На основу члана 74. став 5. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09 и 72/09 – др. закон) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08),
Влада доноси
УРЕДБУ
о садржини и начину
вођења информационог система заштите животне средине,
методологији, структури,
заједничким основама, категоријама и нивоима сакупљања
података, као и о
садржини информација о којима се редовно и обавезно
обавештава јавност
„Службени гласник РС“, број 112 од 30. децембра 2009.
Члан 1.
Овом уредбом ближе се уређује садржина и начин вођења информационог система, методологија, структура, заједничке основе, категорије и нивои сакупљања података, као и садржина информација о којима се редовно и обавезно обавештава јавност.
Члан 2.
Поједини изрази, који се употребљавају у овој уредби, имају следеће значење:
1) интернет портал Информационог система заштите животне средине јесте интернет презентација, односно скуп интернет страница, кроз које се субјектима извештавања, референтним центрима и корисницима осигурава приступ и/или унос података и информација;
2) интероперабилност јесте својство два или више система или њихових делова да размењују податке и користе податке које су разменили;
3) Географски информациони систем (у даљем тексту: ГИС) јесте систем за управљање просторним подацима и њима придруженим особинама, односно рачунарски систем способан за интегрисање, складиштење, уређивање, анализу и приказ географских информација;
4) индикатори јесу квантитативне и квалитативне чињенице које се користе за процену напредовања остваривања неког циља;
5) субјекти извештавања јесу државни органи, односно организације, органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, овлашћене организације, корисници природних богатстава и привредни субјекти чије активности имају утицај на животну средину и који су дужни да достављају податке и информације за потребе информационог система заштите животне средине, у складу са законом;
6) референтни центар јесте правно лице које за потребе информационог система заштите животне средине врши прикупљање, обраду и анализу података о стању животне средине укључујући израчунавање одговарајућих индикатора и извештавање.
Члан 3.
Информациони систем заштите животне средине (у даљем тексту: Информациони систем) садржи међусобно информационо повезане електронске базе података и изворе података о стању, притисцима на животну средину и просторним обележјима, као и друге податке и информације које су од значаја за праћење стања животне средине на националном нивоу.
Информациони систем је децентрализован и интегрисан систем на основу којег се информације и подаци заједнички користе и који је организован кроз концепт ГИС-а, доступан кроз јединствени интернет-портал и заснован на мрежи субјеката извештавања и референтних центара.
Члан 4.
Информациони систем води се повезивањем података и информација интернетом, даљинском детекцијом и сателитским технологијама на начин којим се обезбеђује правовремено и транспарентно извештавање јавности, у складу са Програмом вођења Информационог система (у даљем тексту: Програм), који доноси министар надлежан за послове заштите животне средине (у даљем тексту: министар).
Програм садржи:
1) организацију, начин вођења и одржавања Информационог система;
2) попис субјеката извештавања укључујући референтне центре, начин и рокове достављања података по тематским подручјима;
3) начин управљања подацима и информацијама;
4) рачунарску, програмску и комуникациону опрему, као и финансијска средства;
5) потребне мере и активности за тематско подручје.
Члан 5.
Структура података који се сакупљају и уносе у Информациони систем подељена је према категоријама у тематске целине, и то:
1) ваздух и климатске промене;
2) воде;
3) природа и биолошка разноврсност;
4) земљиште;
5) отпад;
6) бука;
7) нејонизујуће зрачење;
8) шумарство, лов и риболов;
9) одрживо коришћење природних ресурса;
10) привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину;
11) међународна и национална законска регулатива, као и мере (стратегије, планови, програми, споразуми), извештаји и остала документа и активности из области заштите животне средине;
12) субјекти система заштите животне средине.
Индикатори тематских целина из става 1. овога члана разврставају се на тематска подручја, и то:
1) покретачки фактори;
2) притисци;
3) стање животне средине;
4) утицаји промена стања животне средине;
5) реакције друштва са циљем побољшања стања животне средине.
Члан 6.
Информационим системом омогућава се сакупљање и пружање информација и података који су обрађени и анализирани у складу са међународном и европском методологијом, односно омогућава се размена података о животној средини са постојећим сличним системима на нивоу Европске уније и држава чланица, повезаним у Европску информациону и осматрачку мрежу (ЕИОНЕТ).
Успостављање, вођење, развијање, координисање и одржавање јединственог Информационог система уређује се Националном листом индикатора коју доноси министар.
Националном листом индикатора одређују се тематска подручја, на основу структуре тематских целина, за које се сакупљају подаци и информације за Информациони систем.
Национална листа индикатора садржи:
1) опис индикатора и методологију израчунавања;
2) правну покривеност националним и међународним прописима;
3) извор података, периодичност сакупљања података, обавезе обавештавања и доступност података;
4) методологију сакупљања података, начин и рокове достављања података, информација, индикатора и извештаја у Информациони систем.
Члан 7.
Информационим системом обезбеђује се спровођење одговарајућих методолошких поступака за:
1) обраду информација у складу са примарним извором података;
2) сакупљање података и/или информација, уз доступност тих података и/или информација осталим субјектима извештавања и корисницима за њихове намене, као и унапређење и укључивање постојећих система сакупљања података и информација;
3) могућност приступа подацима и информацијама ради предузимања мера заштите животне средине, процене резултата таквих мера и обезбеђивања одговарајућег информисања јавности о стању животне средине;
4) техничку и научну подршку;
5) примену јединствених информатичких алата, стандарда записивања и поступка преношења података и информација;
6) интероперабилност на техничком (норме и стандарди за повезивање рачунарских система и сервиса), семантичком (значење података) и процесном нивоу (дефинисање циљева, моделирање процеса и остваривање сарадње између субјеката извештавања, референтних центара и корисника), применом националних и међународних техничких норми.
Подаци и информације о животној средини обликују се у релационо повезане електронске базе података тематског подручја и достављају се и преносе у електронском облику или на други одговарајући начин, у складу са законом.
Члан 8.
Подаци који се уносе у Информациони систем сакупљају се на нивоу:
1) привредних субјеката чије активности имају утицај на животну средину;
2) корисника природних богатстава;
3) овлашћених организација;
4) јединица локалне самоуправе;
5) органа аутономне покрајине;
6) државних органа и организација.
Члан 9.
Субјекти извештавања и референтни центри дужни су да обезбеде несметани ток података кроз Информациони систем, приступ подацима и информацијама у Информационом систему и коришћење тих података.
Субјекти извештавања и референтни центри обезбеђују сакупљање података и информација, проверу и обезбеђивање њиховог квалитета, као и успостављање, одржавање и интероперабилност Информационог система.
Субјекти извештавања и референтни центри одговорни су за тачност и веродостојност података и информација за које су надлежни.
Министарство надлежно за послове заштите животне средине преко Агенције за заштиту животне средине (у даљем тексту: Агенција), обезбеђује размену података и информација са субјектима извештавања и референтним центрима, омогућавањем приступа тим подацима и информацијама путем Информационог система, као и редовним обавештавањем јавности о тим информацијама и подацима, у складу са законом.
Члан 10.
Програм и Национална листа индикатора објављују се на интернет порталу Агенције.
Члан 11.
Програм и Национална листа индикатора биће донети у року од годину дана од дана ступања на снагу ове уредбе.
Члан 12.
Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
05 број 110-8778/2009
У Београду, 29. децембра 2009. године
Влада
Први потпредседник Владе –
заменик председника Владе,
Ивица Дачић, с.р.