На основу члана 34. Закона о спољнотрговинском пословању („Службени гласник РС”, број 36/09) и члана 42. став 1. Закона о Влади  („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08),

Влада доноси

 

 

УРЕДБУ

о ближим условима за примену мера за заштиту од прекомерног увоза

„Службени гласник РС“, број 112 од 30. децембра 2009.

 

 

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1.

Овом уредбом уређују се ближи услови за примену мера за заштиту од прекомерног увоза  у складу са правилима Светске трговинске организације (у даљем тексту: СТО) и прописима Европске уније.

 

Члан 2.

Мера за заштиту од прекомерног увоза у смислу члана 34. Закона о спољнотрговинском пословању (у даљем тексту: Закон) се може применити на неки производ само уколико се утврди да се такав производ увози у тако повећаним количинама, у апсолутним или релативним вредностима у односу на домаћу производњу и под условима да проузрокује или прети да изазове озбиљну штету домаћој индустрији, која производи сличне или директно конкурентне производе.

 

Члан 3.

Мера за заштиту од прекомерног увоза не примењује се на увоз производа који потиче из држава у развоју чланица СТО, све док је удео увоза посматраног производа из те државе у Републику Србију мањи од 3%, под условом да државе у развоју чланице СТО са мање од 3% удела у увозу, заједно не чине више од 9% укупног увоза посматраног производа у Републику Србију.

 

Услови за увођење мера за заштиту од прекомерног увоза

 

Члан 4.

Влада, на предлог  министарства надлежног за послове економије и регионалног развоја (у даљем тексту: Министарство) и по окончању поступка  испитивања које спроводи Министарство, може да уведе мере за заштиту од прекомерног увоза у циљу отклањања или спречавања последица озбиљне штете или омогућавања домаћој индустрији да се прилагоди тржишним условима, ако утврди:

1) да се посматрани производ увози у Републику Србију у тако повећаним количинама, било у апсолутним или релативним вредностима у односу на домаћу производњу и под условима да проузрокује или прети да изазове озбиљну штету домаћој индустрији, која производи сличне или директно конкурентне производе и

2) постојање узрочне везе између повећаног увоза посматраног производа и озбиљне штете или опасности од њеног настајања.

У смислу ове  уредбе:

1) „озбиљна штета” из члана 34. став 2. тачка 1. Закона, је значајно опште погоршање положаја домаће индустрије које се утврђује нарочито на основу:

– повећања увоза посматраног производа,

– повећање удела увоза посматраног производа на тржишту Републике Србије,

– смањења продаје, производње, продуктивности, коришћења капацитета, профита, запослености домаћих произвођача посматраног производа или неких других релевантних фактора.

2) „опасност од настајања озбиљне штете” из члана 34. став 2. тачка 2. Закона, је  недвосмислена  претња да ће настати озбиљна штета.

3) „домаћа индустрија” из члана 34. став 2. тачка 3. Закона, је укупна производња свих домаћих произвођача сличних или директно конкурентних производа  или оних произвођача чија укупна заједничка производња таквих производа, чини претежни део укупне домаће производње тих производа.

4) „сличан производ” је производ који је идентичан или сличан у свим аспектима са   посматраним производом.

5) „директно конкурентан производ” је производ који представља апсолутну замену посматраном производу.

 

Утврђивање озбиљне штете или опасности од озбиљне штете

 

Члан 5.

Министарство анализира све релевантне факторе објективне и мерљиве природе који утичу на стање домаће индустрије, а нарочито степен и износ повећања увоза посматраног производа у апсолутним и релативним  вредностима, део домаћег тржишта који је преузео повећани увоз, промене у нивоу продаје, производње, продуктивности, искоришћености капацитета, профита, губитака и запослености.

Постојање узрочне везе између повећаног увоза и озбиљне штете или опасности од њеног настајања у домаћој индустрији, мора бити несумњиво доказано. За утврђивање ове узрочне везе, неће се узимати у обзир остали фактори који проузрокују штету домаћој индустрији.

Утврђивање постојања опасности од настанка озбиљне штете у смислу члана 34. став 2. тачка 2. Закона, као и доказа о даљем расту увоза, биће засновано на чињеницама, а не на изјавама, нагађању или евентуалној могућности.

 

II. СПРОВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА ИСПИТИВАЊА

 

Члан 6.

Министарство спроводи поступак испитивања ако су испуњени услови из чл. 4. и 5. ове уредбе :

1) по службеној дужности, на основу довољно доказа о постојању повећаног увоза, озбиљне штете или опасности од њеног настајања и узрочне везе или

2) на основу захтева домаће индустрије.

Захтев за покретање поступка испитивања подноси се у писменој форми и садржи доказе о:

1) повећаном увозу,

2) озбиљној штети или опасности  од настајања озбиљне штете сагласно члану 4. ове уредбе и

3) узрочној вези између повећаног увоза и озбиљне  штете или опасности од настајања озбиљне штете.

Захтев који не садржи релевантне доказе не сматра се потпуним. Сматра се да је захтев поднет даном достављања Министарству.

 

Члан 7.

Пре покретања поступка испитивања, Министарство може да обави консултације са заинтересованим странама које могу да поднесу доказе о повећаном увозу, околностима у којима се такав увоз одвија, озбиљној штети или опасности од њеног настајања и узрочној вези између повећаног увоза и озбиљне штете.

Влада, на предлог Министарства, уколико постоји довољно доказа о постојању околности из чл. 4. и 5. ове уредбе, доноси одлуку о покретању поступка испитивања ради утврђивања тих околности.

Одлука из става 2. овог члана садржи нарочито:

1) тарифна ознака, трговачки назив и опис производа који су предмет поступка испитивања;

2) име државе или држава извоза из којих потиче претежни део производа који су предмет поступка испитивања и

3) рок, који не може бити краћи од петнаест дана од дана објављивања, у ком заинтересоване стране треба да доставе податке на основу којих захтевају да учествују у поступку.

Влада ће, у складу са чланом 12. Споразума СТО о мерама за заштиту од прекомерног увоза („Споразум о заштитним мерама”), обавестити надлежно тело у СТО о покретању поступка испитивања и свим другим процедуралним фазама и обезбедиће одговарајућу прилику за консултације са чланицама СТО које имају битан интерес као извознице датог производа.

Одлука из става 2. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

 

Заинтересоване стране

 

Члан 8.

Заинтересоване стране у смислу ове уредбе су:

– извозници или страни произвођачи посматраног производа, њихова трговачка или пословна удружења у којима произвођачи или извозници тих производа чине већину чланства; 

– увозници посматраног производа или њихова трговачка или пословна удружења у којима увозници чине већину на територији Републике Србије;

– владе држава извоза;

– произвођачи сличних или директно конкурентних производа или њихова трговачка или пословна удружења у којима произвођачи тих производа чине већину на територији Републике Србије.

Заинтересована страна  може, у року наведеном у члану 7. став 3. тачка 3. ове уредбе, да поднесе релевантне податке и доказе о потреби да се уведе мера за заштиту од прекомерног увоза.

Неистинити подаци или подаци достављени по истеку рока из члана 7. став 3. тачка 3. ове уредбе не узимају се у обзир, а одлука Министарства заснива се на расположивим  подацима.

 

Усмена расправа

 

Члан 9.

Заинтересоване стране дужне су да доставе доказе о могућем утицају исхода поступка на њих, а могу да захтевају и да на те околности изнесу доказе на усменој расправи.

Министарство омогућава заинтересованим странама да бране своје интересе у току поступка испитивања и да на њихов захтев, да на усменој расправи којој присуствују и стране са супротним интересима, изнесу своје ставове, водећи при томе рачуна да се очува поверљивост података свих учесника у поступку.

Информације изнете усмено, узимају се у обзир само ако су поткрепљене доказима, накнадно достављене  у писменој форми  и стављене на увид осталим заинтересованим странама, водећи рачуна о заштити поверљивости података.

Присуство заинтересованих страна на расправи није обавезно, а неприсуствовање расправи не може имати штетне последице.

 

III. УВОЂЕЊЕ МЕРА ЗА ЗАШТИТУ ОД ПРЕКОМЕРНОГ УВОЗА

 

Предлог Влади

 

Члан 10.

Министарство обавештава Владу о резултатима поступка испитивања.

Обавештење из става 1. овог члана садржи анализу домаће индустрије, процену повећања увоза и његовог утицаја на озбиљну штету или на опасност од њеног настајања, као и предлог у вези с потребом увођења мера за заштиту од прекомерног увоза.

Предлог из става 2. овог члана садржи нарочито податке о:

1) обиму увоза производа који је предмет испитивања,

2) условима  увоза и утицају прекомерног увоза на домаћу индустрију,

3) делу домаћег тржишта који је преузео повећани увоз,

4) узрочној  вези између увоза и озбиљне штете или опасности од њеног настајања,

5) околностима које указују на дуготрајност појаве и

6) другим околностима које могу да буду од утицаја на доношење одлуке о увођењу мера за заштиту.

 

Количинска ограничења

 

Члан 11.

Мера за заштиту од прекомерног увоза има рестриктиван ефекат само у мери неопходној да би се спречила или отклонила озбиљна штета и да би се омогућило прилагођавање. Мера за заштиту од прекомерног увоза може бити уведена у виду додатне увозне дажбине или количинског ограничења.

Ако се као мера за заштиту од прекомерног увоза уведе количинско ограничење, увоз не може да се ограничи на количину мању од просечне количине увоза у трогодишњем периоду, који претходи периоду прекомерног увоза на који се односи поступак испитивања или периода за који постоје статистички подаци, осим ако је несумњиво утврђено да је за спречавање или отклањање последица озбиљне штете неопходан виши ниво заштите.

Када се квота распоређује по државама извоза, Влада може да тражи да се постигне споразум око удела у квоти са свим државама које имају посебан интерес за извоз тих производа у Републику Србију.

Влада, на предлог Министарства, државама, односно држави са којом споразум из става 3. овог члана није постигнут, додељује квоту сразмерно количини или вредности увоза посматраног производа из те државе, односно тих држава у претходном репрезентативном периоду.

 

Привремене мере

 

Члан 12.

Влада, на предлог Министарства, у хитним случајевима може да уведе привремену меру у облику додатне увозне дажбине, у трајању најдуже од 200 дана, ако је у поступку испитивања утврђено:

1) да је повећани увоз проузроковао или прети да проузрокује озбиљну штету, и

2) да би одлагање проузроковало  наступање тешко отклоњивих штетних последица.

Одлука Владе о увођењу привремене мере за заштиту од прекомерног увоза садржи и:

1) тарифну ознаку, трговачки назив и опис производа који су предмет мере за заштиту од прекомерног увоза,

2) трајање примене мере и

3) стопу додатне дажбине.

Одлука из става 2. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Повраћај средства наплаћених по основу привремене мере сходно ставу 1. овог члана, извршиће се без одлагања уколико се касније у поступку  испитивања утврди да повећани увоз није проузроковао нити је постојала опасност да проузрокује озбиљну штету домаћој индустрији. 

 

Одлука о увођењу коначних мера за заштиту од прекомерног увоза

 

Члан 13. 

Влада, на предлог Министарства, доноси одлуку о увођењу мера за заштиту од прекомерног увоза, када постоји довољно доказа да повећани увоз посматраног производа проузрокује или прети да проузрокује озбиљну штету домаћој индустрији.

Одлука Владе о увођењу мере за заштиту од прекомерног увоза садржи нарочито:

1) тарифну ознаку, трговачки назив и опис производа који су предмет мере за заштиту од прекомерног увоза;

2) процену утицаја прекомерног увоза на настанак озбиљне штете или опасности од њеног настајања у домаћој индустрији;

3) врсту и ниво мере за заштиту од прекомерног увоза у случају увођења додатне увозне дажбине, односно обим и начин одређивања квота у случају количинског ограничења;

4) трајање мере за заштиту од прекомерног увоза и

5) начин постепене либерализације.

Одлука из става 2. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

Окончање поступка испитивања без увођења мера за заштиту од прекомерног увоза

 

Члан 14.

Поступак испитивања окончава се без увођења мера за заштиту од прекомерног увоза када:

1) резултати поступка испитивања не садрже довољно доказа да прекомерни увоз изазива или прети да изазове озбиљну штету  домаћој индустрији или

2) то захтева интерес Републике Србије.

Одлука из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

Међуресорска сарадња

 

Члан 15.

Надлежна министарства и други органи дужни су да на захтев Министарства, доставе податке везане за увођење, спровођење, примену и преиспитивање мера за заштиту од прекомерног увоза.

 

IV. ПРИМЕНА, ТРАЈАЊЕ И ПРЕИСПИТИВАЊЕ МЕРА ЗА ЗАШТИТУ ОД ПРЕКОМЕРНОГ УВОЗА

 

Примена мера

 

Члан 16.

Мере за заштиту од прекомерног увоза примењују се на увоз производа у смислу члана 4. став 1. тач. 1. ове уредбе, независно од државе порекла.

Мере за заштиту од прекомерног увоза примењују се само у мери која је потребна да се спречи или отклони озбиљна штета или да се омогући прилагођавање домаће индустрије тржишним условима.

 

Члан 17.

Мере за заштиту од прекомерног увоза  не примењују се на производ чија је испорука у току у тренутку ступања на снагу одлуке о увођењу мере, под условом да је крајње одредиште таквих производа у Републици Србији и да не може да буде промењено.

 

Трајање

 

Члан 18.

Мера за заштиту од прекомерног увоза остаје на снази колико је потребно да  се отклони или спречи озбиљна штета, а најдуже четири године од њеног увођења, укључујући и период примене привремене мере.

Влада, у редовним временским периодима постепено смањује степен мере за заштиту која се примењује дуже од једне године.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, Влада, на предлог Министарства, може да продужи период примене мере за заштиту од прекомерног увоза ако утврди да:

1) је примена мере за заштиту од прекомерног увоза и даље неопходна за спречавање или отклањање последица озбиљне штете и

2) постоје докази да се домаћа индустрија прилагођава тржишним условима.

Укупан рок примене мере за заштиту од прекомерног увоза не може да буде дужи од осам година од дана њеног увођења, укључујући и период примене привремене мере.

Мером за заштиту од прекомерног увоза чија је примена продужена у складу са ст. 3. и 4. овог члана, не може да се уведе виши степен заштите од степена пре продужења.

 

Преиспитивање

 

Члан 19.

Министарство, по службеној дужности, преиспитује потребу за применом мере или њеном либерализацијом ако се мера примењује дуже од три године. Поступак преиспитивања примене мере се врши, најкасније пре истека половине периода за који је мера уведена.

Влада може, на предлог Министарства,  да меру за заштиту од прекомерног увоза стави ван снаге или да убрза смањивање степена заштите.

 

Члан 20.

Мера за заштиту од прекомерног увоза не може да се уведе на увоз производа који је претходно био предмет такве мере, пре истека рока једнаког периоду примене такве мере.

Рок из става 1. овог члана не може да буде краћи од  две године.

Изузетно од  одредбе из става 2. овог члана, ако посматрани производ није био предмет мере за заштиту од прекомерног увоза више од два пута у периоду од пет година пре увођења мере, мера за заштиту од прекомерног увоза у трајању од најдуже 180 дана може да се уведе по истеку рока од годину дана.

 

Управни спор

 

Члан 21.

Против одлуке Владе заинтересована страна може покренути управни спор пред надлежним  судом.

 

Поверљиви подаци

 

Члан 22.

Подаци који су по природи поверљиви или су прибављени од страна у поступку испитивања као поверљиви, на образложен захтев, третирају се као поверљиви.

Поверљиви податак из става 1. овог члана обухвата податак чије откривање би дало предност конкуренцији или би имало значајан негативан утицај на страну која је доставила податак или извор из којег је податак прибављен.

Министарство односно службена лица не могу давати на увид податке који су прибављени у складу са овом уредбом за које је страна која је податке доставила захтевала да буду третирани као поверљиви, без изричите сагласности те стране у поступку.

 

Сажети приказ података неповерљиве природе

 

Члан 23.

Стране у поступку испитивања које достављају поверљиве податке, дужне су да доставе и сажети приказ тих података који није поверљивог карактера, који садржи довољно појединости за разумевање суштине података који су означени као поверљиви. 

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, стране у поступку могу да назначе да такве податке није могуће сажето приказати, уз навођење разлога због којих сачињавање сажетог приказа није могуће.

Ако Министарство оцени да захтев за поштовање поверљивости није оправдан,  а страна која доставља податак одбије да податке учини доступним или да омогући откривање података у општем  или сажетом облику, такав податак се не узима у обзир, осим ако се на задовољавајући начин може доказати из других извора да је податак тачан. 

 

Увид у податке

 

Члан 24.

Подаци прибављени у складу са овом уредбом  могу се користити искључиво у сврхе за које су тражени.

Министарство може да омогући увид у опште податке, нарочито разлоге и доказе на којима су засноване одлуке донете у складу са овом уредбом. Приликом сваког увида у податке морају се узети у обзир легитимни интереси страна у поступку да се не откривају њихове пословне тајне.

У току поступка испитивања, на захтев било које стране у поступку (увозника, извозника и представника државе извоза), Министарство даје на увид податке садржане у сажетом приказу неповерљиве природе на основу којих је донета одлука да се:

1) уведе привремена мера или

2) уведе коначна мера или

3) да се обустави поступак испитивања без увођења мера.

Захтев за увид у податке подноси се писмено, најкасније 30 дана од објављивања одлуке о увођењу привремених мера, коначних мера или о обустављању поступка испитивања без увођења мера.

 

V. НАПЛАТА ДАЖБИНА

 

Члан 25.

Наплату привремених, односно коначних дажбина уведених као мера за заштиту од прекомерног увоза, врше царински органи у износу, односно по стопи утврђеној одлуком о увођењу мере, у складу са царинским прописима.

Царински органи дужни су да достављају Министарству месечне извештаје о увозу производа који су предмет мера за заштиту од прекомерног увоза, као и о износима додатних наплаћених дажбина.

Повраћај износа наплаћеног по основу привремене мере из члана 12. став 4. ове уредбе, као и  накнадна наплата и повраћај више наплаћених додатних увозних дажбина, врши се у складу са царинским прописима.

 

VI. ТРОШКОВИ ПОСТУПКА

 

Обавеза плаћања трошкова

 

Члан 26.

Када се поступак испитивања покрене по службеној дужности, сви трошкови настали у  поступку испитивања  и у вези са тим поступком, покривају се из буџета.

Када се поступак испитивања покренут на захтев домаћег произвођача, оконча увођењем коначне мере заштите од прекомерног увоза, сви трошкови настали у поступку испитивања и у вези са тим поступком, покривају се из буџета.

Када се у поступку испитивања покренутом на захтев домаћег произвођача, установи да нису испуњени услови за увођење коначне мере, све трошкове настале у поступку испитивања и у вези са тим поступком, сносе подносилац или подносиоци захтева.

 

Висина трошкова

 

Члан 27.

Висину трошкова поступка утврђује Министарство, у складу са чланом 16. Закона о спољнотрговинском пословању.

Када захтев подноси више подносилаца, или је поднет у име више подносилаца, сваки подносилац је солидарно одговоран за плаћање трошкова поступка.

 

Трошкови извођења појединих доказа

 

Члан 28.

Изузетно од одредбе члана 26. став 2. ове уредбе, све ванредне трошкове у поступку, а нарочито трошкове који су настали у вези са извођењем доказа ван седишта Министарства, сноси подносилац или подносиоци захтева.

У случајевима из става 1. овог члана, подносилац или подносиоци, имају обавезу да, на захтев Министарства, у року од месец дана од пријема захтева за плаћање, уплате предујам којим покривају трошкове извођења доказа.

Када се плаћање на име трошкова из става 2. овог члана не изврши у року, доказ за чије извођење је тражено плаћање неће бити изведен.

 

Наплата трошкова

 

Члан 29.

У случајевима на које се указује у члану 26. став 3. ове уредбе, пошто одлука о окончању поступка испитивања постане коначна и извршна, Министарство обавештава подносиоца/подносиоце захтева о калкулацији трошкова поступка.

Подносилац/подносиоци захтева су дужни да изврше плаћање износа из става 1. овог члана у року од месец дана од пријема обрачуна.

 

Обезбеђење

 

Члан 30.

Када је донета одлука о покретању поступка испитивања, Министарство може да захтева од подносиоца или подносилаца захтева, да положе обезбеђење у износу који одговара процењеном износу трошкова који могу настати у поступку односно у вези са поступком.

Обезбеђење може да буде у облику јемства  или депозита положеног на посебан рачун, у складу са царинским прописима.

 

VII. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Престанак важења ранијег прописа

 

Члан 31.

Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи  Уредба о ближим условима за примену мера заштите од прекомерног увоза („Службени гласник РС”, број 36/06).

 

Ступање на снагу

 

Члан 32.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

 

05 број 110-8729/2009

У Београду, 29. децембра 2009. године

Влада

Први потпредседник Владе –

заменик председника Владе,

Ивица Дачић, с.р.