Zakon

Редакцијски пречишћен текст

 

 

На основу члана 47. Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС”, број 107/05),

Влада доноси

УРЕДБУ

о Плану мреже здравствених установа

„Службени гласник РС“, бр. 42 од 19. маја 2006, 119 од 14. децембра 2007, 84 од 12. септембра 2008, 71 од 31. августа 2009, 85 од 19. октобра 2009, 24 од 16. априла 2010, 6 од 27. јануара 2012, 37 од 22. априла 2012, 8 од 29. јануара 2014, 92 од 6. новембра 2015, 111 од 11. децембра 2017, 114 од 20. децембра 2017 - исправка, 13 од 14. фебруара 2018, 15 од 28. фебруара 2018 - исправка, 68 од 25. септембра 2019.

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овом уредбом утврђује се План мреже здравствених установа – број, структура, капацитети и просторни распоред здравствених установа у државној својини (у даљем тексту: здравствена установа) и њихових организационих јединица по нивоима здравствене заштите, организација службе хитне медицинске помоћи, као и друга питања од значаја за организацију здравствене службе у Републици Србији.

Табела територијалног распореда и постељних капацитета здравствених установа у Републици Србији одштампана је уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Члан 2.

Здравствене установе оснивају се и обављају здравствену делатност у складу са законом и овом уредбом.

За остваривање права грађана у области здравствене заштите, као и за спровођење програма здравствене заштите донетих на нивоу Републике Србије (у даљем тексту: Република), могу се оснивати средствима у државној својини све законом утврђене врсте здравствених установа (дом здравља, апотека, болница, завод, завод за јавно здравље, клиника, институт, клиничко-болнички центар и клинички центар).

Здравствене установе из става 2. овог члана, у зависности од здравствене делатности коју обављају, броја становника којима пружају здравствену заштиту, као и од учесталости и сложености захтева грађана за здравственом заштитом, оснивају се и адекватно распоређују на целој територији Републике.

Члан 3.

Здравствене установе обављају здравствену делатност на примарном, секундарном и терцијарном нивоу.

II. ЗДРАВСТВЕНА ДЕЛАТНОСТ НА ПРИМАРНОМ НИВОУ

Члан 4.

Здравствену делатност на примарном нивоу обавља дом здравља, апотека и завод (завод за здравствену заштиту студената, завод за здравствену заштиту радника, завод за хитну медицинску помоћ, завод за геронтологију и палијативно збрињавање, завод за стоматологију, завод за плућне болести и туберкулозу и завод за кожно-венеричне болести).

*Службени гласник РС, број 37/2012

1. Дом здравља

Члан 5.

Дом здравља оснива се за територију једне општине (са најмање 10.000 становника), две или више општина, односно града, у складу са Планом мреже здравствених установа (у даљем тексту: План мреже).

Дом здравља обезбеђује најмање превентивну здравствену заштиту за све категорије становника, хитну медицинску помоћ, општу медицину, здравствену заштиту жена и деце, патронажну службу, као и лабораторијску и другу дијагностику.

У дому здравља обезбеђује се и превенција и лечење у области стоматолошке здравствене заштите, здравствена заштита запослених, односно медицина рада и физикална медицина и рехабилитација, ако обављање ове здравствене делатности није организовано у другој здравственој установи на територији за коју је дом здравља основан.

У дому здравља који је основан за територију са преко 20.000 становника, а удаљен је преко 20 километара од најближе опште болнице, односно дом здравља који је основан за територију са преко 15.000 становника, а удаљен је преко 50 километара од најближе опште болнице, може се обављати и специјалистичко-консултативна делатност из интерне медицине, пнеумофтизиологије, офталмологије, оториноларингологије, психијатрије (заштита менталног здравља), дерматовенерологије, епидемиологије и медицине спорта.

Дом здравља може у свом саставу имати апотеку преко које се снабдева лековима за парентералну употребу и другим медицинским средствима, односно преко које снабдева становништво лековима и медицинским средствима.

За снабдевање лековима за парентералну употребу и другим медицинским средствима за интерне потребе дом здравља може образовати посебну организациону јединицу, или обављање тих послова обезбедити преко друге апотеке.

У дому здравља обезбеђује се и санитетски превоз ако та служба није организована у болници или у другој здравственој установи на територији за коју је дом здравља основан.

*Службени гласник РС, број 84/2008

**Службени гласник РС, број 6/2012

Члан 6.

Дом здравља може организовати и стационар за дијагностику и лечење акутних и хроничних болести – капацитета 0,5 постеља на 1.000 становника на територији за коју је основан, као и породилиште са највише 10 постеља, ако је удаљеност од најближе опште болнице најмање 30 километара.

Члан 7.

Дом здравља, у зависности од броја становника на територији за коју је основан, густине насељености и саобраћајне повезаности, у просторно издвојеним насељеним местима, установама и привредним друштвима, може образовати организационе јединице, и то: огранак дома здравља, здравствену станицу и здравствену амбуланту.

Огранак дома здравља може организовати дом здравља који је основан за општину или град са преко 100.000 становника – за најмање 40.000 становника те општине, односно града, као и дом здравља основан за две или више општина – у општини изван седишта дома здравља за најмање 8.000 становника.

У огранку се обезбеђује хитна медицинска помоћ, здравствена заштита деце и школске деце, жена и одраслог становништва, патронажна служба и кућно лечење и нега, као и превентивна и дечија стоматологија.

Здравствена станица организује се за једно или више насељених места удаљених преко 10 километара од седишта дома здравља и са најмање 5.000 становника, за обављање најмање делатности хитне медицинске помоћи, опште медицине и здравствене заштите деце и школске деце.

Здравствена амбуланта организује се у насељеном месту, школи, привредном друштву или установи ако опредељени број корисника омогућава ангажовање једног тима за обављање делатности из опште медицине или здравствене заштите деце и школске деце или превентивне и дечије стоматологије.

*Службени гласник РС, број 84/2008

Члан 8.

Ако у општини постоје дом здравља и општа болница који су у државној својини, лабораторијска, радиолошка и друга дијагностика могу се организовати у оквиру једне здравствене установе и то у општој болници.

*Службени гласник РС, број 84/2008

2. Апотека

Члан 9.

Апотека се оснива за територију једне или више општина (за најмање 40.000 становника), односно града.

Апотека може организовати огранак апотеке (за најмање 10.000 становника) или јединицу за издавање готових лекова.

3. Завод

Члан 10.

Завод се може основати само на територији на којој се налази седиште универзитета који у свом саставу има факултет здравствене струке.

Завод спроводи здравствену заштиту појединих групација становништва, односно здравствену делатност из поједине области здравствене заштите.

Завод у оквиру обављања делатности прати, истражује и проучава здравствено стање становништва у области за коју је основан.

Члан 11.

Завод за здравствену заштиту студената оснива се за најмање 10.000 студената и обавља превентивну и куративну здравствену заштиту студената из области опште медицине, стоматологије, гинекологије, лабораторијске и друге дијагностике и терапије за потребе студената.

Завод за здравствену заштиту студената који обезбеђује здравствену заштиту за најмање 30.000 студената може обављати специјалистичко-консултативну делатност из интерне медицине, психијатрије (заштита менталног здравља), офталмологије, оториноларингологије, дерматовенерологије, физикалне медицине и рехабилитације, епидемиологије и социјалне медицине са информатиком.

Завод из става 2. овог члана може имати стационар капацитета до 0,5 постеља на 1.000 студената, за краткотрајну хоспитализацију ради лечења и неге када није неопходно болничко лечење и као замена за кућно лечење.

*Службени гласник РС, број 84/2008

Члан 12.

Завод за здравствену заштиту радника обавља здравствену заштиту запослених с циљем: очувања здравља запослених у безбедној и здравој радној средини; утврђивања радне способности за обављање одређене делатности (претходни прегледи); раног откривања поремећаја здравља у вези са радом и радном средином (периодични и други превентивни прегледи); откривања фактора радне средине који могу неповољно утицати на здравље радника и спровођења других превентивних мера.

Завод за здравствену заштиту радника може обављати и превентивну и куративну здравствену делатност из области опште медицине, гинекологије и стоматологије.

Завод за здравствену заштиту радника може обављати и специјалистичко-консултативну делатност из области интерне медицине, психијатрије (неуропсихијатрије), оториноларингологије и офталмологије, првенствено ради обављања превентивних прегледа из става 1. овог члана.

Члан 13.

Завод за хитну медицинску помоћ обавља делатност хитне медицинске помоћи код акутно оболелих и повређених – на лицу места, у току транспорта и у здравственој установи.

Завод за хитну медицинску помоћ обавља и санитетски превоз акутно оболелих и повређених лица у друге одговарајуће здравствене установе, врши превоз непокретних, ограничено покретних пацијената и пацијената на дијализи, ако ова делатност није обезбеђена преко друге здравствене установе, као и снабдевање лековима који се дају у хитним случајевима.

*Службени гласник РС, број 84/2008

Члан 14.

Завод за геронтологију и палијативно збрињавање обавља здравствену заштиту старих лица из области опште медицине, стоматологије, рехабилитације, палијативног збрињавања и неге у кућним условима.

Завод за геронтологију и палијативно збрињавање може обављати и специјалистичко-консултативну делатност из области интерне медицине, неурологије и психијатрије (неуропсихијатрије).

*Службени гласник РС, број 37/2012

Члан 15.

Завод за стоматологију обавља стоматолошку делатност из области превентивне и дечије стоматологије и опште стоматологије.

Завод за стоматологију обавља и специјалистичко-консултативну делатност из области ортопедије вилица, стоматолошке протетике, пародонтологије и оралне медицине, болести зуба са ендодонцијом и оралне хирургије.

Члан 16.

Завод за плућне болести и туберкулозу пружа превентивне, дијагностичке, терапијске и рехабилитационе здравствене услуге из области здравствене заштите пацијената оболелих од туберкулозе и других плућних болести, које се могу лечити на амбулантни начин.

Завод за плућне болести и туберкулозу обавља и специјалистичко-консултативну делатност из области интерне медицине и пнеумофтизиологије.

Завод за плућне болести и туберкулозу у склопу превентивне здравствене заштите организује и спроводи мере за спречавање, сузбијање, рано откривање и праћење туберкулозе и других плућних болести.

Члан 17.

Завод за кожне и венеричне болести пружа превентивне, дијагностичке, терапијске и рехабилитационе здравствене услуге и обавља специјалистичко-консултативну делатност из области дерматовенерологије и микробиологије са паразитологијом.

Завод за кожне и венеричне болести у склопу превентивне здравствене делатности организује и спроводи мере за спречавање, сузбијање, рано откривање и праћење полно преносивих инфекција.

III. ЗДРАВСТВЕНА ДЕЛАТНОСТ НА СЕКУНДАРНОМ И ТЕРЦИЈАРНОМ НИВОУ

Члан 18.

Стационарну и специјалистичко-консултативну делатност на секундарном нивоу обавља општа и специјална болница.

Клиничко-болнички центар обавља високоспецијализовану специјалистичко-консултативну и стационарну здравствену делатност на терцијарном нивоу из једне или више грана медицине, као и специјалистичко-консултативну и стационарну здравствену делатност на секундарном нивоу здравствене заштите.

Клиника, институт и клинички центар обављају високоспецијализовану специјалистичко-консултативну, односно високоспецијализовану специјалистичко-консултативну и стационарну здравствену делатност на терцијарном као и специјалистичко-консултативну и стационарну здравствену делатност на секундарном нивоу.

Здравствене установе из ст. 1, 2. и 3. овог члана обављају и фармацеутску здравствену делатност преко болничке апотеке.

*Службени гласник РС, број 84/2008

Члан 19.

Специјалистичко-консултативна делатност здравствених установа из члана 18. ове уредбе обухвата: специјалистичке прегледе и консултације по упуту изабраног лекара; пријем и збрињавање ургентних стања, прегледе и дијагностичку обраду пацијената упућених на болничко лечење; дијагностику, терапијски и рехабилитациони третман у оквиру дневних болница; физикалну медицину и рехабилитацију за амбулантне и хоспитализоване пацијенте; обављање лабораторијских, радиолошких и других дијагностичких услуга за амбулантне пацијенте, као и другу одговарајућу специјалистичко-консултативну делатност (у даљем тексту: поликлиничка служба).

Члан 20.

Дневна болница, као посебна организациона јединица поликлиничке службе болнице, организује се за обављање дијагностичких, терапијских и рехабилитационих услуга за амбулантне пацијенте у следећим областима: нефрологији (хемодијализа и перитонеална дијализа) и другим интернистичким гранама медицине (првенствено ради примене парентералне и инхалационе терапије); хируршким гранама медицине (ради обављања хируршких интервенција и операција из области једнодневне хирургије) и психијатрији – заштити менталног здравља (ради примене комбинованих мера психотерапије, социотерапије, окупационе и радне терапије и психосоцијалне подршке оболелим и члановима њихових породица).

Дневна болница капацитете за програм дијализе за хронично оболеле пацијенте обезбеђује у складу са бројем оболелих.

Капацитети дневних болница у интернистичким и хируршким областима обезбеђују се са најмање 5% постеља у односу на број постеља у одговарajућим болничким одељењима.

Капацитет дневне болнице у психијатрији исказује се бројем места за поједине врсте групних психотерапијских и рехабилитационих активности.

*Службени гласник РС, број 84/2008

Члан 21.

За остваривање законом утврђених права на болничку здравствену заштиту у Републици Србији предвиђено је 38.561 болничка постеља, односно до 5,5 постеља на 1.000 становника, и то за:

 

 

Болничке постеље

број

стопа на
1.000 становника

1)

краткотрајну хоспитализацију акутно оболелих и повређених:

 

а) на секундарном нивоу

24.649

до 3,50

 

б) на терцијарном нивоу

6.000

до 0,85

2)

продужено лечење и дуготрајну хоспитализацију:

 

а) психијатријских болесника

3.250

до 0,46

 

б) оболелих од туберкулозе, неспецифичних обољења плућа и других хроничних обољења и стања

1.282

до 0,20

3)

рехабилитацију у специјализованим болничким установама

3.380

до 0,50

Под болничким постељама из става 1. овог члана не подразумевају се постеље у дневним болницама, неонатолошким одељењима породилишта и постеље за пратиоца, као ни постеље у стационару дома здравља и заводу за здравствену заштиту студената, односно постеље у ванболничком породилишту дома здравља.

*Службени гласник РС, број 13/2018

1. Краткотрајна хоспитализација

а) секундарни ниво

Члан 22.

 Капацитети болничких установа за збрињавање и лечење акутних обољења, стања и повреда на секундарном нивоу, са просечном дужином боравка лечених на нивоу установе до 8,5 исказују се бројем постеља по областима болничке заштите на 1.000 становника управног округа и града Београда (у даљем тексту: стопа обезбеђености болничким постељама) на следећи начин:

 

ДЕЛАТНОСТ

Стопа на 1000 становника управног округа/града

1. ИНТЕРНИСТИЧКЕ ДИСЦИПЛИНЕ (интерна медицина, пулмологија, пнеумофтизиологија, неурологија, психијатрија, инфектологија, дерматовенерологија)

1,52

2. ХИРУРШКЕ ДИСЦИПЛИНЕ (хирургија, ортопедија, урологија, оториноларингологија, офталмологија)

1,01

3. ПЕДИЈАТРИЈА

0,20

4. ГИНЕКОЛОГИЈА И АКУШЕРСТВО

0,37

5. ПРОДУЖЕНО ЛЕЧЕЊЕ И НЕГА (геријатрија, палијативно збрињавање, хемиотерапија, физикална медицина и рехабилитација)

0,20

УКУПНО:

3,30

Боравак пацијената у јединици за продужено лечење и негу, укључујући и период акутног збрињавања на неком другом одељењу, може трајати до 30 дана.

*Службени гласник РС, број 6/2012

Члан 23.

У управном округу и граду Београду где постоје две или више болничких установа које обављају делатност и на секундарном нивоу, укупан број постеља и број постеља по медицинским дисциплинама из члана 22. ове уредбе распоређује се по здравственим установама водећи рачуна о: броју становника који гравитирају тим установама и користе њихове услуге, областима делатности, просторним, постељним и кадровским капацитетима тих установа.

Општа болница у седишту управног округа, као и општа болница основана за територију више општина, обавља болничку и специјалистичко-консултативну делатност из области медицине наведених у члану 22. ове уредбе.

Општа болница у седишту управног округа којој гравитира преко 200.000 становника може у оквиру хирургије обављати делатност и из дечије, васкуларне и пластичне и реконструктивне хирургије, а у оквиру оториноларингологије и из максилофацијалне хирургије.

Опште болнице основане у државној својини у: Суботици, Ћуприји, Бору и Ужицу могу обављати делатност и из области неурохирургије.

*Службени гласник РС, број 84/2008

Члан 24.

Општа болница основана за територију једне општине, односно општа болница којој гравитира мање од 50.000 становника, може обављати болничку и специјалистичко-консултативну делатност из интерне медицине, опште хирургије, педијатрије, гинекологије и акушерства.

Општа болница из става 1. овог члана може обављати специјалистичко-консултативну делатност и из неурологије, психијатрије (неуропсихијатрије), ортопедије, урологије, офталмологије, оториноларингологије и дерматовенерологије.

б) терцијарни ниво

Члан 25.

Постељни капацитети клиничко-болничких центара, клиника, института и клиничких центара за пружање здравствених услуга терцијарног нивоа (6.000 болничких постеља, односно 0.8 на 1.000 становника) утврђују се на нивоу аутономне покрајине и Републике.

Капацитети из става 1. овог члана распоређују се по установама на терцијарном нивоу сразмерно потребама становништва које гравитира тим установама, у складу са кадровским, просторним и другим могућностима установа за решавање најсложенијих здравствених потреба.

*Службени гласник РС, број 84/2008

2. Продужено лечење и дуготрајна хоспитализација

*Службени гласник РС, број 84/2008

Члан 26.

Болничко лечење и нега које због врсте болести и степена онеспособљености хоспитализованих траје до 30 дана сматра се продуженим лечењем, а ако траје дуже од 30 дана сматра се дуготрајном хоспитализацијом, у смислу ове уредбе.

*Службени гласник РС, број 84/2008

Члан 27.

Болничко лечење оболелих од психијатријских болести користи се до 3.250 болничких постеља у специјалним болницама у: Новом Кнежевцу, Вршцу, Ковину и Горњој Топоници и у делу Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” у Београду.

У оквиру болничких постеља из става 1. овог члана, до 1.500 постеља користиће се за збрињавање и лечење психотичних поремећаја у акутној фази, болести зависности, за форензичку психијатрију, психогеријатрију и психосоцијалну рехабилитацију, а до 1750 постеља за хоспитализацију пацијената оболелих од хроничних психијатријских болести.

*Службени гласник РС, број 37/2012

Члан 28.

За болничко лечење оболелих од туберкулозе и неспецифичних плућних болести користе се капацитети специјалних болница у: Зрењанину, Белој Цркви, Сокобањи, ’Озрен’ у Сокобањи и Сурдулици.

За болничко лечење оболелих од шећерне болести, метаболичких и других поремећаја користе се капацитети специјалних болница у: Буковичкој Бањи, Врњачкој Бањи, Зајечару и Чајетини.

За болничко лечење оболелих од неуролошких и неуромишићних болести користе се капацитети специјалних болница у Београду и Новом Пазару.

*Службени гласник РС, број 84/2008

3. Рехабилитација у болничким установама

Члан 29.

У болничким установама за краткотрајну хоспитализацију спроводе се одговарајући рани акутни рехабилитациони третман и рани субакутни рехабилитациони третман у току болничког лечења, као и рехабилитациони третман у дневним болницама и амбулантним условима.

Продужена рехабилитација обезбеђује се у болничким установама специјализованим за рехабилитацију као континуирани продужетак лечења и рехабилитације, у оквиру одређеног индикационог подручја, када се функционалне сметње не могу ублажити или отклонити са подједнаком ефикасношћу у амбулантно-поликлиничким условима и у оквиру болничког лечења основне болести.

Продужена рехабилитација из става 2. овог члана обезбеђује се искључиво после завршеног одговарајућег раног акутног рехабилитационог третмана и раног субакутног рехабилитационог третмана у току болничког лечења у болничким установама за краткотрајну хоспитализацију.

*Службени гласник РС, број 24/2010

Члан 30.

Продужена рехабилитација у болничким установама специјализованим за рехабилитацију обезбеђује се за следећа индикациона подручја:

1) неуролошка обољења;

2) обољења срца и крвних судова:

(а) обољења периферних крвних судова;

3) реуматска обољења;

4) обољења респираторног система;

5) повреде и обољења локомоторног система;

6) ендокринолошка обољења.

Продужену рехабилитацију из области поменутих индикационих подручја обезбеђују следеће болничке установе специјализоване за рехабилитацију:

1) Специјална болница за рехабилитацију Меленци, 300 постеља за рехабилитацију – неуролошка обољења, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система;

2) Специјална болница за рехабилитацију Бања Кањижа, 140 постеља за рехабилитацију – неуролошка обољења, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система;

3) Специјална болница за рехабилитацију „Јунаковић” Апатин, 140 постеља за рехабилитацију – неуролошка обољења, реуматска обољења, повреде и обољења локомоторног система и ендокринолошка обољења;

4) Специјална болница за неуролошка и посттрауматска стања Стари Сланкамен, 275 постеља за рехабилитацију – неуролошка обољења, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система;

5) Специјална болница за рехабилитацију Врдник, 90 постеља за рехабилитацију – реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система;

6) Специјална болница за рехабилитацију Бања Ковиљача, 200 постеља за рехабилитацију – неуролошка обољења, реуматска обољења, повреде и обољења локомоторног система и рехабилитација деце;

7) Специјална болница за рехабилитацију „Буковичка Бања”, Аранђеловац, 50 постеља за рехабилитацију – реуматска обољења, обољења респираторног система, повреде и обољења локомоторног система и рехабилитација деце;

8) Специјална болница за неспецифичне плућне болести „Сокобања”, Сокобања, 165 постеља за рехабилитацију – реуматска обољења, обољења респираторног система, повреде и обољења локомоторног система и рехабилитација деце;

9) Специјална болница за рехабилитацију „Гамзиград”, Зајечар, 90 постеља за рехабилитацију – неуролошка обољења, обољења периферних крвних судова, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система;

10) Специјална болница за болести штитасте жлезде и болести метаболизма „Златибор”, Чајетина, 70 постеља за рехабилитацију – реуматска обољења, повреде и обољења локомоторног система, ендокринолошка обољења и рехабилитација деце;

11) Специјална болница за рехабилитацију Ивањица, 90 постеља за рехабилитацију – реуматска обољења, обољења респираторног система и повреде и обољења локомоторног система и онколошка рехабилитација деце;

12) Специјална болница за лечење и рехабилитацију „Меркур” Врњачка Бања, 250 постеља за рехабилитацију – неуролошка обољења, реуматска обољења, повреде и обољења локомоторног система, ендокринолошка обољења;

13) Специјална болница за рехабилитацију „Агенс”, Матарушка Бања, Краљево, 140 постеља за рехабилитацију – неуролошка обољења, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система;

14) Специјална болница за прогресивне мишићне и неуромишићне болести Нови Пазар, 100 постеља за рехабилитацију – неуролошка обољења, реуматска обољења, повреде и обољења локомоторног система и рехабилитација деце;

15) Специјална болница за рехабилитацију „Рибарска Бања”, Крушевац, 260 постеља за рехабилитацију – неуролошка обољења, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система;

16) Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања”, Ниш, 350 постеља за рехабилитацију – обољења срца и крвних судова, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система;

17) Специјална болница за рехабилитацију „Гејзер”, Сијаринска Бања, Медвеђа, 50 постеља за рехабилитацију – реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система;

18) Специјална болница за рехабилитацију Бујановац, 40 постеља за рехабилитацију – обољења периферних крвних судова, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система;

19) Специјална болница за рехабилитацију „Врањска Бања”, Врање, 30 постеља за рехабилитацију – реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система;

20) Институт за рехабилитацију, Београд, 370 постеља за рехабилитацију – неуролошка обољења, обољења срца и крвних судова, реуматска обољења, обољења респираторног система и повреде, обољења локомоторног система и рехабилитација деце укључујући и онколошку рехабилитацију.

*Службени гласник РС, број 24/2010

**Службени гласник РС, број 111/2017

***Службени гласник РС, број 13/2018

****Службени гласник РС, број 68/2019

IV. ЗДРАВСТВЕНА ДЕЛАТНОСТ КОЈА СЕ ОБАВЉА НА ВИШЕ НИВОА

Члан 31.

За обављање здравствене делатности на више нивоа здравствене заштите оснивају се следеће здравствене установе: завод за јавно здравље, завод за трансфузију крви, завод за медицину рада, завод за судску медицину, завод за вирусологију, вакцине и серуме, завод за антирабичну заштиту, завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију и завод за биоциде и медицинску екологију.

Здравствене установе из става 1. овог члана обављају делатност у складу са законом.

V. ОРГАНИЗАЦИЈА СЛУЖБЕ ХИТНЕ МЕДИЦИНСКЕ ПОМОЋИ

Члан 32.

Пружање хитне медицинске помоћи акутно оболелим и повређеним особама приоритетна

је обавеза здравствених радника и здравствених установа на свим нивоима здравствене делатности.

У поступку збрињавања хитних стања и обољења примењују се начела и методи ургентне медицине.

Члан 33

Служба хитне медицинске помоћи организује се у оквиру два функционално повезана подсистема: прехоспитална хитна медицинска помоћ и хитна медицинска помоћ у оквиру болничке делатности.

Члан 34.

Прехоспитална хитна медицинска помоћ јесте континуирана делатност здравствених установа примарног нивоа здравствене делатности и обухвата: указивање медицинске помоћи на месту догађаја и у здравственој установи, санитетски превоз критично оболелих и повређених до стационарне установе, уз непрекидно праћење стања и пружање неопходне помоћи у току транспорта.

Прехоспитална хитна медицинска помоћ на нивоу општине обавља се у оквиру редовне делатности изабраног лекара и његових сарадника и радом лекара у приправности или дежурне екипе ноћу, недељом и у дане државних празника.

У општини са преко 25.000 становника може се организовати служба хитне медицинске помоћи за контиунирани пријем и збрињавање ургентних стања.

Члан 35.

Хитна медицинска помоћ у оквиру болничке делатности обезбеђује се преко стручних тимова пријемно-ургентног одељења општих болница и клиничко-болничких центара, клиника, института и клиничких центара и пријемом на болнички третман.

Болничке установе које не могу адекватно збринути оболеле и повређене, дужне су да обезбеде санитетски превоз и одговарајућу стручну помоћ у току транспорта до одговарајуће болничке установе.

Ако је у болничкој установи хитно збрињавање повређеног или оболелог пацијента завршено у дану јављања болничкој установи и пацијент се отпушта на кућно лечење, а исти нема могућност организације сопственог превоза, болничка установа обезбеђује превоз пацијента.

*Службени гласник РС, број 84/2008

Vа ЦИТОЛОШКА ДИЈАГНОСТИКA ЗА ОРГАНИЗОВАНИ СКРИНИНГ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

*Службени гласник РС, број 111/2017

Члан 35а

За обављање здравствене делатности цитолошке дијагностике у организованом скринингу на рак грлића материце оснивају се цитолабораторије.

Oрганизовани скрининг рака грлића материце обавља се у здравственим установама које обављају делатност на примарном, секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите у којима се оснивају цитолабораторије.

У поступку организовања и спровођења организованог скрининга рака грлића материце примењују се начела и методе дефинисане Уредбом о националном програму раног откривања рака грлића материце („Службени гласник РС”, број 73/13).

Члан 35б

Дом здравља као установа примарне здравствене заштите на територији општине за коју је основан врши идентификацију циљне популације жена (жене старосне доби од 25 до 64 године), организује и спроводи позивање жена, обавља узимање цервикалног бриса за цитолошки преглед (ПАП преглед) и достављање препарата у цитолабораторију, води медицинску документацију и евиденцију о спровођењу организованог скрининга, издаје резултате налаза женама, обезбеђује и усмерава жене са патолошким налазом на даљу дијагностику и лечење и извештава о спровођењу организованог скрининга надлежни институт односно завод за јавно здравље и организациону јединицу за скрининг у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Цитолабораторија обавља бојење препарата (размаза), тумачење размаза и доставља резултате прегледа размаза дому здравља из којег је упућен.

Цитолабораторије за организовани скрининг рака грлића материце формиране су у следећим здравственим установама, које обављају послове из става 2. овог члана за циљну популацију жена из одређених јединица локалне самоуправе:

1) Дом здравља Суботица за циљну популацију жена са територије Севернобачког управног округа, Западнобачког управног округа и Севернобанатског управног округа;

2) Дом здравља Зрењанин за циљну популацију жена са територије Средњебанатског управног округа и Јужнобанатског управног округа;

3) Дом здравља Нови Сад за циљну популацију жена са територије Јужнобачког управног округа;

4) Дом здравља Сремска Митровица за циљну популацију жена са територије Сремског управног округа;

6) Дом здравља Ваљево за циљну популацију жена са територије Колубарског управног округа и Мачванског управног округа;

5) Дом здравља Пожаревац за циљну популацију жена са територије Браничевског управног округа, Подунавског управног округа и Борског управног округа;

6) Дом здравља Крагујевац за циљну популацију жена са територије Шумадијског управног округа и Поморавског управног округа;

7) Дом здравља Ужице за циљну популацију жена са територије Златиборског управног округа и Моравичког управног округа;

8) Дом здравља Краљево за циљну популацију жена са територије Рашког управног округа;

9) Дом здравља Крушевац за циљну популацију жена са територије Расинског управног округа, Косовског управног округа, Пећког управног округа, Призренског управног округа, Косовско-митровачког управног округа и Косовско-поморавског управног округа;

11) Дом здравља Ниш за циљну популацију жена са територије Нишавског управног, Зајечарског управног округа, Топличког управног округа и Пиротског управног округа;

12) Дом здравља Лесковац за циљну популацију жена са територије Јабланичког управног округа и Пчињског управног округа;

13) Клинички центар Србије за циљну популацију жена са територије града Београда, општине Врачар, Звездара, Гроцка, Палилула и Стари град;

14) Клиничко-болнички центар Земун за циљну популацију жена са територије града Београда, општине Чукарица, Нови Београд, Земун и Сурчин;

15) Гинеколошко-акушерска клиника „Народни фронт” за циљну популацију жена са територије града Београда, општине Савски венац, Раковица, Вождовац, Обреновац, Барајево, Лазаревац, Сопот и Младеновац.

*Службени гласник РС, број 111/2017

Члан 35в

*Службени гласник РС, број 111/2017

Сви домови здравља у којима нису формиране цитолабораторије oрганизују транспорт брисева узетих у организованом скринингу рака грлића материце до одговарајуће здравствене установе из члана 35б став 3. ове уредбе, које обављају примарну цитолошку анализу препарата (прво читање).

Коначну цитолошку анализу препарата (друго читање) обављају здравствене установе које обављају здравствену делатност на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите, а које испуњавају законом прописане услове за обављање делатности патологије, патохистологије и цитологије.

*Службени гласник РС, број 111/2017

**Службени гласник РС, број 114/2017

Vб ОРГАНИЗАЦИЈА ЛЕЧЕЊА ЗАВИСНИКА ОД ДРОГА

*Службени гласник РС, број 111/2017

Члан 35г

Лечење зависника од дрога организује се у домовима здравља и стационарним здравственим установама: опште и специјалне болнице и клинички центри.

*Службени гласник РС, број 111/2017

Члан 35д

Лечење зависника од дрога применом супституционе терапије, која подразумева давање лекова пацијентима у присуству здравственог радника (у даљем тексту: супституциона терапија), спроводи се у домовима здравља који испуњавају законом прописане услове за обављање делатности психијатрије, односно неуропсихијатрије.

Дом здравља обезбеђује лекове и потребна медицинска средства за лечење зависника од дрога преко апотеке која је у саставу дома здравља, односно преко друге здравствене установе која у свом саставу има апотеку.

*Службени гласник РС, број 111/2017

Члан 35ђ

Лечење зависника од дрога применом супституционе терапије спроводи се у болничким здравственим установама које обављају здравствену делатност на секундарном нивоу здравствене заштите, односно на терцијарном нивоу здравствене заштите, које испуњавају законом прописане услове за обављање делатности психијатрије, односно неуропсихијатрије.

Лечење из става 1. овог члана обезбеђује се у општим болницама, специјалној болници за болести зависности, специјалним болницама за психијатријске болести, клиници за психијатријске болести и клиничким центрима.

Лечење из става 1. овог члана спроводи се у оквиру краткотрајне хоспитализације са детоксификацијом, продужене хоспитализације која обухвата психосоцијалну рехабилитацију, ресоцијализацију и супституциону терапију, као и дневне болнице и специјалистичко-консултативне делатности, које укључују и супституциону терапију.

Референтне здравствене установе за лечење болести зависности, поред тога што учествују у лечењу болести зависности обављају послове здравствене заштите од општег интереса утврђене законом, и то: примена, праћење и унапређење јединствене доктрине и методологије у превенцији, дијагностици, лечењу и рехабилитацији од болести зависности, усаглашавање развоја метода у лечењу болести зависности, заснованих на доказима о квалитету, безбедности и ефикасности у здравственој заштити, припремање националних водича за дијагностику и лечење болести зависности, пружање савета и консултовање другим здравственим установама, здравственим радницима и здравственим сарадницима у вези са дијагностиком, профилаксом и лечењем болести зависности и стручно усавршавање, специјализације и уже специјализације и континуирана едукација здравствених радника и здравствених сарадника.

*Службени гласник РС, број 111/2017

VI. ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА И МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЕФИКАСНОСТИ РАДА

Члан 36.

Здравствене установе образују организационе јединице у складу са делатношћу за коју су основане и у зависности од броја запослених, а с циљем ефикаснијег коришћења кадрова, средстава за рад, болничких постеља и других капацитета и ради повећања доступности здравствених услуга, квалитета и ефективности мера заштите.

Члан 37.

У здравственим установама на примарном нивоу здравствене заштите образују се организационе јединице по територијалном принципу (огранак, здравствена станица, здравствена амбуланта) и по функционалном принципу за једну или више области у оквиру делатности (служба, одељење, одсек).

Члан 38.

У болничким установама образују се организационе јединице које обједињавају стационарну и специјалистичко-консултативну делатност у једној или више сродних области медицине, као и организационе јединице за обављање дијагностичких, рехабилитационих и других стручних послова за амбулантне и стационарно лечене пацијенте.

*Службени гласник РС, број 84/2008

Члан 39.

Стационарна делатност обавља се у оквиру болничких јединица (одељења), организованих, у оквиру једне или више сродних медицинских дисциплина и по интензитету лечења и неге.

Образовање болничких јединица по интензитету лечења и неге подразумева, поред стандардних болничких одељења, и одељења за интензивно лечење и негу, а по потреби и одељења за полуинтензивно лечење и негу.

*Службени гласник РС, број 84/2008

Члан 40.

У болницама за акутна стања и обољења, у зависности од здравствених потреба пацијената, обезбеђује се лечење у стандардним болничким и клиничким одељењима (основни ниво лечења и неге) и на вишим нивоима лечења и неге, и то:

1) Ниво 1 – за лечење и негу пацијената високо зависних од туђе помоћи и пацијената са могућим погоршањем њиховог здравственог стања, као и пацијената који су премештени са вишег нивоа лечења и неге чије здравствене потребе могу бити задовољене у одељењу за стандардно лечење, али уз додатни надзор и потпору. Када се укаже потреба за ове пацијенте може се образовати посебна болничка јединица за полуинтензивно лечење и негу;

2) Ниво 2 интензивног лечења и неге – за пацијенте са дисфункцијом (оштећењем) најмање једног органског система код којих је потребна основна респираторна или хемодинамска потпора, за пацијенте који су на постоперативном лечењу, као и за оне који су премештени са вишег нивоа лечења и неге;

3) Ниво 3 интензивног лечења и неге – за пацијенте код којих је неопходна сложена респираторна потпора или базична респираторна потпора, заједно са потпором још најмање два органска система (пацијенти са дисфункцијом више органа).

Број постеља за високо зависне пацијенте из става 1. тачке 1) овог члана може бити највише два пута већи од броја постеља из става 1. тач. 2) и 3) овог члана.

*Службени гласник РС, број 84/2008

Члан 41.

Капацитети одељења за интензивно лечење и негу Ниво 2 – интензивног лечења и неге и Ниво 3 – интензивног лечења и неге из члана 40. ове уредбе обезбеђују се у односу на број постеља у здравственој установи са следећим учешћем, и то у:

1) општој и специјалној болници за краткотрајну хоспитализацију до 5%;

2) клиничко-болничком центру до 6%;

3) клиници, институту и клиничком центру до 8%;

4) ургентном центру, специјалној болници (одељењу) за цереброваскуларна обољења и Институту за неонатологију до 20%.

Удео постеља Нивоа 3 – интензивног лечења и неге у укупном броју постеља интензивног лечења и неге из става 1. овог члана не може бити већи од:

1) 10% у општој и специјалној болници за акутна стања и обољења;

2) 15% у клиничко-болничком центру;

3) 20% у клиници, институту и клиничком центру;

4) 25% у ургентном центру клиничког центра и специјалној болници за цереброваскуларна обољења.

У специјалним болницама за дуготрајну хоспитализацију и рехабилитацију могу се образовати болничке јединице за непокретне и ограничено покретне пацијенте и за пацијенте којима је, због природе болести и стања, неопходан додатни надзор и потпора (Ниво 1 интензивног лечења и неге).

*Службени гласник РС, број 84/2008

VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 42.

Здравствене установе у државној својини на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија у погледу врсте, структуре, капацитета и болничких постеља распоређују се у складу са законом и овом уредбом.

Члан 43.

Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о плану мреже здравствених установа („Службени гласник РС”, бр. 13/97, 58/97, 31/98, 1/99, 37/99 и 21/05).

Члан 44.

Ова уредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 110-2983/2006

У Београду, 18. маја 2006. године

Влада

Председник,

Војислав Коштуница, с.р.

Прилог 

 

ТАБЕЛА ТЕРИТОРИЈАЛНОГ РАСПОРЕДА И ПОСТЕЉНИХ КАПАЦИТЕТА ЗДРАВСТВEНИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

 

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Уредбом о изменама Уредбе о Плану мреже здравствених установа ("Службени гласник РС", број 13/2018) Табела територијалног распореда и постељних капацитета здравствених установа у Републици Србији замењена је новом Табелом (види члан 3. Уредбе – 13/2018-4).

 

ТАБЕЛА ТЕРИТОРИЈАЛНОГ РАСПОРЕДА И ПОСТЕЉНИХ КАПАЦИТЕТА ЗДРАВСТВEНИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Р. бр.

Назив управног округа – здравствене установе

Број
постеља

I. Севернобачки управни округ

1.

Дом здравља Бачка Топола (са стационаром)

10

2.

Дом здравља Мали Иђош

3.

Дом здравља Суботица

4.

Општа болница Суботица

670

5.

Апотека Суботица

6.

Завод за јавно здравље Суботица

II. Средњобанатски управни округ

1.

Дом здравља Житиште

2.

Дом здравља Зрењанин

3.

Дом здравља Нова Црња

4.

Дом здравља Нови Бечеј

5.

Дом здравља Сечањ

6.

Апотека Зрењанин

7.

Општа болница Зрењанин

600

8.

Специјална болница за плућне болести Зрењанин (за акутне болести 40 и за продужено лечење 120 постеља)

160

9.

Специјална болница за рехабилитацију Меленци

300

10.

Завод за јавно здравље Зрењанин

III. Севернобанатски управни округ

1.

Дом здравља Ада

2.

Дом здравља Кањижа

3.

Дом здравља Кикинда

4.

Дом здравља Нови Кнежевац (са стационаром)

30

5.

Дом здравља Сента

6.

Дом здравља Чока

7.

Апотека Кикинда

8.

Апотека Сента

9.

Општа болница Кикинда

280

10.

Општа болница Сента

240

11.

Специјална болница за психијатријске болести Нови Кнежевац

300

12.

Специјална болница за рехабилитацију Бања Кањижа

140

13.

Завод за јавно здравље Кикинда

IV. Јужнобанатски управни округ

1.

Дом здравља Алибунар

2.

Дом здравља Бела Црква

3.

Дом здравља Вршац

4.

Дом здравља Ковачица

5.

Дом здравља Ковин

6.

Дом здравља Опово

7.

Дом здравља Панчево

8.

Дом здравља Пландиште

9.

Апотека Вршац

10.

Апотека Панчево

11.

Општа болница Вршац

290

12.

Општа болница Панчево

660

13.

Специјална болница за плућне болести Бела Црква

200

14.

Специјална болница за психијатријске болести Вршац

900

15.

Специјална болница за психијатријске болести Ковин

1.000

16.

Завод за јавно здравље Панчево

V. Западнобачки управни округ

1.

Дом здравља Апатин

2.

Дом здравља Кула

3.

Дом здравља Оџаци (са стационаром)

25

4.

Дом здравља Сомбор

5.

Апотека Сомбор

6.

Општа болница Сомбор

732

7.

Специјална болница за рехабилитацију Јунаковић Апатин

140

8.

Завод за јавно здравље Сомбор

VI. Јужнобачки управни округ

1.

Дом здравља Бач

2.

Дом здравља Бачка Паланка

3.

Дом здравља Бачки Петровац

4.

Дом здравља Беочин

5.

Дом здравља Бечеј

6

Дом здравља Врбас

7.

Дом здравља Жабаљ

8.

Дом здравља Нови Сад (и за општину Сремски Карловци)

9.

Дом здравља Србобран

10.

Дом здравља Темерин

11.

Дом здравља Тител

12.

Апотека Врбас

13.

Апотека Нови Сад

14.

Завод за здравствену заштиту студената Нови Сад

15.

Завод за здравствену заштиту радника Нови Сад

16.

Завод за хитну медицинску помоћ Нови Сад

17.

Општа болница Врбас

270

18.

Специјална болница за реуматске болести Нови Сад

70

19.

Клинички центар Војводине, Нови Сад

1.425

20.

Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Нови Сад

350

21.

Институт за онкологију Војводине, Сремска Каменица

311

22.

Институт за кардиоваскуларне болести Војводине, Сремска Каменица

225

23.

Институт за плућне болести Војводине, Сремска Каменица

312

24.

Клиника за стоматологију Војводине, Нови Сад

25

25.

Завод за трансфузију крви Војводине, Нови Сад (за територију Аутономне покрајине Војводине)

26.

Завод за антирабичну заштиту, Нови Сад

27.

Институт за јавно здравље Војводине, Нови Сад (за територију Аутономне покрајине Војводине)

28.

Војномедицински центар Нови Сад

60

VII. Сремски управни округ

1.

Дом здравља Инђија

2.

Дом здравља Ириг

3.

Дом здравља Пећинци

4.

Дом здравља Рума (са стационаром)

10

5.

Дом здравља Сремска Митровица

6.

Дом здравља Стара Пазова

7.

Дом здравља Шид

8.

Апотека Сремска Митровица

9.

Општа болница Сремска Митровица

513

10.

Специјална болница за неуролошка и посттрауматска стања Стари Сланкамен (за лечење 20 и за рехабилитацију 275 постеља)

295

11.

Специјална болница за рехабилитацију Врдник

90

12.

Завод за јавно здравље Сремска Митровица

VIII. Мачвански управни округ

1.

Дом здравља Богатић

2.

Дом здравља Владимирци

3.

Дом здравља Коцељева

4.

Дом здравља Љубовија (са стационаром)

20

5.

Дом здравља Шабац

6.

Дом здравља Лозница

7.

Дом здравља Крупањ (са стационаром)

8

8.

Дом здравља Мали Зворник

9.

Апотека Лозница (за град Лозница и општине Крупањ, Мали Зворник и Љубовија)

10.

Апотека Шабац (за град Шабац и општине Богатић, Владимирци и Коцељева)

11.

Општа болница Шабац

575

12.

Општа болница Лозница

461

13.

Специјална болница за рехабилитацију Бања Ковиљача

200

14.

Завод за јавно здравље Шабац

IX. Колубарски управни округ

1.

Дом здравља Лајковац

2.

Дом здравља Уб

3.

Дом здравља Ваљево

4.

Дом здравља Мионица

5.

Дом здравља Осечина

6.

Дом здравља Љиг

7.

Апотека Ваљево (за град Ваљево и општине Лајковац, Мионица, Осечина, Љиг и Уб)

8.

Општа болница Ваљево

657

9.

Завод за јавно здравље Ваљево

X. Подунавски управни округ

1.

Дом здравља Велика Плана

2.

Дом здравља Смедеревска Паланка

3.

Дом здравља Смедерево

4.

Апотека Велика Плана

5.

Апотека Смедерево

6.

Апотека Смедеревска Паланка

7.

Општа болница Смедерево

399

8.

Општа болница „Стефан Високи” Смедеревска Паланка

300

9.

Завод за јавно здравље Смедерево

XI. Браничевски управни округ

1.

Дом здравља Велико Градиште

2.

Дом здравља Жабари

3.

Дом здравља Жагубица

4.

Дом здравља Петровац

5.

Дом здравља Пожаревац

6.

Дом здравља Голубац

7.

Дом здравља Кучево

8.

Дом здравља Мало Црниће

9.

Апотека Пожаревац (за град Пожаревац и општине Велико Градиште, Голубац, Кучево, Мало Црниће, Петровац, Жагубица и Жабари)

10.

Општа болница Петровац

138

11.

Општа болница Пожаревац

530

12.

Завод за јавно здравље Пожаревац

XII. Шумадијски управни округ

1.

Дом здравља Аранђеловац

2.

Дом здравља Баточина

3.

Дом здравља Кнић

4.

Дом здравља Крагујевац

5.

Дом здравља Лапово

6.

Дом здравља Рача

7.

Дом здравља Топола

8.

Апотека Аранђеловац

9.

Апотека Крагујевац (за град Крагујевац и општине Баточина, Лапово, Рача, Топола и Кнић)

10.

Завод за здравствену заштиту радника Крагујевац

11.

Завод за хитну медицинску помоћ Крагујевац

12.

Завод за стоматологију Крагујевац

13.

Општа болница Аранђеловац

142

14.

Специјална болница за рехабилитацију „Буковичка Бања” Аранђеловац (лечење деце оболеле од шећерне болести 40 и рехабилитација 50 постеља)

90

15.

Клинички центар Крагујевац

1.118

16.

Институт за јавно здравље Крагујевац

XIII. Поморавски управни округ

1.

Дом здравља Деспотовац (са стационаром)

10

2.

Дом здравља Јагодина

3.

Дом здравља Рековац

4.

Дом здравља Свилајнац (са стационаром)

10

5.

Дом здравља Ћуприја

6.

Дом здравља Параћин

7.

Апотека Јагодина

8.

Апотека Параћин

9.

Општа болница Јагодина

270

10.

Општа болница Ћуприја

469

11.

Општа болница Параћин

171

12.

Завод за јавно здравље Ћуприја

XIV. Борски управни округ

1.

Дом здравља Бор

2.

Дом здравља Кладово

3.

Дом здравља Мајданпек

4.

Дом здравља Неготин

5.

Апотека Бор (за општине Бор, Кладово, Неготин и Мајданпек)

6.

Општа болница Бор

310

7.

Општа болница Кладово

135

8.

Општа болница Мајданпек

50

9.

Општа болница Неготин

190

XV. Зајечарски управни округ

1.

Дом здравља Бољевац

2.

Дом здравља Сокобања

3.

Дом здравља Књажевац

4.

Дом здравља Зајечар

5.

Апотека Зајечар (за град Зајечар и општине Бољевац, Сокобања, Књажевац)

6.

Општа болница Књажевац

120

7.

Општа болница Зајечар

430

8.

Специјална болница за неспецифичне плућне болести „Сокобања” (за лечење 125 и за рехабилитацију 165)

290

9.

Специјална болница за плућне болести „Озрен”, Сокобања

150

10.

Специјална болница за рехабилитацију „Гамзиград”, Зајечар (за лечење 10 и за рехабилитацију 90)

100

11.

Завод за јавно здравље Зајечар (за Зајечарски и Борски управни округ)

XVI. Златиборски управни округ

1.

Дом здравља Ужице

2.

Дом здравља Прибој

3.

Дом здравља Пријепоље

4.

Дом здравља Чајетина

5.

Дом здравља Ариље

6.

Дом здравља Бајина Башта (са стационаром)

20

7.

Дом здравља Косјерић

8.

Дом здравља Нова Варош

9.

Дом здравља Пожега

10.

Дом здравља Сјеница

11.

Апотека Ужице (за град Ужице и општине Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Сјеница и Чајетина)

12.

Општа болница Ужице (Ужице 740 постеља, одељење Нова Варош 30 постеља, одељење Пожега 60 постеља, одељење Сјеница 30 постеља)

870

13.

Општа болница Прибој

110

14.

Општа болница Пријепоље

170

15.

Специјална болница за болести штитасте жлезде и болести метаболизма „Златибор” Чајетина (за радиотерапију два и за рехабилитацију 70)

72

16.

Завод за јавно здравље Ужице

XVII. Моравички управни округ

1.

Дом здравља Горњи Милановац

2.

Дом здравља Ивањица (са стационаром)

20

3.

Дом здравља Лучани (са стационаром)

10

4.

Дом здравља Чачак

5.

Апотека Горњи Милановац

6.

Апотека Чачак (за град Чачак и општине Ивањица и Лучани)

7.

Општа болница Горњи Милановац

150

8.

Општа болница Чачак

527

9.

Специјална болница за рехабилитацију Ивањица

90

10.

Завод за јавно здравље Чачак

XVIII. Рашки управни округ

1.

Дом здравља Врњачка Бања

2.

Дом здравља Рашка (са стационаром)

15

3.

Дом здравља Краљево

4.

Дом здравља Нови Пазар

5.

Дом здравља Тутин

6.

Апотека Краљево (за град Краљево и општине Врњачка Бања и Рашка)

7.

Општа болница Краљево

580

8.

Општа болница Нови Пазар

420

9.

Општа болница Тутин

60

10.

Специјална болница за интерне болести Врњачка Бања

70

11.

Специјална болница за лечење и рехабилитацију „Меркур” Врњачка Бања (за лечење 70 и за рехабилитацију 250 постеља)

320

12.

Специјална болница за рехабилитацију „Агенс” Матарушка Бања, Краљево

140

13.

Специјална болница за прогресивне мишићне и неуромишићне болести Нови Пазар (за лечење 80 и за рехабилитацију 100 постеља)

180

14.

Завод за јавно здравље Краљево (за град Краљево и општине Врњачка Бања и Рашка)

15.

Завод за јавно здравље Нови Пазар (за град Нови Пазар и општину Тутин)

XIX. Расински управни округ

1.

Дом здравља Александровац (са стационаром)

10

2.

Дом здравља Брус (са стационаром)

10

3.

Дом здравља Варварин

4.

Дом здравља Трстеник

5.

Дом здравља Ћићевац

6.

Дом здравља Крушевац

7.

Апотека Крушевац (за град Крушевац и општине Александровац, Брус, Варварин, Трстеник и Ћићевац)

8.

Општа болница Крушевац

595

9.

Специјална болница за рехабилитацију „Рибарска Бања”, Крушевац

260

10.

Завод за јавно здравље Крушевац

XX. Нишавски управни округ

1.

Дом здравља Ниш

2.

Дом здравља Гаџин Хан

3.

Дом здравља Дољевац

4.

Дом здравља Мерошина

5.

Дом здравља Ражањ

6.

Дом здравља Сврљиг

7.

Дом здравља Алексинац

8.

Апотека Ниш (за град Ниш и општине Алексинац, Гаџин Хан, Мерошина, Ражањ, Сврљиг)

9.

Завод за здравствену заштиту студената Ниш

10.

Завод за здравствену заштиту радника Ниш

11.

Завод за хитну медицинску помоћ Ниш

12.

Завод за плућне болести и туберкулозу Ниш

13.

Општа болница Алексинац

135

14.

Специјална болница за психијатријске болести „Горња Топоница”, Ниш

800

15.

Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања”, Ниш (кардиологија 40, ортопедија 40 и реуматологија 40 и за рехабилитацију 350 постеља)

470

16.

Клинички центар Ниш

1.525

17.

Клиника за стоматологију Ниш

25

18.

Завод за трансфузију крви Ниш

19.

Завод за судску медицину Ниш (за Нишавски, Пчињски, Јабланички, Пиротски, Зајечарски, Топлички, Борски и Расински управни округ)

20.

Институт за јавно здравље Ниш (за Нишавски и Топлички управни округ)

21.

Војна болница Ниш

100

XXI. Топлички управни округ

1.

Дом здравља Блаце

2.

Дом здравља Житорађа

3.

Дом здравља Куршумлија (са стационаром)

20

4.

Дом здравља Прокупље

5.

Апотека Прокупље (за општине Блаце, Житорађа, Куршумлија и Прокупље)

6.

Општа болница Прокупље

353

XXII. Пиротски управни округ

1.

Дом здравља Бабушница (са стационаром)

10

2.

Дом здравља Бела Паланка

3.

Дом здравља Димитровград (са стационаром)

10

4.

Дом здравља Пирот

5.

Апотека Пирот (за општине Пирот, Бабушница и Димитровград)

6.

Општа болница Пирот

332

7.

Завод за јавно здравље Пирот

XXIII. Јабланички управни округ

1.

Дом здравља Бојник

2.

Дом здравља Власотинце (и за општину Црна Трава)

3.

Дом здравља Лебане

4.

Дом здравља Лесковац

5.

Дом здравља Медвеђа

6.

Апотека Лесковац (за град Лесковац и, општине Бојник, Власотинце, Црна Трава, Лебане и Медвеђа)

7.

Општа болница Лесковац

795

8.

Специјална болница за рехабилитацију „Гејзер” Сијаринска Бања, Медвеђа

50

9.

Завод за јавно здравље Лесковац

XXIV. Пчињски управни округ

1.

Дом здравља Босилеград (са стационаром)

10

2.

Дом здравља Бујановац

3.

Дом здравља Владичин Хан

4.

Дом здравља Прешево (са породилиштем)

10

5.

Дом здравља Сурдулица

6.

Дом здравља Трговиште

7.

Дом здравља Врање

8.

Апотека Бујановац

9.

Апотека Врање (за град Врање и, општине Босилеград, Прешево, Сурдулица, Трговиште и Владичин Хан)

10.

Општа болница Сурдулица

145

11.

Општа болница Врање

543

12.

Специјална болница за плућне болести Сурдулица (за лечење: акутних болести 45 и хроничних болести 55 постеља)

100

13.

Специјална болница за рехабилитацију Бујановац

40

14.

Специјална болница за рехабилитацију „Врањска Бања” Врање

30

15.

Завод за јавно здравље Врање

XXV. Aутономна покрајина Косово и Метохија

1.

Клиничко-болнички центар Приштина (здравствена заштита на примарном и секундарном нивоу за становнике града Приштина и општина: Вучитрн, Обилић, Косово Поље, Липљан, Урошевац, Подујево, Штимље и Глоговац, као и послове здравствене заштите на терцијарном нивоу за све становнике на територији АП КиМ)

2325

2.

Дом здравља Пећ (за општине Пећ, Исток, Ђаковица, Дечани и Клина)

3.

Дом здравља Штрпце (за општине Штрпце, Гора, Призрен, Качаник, Сува Река и Ораховац)

4.

Здравствени центар Гњилане (здравствена заштита на примарном и секундарном нивоу за општине Гњилане, Косовска Каменица, Витина и Ново Брдо)

530

5.

Клиничко-болнички центар Косовска Митровица (здравствена заштита на примарном и секундарном нивоу за општине Косовска Митровица, Лепосавић, Звечан, Зубин Поток и Србица, као и послове здравствене заштите на терцијарном нивоу за све становнике на територији АП КиМ)

700

6.

Апотека Косовска Митровица

7.

Завод за јавно здравље Косовска Митровица

XXVI. Град Београд

1.

Дом здравља Барајево

2.

Дом здравља Вождовац

3.

Дом здравља Врачар

4.

Дом здравља Гроцка

5.

Дом здравља Звездара

6.

Дом здравља Земун

 

7.

Дом здравља Лазаревац (са породилиштем)

10

8.

Дом здравља Младеновац

9.

Дом здравља Нови Београд

10.

Дом здравља Обреновац

11.

Дом здравља Палилула

12.

Дом здравља Раковица

13.

Дом здравља Савски Венац

14.

Дом здравља Сопот

15.

Дом здравља Стари град

16.

Дом здравља Чукарица

17.

Апотека Београд

18.

Завод за здравствену заштиту студената (са стационаром)

20

19.

Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова

20.

Градски завод за хитну медицинску помоћ

21.

Градски завод за геронтологију и палијативно збрињавање

22.

Градски завод за плућне болести и туберкулозу

23.

Градски завод за кожно-венеричне болести

24.

Центар војномедицинских установа Београд (Војномедицински центар Бежанијска Коса и Војномедицински центар Славија амбуланта „Церак”)

25.

Специјална болница за интерне болести Лазаревац

30

26.

Специјална болница за интерне болести Младеновац

127

27.

Специјална болница за цереброваскуларне болести „Свети Сава”

250

28.

Специјална болница за болести зависности

65

29.

Специјална болница за церебралну парализу и развојну неурологију

110

30.

Специјална болница за рехабилитацију и ортопедску протетику

180

31.

Клиничко-болнички центар „Бежанијска Коса”

360

32.

Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић – Дедиње”

546

33.

Клиничко-болнички центар „Звездара”

786

34.

Клиничко-болнички центар „Земун”

640

35.

Клинички центар Србије

3.150

36.

Институт за онкологију и радиологију Србије

360

37.

Клиника за неурологију и психијатрију за децу и омладину

45

38.

Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”

400

39.

Универзитетска дечја клиника

292

40.

Институт за неонатологију

160

41.

Гинеколошко-акушерска клиника „Народни фронт”

330

42.

Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње”

200

43.

Институт за ортопедско-хируршке болести „Бањица”

520

44.

Институт за реуматологију

170

45.

Институт за ментално здравље

120

46.

Институт за рехабилитацију (за лечење 10, за рехабилитацију кардиолошких болесника 70 и за рехабилитацију 300 постеља)

380

47.

Клиника за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић” (за лечење)

340

48.

Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” (за лечење: акутних болести и стања 250 и хроничних стања 250 постеља)

500

49.

Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Др Цветко Брајовић” (са стационаром)

30

50.

Институт за трансфузију крви Србије

51.

Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”

52.

Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић” (са стационаром)

40

53.

Завод за биоциде и медицинску екологију

54.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић – Батут”

55.

Градски завод за јавно здравље Београд

56.

Војномедицинска академија

500

*Службени гласник РС, број 15/2018

**Службени гласник РС, број 68/2019