломатској конференцији од 2. јула 1999. године, („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09).
ОБЛАСТ ОЗНАКА ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА
1. Лисабонски аранжман о заштити ознака порекла и њиховом међународном регистровању, закључен 31. октобра 1958. године, измењен у Стокхолму 14. јула 1967. године и са амандманима од 28. септембра 1979. године, потврђен је доношењем Закона о потврђивању Лисабонског аранжмана о заштити ознака порекла и њиховом међународном регистровању („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 6/98).
2. Мадридски споразум о сузбијању лажних и преварних ознака порекла на производима, закључен 14. априла 1891. године, ревидиран у Вашингтону 2. јуна 1911. године, у Хагу 6. новембра 1925. године, у Лондону 2. јуна 1934. године и у Лисабону 31. октобра 1958. године, са Додатним актом из Стокхолма од 14. јула 1967. године, потврђен је доношењем Закона о потврђивању Мадридског споразума о сузбијању лажних и преварних ознака порекла на производима („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 1/99).
ОБЛАСТ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА
1. Бернска конвенција за заштиту књижевних и уметничких дела (у даљем тексту: Бернска конвенција), од 9. септембра 1886. године, допуњена је у Паризу 4. маја 1886. године, измењена у Берлину 13. новембра 1908. године, допуњена у Берну 20. марта
1914. године, измењена у Риму 2. јуна 1928. године, у Бриселу 26. јуна 1948. године, у Стокхолму 14. јула 1967. године, у Паризу 24. јула 1971. године.
Бернска конвенција ратификована је доношењем Закон о ратификацији Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 14/75).
2. Међународна конвенција о заштити извођача, произвођача фонограма и установа за радио-дифузију закључена је 26. октобра 1961. године у Риму.
Међународна конвенција о заштити извођача, произвођача фонограма и установа за радио-дифузију потврђена је доношењем Закона о потврђивању Међународне конвенције о заштити извођача, произвођача фонограма и установа за радио-дифузију („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 13/02).
3. Конвенција о заштити произвођача фонограма од неовлашћеног умножавања њихових фонограма, закључена је 29. октобра 1971. године у Женеви.
Конвенција о заштити произвођача фонограма од неовлашћеног умножавања њихових фонограма потврђена је доношењем Закона о потврђивању Конвенције о заштити произвођача фонограма од неовлашћеног умножавања њихових фонограма („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 13/02).
4. Светска (универзална) конвенција о ауторском праву, са прилозима, измењена 24. јула 1971. године у Паризу ратификована је доношењем Уредбе о ратификацији Светске (универзалне) конвенције о ауторском праву, са прилозима, измењене 24. јула 1971. године („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори” број 54/73).
5. WIPО Уговор о ауторском праву, закључен је 20. децембра 1996. године, у Женеви.
WIPО Уговор о ауторском праву потврђен је доношењем Закона о потврђивању WIPO Уговора о ауторском праву („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 13/02).
6. WIPО Уговор о интерпретацијама и фонограмима, закључен 20. децембра 1996. године у Женеви.
WIPО Уговор о интерпретацијама и фонограмима потврђен је доношењем Закона о потврђивању WIPO Уговора о интерпретацијама и фонограмима („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 13/02).
7. Конвенција о дистрибуцији сигнала за пренос програма преко сателита, усвојена 21. маја 1974. године у Бриселу.
Конвенција је ратификована доношењем Уредбе о ратификацији Конвенције о дистрибуцији сигнала за пренос програма преко сателита („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 13/77).
ОБЛАСТ ЗАШТИТЕ ПРАВА ОПЛЕМЕЊИВАЧА БИЉНИХ СОРТИ
Међународна конвенција о заштити нових биљних сорти ратификована је усвајањем Закона о потврђивању Међународне конвенције о заштити нових биљних сорти („Службени гласник – Међународни уговори”, број 19/10, од 26. марта 2010. године). Међународна конвенција о заштити нових биљних сорти је донета 1961. године у Паризу, када је и основана Међународна унија за заштиту нових биљних сорти – UPOV. Конвенција је ступила на снагу 1968. године и изворно је сачињена на француском, енглеском и немачком језику. Конвенција је ревидирана 1972, 1978. и 1991. године. Акт из 1991. године је ступио на снагу 1998. године.
МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ КОЈИМА РЕПУБЛИКА СРБИЈА ТРЕБА ДА ПРИСТУПИ
1. Пекиншки уговор о аудиовизуелним интерпретацијама усвојен на Дипломатској конференцији 24. јуна 2012. године.
2. Маракешки уговор за омогућавање приступа објављеним делима од стране лица која су слепа, слабовида или на други начин онемогућена да користе штампане материјале усвојен на Дипломатској конференцији у Маракешу, Краљевина Мароко, 27. јуна 2013. године.
АКЦИОНИ ПЛАН ЗА СПРОВОЂЕЊЕ
СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ ЗА ПЕРИОД ОД 2018. ДО 2022. ГОДИНЕ
ГЛАВНИ ЦИЉ 1: ХАРМОНИЗАЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ СА ЕВРОПСКИМ ЗАКОНОДАВСТВОМ У ОБЛАСТИ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ
|
Бр. |
Мере за постизање главног циља 1 |
Рок |
Извор финансирања |
Одговорна институција |
Показатељ успеха |
|
1. |
Доношење закона о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима |
Децембар 2018. |
Државни буџет са могућношћу техничке подршке |
Завод за интелектуалну својину Министарство просвете, науке и технолошког развоја |
Утврђен Предлог закона о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима |
|
2. |
Доношење закона о изменама и допунама Закона о жиговима |
Децембар2018. |
Нису потребна финансијска средства |
Завод за интелектуалну својину Министарство просвете, науке и технолошког развоја |
Утврђен Предлог закона о изменама и допунама Закона о жиговима |
|
3. |
Доношење закона о изменама и допунама Закона о патентима |
Децембар 2018. |
Нису потребна финансијска средства |
Завод за интелектуалну својину Министарство просвете, науке и технолошког развоја |
Утврђен Предлог закона о изменама и допунама Закона о патентима |
|
4. |
Доношење закона о изменама и допунама Закона о топографијама полупроводничких производа |
Децембар 2018. |
Нису потребна финансијска средства |
Завод за интелектуалну својину Министарство просвете, науке и технолошког развоја |
Утврђен Предлог закона о топографијама полупроводничких производа |
|
5. |
Доношење закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине |
Децембар 2018. |
Државни буџет |
Завод за интелектуалну својину Министарство просвете, науке и технолошког развоја |
Утврђен Предлог Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине |
|
6. |
Доношење закона о заштити пословне тајне |
Март 2019. |
Државни буџет |
Завод за интелектуалну својину Министарство просвете, науке и технолошког развоја |
Утврђен Предлог Закона о заштити пословне тајне |
|
7. |
Имплементирање правне препоруке са пројекта „Примена права интелектуалне својине” (Извештај о активности 2.11) |
Март 2019. (ССП датум). |
Нису потребна финансијска средства |
Завод за интелектуалну својину |
Уједначено законодавство. Извештаји Европске комисије о напретку |
|
8. |
Приступање Пекиншком уговору о аудиовизуелним интерпретацијама и Маракешком уговору за омогућавање приступа објављеним делима од стране лица која су слепа, слабовида или на други начин онемогућена да користе штампане материјале |
Септембар 2019. (ССП датум). |
Нису потребна финансијска средства |
Завод за интелектуалну својину |
Утврђен предлог закона о ратификацији међународних уговора |
|
9. |
Праћење даљег развоја Европске уније у пољу спровођења права интелектуалне својине |
У току |
Нису потребна финансијска средства. |
Завод за интелектуалну својину |
Извештаји Европске комисије о напретку |
ГЛАВНИ ЦИЉ 2: УНАПРЕЂЕЊЕ СПРОВОЂЕЊА ПРАВА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ
|
Мере за постизање главног циља 2 |
Рок |
Извор финансирања |
Одговорна институција |
Показатељ напретка |
|
Израда извештаја о спровођењу права интелектуалне својине у Републици Србији |
У току |
Нису потребна финансијска средства. |
Завод за интелектуалну својину |
Извештаји Европске комисије о напретку |
Конкретни циљ 2.1: Заштита интелектуалне својине као један од значајних циљева Владе
|
Бр. |
Мере за постизање конкретног циља 2.1 |
Рок |
Извор финансирања |
Одговорна институција |
Показатељ напретка |
|
1. |
Унапређење начина прикупљања и обраде статистичких података у вези са резултатима оствареним у спровођењу права интелектуалне својине од стране органа надлежних за спровођење права интелектуалне својине |
Јун 2019. |
Нису потребна финансијска средства |
Координационо тело |
Извештаји инспекцијских и других надлежних органа о једнообразном прикупљања и обраде статистичких података; |
|
2. |
Проширење борбе против организованог криминала и на кривична дела против интелектуалне својине |
Јун 2019. |
Нису потребна финасијска средства. |
Министарство унутрашњих послова |
Укључивање криминала у области интелектуалне својине у Националне процене претње од тешког и организованог криминала (тзв. SOCTA анализа) |
Конкретан циљ 2.2: Институционално јачање органа надлежних за спровођење права интелектуалне својине
|
Бр. |
Мере за постизање конкретног циља 2.2. |
Рок |
Извор финансирања |
Одговорна институција |
Показатељи напретка |
|
1. |
Израда или унапређење процедура, методологија, студија, база података и сл. у циљу ефикаснијег рада надлежних органа. У свему томе, од велике помоћи могу бити студије, публикације, базе података и сл. које се налазе на сајту Опсерваторије, Европског завода за интелектуалну својину (EUIPO). |
Јун 2019. |
Нису потребна финансијска средства |
Координационо тело |
Извештаји инспекцијских и других надлежних органа о једнообразном поступању приликом вршења контроле и надзора; |
|
2. |
Одржавање обука запослених у органима за спровођење права интелектуалне својине у периоду од 2018. до 2022. како би се оспособили да на професионалан и ефикасан начин реагују на повреде права интелектуалне својине |
2018–2022. |
Нису потребна финансијска средства |
ЗИС+ институције (Управа царине, Сектор за тржишну инспекцију, Пореска управа и Дирекција полиције) |
Број одржаних обука (семинара, радионица и сл.) у вези са повредом права интелектуалне својине запослених у органима за спровођење права интелектуалне својине |
Конкретан циљ 2.3: Унапређење координације рада органа надлежних за спровођење права интелектуалне својине
|
Бр. |
Мере за постизање конкретног циља 2.3. |
Рок |
Извор финансирања |
Одговорна институција |
Показатељи напретка |
|
1. |
Одржавање састанака Координационог тела најмање једном у шест месеци |
2018–2022. |
Нису потребна финансијска средства |
Координационо тело |
Извештаји са састанака |
|
2. |
Одржавање састанака Радне групе за размену података у области спровођења права интелектуалне својине најмање једном у шест месеци |
2018–2022. |
Нису потребна финансијска средства |
Координационо тело |
Извештаји са састанака |
|
3. |
Размена релевантних података између институција надлежних за спровођење права интелектуалне својине на систематичан и структурисан начин |
Децембар 2018. |
Нису потребна финансијска средства |
Координационо тело |
Годишњи извештај |
|
4. |
Израда унифицираних, поузданих и транспарентних модела статистичког извештавања органа за спровођење права интелектуалне својине |
Децембар 2018. |
Нису потребна финансијска средства |
Координационо тело |
Извештај Координационог тела |
|
5. |
Анализирање реалне могућности умрежавања независних база органа надлежних за спровођење права интелектуалне својине или стварање јединствене базе података (апликације) по узору на Европску унију |
Септембар 2019. |
Нису потребна финансијска средства |
Координационо тело |
Извештај Координационог тела |
|
6. |
Стварање кадровских претпоставки за израду квалитативне и квантитативне анализе информација које размењују органи за спровођење права интелектуалне својине |
Децембар 2019. |
Нису потребна финансијска средства |
ЗИС + органи (Министарство финансија, Министарство унутрашњих послова, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Јавно тужилаштво и Министарство здравља) |
Број запослених на пословима квалитативне и квантитативне анализе информација које размењују органи за спровођење права интелектуалне својине |
|
7. |
Израда студије о квалитативној и квантитативној анализи кривотворења и пиратерије, њиховом утицај на БДП, запосленост и сл. у Републици Србији |
Јануар 2020. |
Нису потребна финансијска средства |
Координационо тело |
Написана студија |
|
8. |
Одржавање састанака Радне групе за подизање свести о кривотворењу и пиратерији најмање једном у шест месеци |
2018–2022. |
Нису потребна финансијска средства |
Радна група за подизање свести о кривотворењу и пиратерији |
Извештај са састанка |
|
9. |
Одржавање годишње конференције и других едукативно-информативних активности у организацији Радне групе за подизање свести о кривотворењу и пиратерији |
Децембар 2018. |
Нису потребна финансијска средства |
Радна група за подизање свести о кривотворењу и пиратерији |
Број конференција (агенда и листе присутних); теме које су обрађене и евентуални закључци |
|
10. |
Оснивање радне групе која ће се бавити прикупљањем, анализом података и идентификацијом трендова у вези са повредом права интелектуалне својине (и других чињеница) које могу бити од помоћи органима за спровођење права |
Децембар 2019. |
Нису потребна финансијска средства |
Координационо тело |
Утврђен предлог о оснивању радне групе |
|
11. |
Успостављање сарадње институција за спровођење права интелектуалне својине и носилаца права са провајдерима интернет услуга на изради ефикасног система упозоравања и уклањања спорних веб сајтова |
Децембар 2018. |
Нису потребна финансијска средства |
Координационо тело, институције за сперовођење права интелектуалне својине |
Извештај о успостављеној сарадњи |
|
12. |
Успостављање сарадње институција за спровођење права интелектуалне својине и ималаца права са пружаоцима услуга рекламирања који помажу у трансферу средстава веб-страницама на којима се крше права интелектуалне својине. |
Децембар 2018. |
Нису потребна финансијска средства |
Координационо тело, институције за спровођење права интелектуалне својине |
Број спроведених мера од стране органа за спровођење права интелектуалне својине произашлих након координационих састанака (уклањање веб сајтова на којима се рекламирају кривотворени производи) |
|
13. |
Успостављање и развој међународне сарадње институција за спровођење права интелектуалне својине са међународним институцијама за спровођење права интелектуалне својине |
Децембар 2018. |
Нису потребна финансијска средства |
Координационо тело |
Број састанака радних група (чланство и агенда); теме које су обрађене и евентуални закључци |
ГЛАВНИ ЦИЉ 3: ОБРАЗОВАЊЕ И ПОДИЗАЊЕ КАПАЦИТЕТА ЗА ТРАНСФЕР ЗНАЊА У ФУНКЦИЈИ УНАПРЕЂЕЊА ПРИМЕНЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ У ПРИВРЕДИ
|
Бр. |
Мере за постизање конкретног циља |
Рок |
Извор финансирања |
Одговорна институција |
Показатељи напретка |
|
1. |
Увођење наставе о интелектуалној својини на универзитетима кроз акредитоване студијске програме, самосталне предмете или у оквиру других наставних предмета прилагођених образовним профилима, као и кроз курсеве континуираног образовања |
Јун 2022. |
Државни буџет уз могућност техничке подршке |
Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Завод за интелектуалну својину |
Број обука за наставнике који ће предавати интелектуалну својину; Израђени курикулуми из интелектуалне својине за наставнике који ће предавати интелектуалну својину; Број програма/предмета, нарочито на техничким факултетима, у оквиру којих се изучава интелектуална својина; |
|
2. |
Формално увођење треће мисије универзитета у Закон о високом образовању |
Јун 2019. |
Нису потребна финансијска средства |
Министарство просвете, науке и технолошког развоја |
У Закон о високом образовању уведена формално трећа мисија универзитета |
|
3. |
Подизање нивоа познавања заштите и управљања интелектуалном својином од стране истраживача на универзитетима и другим истраживачким установама кроз различите курсеве које организује Завод за интелектуалну својину преко Центра за едукацију и информисање или у сарадњи са WIPO, EPO, Центрима за трансфер технологије |
Јун 2020. |
Нису потребна финансијска средства, могућност техничке подршке – донације |
Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Завод за интелектуалну својину |
Број обука одржаних на факултетима, институтима |
|
4. |
Усвајање и имплементирање „Националне препоруке за универзитете и институте у Србији за управљање интелектуалном својином у активностима трансфера знања” израђених у оквиру Стручног тима за реформу високог образовања http://erasmusplus.rs/wp-content/uploads/2016/06/Nacionalne-preporuke_web.pdf |
Јун 2019. |
Нису потребна финансијска средства, могућност техничке подршке |
Министарство просвете, науке и технолошког развоја |
Донет правилник о интелектуалној својини на свим државним универзитетима; Број основаних канцеларија за трансфер технологија и број запослених у канцеларијама за трансфер технологије |
|
5. |
Подизање нивоа знања привредних субјеката о заштити и искоришћавању права интелектуалне својине нпр. кроз активности Завода за интелектуалну својину – Центра за едукацију и информисање у сарадњи са организацијама за подршку привреди (привредним коморама, удружењима привредника, развојним агенцијама, итд.), кроз пружање услуга привредним субјектима као што су Дијагностика интелектуалне својине или уз помоћ других алата развијених у оквиру пројеката Европске уније на којима је Завод за интелектуалну својину учествовао (Iporta, VIP4SME) |
Јануар 2020. |
Нису потребна финансијска средства |
Завод за интелектуалну својину, Министарство привреде, Привредна комора Србије, Регионална агенција Србије преко мреже акредитованих регионалних развојних агенција |
Број обука/семинара о интелектуалној својини за привреду; |
|
6. |
Омогућавање значајније подршке кроз различите програме финансирања иновација (Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство привреде, Кабинет министра за иновације и технолошки развој, Фонд за иновациону делатност, приватни фондови) и подршке за заштиту права интелектуалне својине у иностранству ради стварања предуслова за успешну комерцијализацију на страним тржиштима. |
Јануар 2019. |
Државни буџет уз могућност техничке подршке, приватни фондови |
Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство привреде, Кабинет министра за иновације и технолошки развој, Фонд за иновациону делатност |
Донет Закон о иновационој делатности Број програма финансијске подршке за заштиту интелектуалне својине |