На основу члана 74. став 5. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09 и 72/09 – др. закон) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08),

          Влада доноси

 

 

УРЕДБУ

о садржини и начину вођења информационог система заштите животне средине,
методологији, структури, заједничким основама, категоријама и нивоима сакупљања
података, као и о садржини информација о којима се редовно и обавезно обавештава јавност

„Службени гласник РС“, број 112 од 30. децембра 2009.

 

 

Члан 1.

          Овом уредбом ближе се уређује садржина и начин вођења информационог система, методологија, структура, заједничке основе, категорије и нивои сакупљања података, као и садржина информација о којима се редовно и обавезно обавештава јавност.

 

Члан 2.

          Поједини изрази, који се употребљавају у овој уредби, имају следеће значење:

          1) интернет портал Информационог система заштите животне средине јесте интернет презентација, односно скуп интернет страница, кроз које се субјектима извештавања, референтним центрима и корисницима осигурава приступ и/или унос података и информација;

          2) интероперабилност јесте својство два или више система или њихових делова да размењују податке и користе податке које су разменили;

          3) Географски информациони систем (у даљем тексту: ГИС) јесте систем за управљање просторним подацима и њима придруженим особинама, односно рачунарски систем способан за интегрисање, складиштење, уређивање, анализу и приказ географских информација;

          4) индикатори јесу квантитативне и квалитативне чињенице које се користе за процену напредовања остваривања неког циља;

          5) субјекти извештавања јесу државни органи, односно организације, органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, овлашћене организације, корисници природних богатстава и привредни субјекти чије активности имају утицај на животну средину и који су дужни да достављају податке и информације за потребе информационог система заштите животне средине, у складу са законом;

          6) референтни центар јесте правно лице које за потребе информационог система заштите животне средине врши прикупљање, обраду и анализу података о стању животне средине укључујући израчунавање одговарајућих индикатора и извештавање.

 

Члан 3.

          Информациони систем заштите животне средине (у даљем тексту: Информациони систем) садржи међусобно информационо повезане електронске базе података и изворе података о стању, притисцима на животну средину и просторним обележјима, као и друге податке и информације које су од значаја за праћење стања животне средине на националном нивоу.

          Информациони систем је децентрализован и интегрисан систем на основу којег се информације и подаци заједнички користе и који је организован кроз концепт ГИС-а, доступан кроз јединствени интернет-портал и заснован на мрежи субјеката извештавања и референтних центара.

 

Члан 4.

          Информациони систем води се повезивањем података и информација интернетом, даљинском детекцијом и сателитским технологијама на начин којим се обезбеђује правовремено и транспарентно извештавање јавности, у складу са Програмом вођења Информационог система (у даљем тексту: Програм), који доноси министар надлежан за послове заштите животне средине (у даљем тексту: министар).

          Програм садржи:

          1) организацију, начин вођења и одржавања Информационог система;

          2) попис субјеката извештавања укључујући референтне центре, начин и рокове достављања података по тематским подручјима;

          3) начин управљања подацима и информацијама;

          4) рачунарску, програмску и комуникациону опрему, као и финансијска средства;

          5) потребне мере и активности за тематско подручје.

 

Члан 5.

          Структура података који се сакупљају и уносе у Информациони систем подељена је према категоријама у тематске целине, и то:

          1) ваздух и климатске промене;

          2) воде;

          3) природа и биолошка разноврсност;

          4) земљиште;

          5) отпад;

          6) бука;

          7) нејонизујуће зрачење;

          8) шумарство, лов и риболов;

          9) одрживо коришћење природних ресурса;

          10) привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину;

          11) међународна и национална законска регулатива, као и мере (стратегије, планови, програми, споразуми), извештаји и остала документа и активности из области заштите животне средине;

          12) субјекти система заштите животне средине.

          Индикатори тематских целина из става 1. овога члана разврставају се на тематска подручја, и то:

          1) покретачки фактори;

          2) притисци;

          3) стање животне средине;

          4) утицаји промена стања животне средине;

          5) реакције друштва са циљем побољшања стања животне средине.

 

Члан 6.

          Информационим системом омогућава се сакупљање и пружање информација и података који су обрађени и анализирани у складу са међународном и европском методологијом, односно омогућава се размена података о животној средини са постојећим сличним системима на нивоу Европске уније и држава чланица, повезаним у Европску информациону и осматрачку мрежу (ЕИОНЕТ).

          Успостављање, вођење, развијање, координисање и одржавање јединственог Информационог система уређује се Националном листом индикатора коју доноси министар.

          Националном листом индикатора одређују се тематска подручја, на основу структуре тематских целина, за које се сакупљају подаци и информације за Информациони систем.

          Национална листа индикатора садржи:

          1) опис индикатора и методологију израчунавања;

          2) правну покривеност националним и међународним прописима;

          3) извор података, периодичност сакупљања података, обавезе обавештавања и доступност података;

          4) методологију сакупљања података, начин и рокове достављања података, информација, индикатора и извештаја у Информациони систем.

 

Члан 7.

          Информационим системом обезбеђује се спровођење одговарајућих методолошких поступака за:

          1) обраду информација у складу са примарним извором података;

          2) сакупљање података и/или информација, уз доступност тих података и/или информација осталим субјектима извештавања и корисницима за њихове намене, као и унапређење и укључивање постојећих система сакупљања података и информација;

          3) могућност приступа подацима и информацијама ради предузимања мера заштите животне средине, процене резултата таквих мера и обезбеђивања одговарајућег информисања јавности о стању животне средине;

          4) техничку и научну подршку;

          5) примену јединствених информатичких алата, стандарда записивања и поступка преношења података и информација;

          6) интероперабилност на техничком (норме и стандарди за повезивање рачунарских система и сервиса), семантичком (значење података) и процесном нивоу (дефинисање циљева, моделирање процеса и остваривање сарадње између субјеката извештавања, референтних центара и корисника), применом националних и међународних техничких норми.

          Подаци и информације о животној средини обликују се у релационо повезане електронске базе података тематског подручја и достављају се и преносе у електронском облику или на други одговарајући начин, у складу са законом.

 

Члан 8.

          Подаци који се уносе у Информациони систем сакупљају се на нивоу:

          1) привредних субјеката чије активности имају утицај на животну средину;

          2) корисника природних богатстава;

          3) овлашћених организација;

          4) јединица локалне самоуправе;

          5) органа аутономне покрајине;

          6) државних органа и организација.

 

Члан 9.

          Субјекти извештавања и референтни центри дужни су да обезбеде несметани ток података кроз Информациони систем, приступ подацима и информацијама у Информационом систему и коришћење тих података.

          Субјекти извештавања и референтни центри обезбеђују сакупљање података и информација, проверу и обезбеђивање њиховог квалитета, као и успостављање, одржавање и интероперабилност Информационог система.

          Субјекти извештавања и референтни центри одговорни су за тачност и веродостојност података и информација за које су надлежни.

          Министарство надлежно за послове заштите животне средине преко Агенције за заштиту животне средине (у даљем тексту: Агенција), обезбеђује размену података и информација са субјектима извештавања и референтним центрима, омогућавањем приступа тим подацима и информацијама путем Информационог система, као и редовним обавештавањем јавности о тим информацијама и подацима, у складу са законом.

 

Члан 10.

          Програм и Национална листа индикатора објављују се на интернет порталу Агенције.

 

Члан 11.

          Програм и Национална листа индикатора биће донети у року од годину дана од дана ступања на снагу ове уредбе.

 

Члан 12.

          Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

 

          05 број 110-8778/2009

          У Београду, 29. децембра 2009. године

          Влада

          Први потпредседник Владе –

          заменик председника Владе,

          Ивица Дачић, с.р.