На основу члана 33. Закона о спољнотрговинском пословању („Службени гласник РС”, број 36/09) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08),

Влада доноси

 

 

УРЕДБУ

о ближим условима за примену компензаторних мера

„Службени гласник РС“, број 112 од 30. децембра 2009.

 

 

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1.

Овом уредбом уређују се ближи услови за примену компензаторних мера, у складу са правилима Светске тровинске организације (у даљем тексту: СТО) и прописима Европске уније.

 

А. СУБВЕНЦИЈЕ КОЈЕ ПОДЛЕЖУ КОМПЕНЗАТОРНИМ МЕРАМА

 

Субвенције

 

Члан 2.

Субвенција, у смислу члана 32. став 2. Закона о спољнотрговинском пословању (у даљем тексту: Закон) је директни или индиректни финансијски допринос или било која подршка, ценама или дохотку, који обезбеђује влада у држави порекла, односно извоза производа у корист произвођача, производње, извоза или транспорта таквих производа у Републику Србију чиме примаоци субвенције остварују неку корист.

Финансијски допринос из става 1. овог члана је:

1) директни пренос државних средстава (донације, зајмови, увећање акцијског капитала и сл.) или могући директан трансфер средстава или преузимање обавеза (давање гаранције за зајмове и сл.);

2) одрицање државе од доспелог јавног прихода или ненаплаћивање таквог прихода (царина, порез, порески подстицаји и сл.);

3) производња или набавка робе или пружање услуга од стране државе, осим за потребе опште инфраструктуре (изградње путева итд.);

4) уплаћивање у одређене фондове или поверавање или давање налога од стране владе другим лицима да изврше неку од активности из тач. 1–3. овог става.

 

Забрањене субвенције

 

Члан 3.

Забрањене субвенције су субвенције које су условљене:

1) извозним успехом или

2) употребом домаћих уместо страних производа.

Сматра се да субвенција зависи од извозног успеха када је на основу чињеница утврђено, да одобравање субвенције, иако законом није условљено извозним резултатима, зависи од стварног или очекиваног извоза или прихода од извоза. Чињеница да се субвенција одобрава извознику, није довољна да се таква субвенција сматра извозном субвенцијом, у смислу ове уредбе.

Одредбе овог члана не примењује се на пољопривредне производе у складу са правилима СТО.

 

Специфичне субвенције

 

Члан 4.

Сматра се да је субвенција специфична за неко предузеће или индустрију, или групе предузећа или индустрије ако државни орган који је одобрава, или прописи на основу којих се одобрава, изричито ограничавају субвенционисање за одређена предузећа или индустрију, или групе предузећа или индустрије.

Сматра се да субвениција није специфична када прописи утврђују објективне критеријуме или услове за примање или висину субвенције, а надлежни орган који даје субвеницију примењују те критеријуме или услове једнако према свим предузећима.

У случају сумње да је субвенција специфична разматрају се и следећи фактори: коришћење програма субвенционисања само у ограниченом броју одређених предузећа, претежно коришћење у неким предузећима, одобравање непропорционално великих износа субвенција одређеним предузећима и начин на који орган који одобрава субвенције користи своје дискреционо право при доношењу одлуке о одобравању субвенције, информације о учесталости одбијања или одобравања захтева за субвенционисање и образложења таквих одлука, као и активности надлежног органа који одобрава субвенцију, и временско трајање програма субвенционисања.

Сматра се да је специфична субвенција она која се даје предузећу са седиштем у одређеном подручју у којем је надлежан орган који даје субвенцију. Утврђивање или мењање опште важећих пореских стопа на свим нивоима власти које имају право да то чине, неће се сматрати специфичном субвенцијом.

Забрањена субвенција из члана 3. ове уредбе сматра се специфичном субвенцијом.

Утврђивање специфичности субвенције мора да се заснива на чињеницама и релевантним доказима.

 

Пријављивање субвенција

 

Члан 5.

Министарство надлежно за послове економије и регионалног развоја (у даљем тексту: Министарство) пријављује надлежном телу СТО специфичне субвенције које су одобрене или се примењују на територији Републике Србије.

Пријава мора да садржи:

1) врсту субвенције (донација, зајам, пореска олакшица итд.);

2) субвенцију по јединици производа или у случајевима када то није могуће, укупан износ или годишњи буџетски издатак за ту субвенцију (укључујући, ако је могуће, просечну субвенцију по јединици производа у претходној години);

3) циљ и/или намену субвенционисања;

4) трајање субвенционисања и/или друге рокове у вези са тим;

5) статистичке податке који омогућавају процену ефеката у трговини проузроковане субвенционисањем

 

Б. КОМПЕНЗАТОРНЕ МЕРЕ

 

Компензаторне мере

 

Члан 6.

Компензаторна мера у смислу члана 32. тачка 1. Закона, је посебна дажбина на увоз производа која се уводи ради отклањања негативних утицаја субвенционисања, које се врши у држави порекла, односно извоза производа.

 

Услови за увођење компензаторних мера

 

Члан 7.

Влада, у смислу члана 33. Закона, уводи компензаторне дажбине на предлог Министарства и по окончању поступка испитивања које спроводи Министарство у складу са овом уредбом, уколико се утврди да постоји:

1) субвенција у смислу члана 4. ове уредбе,

2) штета по домаћу индустрију или опасност од настанка штете, у смислу члана 12. став 1. ове уредбе и

3) постојање узрочне везе између субвенције и штете.

 

Домаћа индустрија

 

Члан 8.

Домаћа индустрија у смислу ове уредбе, односи се на све домаће произвођаче сличних производа или на оне чија укупна производња представља претежни део укупне домаће производње тих производа, осим оних произвођача који су повезани са увозницима или извозницима субвенционисаних производа у Републику Србију или произвођача који су истовремено и увозници таквих производа.

Домаћи произвођачи су повезани са увозницима или извозницима субвенционисаних производа у Републику Србију уколико:

1) они директно или индиректно контролишу увознике или извознике субвенционисаних производа у Републику Србију или

2) су директно или индиректно контролисани од увозника или извозника субвенционисаних производа у Републику Србију или

3) их директно или индиректно контролише нека трећа страна која истовремено контролише и увознике или извознике субвенционисаних производа у Републику Србију или

4) заједно са увозницима или извозницима субвенционисаних производа у Републику Србију, директно или индиректно контролишу трећу страну, под условом да постоји основ за сумњу да тај однос може да утиче на ове произвођаче да се понашају другачије од неповезаних домаћих произвођача.

Сматра се да домаћи произвођачи, увозници или извозници контролишу друге произвођаче, увознике или извознике када је неко од њих у позицији да правно или фактички ограничава или управља другим.

 

Сличан производ

 

Члан 9.

Сличан производ, у смислу ове уредбе, је производ који је идентичан то јест једнак у свим аспектима посматраном производу или у одсуству таквог производа други производ који иако није исти у сваком погледу има карактеристике посматраног производа.

 

II. ИЗНОС СУБВЕНЦИЈЕ КОЈА ПОДЛЕЖЕ КОМПЕНЗАТОРНИМ ДАЖБИНАМА

 

Израчунавање износа субвенције која подлеже компензаторним дажбинама

 

Члан 10.

Износ субвенције која подлеже компензаторним дажбинама мора бити специфична субвенција и утврђује се у току поступка испитивања у односу на вредност подршке државе порекла или државе извоза коју прима произвођач или извозник таквих производа, за извоз истих у Републику Србију.

Испитивање обухвата период који одговара рачуноводственој години примаоца субвенције, која непосредно претходи покретању поступка испитивања, или други период који претходи покретању поступка испитивања за који постоје поуздани финансијски и други подаци, а који не може бити краћи од шест месеци.

За потребе ове уредбе, износ субвенције која подлеже компензаторним дажбинама израчунава се у смислу користи за примаоца за коју се утврди да је постојала у току периода испитивања. Приликом израчунавања користи за примаоца субвенције, има се у виду да:

1) давање акцијског капитала од стране државе не представља корист за примаоца, осим ако инвестирање није у складу са уобичајеном праксом инвестирања приватних инвеститора на територији државе порекла и/или државе извоза;

2) одобравање државног зајма не представља корист за примаоца, осим ако не постоји разлика између износа који предузеће плаћа за државни зајам и износа који би предузеће платило за одговарајући комерцијални зајам који би се могао добити на тржишту. Када постоји разлика, такав износ представља корист;

3) зајам за који гарантује држава не представља корист за примаоца, када не постоји разлика између износа који плаћа корисник зајма за који гарантује држава и износа који би се плаћао за сличан комерцијални зајам без државне гаранције. Када постоји разлика, такав износ представља корист;

4) обезбеђивање производима или услугама или куповина производа од стране државе, не представља корист за примаоца ако се то обезбеђивање врши уз одговарајућу финансијску накнаду. Накнада се сматра одговарајућом ако је у складу са преовлађујућим тржишним условима у држави обезбеђивања (набавке) или куповине (укључујући цену, квалитет, доступност, маркетиншке услове, транспорт и друге услове куповине или продаје).

 

Општа правила за израчунавање субвенција

 

Члан 11.

Износ субвенције која подлеже компензаторним дажбинама, утврђује се по јединици субвенционисаног производа увезеног у Републику Србију. Приликом утврђивања износа субвенције, од износа укупне субвенције одбијају се следећи трошкови:

1) трошкови пријављивања или други издаци који настану у вези са пријављивањем за добијање субвенције, односно њеним добијањем и

2) извозне царине, дажбине и друга плаћања у вези са извозом производа у Републику Србију, чија је сврха само отклањање штетних последица субвенционисања.

Када се субвенција не даје у односу на количину произведеног, прерађеног, извезененог или транспортованог производа, износ субвенције која подлеже компензаторним дажбинама утврђује се расподелом вредности укупног субвенционисања у односу на ниво производње, продаје или извоза посматраног производа у току периода испитивања субвенционисања.

Када субвенција може бити повезана са набавком или будућом набавком основних средстава, износ субвенције која подлеже компензаторним дажбинама се расподељује на период који одражава уобичајену амортизацију таквих средстава у одређеном привредном сектору. Када основна средства не подлежу амортизацији, субвенција за набавку таквих средстава сматра се зајмом без камате, а износ субвенције се утврђује у висини уобичајене камате за комерцијални зајам.

Када субвенција не може бити повезана са набавком основних средстава, износ користи добијене у току периода испитивања се по правилу приписује том периоду и расподељује као што је описано у ставу 2. овог члана, осим ако се не утврде посебне околности које оправдавају приписивање износа користи неком другом периоду.

 

III. ШТЕТА

 

Утврђивање штете

 

Члан 12.

Штета је материјална штета нанета домаћој индустрији, опасност од материјалне штете или материјално заостајање у развоју такве индустрије.

Утврђивање штете врши се на основу доказа и објективне анализе:

1) обима субвенционисаног увоза и утицаја субвенционисаног увоза на цене на тржишту Републике Србије сличних производа и

2) утицаја субвенционисаног увоза на домаће произвођаче сличних производа.

Министарство у оквиру поступка испитивања утврђује да ли је дошло до значајног повећања субвенционисаног увоза, у апсолутним или релативним вредностима у односу на производњу или потрошњу у Републици Србији, да ли су цене субвенционисаног увоза биле значајно ниже у поређењу са ценама истих производа домаћих произвођача или да ли је такав увоз изазвао значајан пад цена или је спречио пораст цена до ког би иначе дошло, при чему један или више наведених фактора неће обавезно имати одлучујући утицај приликом доношења одлуке.

Када је увоз производа из више држава истовремено предмет поступка испитивања, ефекти оваквог увоза се кумулативно процењују само ако се утврди да је:

1) износ субвенције која подлеже компензаторним дажбинама за увоз из сваке државе појединачно већи од минималног (де минимис) који износи 1% од вредности (ад валорем), а за државе у развоју 2% и да обим увоза из сваке државе појединачно није занемарљив и

2) кумулативна процена ефеката увоза примерена условима конкуренције између увозних производа и сличног домаћег производа.

Испитивање утицаја субвенционисаног увоза на домаћу индустрију обухвата процену свих релевантних економских фактора и показатеља који утичу на стање домаће производње, укључујући висину износа субвенције подложне компензаторним дажбинама, стварни и потенцијални пад продаје, производње, профита, удела на тржишту, продуктивности, прихода од улагања или искоришћености капацитета; факторе који утичу на домаће цене; стварни или потенцијални утицај на новчане токове, залихе, запосленост, плате, раст, могућност увећања капитала или улагања или друге елементе, при чему један или више наведених фактора неће обавезно имати одлучујући утицај приликом доношења одлуке.

Утицај субвенционисаног увоза процењује се у односу на домаћу производњу сличног производа, када расположиви подаци дозвољавају одвојену идентификацију те производње на основу производног процеса, продаје, произвођача и профита. Ако одвојена идентификација те производње није могућа, утицај субвенционисаног увоза се процењује испитивањем производње најуже групе производног асортимана, која обухвата сличан производ, за који се могу обезбедити неопходни подаци.

 

Опасност од настанка штете

 

Члан 13.

Министарство је дужно да утврђивање постојања опасности од настанка материјалне штете врши искључиво на основу чињеница, као и да јасно предвиди промену услова који би довели до материјалне штете проузроковане субвенционисањем, која мора бити неминовна.

Показатељи које Министарство узима у обзир приликом утврђивања чињеница из става 1. овог члана, укључују:

1) врсту субвенције или субвенција и њихов очекивани утицај на трговину,

2) знатну стопу пораста субвенционисаног увоза на домаће тржиште, што указује на вероватноћу знатног повећања увоза,

3) расположиве капацитете извозника или неминовно и знатно повећање тих капацитета, што указује на вероватноћу знатног повећања субвенционисаног извоза у Републику Србију, узимајући у обзир могућност других извозних тржишта да апсорбују додатни извоз,

4) увозне цене, које доводе до значајног смањења или спречавају повећање домаћих цена до кога би иначе дошло, што би вероватно проузроковало повећану потражњу за новим увозом и

5) залихе производа који је предмет испитивања.

Ниједан од показатеља из става 2. овог члана сам по себи не може имати одлучујући значај за доношење одлуке, али сви заједно морају указивати на постојање даљег субвенционисаног увоза и наступање материјалне штете ако се не предузму одговарајуће мере.

Ако постоји опасност од настајања штете због субвенционисаног увоза, са посебном пажњом ће се разматрати и одлучивати о примени компензаторних мера.

 

Утврђивање узрочне везе између субвенционисаног увоза и штете

 

Члан 14.

Министарство, на основу свих релевантних доказа, утврђује да субвенционисани увоз изазива штету домаћој индустрији и да обим и/или цене субвенционисаног увоза у толикој мери утичу на домаћу индустрију да се тај утицај карактерише као материјалан.

Министарство испитује све познате показатеље, осим субвенционисаног увоза, који истовремено наносе штету домаћој индустрији, при чему се штета коју изазивају ови показатељи не сме приписивати субвенционисаном увозу. Показатељи који, у овом смислу могу бити релевантни, обухватају нарочито:

1) обим и цене несубвенционисаног увоза;

2) смањење тражње или промену у моделима потрошње;

3) рестриктивну трговинску праксу и конкуренцију између домаћих и страних произвођача;

4) технолошки развој произвођача увезених производа;

5) извозне резултате и продуктивност домаће индустрије.

 

IV. СПРОВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА ИСПИТИВАЊА

 

Покретање поступка испитивања

 

Члан 15.

Министарство, у складу са чланом 7. ове уредбе, спроводи поступак испитивања на основу писменог захтева домаће индустрије или лица која су они овластили за подношење таквог захтева, а изузетно може да донесе одлуку да покрене поступак испитивања еџ оффицио, на основу довољно доказа о постојању субвенције, штете и узрочне везе.

 

Захтев за покретање поступка испитивања

 

Члан 16.

Захтев за покретање поступка испитивања се подноси Министарству препорученом писменом пошиљком и мора да садржи доказе о постојању:

1) субвенције,

2) штете у смислу члана 12. става 1. ове уредбе и

3) узрочне везе између наводно субвенционисаног увоза и наводне штете.

Захтев за покретање поступка испитивања садржи неопходне доказе о постојању субвенције која подлеже компензаторној дажбини (ако је могуће, и њен износ) и информације које су реално доступне подносиоцу, укључујући:

1) идентитет подносиоца захтева као и обим и вредност домаће производње сличних производа које производи подносилац захтева. Када се захтев подноси у име домаће индустрије, у њему се наводи домаћа индустрија у чије име се подноси захтев, сви познати домаћи произвођачи сличних производа (или удружења домаћих произвођача сличних производа) као и обим и вредност домаће производње сличних производа, за сваког од наведених произвођача;

2) детаљан опис, тарифну ознаку и трговачки назив посматраног производа, име државе или држава порекла или извоза посматраног производа, идентитет сваког познатог извозника или страног произвођача уз навођење познатих увозника који врше увоз посматраног производа;

3) доказ о постојању, износу и врсти субвенције која се испитује;

4) информације о променама обима наводног субвенционисаног увоза, утицају овог увоза на цене сличних производа на домаћем тржишту и утицају тог увоза на домаћу индустрију.

Захтев који не садржи релевантне доказе не сматра се потпуним. Сматра се да је захтев поднет даном достављања Министарству.

Сматра се да је захтев поднет „од стране или у име домаће индустрије” ако је подржан од домаћих произвођача чија заједничка производња чини више од 50% укупне производње сличних производа од оних произвођача који су изричито подржали или се противили захтеву. Поступак испитивања се не покреће ако домаћи произвођачи који изричито подржавају захтев представљају мање од 25% укупне домаће производње сличних производа.

Министарство испитује тачност и релевантност доказа достављених уз захтев, нарочито да ли су субвенције специфичне сходно значењу из члана 4. ове уредбе, како би се утврдило да ли постоји довољно доказа за покретање поступка испитивања.

 

Одлука о покретању поступка испитавања

 

Члан 17.

Уколико постоји довољно доказа о субвенционисаном увозу, узрочној вези и штети, Министарство пошто испита поднети захтев у складу са одредбом члана 16. став 2. ове уредбе, обавештава Владу о потреби да се покрене поступак испитивања у року од 45 дана од дана подношења захтева.

Ако поднети захтев није потпун, Министарство у року од 45 дана, позива подносиоца захтева да допуни свој захтев и одређује рок за усаглашавање који не може бити краћи од 30 дана. Уколико подносилац захтева не изврши усаглашавање, Министарство одбацује поднети захтев.

Ако подносилац повуче захтев пре покретања поступка испитивања, сматраће се да такав захтев није ни поднет.

Министарство ће избегавати публицитет у вези са захтевом за покретање поступка испитивања, осим уколико се не донесе одлука о покретању поступка испитивања. По пријему исправно документованог захтева и пре покретања поступка испитивања, извршиће се обавештавање владе државе извоза.

Влада пре покретања поступка испитивања обавља консултације са владом земље извоза у циљу измене субвенционисања од стране земље извоза.

Влада доноси одлуку о покретању поступка испитивања.

Ако подносилац захтева повуче захтев за покретање поступка испитивања после доношења одлуке о покретању поступка испитивања, поступак се може наставити по службеној дужности.

 

Објављивање одлуке о покретању поступка испитивања

 

Члан 18.

Одлука из члана 17. став 6. ове уредбе садржи:

1) име подносиоца захтева;

2) име државе или држава извоза и опис посматраног производа;

3) датум покретања поступка испитивања;

4) образложење тврдњи о постојању наводног субвенционисања у захтеву за покретање поступка испитивања;

5) образложење тврдњи о постојању штете;

6) адресу Министарства и

7) рок у коме заинтересоване стране могу да изнесу своје ставове на основу којих захтевају да учествују у поступку.

Влада обавештава владу државе извоза и друге заинтересоване стране о одлуци о покретању поступка испитивања.

Одлука из члана 17. став 6. објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

Спровођење поступка испитивања

 

Члан 19.

На основу одлуке Владе из члана 18. став 1. ове уредбе, Министарство покреће поступак испитивања.

Министарство спроводи поступак испитивања на целој територији Републике Србије, истовремено испитујући постојање субвенционисаног увоза и материјалне штете или опасности од њеног настајања.

Министарство утврђује одговарајући посматрани период за израчунавање субвенционисаног увоза и штете. Министарство, да би обезебедило репрезентативне резултате, одређује посматрани период за који ће се извршити израчунавање, који неће бити краћи од шест месеци који претходе покретању поступка испитивања и који ће обухватати период од дванаест месеци пре покретања поступка испитивања. Министарство неће узимати у обзир податке који се не односе на посматрани период.

Министарство, ако је потребно, у поступку испитивања прибавља мишљења других органа, организација, удружења и институција.

 

Прибављање података

 

Члан 20.

Стране у поступку дужне су да, на захтев Министарства, доставе потребне податке у року од 30 дана од пријема захтева.

Захтев за доставу података сматра се примљеним седмог дана од дана пошто је послат извознику или дипломатском представнику државе извоза.

Министарство може да, на образложени писмени захтев страна у поступку, продужи рок из става 1. овог члана за још 30 дана.

 

Сарадња у поступку испитивања

 

Члан 21.

Када заинтересована страна у поступку одбије да дозволи приступ потребним подацима, достави нетачне или непотпуне податке, или податке уопште не достави у складу са одредбама ове уредбе, одлука се доноси на основу доступних података.

Недостављање података у електронској форми, не сматра се недостатком сарадње, ако заинтересована страна покаже да би достављање одговора на овакав начин представљало додатно оптерећење или изазвало неоправдано високе додатне трошкове.

Министарство је дужно да обавести стране у поступку, односно подносиоца захтева и страног произвођача или страног извозника, о разлозима неприхватања достављених података и омогући им да доставе додатна објашњења у року који одреди.

У случају из става 1. овог члана, Министарство може да све расположиве податке провери упоређивањем са другим доступним подацима, укључујући објављене ценовнике, званичне статистичке податке о увозу и износу наплаћених царинских дажбина, као и податке прибављене од подносилаца захтева и других заинтересованих страна у току поступка испитивања.

Министарство може да сарађује са страним органима, институцијама или странама у циљу провере прикупљених података или ради добијања нових. То обухвата директно испитивање евиденције и података од увозника, извозника, трговаца, агената, произвођача, трговачких удружења и организација.

Активности из става 5. овог члана ће се одвијати тек након пријема претходне сагласности страна чије евиденције и подаци се испитују. Приликом тражења сагласности, Министарство обавештава те стране, које евиденције и податке треба проверити.

Министарство обавештава представнике владе државе извоза о свим активностима из става 5. овог члана које се спроводе, након добијања сагласности од страна чије евиденције и податке треба испитати.

 

Сарадња са иностранством

 

Члан 22.

Министарство може да сарађује са увозницима, извозницима, трговцима, агентима, произвођачима, трговачким удружењима и организацијама у иностранству, ради провере прикупљених података или прибављања нових. На захтеве и питања која надлежни органи и фирме државе извоза постављају Министарству, а која су битна за спровођење поступка испитивања на лицу места, Министарство ће одговорити кад год је то могуће, пре провере података на лицу места.

Сарадња са заинтересованим странама из става 1. овог члана обухвата непосредни увид у њихове евиденције и податке ради провере добијених података о субвенцији, односно штети и спроводи се када је:

1) добијена претходна сагласност заинтересоване стране у складу са ставом 1. овог члана и

2) држава извоза обавештена и не противи се.

Министарство обавештава заинтересоване стране из става 1. овог члана и државу извоза, о природи података које треба проверити, као и о свим другим подацима које је потребно пружити.

Ако је у поступак испитивања потребно укључити невладине стручњаке, заинтересоване стране из става 1. овог члана и држава извоза ће о томе бити обавештени. Поменути невладини стручњаци су дужни да поштују обавезу поверљивости података.

 

Консултације са државом извоза

 

Члан 23.

Влада позива на консултације државу извоза пре покретања поступка испитивања.

Током поступка испитивања, Влада пружа прилику држави извоза, да настави консултације са циљем да се разјасни чињенично стање и да се постигне обострано задовољавајуће решење.

Консултације са државом извоза не спречавају доношење прелиминарних или коначних одлука, било позитивних или негативних, као ни привремених или коначних мера у сладу са одредбама ове уредбе.

Држави извоза током поступка испитивања дозвољава се приступ доказима који нису поверљивог карактера, укључујући сажети приказ података неповерљиве природе.

 

Заинтересоване стране

 

Члан 24.

Заинтересоване стране у смислу ове уредбе су:

– произвођачи „сличног производа” у Републици Србији или њихова трговачка или пословна удружења у којима произвођачи „сличних производа” чине већину на територији Републике Србије;

– извозници или инострани произвођачи посматраног производа, њихова трговачка или пословна удружења у којима произвођачи или извозници ових производа чине већину чланства;

– увозници посматраног производа или њихова трговачка или пословна удружења у којима увозници „сличних производа” чине већину на територији Републике Србије,

– организације корисника и потрошача у Републици Србији.

Заинтересоване стране које су се пријавиле, а нарочито стране које посматрани производ користе у свом процесу производње, као и репрезентативна удружења потрошача, могу да узму учешће у поступку испитивања како би заштитиле своје интересе.

Министарство на захтев, заинтересоване стране тој страни обезбеђује:

1) копију поднетог захтева са свим прилозима и

2) прилику да прегледају све доказе и податке достављене у поступку испитивања.

 

Усмена расправа

 

Члан 25.

Заинтересоване стране дужне су да доставе доказе о могућем утицају исхода поступка на њих а могу да захтевају и да на те околности изнесу доказе на усменој расправи.

Министарство омогућава заинтересованим странама да бране своје интересе у току поступка испитивања и да на њихов захтев, да на усменој расправи којој присуствују и стране са супротним интересима, изнесу своје ставове, водећи при томе рачуна да се очува поверљивост података свих учесника у поступку.

Информације изнете усмено, узимају се у обзир само ако су поткрепљене доказима, накнадно достављене у писменој форми и стављене на увид осталим заинтересованим странама, водећи рачуна о заштити поверљивости података.

Присуство заинтересованих страна на расправи није обавезно, а неприсуствовање расправи не може имати штетне последице.

 

Међуресорска сарадња

 

Члан 26.

Надлежна министарства и други органи дужни су да на захтев Министарства, доставе податке везане за увођење, спровођење, примену и ревизију компензаторних мера.

 

Претходно утврђивање субвенције која подлеже компензаторним дажбинама и штете

 

Члан 27.

Министарство обавештава заинтересоване стране о релевантним чињеницама и позива их да изнесу своја мишљења у року од 30 дана од дана уручења позива.

Министарство ће након истека рока из става 1. овог члана, претходно утврдити постојање субвенционисаног увоза и штете.

 

Репрезентативни узорак

 

Члан 28.

Када у поступку учествује више подносилаца захтева, извозника или увозника, или када се поступак односи на више врста производа или више трговинских трансакција, поступак испитивања може да се ограничи на одређен број страна у поступку, производа или трговинских трансакција, коришћењем репрезентативног узорка добијеног на основу доступних података.

Репрезентативни узорак из става 1. овог члана утврђује Министарство, уз консултацију, односно сагласност стране у поступку која то захтева, и која у року од 21 дан од дана отпочињања поступка испитивања, достави податке потребне за утврђивање репрезентативног узорка.

Када је испитивање ограничено у складу са одредбама овог члана, појединачни износ субвенције која подлеже компензаторним мерама се утврђује за сваког извозника или произвођача који није обухваћен репрезентативним узорком, који достави потребне податке у року предвиђеним овом уредбом, осим у случају великог броја извозника или произвођача, а појединачно испитивање онемогућило би правовремено окончање поступка испитивања.

Министарство може да изабере нови репрезентативни узорак у случају да стране које су изабране за репрезентативни узорак не сарађују.

 

Поверљиви подаци

 

Члан 29.

Подаци који су по природи поверљиви или су прибављени од страна у поступку испитивања као поверљиви, на образложен захтев, третирају се као поверљиви.

Поверљиви податак из става 1. овог члана обухвата податак чије откривање би дало предност конкуренцији или би имало значајан негативан утицај на страну која је доставила податак или извор из којег је податак прибављен.

Министарство, односно службена лица не могу давати на увид податке који су прибављени у складу са овом уредбом за које је страна која је податке доставила захтевала да буду третирани као поверљиви, без изричите сагласности те стране у поступку.

 

Сажети приказ података неповерљиве природе

 

Члан 30.

Стране у поступку испитивања које достављају поверљиве податке, дужне су да доставе и сажети приказ тих података који није поверљивог карактера, који садржи довољно појединости за разумевање суштине података који су означени као поверљиви.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, стране у поступку могу да назначе да такве податке није могуће сажето приказати, уз навођење разлога због којих сачињавање сажетог приказа није могуће.

Ако Министарство оцени да захтев за поштовање поверљивости није оправдан, а страна која доставља податак одбије да податке учини доступним или да омогући откривање података у општем или сажетом облику, такав податак се не узима у обзир, осим ако се на задовољавајући начин може доказати из других извора да је податак тачан.

 

Увид у податке

 

Члан 31.

Подаци прибављени у складу са овом уредбом могу се користити искључиво у сврхе за које су тражени.

Министарство може да омогући увид у опште податке, нарочито разлоге и доказе на којима су засноване одлуке донете у складу са овом уредбом. Приликом сваког увида у податке морају се узети у обзир легитимни интереси страна у поступку да се не откривају њихове пословне тајне.

У току поступка испитивања, на захтев било које стране у поступку (увозника, извозника и представника државе извоза), Министарство даје на увид податке садржане у сажетом приказу неповерљиве природе на основу којих је донета одлука да се:

1) уведе привремена мера или

2) уведе коначна мера или

3) да се обустави поступак испитивања без увођења мера.

Захтев за увид у податке подноси се писмено, најкасније 30 дана од објављивања одлуке о увођењу привремених мера, коначних мера или о обустављању поступка испитивања без увођења мера.

 

V. ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ

 

Члан 32.

Влада на предлог Министарства уводи привремене мере:

1) ако је покренут поступак испитивања, уколико је о томе дато јавно обавештење и ако је заинтересованим странама пружена одговарајућа могућност да узму учешће у поступку како би заштитиле своје интересе и

2) ако се претходно позитивно утврди постојање субвенције и последичне штете по домаћу индустрију и

3) ако се утврди да би кашњење у примени компензаторне мере могло да доведе до штетних последица које би било тешко отклонити.

Привремене мере се уводе најраније након истека рока од 60 дана од покретања поступка испитивања а најкасније девет месеци након покретања поступка испитивања.

Привремене мере могу бити у облику привремене компензаторне дажбине гарантоване готовинским депозитом или јемством у износу који одговара привремено израчунатом износу субвенције.

Одлука Владе о увођењу привремених мера садржи нарочито:

1) имена извозника, односно снабдевача, или ако то није изводљиво, одговарајуће државе извоза, односно снабдевања;

2) опис, тарифну ознаку и трговачки назив посматраног производа неопходних за потребе царињења;

3) утврђен износ субвенције и основу за њено утврђивање;

4) степен штете и основу за њено утврђивање сходно чл. 12. и 13. ове уредбе и узрочну везу имеђу субвенције и штете и

5) образложење.

Одлука о увођењу привремених мера објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Привремене мере остају на снази најдуже четири месеца од дана ступања на снагу одлуке о увођењу привремене компензаторне мере.

 

Члан 33.

Висина привремене компензаторне дажбине неће бити виша од укупног износа субвенције која подлеже компензаторним дажбинама и која је привремено утврђена, али ће бити нижа од износа субвенције, ако је таква нижа дажбина одговарајућа за отклањање штете у домаћој индустрији.

Ако је износ коначне компензаторне дажбине виши од износа већ уплаћеног или депонованог по одлуци о увођењу привремених мера, разлика се неће наплатити.

Када се поступак испитивања оконча са закључком да није било субвенционисања или ако је износ коначне компензаторне дажбине нижи од износа плаћеног током периода примене привремене мере, тада се плаћена сума или разлика, враћа се без одлагања.

 

VI. ПРЕУЗИМАЊЕ ОБАВЕЗЕ ПОВЕЋАЊА ЦЕНА

 

Повећање цена

 

Члан 34.

Министарство може да предложи или да прихвати преузимање обавезе повећања цена од извозника само ако је претходно утврђено постојање субвенционисања и штете прозроковане тим субвенционисањем.

Поступак испитивања се обуставља или окончава без увођења мера након прихватања обавезе владе државе извоза, којом се елиминише или лимитира субвенција или се предузимају друге мере које се односе на њен ефекат.

Извозници који извозе субвенционисане производе у Републику Србију могу у току поступка испитивања, да понуде преузимање обавезе повећања цене посматраног производа, за износ неопходан за отклањање штете.

Министарство може да захтева повећање цена највише до износа неопходног за елиминисање износа субвенције. Повећање цена ће бити ниже од износа субвенције ако је такво повећање довољно за отклањање штете у домаћој индустрији.

Од извозника који нуде преузимање обавезе повећања цене захтеваће се да поднесу сажети приказ неповерљивог карактера о таквој обавези, која се може ставити на увид странама у поступку испитивања.

Извозник није дужан да прихвати предлог Министарства за преузимање обавезе повећања цене.

Чињеница да страни произвођачи или извозници не нуде преузимање обавезе повећања цена, нити прихватају позив да то ураде, неће ни на који начин утицати на даљи ток поступка испитивања.

Уколико се обавеза повећања цена прихвати, поступак испитивања субвенционисаног увоза и штете ће се наставити до доношења коначне одлуке.

Када се утврди да су могуће последице субвенционисаног увоза отклоњене повећањем цена, Влада на предлог Министарства, које тај предлог даје по службеној дужности или на захтев извозника, може да оконча или обустави поступак испитивања.

Против одлуке Владе из става 9. овог члана Влади се може доставити захтев за преиспитивање.

 

Одбијање понуде

 

Члан 35.

Министарство није дужно да прихвати понуђено преузимање обавезе повећања цена ако сматра да је примена такве обавезе у пракси немогућа, ако је број актуелних или потенцијалних извозника превише велики или из других оправданих разлога.

У случају из става 1. овог члана, а када је то могуће, Министарство образлаже извознику разлоге за одбијање понуде преузимања обавезе повећања цена и омогућује извознику да изнесе свој став.

Одлука о одбијању обавезе повећања цена мора да садржи образложење таквог одбијања.

 

Примена обавезе повећања цене

 

Члан 36.

Одлука којом се прихвата понуда обавезе повећања цене објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Министарство прати примену обавезе повећања цене.

Извозник који преузима обавезу повећања цене, дужан је да Министарству периодично, у роковима које одреди Министарство, доставља податке у вези са испуњавањем такве обавезе и да омогући проверу свих релевантних података.

Обустављен поступак испитивања може се продужити:

1) на захтев стране која је преузела обавезу повећања цене или

2) по службеној дужности.

Одлука о увођењу компензаторне дажбине неће се примењивати на производе оне стране која је преузела обавезу повећања цене.

 

Кршење обавезе повећања цене

 

Члан 37.

Неиспуњавање обавеза повећања цене сматра се кршењем преузете обавезе.

У случају кршења или повлачења обавезе повећања цене, Влада на предлог Министарства, уводи привремену меру или коначну компензаторну дажбину на увоз производа који су били предмет преузете обавезе.

Када поступак испитивања који је довео до обавезе повећања цене није окончан, привремена дажбина се уводи, након консултација, на основу најпоузданијих доступних података, уколико постоји разлог за уверење да је обавеза прекршена или у случају кршења или повлачења обавезе повећања цене.

Коначна компензаторна дажбина се уводи ако је у поступку испитивања који је претходио преузимању обавезе, утврђено по коначној одлуци, да постоје субвенционисање и материјална штета, под условом да је извознику омогућено да учествује у поступку, осим у случају где је он сам повукао преузету обавезу.

 

VII. ОКОНЧАЊЕ ПОСТУПКА ИСПИТИВАЊА

 

Трајање поступака испитивања

 

Члан 38.

Поступак испитивања се мора окончати у року од 12 месеци од датума покретања а најкасније у року од 18 месеци.

 

Увођење коначне компензаторне мере

 

Члан 39.

Министарство, по окончању поступка испитивања, извештава Владу о постојању субвенције која подлеже компензаторним мерама, материјалне штете и узрочне везе.

Министарство утврђује компензаторну дажбину по стопи потребној да се отклони штета, на недискриминаторској основи, на увоз посматраног производа за који је установљено субвенционисање и настала штета. Стопа компензаторне дажбине неће бити виша од укупног износа субвенције.

Коначна компензаторна мера уводи се на недискриминаторној основи, за сваки случај појединачно, без обзира одакле се врши субвенционисани увоз датих производа. Коначна компензаторна мера се не уводи на производе извозника који су преузели обавезу повећања цене у складу са одредбама ове уредбе.

Одлука о обустави или окончању поступка испитивања након прихватања обавезе повећања цене, садржаће или ће на неки други начин учинити доступним, кроз посебан извештај, сажети приказ неповерљиве природе овако преузете обавезе.

Влада доноси одлуку о увођењу коначне компензаторне дажбине или о обустави или прихватању обавезе повећања цена, из члана 34. став 4. ове уредбе, као и о разлозима за прихватање или одбацивање релевантних аргумената или захтева које дају извозници или увозници. Ова одлука садржи све релевантне податке о битним чињеницама и разлозима на основу којих су уведене коначне мере или је прихваћена обавеза повећања цена, уз поштовање захтева за заштиту поверљивих података.

Одлука о увођењу коначне компензаторне мере објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

Примена мера

 

Члан 40.

Привремене мере и коначне компензаторне мере примењују се само на производе који су пуштени у слободан промет после ступања на снагу одлуке о компензаторним мерама.

Изузетно од става 2.овог члана, коначна компензаторна мера може да се уведе на производе који су пуштени у слободан промет највише 90 дана пре ступања на снагу одлуке о увођењу привремених мера, али не пре покретања поступка испитивања, под условом да Министарство утврди:

1) да је знатним увозом субвенционисаних производа у релативно кратком периоду нанета штета која се тешко може поправити и

2) када се то сматра неопходним у циљу спречавања поновне појаве штете.

У случају да постоји кршење или повлачење обавезе повећања цена, коначна мера може бити уведена на производе који су пуштени у слободан промет највише 90 дана од дана ступања на снагу одлуке о увођењу привремених мера и не пре кршења или повлачења обавезе повећања цене.

 

Окончање поступка испитивања без увођења мера

 

Члан 41.

Поступак испитивања окончава се без увођења компензаторних мера, ако се у поступку испитивања утврди да:

1) не постоји субвеција подложна компензаторним мерама или материјална штета коју је она изазвала,

2) је маржа субвенционисања минимална (де минимис) или

3) је обим субвенционисаног увоза или штета коју је субвенционисање изазвало занемарљива.

Износ субвенције сматраће се минималним (де минимис) ако износи мање од 1% од извозне цене производа (ад валорем), а за државе у развоју 2%.

Штета настала као последица субвенција које су подложне компензаторним дажбинама, сматра се занемарљивом ако обим субвенсионисаног увоза који је предмет поступка испитивања, представља мање од 3% увоза сличних производа у Републику Србију.

Штета се сматра занемарљивом када је увоз из једне одређене државе мањи од 3% увоза сличних производа у Републику Србију, осим када све државе које су појединачно заступљене са мање од 3% у укупном заједничком увозу, чине више од 7% увоза сличних производа у Републику Србију.

Када се ради о поступцима испитивања спроведеним за државе у развоју, обим субвенционисаног увоза сматра се занемарљивим ако представља мање од 4% укупног увоза, осим када све државе које су појединачно заступљене са мање од 4%, у укупном заједничком увозу чине више од 9% укупног увоза сличних производа у Републику Србију.

Када је увоз производа из више држава истовремено предмет поступка испитивања, Министарство процењује кумулативни ефекат таквог увоза само уколико утврди:

1) да је износ субвенција установљен у односу на увоз из сваке државе појединачно, виши од минималног (де минимис) и да обим субвенционисаног увоза из сваке државе није занемарљив и

2) да је процена кумулативног утицаја увоза примерена условима конкуренције између увозних производа и услова конкуренције између увозних и сличних домаћих производа.

Одлука по којој се поступак испитивања окончава без увођења компензаторних мера објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

VIII. НАПЛАТА ДАЖБИНА

 

Члан 42.

Наплату привремених, односно коначних компензаторних дажбина врше царински органи, у износу, односно по стопи утврђеној одлуком о увођењу мере, истовремено са осталим увозним дажбинама, у складу са царинским прописима.

Царински органи дужни су да достављају Министарству месечне извештаје, о увозу производа који је предмет компензаторних мера, и износу наплаћених компензаторних дажбина.

Накнадна наплата и повраћај привремене, односно коначнне компензаторне дажбине врши се у складу са царинским прописима.

 

IX. ИЗБЕГАВАЊЕ МЕРА

 

Члан 43.

У случају избегавања компензаторних мера, примена компензаторне дажбине уведене у складу са одредбама ове уредбе, може да се прошири и на увоз сличних производа, или њихових делова, из држава чији извозници нису били обухваћени поступком испитивања.

Избегавање из става 1. овог члана је свака промена у трговини између друге државе и Републике Србије која настаје као резултат праксе, процеса или рада који:

1) осим увођења дажбине, нема други оправдан узрок или довољно економско оправдање;

2) показује да је утицај дажбине на цене и/или количине сличних производа потцењен;

3) увезени сличан производ и/или његови делови и даље имају користи од субвенционисања.

Избегавање из става 1. овог члана обухвата и:

1) промене производа услед којих се не мењају његове битне карактеристике, а које доводе до сврставања производа у тарифну ознаку Царинске тарифе различиту од тарифне ознаке у коју је производ био сврстан, тако да промењени производ не буде предмет мера;

2) испоруку производа који су предмет компензаторних мера преко треће државе и

3) измену уобичајеног начина продаје и продајне мреже извозника или произвођача у држави, са циљем да се њихови производи извезу у Републику Србију преко произвођача или извозника чији извоз није предмет компензаторних мера.

Сматра се да се склапањем из става 3. овог члана избегавају компензаторне мере ако су испуњени услови из става 2. тач. 2. и 3. овог члана и ако:

1) је склапање отпочето или у знатној мери интензивирано од дана или непосредно пре покретања поступка испитивања, при чему предметни делови потичу из државе чији извозници не подлежу мерама;

2) делови чине најмање 60% од укупне вредности делова склопљеног производа и

3) вредност додата деловима током поступка склапања или финалне обраде представља више од 25% укупних трошкова производње.

 

Члан 44.

Поступак испитивања о избегавању мера покреће се по службеној дужности или на захтев заинтересоване стране, заснованог на довољно доказа о чињеницама наведеним у члану 43.

Поступак из става 1. овог члана може да траје најдуже девет месеци.

 

X. ТРАЈАЊЕ, ПРЕИСПИТИВАЊЕ И ПОВРАЋАЈИ

 

Трајање

 

Члан 45.

Компензаторна дажбина, као и обавеза повећања цена, остаје на снази онолико дуго и у мери неопходној да се отклони субвенционисање које изазива штету.

Током примене компензаторне дажбине, Министарство преиспитује потребу за њеном даљом применом, у складу са чл. 15–27. ове уредбе. Поступак преиспитивања спроводи се и завршава у року од 12 месеци од датума његовог покретања.

Влада, на предлог Министарства, укида компензаторну дажбину када утврди да су престали да постоје разлози за њену даљу примену.

Коначна компензаторна мера траје најдуже пет година од увођења или пет година од дана закључења последњег преиспитивања спроведеног у складу са овом уредбом, којим су обухваћени и субвенција и штета, осим ако се у поступку преиспитивања не утврди да је вероватно да би укидање мере довело до понављања субвенционисања и штете.

 

Преиспитивање трајања мере

 

Члан 46.

Министарство, објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” обавештење о предстојећем престанку примене компензаторне мере у завршној години примене, али најкасније девет месеци пре истека периода примене мере.

Поступак преиспитивања о трајању мере покреће се по службеној или на образложен захтев домаће индустрије, поднетог најкасније три месеца пре краја петогодишњег периода.

Поступак преиспитивања о трајању мере покреће се уколико постоји довољно доказа да би престанак мере вероватно довео до наставка или понављања субвенционисања и штете.

Када преиспитује потребу за наставком примене компензаторних мера, Министарство омогућава држави извоза, увозницима, извозницима, или домаћим произвођачима, да изнесу чињенице од значаја за доношење одлуке о престанку, односно продужењу примене компензаторних дажбина.

Поступак преиспитивања о трајању мере се покреће у складу са одредбом ст. 2. и 3. овог члана, а уведене мере остају на снази до окончања поступка преиспитивања.

 

Привремено преиспитивање

 

Члан 47.

Потреба за даљом применом мера може се испитати по службеној дужности Министарства или на захтев државе извоза, извозника, увозника или домаћег произвођача, под условом да је прошло најмање годину дана од увођења коначне мере.

Поступак привременог преиспитивања покреће се када захтев садржи довољно доказа да продужена примена мера више није потребна за отклањање ефекта субвенције или штете или да постојећа мера није довољна да отклони штету коју проузрокује субвенционисање.

 

Повраћај наплаћених дажбина

 

Члан 48.

Увозник може да поднесе образложен захтев за повраћај наплаћених дажбина када се утврди да је износ субвенције на основу које су дажбине наплаћиване, отклоњен или умањен до испод нивоа дажбине на снази.

 

Управни спор

 

Члан 49.

Против одлуке Владе заинтересована страна може покренути управни спор пред надлежним судом.

 

XI. ТРОШКОВИ ПОСТУПКА

 

Обавеза плаћања трошкова

 

Члан 50.

Када се поступак испитивања покрене по службеној дужности, сви трошкови настали у поступку испитивања и у вези са тим поступком, покривају се из буџета.

Када се поступак испитивања, покренут на захтев домаћег произвођача, оконча увођењем коначне компензаторне дажбине, сви трошкови настали у поступку испитивања и у вези са тим поступком, покривају се из буџета.

Када се у поступку испитивања покренутом на захтев домаћег произвођача, установи да нису испуњени услови за увођење коначне компензаторне дажбине, све трошкове настале у поступку испитивања и у вези са тим поступком, сносе подносилац или подносиоци захтева.

 

Висина трошкова

 

Члан 51.

Висину трошкова поступка утврђује Министарство, у складу са чланом 16. Закона о спољнотрговинском пословању.

Када захтев подноси више подносилаца, или је поднет у име више подносилаца, сваки подносилац је солидарно одговоран за плаћање трошкова поступка.

 

Трошкови извођења појединих доказа

 

Члан 52.

Изузетно од одредбе члана 50. став 2. ове уредбе, све ванредне трошкове у поступку, а нарочито трошкове који су настали у вези са извођењем доказа ван седишта Министарства и трошкове настале у вези са активностима из члана 22. ове уредбе, сноси подносилац или подносиоци захтева.

У случајевима из става 1. овог члана, подносилац или подносиоци, имају обавезу да, на захтев Министарства, у року од месец дана од пријема захтева за плаћање, уплате предујам којим покривају трошкове извођења доказа.

Када се плаћање на име трошкова из става 2. овог члана не изврши у року, доказ за чије извођење је тражено плаћање неће бити изведен.

 

Наплата трошкова

 

Члан 53.

У случајевима на које се указује у члану 50. став 3. ове уредбе, пошто одлука о окончању поступка испитивања постане коначна и извршна, Министарство обавештава подносиоца/подносиоце захтева о калкулацији трошкова поступка.

Подносилац/подносиоци захтева су дужни да изврше плаћање износа из става 1. овог члана у року од месец дана од пријема обрачуна.

 

Обезбеђење

 

Члан 54.

Када је донета одлука о покретању поступка испитивања, Министарство може да захтева од подносиоца или подносилаца захтева, да положе обезбеђење у износу који одговара процењеном износу трошкова који могу настати у поступку, односно у вези са поступком.

Обезбеђење може да буде у облику јемства или депозита положеног на посебан рачун, у складу са царинским прописима.

 

XII. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Престанак важења ранијег прописа

 

Члан 55.

Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о ближим условима за примену компензаторних мера („Службени гласник РС”, број 36/06).

 

Ступање на снагу

 

Члан 56.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

 

05 број 110-8730/2009

У Београду, 29. децембра 2009. године

Влада

Први потпредседник Владе –

заменик председника Владе,

Ивица Дачић, с.р.