Неважећи акт

 

 

 

На основу члана 43. став 4. Закона о заштити животне средине („Службени гласник Републике Србије”, бр. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 53/95),

Влада Републике Србије доноси

 

 

УРЕДБУ

о заштити предела изузетних одлика „Овчарско-Кабларска клисура”

“Службени гласник РС”, број 16 од 10. маја 2000.

 

 

 Члан 1.

Клисура Западне Мораве између планина Овчара и Каблара ставља се под заштиту као предео изузетних одлика и утврђује за природно добро од изузетног значаја и сврстава у И категорију (у даљем тексту: Овчарско-Кабларска клисура).

 

Члан 2.

Овчарско-Кабларска клисура је предео изванредне пејсажне разноликости, лепоте и атрактивности, јединствена и веома значајна културно-историјска целина са девет манастира, другим сакралним и меморијалним објектима и обележјима, особени споменик гео-наслеђа значајан као пример међудејства геолошких, геоморфолошких и хидролошких процеса и појава, подручје разноврсне и вишеструко значајне флоре, вегетације и фауне.

 

Члан 3.

Овчарско-Кабларска клисура је на подручју општина Чачак и Лучани, површине 2.250,00 ха, од чега на подручју општине Чачак 1.700,00 ха, на деловима катастарских општина Видова, Међувршје, Паковраће, Рошци и Врнчани, а на подручју општине Лучани 550,00 ха на деловима катастарских општина Дљин и Дучаловићи.

Опис граница Овчарско-Кабларске клисуре са картографским приказом одштампан је уз ову уредбу и чини њен саставни део.

 

Члан 4.

На подручју Овчарско-Кабларске клисуре установљава се режим заштите II и III степена. Подручје режима заштите II степена обухвата површину од 542,77,00 ха и почиње на северном ободу заштићене околине Манастира Никоље и иде ка североистоку, испод самог пута Овчар Бања–Видови до западног улаза у тунел и наставља даље ивицом пута ка југу све до источног улаза у тунел на меандру Рапаиловача и праволинијски сече меандар и ток Западне Мораве у правцу почетне тачке. Подручје ражима заштите III степена је површине 1.707,23,00 ха и обухвата простор између граница природног добра и подручја режима заштите II степена.

 

Члан 5.

На заштићеном подручју Овчарско-Кабларске клисуре у режиму III степена заштите забрањено је:

1) изводити радове и активности које би нарушиле геоморфолошке одлике подручја (експлоатација бигра, камена, шљунка и других минералних сировина, отварање позајмишта земље, одлагање и депоновање земљишта и другог материјала, каптирање извора или делова водотока), обављати друге делатности и изводити радове којима се угрожавају вредности предела изузетних одлика;

2) градити објекте на заштићеном подручју, осим на подручју Овчар Бање и на парцелама староседелачких сеоских домаћинстава и манастирских комплекса и на локалитетима утврђеним планским актима и одлукама општина;

3) депоновати комунални и индустријски отпад, шут, секундарне сировине и сл;

4) уклањати вегетацију у обалном појасу, облагати обале бетоном и другим неприродним материјалима, као и заграђивати плацеве у приобалном појасу;

5) сећи или уништавати дрвеће, жбуње и осталу вегетацију на странама клисуре, као и на осталим деловима подручја кад се тиме угрожава биолошка разноврсност и стабилност природних екосистема и изазивају процеси ерозије;

6) узнемиравати, уништавати и сакупљати врсте флоре и фауне заштићених као природне реткости;

7) уносити стране дивље врсте животиња, као и стране дивље врсте биљака, осим за потребе спречавања ерозије и клизишта у грађевинским подручјима и гајења агрокултура на пољопривредним површинама сеоских домаћинстава;

8) порибљавати акумулације пре доношења програма унапређења рибарства;

9) лов дивљачи, осим санитарног.

На делу подручја Овчарско-Кабларске клисуре који је у режиму II степена заштите, осим забрана из става 1. овог члана

1. Забрањено је:

1) градити било које објекте, укључујући и привремене планинарске и шумарске објекте, као и објекте за спортски риболов

и сл.;

2) трасирање нових планинарских стаза;

3) каптирање извора и захватање воде из водотока;

4) сакупљање и коришћење прописаних врста;

5) лов дивљачи.

2. На подручју Овчарско-Кабларске клисуре обезбеђује се уређење и коришћење простора у складу са прописаним режимом заштите на начин којим се омогућава очување природних вредности и споменика културе; унапређивање шума, вода, биљних и животињских врста, инфраструктурно опремање простора за потребе туризма и рекреације, реконструкција постојећих и изградња нових објеката у складу са планским актима и условима заштите, научноистраживачки рад и презентација природних вредности и културних добара.

 

Члан 6.

Заштита и развој Овчарско-Кабларске клисуре спроводи се према програму заштите и развоја (у даљем тексту: Програм).

Програм садржи: циљеве и приоритетне активности и задатке на спровођењу режима заштите из члана 5. ове уредбе, а нарочито задатке: у заштити ретких врста биљака и њихових заједница; на заштити фауне; у успостављању мониторинга; спровођењу научноистраживачких, културних, васпитно-образовних и туристичко-рекреативних активности; на успостављању и развијању сарадње са локалним становништвом и другим корисницима природног добра; на презентацији и неопходном опремању подручја за остваривање наведених активности и задатака, средства потребна за реализацију овог програма, као и начин њиховог обезбеђивања.

Програм се доноси за период од пет година, а остварује годишњим програмом који садржи задатке и послове који се реализују у текућој години, динамику њиховог извршавања и висину потребних средстава.

На Програм, на који су претходно прибављена мишљења министарстава надлежних за послове шумарства, водопривреде, урбанизма, науке културе и просвете, сагласност даје министарство надлежно за послове заштите животне средине.

 

Члан 7.

О Овчарско-Кабларској клисури стара се Туристичка организација „Чачак” из Чачка (у даљем тексту: Старалац).

 

Члан 8.

Старалац у обављању послова заштите и развоја Овчарско-Кабларске клисуре обезбеђује спровођење Програма, прописаних режима заштите и очувања природног добра, научноистраживач-ке, културне, васпитно-образовне, информативно-пропагандне и друге активности, доноси програм и годишњи програм заштите и развоја.

Старалац подноси извештај о остваривању програма из члана 6. ове уредбе до 15. децембра за текућу годину министарству надлежном за послове заштите животне средине.

 

Члан 9.

Старалац у обављању послова заштите и развоја Овчарско-Кабларске клисуре обезбеђује обележавање природног добра, унутрашњи ред и чуварску службу у складу са актом који доноси, уз сагласност министарства надлежног за послове заштите животне средине.

Актом из става 1. овог члана уређују се правила за спровођење режима заштите и развоја, а нарочито: начин и услови кретања и боравка посетилаца, коришћења рекреативних и других јавних површина, постављања информативних и других ознака, мере заштите приликом обављања научних истраживања и извођења истражних радова, услови за обављање дозвољених делатности и посебне мере и ограничења у спровођењу режима заштите.

Правила одређена актом из става 1. овог члана и друге неопходне информације за спровођење режима заштите Старалац је дужан да на погодан начин јавно огласи, тако да буду доступна корисницима и посетиоцима.

 

Члан 10.

Средства за заштиту и развој Овчарско-Кабларске клисуре обезбеђују се из прихода остварених обављањем делатности Стараоца, из средстава у буџету Републике и из других извора у складу са законом.

 

Члан 11.

Програм из члана 6. ове уредбе Старалац ће донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу ове уредбе, а годишњи програм у року од 90 дана од дана ступања на снагу Програма.

До доношења програма, Старалац може послове заштите и развоја обављати према привременом програму заштите и развоја који доноси у року од 60 дана од дана ступања на снагу ове уредбе.

 

Члан 12.

Планови и програми уређења простора, шумске, ловне, водопривредне, пољопривредне и друге основе и програми који обухватају заштићено подручје усагласиће се са Просторним планом Републике Србије, Програмом и режимима заштите утврђених овом уредбом.

 

Члан 13.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

05 број 353-1422/2000

У Београду, 5. маја 2000. године

Влада Републике Србије

Потпредседник,

др Војислав Шешељ, с.р.

 

 

ОПИС ГРАНИЦА
ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

 

Граница природног добра „Овчарско-Кабларска клисура” почиње на источном делу добра, на левој обали Западне Мораве, на око 1000 м низводно од манастира Ваведење и иде на север обронцима Видовске косе до њеног темена и наставља даље на северозапад вододелницом између слива Западне Мораве и Каменице, преко Парлога, тригонометара 446, 461, 433, преко Виноградине, тригонометра 455, избија на Алавучко брдо, западно од Видовског тунела, избија на гребен Острвице и скреће ка југозападу. Даље наставља преко тригонометра 551, врха Острвице, Бећине главице (623 м.н.в), са јужне стране сеоским путем обилази засеок Љубичићи (село Рошци) и наставља даље ка југозападу до изохипсе 840 м.н.в. испод тригонометра 885 (други по висини врх Каблара), наставља овом изохипсом на запад до западног гребена Каблара, одакле се спушта ка Симиној кући, скреће на југ до тригонометра 630, обилази засеок у Љесковом долу са југа и запада, па пошто пресече поток Вагањци избија на тригонометар 670, у луку обилази два изворишна крака потока Асановац, избија на Бабин нос и спушта се до леве обале Западне Мораве, сече је и наставља даље узводно десном обалом. На 400 м западно од Кађенице наставља гребеном ка југу до испод лититце под котом 683 и Бранојевца, обилази их са југа и избија на Бранојевац. Одатле иде скоро правом линијом на исток, јужно од Вељкове косе, избија на пут Овчар Бања – Дучаловићи и прати га до коте 418, наставља гребеном Ковљеваче до надморске висине од 470 м, скреће на североисток гребеном Оглавац, излази на коту 807 и долази до пута који од Дучаловића води на врх Овчара, прати овај пута западном ивицом до надморске висине од 900 м, скреће на исток источним гребеном Овчара, а одатле ка североистоку до темена брда између Вазнесења и Кладњег брда, а одатле вододелницом на исток, преко коте 395 обухватајући са јужне стране теме овог брда, избија на падине Овчарића, дакле иде у правцу северозапада до магистралног пута и десне обале Западне Мораве до тачке која је од манастира Ваведења удаљена 500 м низводно. Ту сече речни ток под правим углом и долази до почетне тачке.