На основу члана 31. Закона о спољнотрговинском пословању („Службени гласник РС”, број 36/09) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08),

Влада доноси

 

 

УРЕДБУ

о ближим условима за примену антидампиншких мера

„Службени гласник РС“, број 112 од 30. децембра 2009.

 

 

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1.

Овом уредбом уређују се ближи услови за примену антидампиншких мера, у складу са правилима Светске тровинске организације и прописима Европске уније.

 

Антидампиншке мере

 

Члан 2.

Антидампиншка мера у смислу члана 30. тачка 1. Закона о спољнотрговинском пословању (у даљем тексту: Закон) је посебна дажбина на увоз производа која се уводи ради отклањања негативних утицаја дампинга.

 

Услови за увођење антидампиншке дажбине

 

Члан 3.

Влада у смислу члана 31. Закона, уводи антидампиншке дажбине на предлог министарства надлежног за послове економије и регионалног развоја (у даљем тексту: Министарство) и по окончању поступка испитивања које спроводи Министарство у складу са овом уредбом, уколико се утврди да постоји:

1) дампинг,

2) штета за домаћу индустрију или опасност од настанка штете у смислу члана 10. став 1. ове уредбе и

3) постојање узрочне везе између дампинга и штете.

 

Домаћа индустрија

 

Члан 4.

Домаћа индустрија из члана 31. став 2. тачка 1. Закона односи се на све домаће произвођаче сличних производа или на оне чија укупна производња представља претежни део укупне домаће производње тих производа, осим оних произвођача који су повезани са увозницима или извозницима дампиншких производа у Републику Србију или произвођача који су истовремено и увозници таквих производа.

Домаћи произвођачи су повезани са увозницима или извозницима дампиншких производа у Републику Србију уколико:

1) они директно или индиректно контролишу увознике или извознике дампиншких производа у Републику Србију или

2) су директно или индиректно контролисани од увозника или извозника дампиншких производа у Републику Србију или

3) их директно или индиректно контролише нека трећа страна која истовремено контролише и увознике или извознике дампиншких производа у Републику Србију или

4) заједно са увозницима или извозницима дампиншких производа у Републику Србију, директно или индиректно контролишу трећу страну, под условом да постоји основ за сумњу да тај однос може да утиче на ове произвођаче да се понашају другачије од неповезаних домаћих произвођача.

Сматра се да домаћи произвођачи, увозници или извозници контролишу друге произвођаче, увознике или извознике када је неко од њих у позицији да правно или фактички ограничава или управља другим.

 

Сличан производ

 

Члан 5.

Сличан производ, у смислу ове уредбе, је производ који је идентичан то јест једнак у свим аспектима посматраном производу или у одсуству таквог производа други производ који иако није исти у сваком погледу има карактеристике посматраног производа.

 

II. ДАМПИНГ

 

Утврђивање нормалне вредности

 

Члан 6.

Дампинг из члана 30. тачка 2. Закона је увоз производа у Републику Србију по цени нижој од нормалне вредности сличног производа у држави извоза.

Нормална вредност из члана 30. тачка 3. Закона је цена сличног производа на тржишту државе извоза, утврђена у нормалним условима трговине у тој држави, или, у случају недовољне продаје на домаћем тржишту, цена коштања у земљи порекла увећана за разумни износ продајних, општих, административних трошкова и профита.

Нормална вредност се утврђује на основу цена које плаћају или које би платили, у нормалним условима трговине, независни купци у држави извоза.

Ако продаја сличног производа у нормалним условима трговине не постоји, или је недовољна, или ако због посебне ситуације на тржишту таква продаја не омогућава правилно упоређивање, нормална вредност сличног производа ће се израчунати на основу цене коштања у држави порекла увећаној за разуман износ продајних, општих и административних трошкова и профита или на основу извозних цена, у редовним условима трговине, у одговарајућој трећој држави, под условом да су те цене репрезентативне.

Приликом утврђивања постојања дампинга и одређивања нормалне вредности, узимају се у обзир све разлике у условима продаје, укључујући и све разлике које утичу на упоредивост цене.

 

Извозна цена

 

Члан 7.

Извозна цена је цена која је стварно плаћена или која треба да буде плаћена за производе који се извозе из државе извоза у Републику Србију.

Када извозна цена није позната или се не може поуздано утврдити због договора о удруживању или компензационих аранжмана између извозника и увозника или неке треће стране, извозна цена се израчунава на основу цене по којој се увезени производи по први пут продају независном купцу, или ако се производи не продају независном купцу или ако нису продати у стању у ком су увезени или на други погодан начин.

У овим случајевима, да би се установила поуздана извозна цена на нивоу францо границе Републике Србије, врши се прилагођавање додавањем свих трошкова, укључујући дажбине и порезе, који се јављају између увоза и препродаје, као и припадајућег профита.

Прилагођавање се врши због разлика које утичу на упоредивост цена и укључују уобичајене трошкове који настају код увозника и које плаћа било која страна, унутар или ван Републике Србије, која се појављује као повезана или која има компензациони аранжман са увозником или извозником. Ово укључује уобичајене транспортне трошкове, осигурање, манипулацију, утовар и помоћне трошкове, царинске дажбине, антидампиншке дажбине и друге порезе који се плаћају у земљи увоза на основу увоза или продаје робе, и разумну маржу на име продајних, општих и административних трошкова и профита.

 

Упоређивање извозне цене и нормалне вредности

 

Члан 8.

Упоређивање извозне цене и нормалне вредности врши се на истом нивоу трговине, на паритету францо фабрика, у приближно истом временском периоду, узимајући у обзир разлике које утичу на упоредивост цене, укључујући разлике у условима продаје, опорезивања, нивоа трговине, количина, физичких карактеристика и свих других разлика које могу да утичу на упоредивост цена.

Када нормална вредност и извозна цена нису упоредиве на начин прописан одредбом става 1. овог члана, упоређивање се врши прилагођавањем, односно применом следећих корективних фактора:

1) Физичка својства – прилагођавање се врши за износ процењене разлике у тржишној вредности настале као последица различитих физичких својстава дате робе;

2) Увозне дажбине и посредни порези – прилагођавање се врши за износ који одговара увозним дажбинама или посредним порезима који се плаћају на сличне производе и на материјале који су физички уграђени у такве производе, када су намењени за потрошњу у земљи извоза а који се не наплаћују или се враћају када се производи извозе у Републику Србију;

3) Попусти, рабати и количине – прилагођавање се врши за разлике у попустима и рабатима, укључујући и количинске, ако су правилно утврђени и директно повезани са продајом која је предмет испитивања. Могу се узети у обзир и попусти и рабати, ако су коришћени у пракси у периоду који претходи упоређивању;

4) „Ниво” трговине – прилагођавање се врши за износ који одговара разлици између извозне цене и нормалне вредности која је последица разлике у нивоу трговине, на основу тржишних вредности, када се покаже да ниво трговине значајно и стално утиче на цену по којој продавац продаје те производе на тржишту државе извоза;

5) Трошкови транспорта, осигурања, утовара, манипулативни и пропратни трошкови – прилагођавање се врши за износ разлике у непосредним трошковима транспорта, укључујући и трошкове осигурања и утовара, манипулативне и пропратне трошкове, датих производа од извозника до независног купца, који су урачунати у продајну цену;

6) Паковање – прилагођавање се врши за износ разлике у трошковима непосредно повезаним са паковањем датих производа;

7) Трошкови кредитирања – прилагођавање се врши за износ разлике у трошковима кредита одобрених у вези са продајом која је предмет испитивања, ако су ти трошкови урачунати продајну цену;

8) Трошкови после продаје – прилагођавање се врши за износ разлике у директним трошковима обезбеђивања рекламације, гаранције, техничке помоћи и одржавања, у складу са законом, односно уговором о продаји;

9) Провизије – прилагођавање се врши за износ провизија које се плаћају у вези са продајом датих производа;

10) Конверзија валуте – када је то потребно за упоређивање цена, конверзија валута се врши на основу курса који важи на дан продаје, осим у случају када је продаја стране валуте на терминском тржишту у директној вези са датом извозном продајом, када се конверзија врши на основу девизног курса у терминској продаји. У уобичајеним условима, дан продаје је датум фактуре. За упоређивање може да се користи и курс који важи на дан склапања уговора, или дан када је извршена, односно потврђена поруџбина, ако се тако прецизније утврђују услови продаје;

11) Остали фактори – прилагођавање се врши и применом других фактора ако се покаже да утичу на упоредивост у складу са одредбама овог члана, а нарочито да купци стално плаћају различите цене на тржишту Републике Србије због разлика изазваних тим факторима.

 

Утврђивање дампиншке марже

 

Члан 9.

Дампиншка маржа је износ за који нормална вредност прелази извозну цену. Када дампиншка маржа варира, може се установити пондерисана просечна дампиншка маржа.

Дампиншка маржа током поступка испитивања, утврђује се упоређивањем:

1) израчунате (пондерисане) просечне нормалне вредности са израчунатим (пондерисаним) просеком извозних цена приликом извоза у Републику Србију, или

2) појединачних нормалних вредности са појединачним извозним ценама приликом извоза у Републику Србију, за сваку појединачну трансакцију.

Изузетно од одредбе става 2. овог члана, нормална вредност утврђена на бази пондерисаног просека упоређује се са појединачним извозним ценама, ако постоји значајна разлика у извозним ценама у односу на различите купце, регионе или временски период, и ако начин утврђивања дампиншке марже из става 2. овог члана не би одражавао пуне размере дампинга који је предмет испитивања.

Дампиншка маржа се сматра минималном (де минимис) ако је мања од 2% у односу на извозну цену производа.

Обим дампиншког увоза се сматра занемарљивим ако је обим дампиншког увоза из неке одређене државе мањи од 3% укупног увоза истих или сличних производа у Републику Србију или ако је увоз из сваке државе мањи од 3% а укупан удео увоза таквих производа из ових држава је мањи од 7% укупног увоза истих или сличних производа у Републику Србију.

 

III. ШТЕТА

 

Утврђивање штете

 

Члан 10.

Штета је материјална штета нанета домаћој индустрији, опасност од материјалне штете или материјално заостајање у развоју такве индустрије.

Утврђивање штете врши се на основу доказа и објективне анализе:

1) обима дампиншког увоза и утицаја дампиншког увоза на цене на тржишту Републике Србије сличних производа и

2) утицаја дампиншког увоза на домаће произвођаче сличних производа.

Министарство у оквиру поступка испитивања утврђује да ли је дошло до значајног повећања дампиншког увоза, у апсолутним или релативним вредностима у односу на производњу или потрошњу у Републици Србији, да ли су цене дампиншког увоза биле значајно ниже у поређењу са ценама истих производа домаћих произвођача или да ли је такав увоз изазвао значајан пад цена или је спречио пораст цена до ког би иначе дошло, при чему један или више наведених фактора неће обавезно имати одлучујући утицај приликом доношења одлуке.

Када је увоз производа из више држава истовремено предмет поступка испитивања, ефекти оваквог увоза се кумулативно процењују само ако се утврди да је:

1) дампиншка маржа за увоз из сваке државе појединачно већа од минималне (де минимис) која износи 2% од вредности (ад валорем) и да обим увоза из сваке државе појединачно није занемарљив и

2) кумулативна процена ефеката увоза примерена условима конкуренције између увозних производа и сличног домаћег производа.

Испитивање утицаја дампиншког увоза на домаћу индустрију обухвата процену свих релевантних економских фактора и показатеља који утичу на стање домаће производње, укључујући стварни и потенцијални пад продаје, производње, профита, удела на тржишту, продуктивности, прихода од улагања или искоришћености капацитета; факторе који утичу на домаће цене; распон дампиншке марже; стварни или потенцијални утицај на новчане токове, залихе, запосленост, плате, раст, могућност увећања капитала или улагања или друге елементе, при чему један или више наведених фактора неће обавезно имати одлучујући утицај приликом доношења одлуке.

Утицај дампиншког увоза процењује се у односу на домаћу производњу сличног производа, када расположиви подаци дозвољавају одвојену идентификацију те производње на основу производног процеса, продаје, произвођача и профита. Ако одвојена идентификација производње није могућа, утицај дампиншког увоза се процењују испитивањем производње најуже групе производног асортимана, која обухвата сличан производ, за који се могу обезбедити неопходни подаци.

 

Опасност од настанка штете

 

Члан 11.

Министарство је дужно да утврђивање постојања опасности од настанка материјалне штете врши искључиво на основу чињеница, као и да јасно предвиди промену услова који би довели до материјалне штете проузроковане дампингом, која мора бити неминовна.

Показатељи које Министарство узима у обзир приликом утврђивања чињеница из става 1. овог члана, укључују:

1) знатну стопу пораста дампиншког увоза на домаћем тржишту, што указује на вероватноћу знатног повећања увоза,

2) расположиве капацитете извозника или неминовно и знатно повећање тих капацитета, што указује на вероватноћу знатног повећања дампиншког извоза у Републику Србију, узимајући у обзир могућност других извозних тржишта да апсорбују додатни извоз,

3) увозне цене, које доводе до значајног смањења или спречавају повећање домаћих цена до кога би иначе дошло, што би вероватно проузроковало повећану потражњу за новим увозом и

4) залихе производа који је предмет испитивања.

Ниједан од показатеља из става 2. овог члана сам по себи не може имати одлучујући значај за доношење одлуке, али сви заједно морају указивати на постојање даљег дампиншког увоза и наступање материјалне штете ако се не предузму одговарајуће мере.

Ако постоји опасност од настајања штете због дампиншког увоза, са посебном пажњом ће се разматрати и одлучивати о примени антидампиншких мера.

 

Утврђивање узрочне везе између дампинга и штете

 

Члан 12.

Министарство утврђује да постоји узрочна веза између дампиншког увоза и штете:

1) уколико је увоз дампиншких производа значајно порастао у поређењу са просечним увозом у трогодишњем периоду који је претходио увозу дампиншких производа или периоду за који постоје расположиви подаци и

2) уколико су цене таквих увезених производа знатно ниже од цена сличних домаћих производа или када је такав увоз довео до значајног пада цена сличних домаћих производа или је спречио повећање цена домаћих производа до ког би иначе дошло.

Министарство утврђује на основу свих релевантних чињеница да обим, односно цене дампиншког увоза у толикој мери утичу на домаћу индустрију да се тај утицај карактерише као материјалан.

Министарство утврђује узрочну везу између дампиншког увоза и штете за домаћу индустрију током испитивања, на основу испитивања свих релевантних доказа. Министарство испитује све познате показатеље, осим дампиншког увоза, који истовремено наносе штету домаћој индустрији, при чему се штета коју изазивају ови остали показатељи не сме приписивати дампиншком увозу. Показатељи који, у овом смислу могу бити релевантни, обухватају нарочито:

1) обим и цене увозних производа који нису продати по дампиншким ценама;

2) смањење тражње или промену у моделима потрошње;

3) рестриктивну трговинску праксу и конкуренцију између домаћих и страних произвођача;

4) технолошки развој произвођача увезених производа;

5) извозне резултате и продуктивност домаће индустрије.

Када су увозни производи из више држава истовремено предмет испитивања, ефекти оваквог увоза могу да се процене кумулативно уколико се утврди да је:

1) дампиншка маржа установљена у односу на увоз из сваке државе виша од 2% извозне цене производа и да обим увоза ни из једне државе није занемарљив сходно значењу из члана 8. став 4. ове уредбе и

2) да кумулативна процена ефеката увоза примерена условима конкуренције између увезених производа и конкуренције између увезених производа и сличних домаћих производа.

 

IV. СПРОВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА ИСПИТИВАЊА

 

Покретање поступка испитивања

 

Члан 13.

Министарство, у складу са чланом 3. ове уредбе, спроводи поступак испитивања на основу писменог захтева домаће индустрије или лица која су они овластили за подношење таквог захтева, а изузетно може да донесе одлуку да покрене поступак испитивања еџ оффицио на основу довољно доказа о постојању дампинга, штете и узрочне везе.

 

Захтев за покретање поступка испитивања

 

Члан 14.

Захтев за покретање поступка испитивања се подноси Министарству препорученом писменом пошиљком и мора да садржи доказе о постојању:

1) дампинга,

2) штете у смислу члана 10. става 1. ове уредбе и

3) узрочне везе између наводно дампиншког увоза и наводне штете.

Захтев за покретање поступка испитивања садржи неопходне доказе о постојању дампинга и информације које су доступне подносиоцу, укључујући:

1) идентитет подносиоца захтева као и обим и вредност домаће производње сличних производа које производи подносилац захтева. Када се захтев подноси у име домаће индустрије, у њему се наводи домаћа индустрија у чије име се подноси захтев, сви познати домаћи произвођачи сличних производа (или удружења домаћих произвођача сличних производа) као и обим и вредност домаће производње сличних производа, за сваког од наведених произвођача;

2) детаљан опис, тарифну ознаку и трговачки назив посматраног производа, име државе или држава порекла или извоза посматраног производа, идентитет сваког познатог извозника или страног произвођача уз навођење познатих увозника који врше увоз посматраног производа;

3) информације о ценама по којима се производи продају за потрошњу намењену домаћем тржишту државе или држава порекла извоза (или, ако је погодно, информације о ценама по којима се производи продају из државе или држава порекла или извоза, некој трећој држави или државама или по израчунатој вредности производа) и информације о извозним ценама или ако је могуће, о ценама по којима су производи први пут продати независном купцу у Републици Србији;

4) информације о променама обима наводног дампиншког увоза, утицају тог увоза на цене сличног производа на домаћем тржишту и утицају тог увоза на домаћу индустрију.

Захтев који не садржи релевантне доказе не сматра се потпуним. Сматра се да је захтев поднет даном достављања Министарству.

Сматра се да је захтев поднет „од стране или у име домаће индустрије” ако је подржан од домаћих произвођача чија заједничка производња чини више од 50% укупне производње сличних производа од оних произвођача који су изричито подржали или се противили захтеву. Поступак испитивања се не покреће ако домаћи произвођачи који изричито подржавају захтев представљају мање од 25% укупне домаће производње сличних производа.

Министарство испитује тачност и релевантност доказа достављених уз захтев како би се утврдило да ли постоји довољно доказа за покретање поступка испитивања.

Поступак се не покреће или се обуставља у случају када је дампиншка маржа де минимис или је обим увоза занемарљив у складу са чланом 9. став 5. ове уредбе.

 

Одлука о покретању поступка испитивања

 

Члан 15.

Уколико постоји довољно доказа о дампиншком увозу, узрочној вези и штети, Министарство, пошто испита поднети захтев у складу са одредбом члана 14. став 2. ове уредбе обавештава Владу о потреби покретања поступка испитивања, у року од 45 дана од дана подношења захтева.

Ако поднети захтев није потпун, Министарство, у року од 45 дана, позива подносиоца захтева да допуни свој захтев и одређује рок за усаглашавање који не може бити краћи од 30 дана. Уколико подносилац захтева не изврши усаглашавање, Министарство одбацује поднети захтев.

Ако подносилац повуче захтев пре покретања поступка испитивања, сматра се да такав захтев није ни поднет.

Министарство ће избегавати публицитет у вези са захтевом за покретање поступка испитивања, осим уколико се не донесе одлука о покретању поступка испитивања. По пријему исправно документованог захтева и пре покретања поступка испитивања, извршиће се обавештавње владе државе извоза.

Влада доноси одлуку о покретању поступка испитивања.

Ако подносилац захтева повуче захтев за покретање поступка испитивања после доношења одлуке о покретању поступка испитивања, поступак се може наставити по службеној дужности.

 

Објављивање одлуке о покретању поступка испитивања

 

Члан 16.

Одлука из члана 15. став 5. ове уредбе садржи:

1) име подносиоца захтева,

2) име државе или држава извоза и опис посматраног производа,

3) датум покретања поступка испитивања,

4) образложење тврдњи о постојању наводног дампинга у захтеву за покретање поступка испитивања,

5) образложење тврдњи о постојању штете,

6) адресу Министарства,

7) рок у коме заинтересоване стране могу да изнесу своје ставове на основу којих захтевају да учествују у поступку.

Влада обавештава владу државе извоза и друге заинтересоване стране о одлуци о покретању поступка испитивања.

Одлука из члана 15. став 5. ове уредбе објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

 

Спровођење поступка испитивања

 

Члан 17.

На основу одлуке Владе из члана 16. став 1. ове уредбе, Министарство покреће поступак испитивања,

Министарство спроводи поступак испитивања на целој територији Републике Србије, истовремено испитујући постојање дампинга и материјалне штете или опасности од њеног настајања.

Министарство утврђује одговарајући посматрани период за израчунавање дампинга и штете. Министарство, да би обезебедило репрезентативне резултате, одређује посматрани период за који ће се извршити израчунавање, који неће бити краћи од шест месеци који претходе покретању поступка испитивања и који ће обухватати период од дванаест месеци пре покретања поступка испитивања. Министарство неће узимати у обзир податке који се не односе на посматрани период.

Министарство, ако је потребно, у поступку испитивања прибавља мишљења других органа, организација, удружења и институција.

 

Прибављање података

 

Члан 18.

Стране у поступку дужне су да, на захтев Министарства, доставе потребне податке у року од 30 дана од дана пријема захтева.

Захтев за доставу података сматра се примљеним седмог дана од дана пошто је послат извознику или дипломатском представнику државе извоза.

Министарство може да, на образложени писмени захтев страна у поступку, продужи рок из става 1. овог члана за још 30 дана.

 

Сарадња у поступку испитивања

 

Члан 19.

Када заинтересована страна у поступку одбије да дозволи приступ потребним подацима, достави нетачне или непотпуне податке, или податке уопште не достави у складу са одредбама ове уредбе, одлука се доноси на основу доступних података.

Недостављање података у електронској форми, не сматра се недостатком сарадње, ако заинтересована страна покаже да би достављање одговора на овакав начин представљало додатно оптерећење или изазвало неоправдано високе додатне трошкове.

Министарство је дужно да обавести стране у поступку, односно подносиоца захтева и страног произвођача или страног извозника, о разлозима неприхватања достављених података и омогући им да доставе додатна објашњења у року који одреди.

У случају из става 1. овог члана, Министарство може да све расположиве податке провери упоређивањем са другим доступним подацима, укључујући објављене ценовнике, званичне статистичке податке о увозу и износу наплаћених царинских дажбина, као и податке прибављене од подносилаца захтева и других заинтересованих страна у току поступка испитивања.

Министарство може да сарађује са страним органима, институцијама или странама у циљу провере прикупљених података или ради добијања нових. То обухвата директно испитивање евиденције и података од увозника, извозника, трговаца, агената, произвођача, трговачких удружења и организација.

Активности из става 5. овог члана ће се одвијати тек након пријема претходне сагласности страна чије евиденције и подаци се испитују. Приликом тражења сагласности, Министарство обавештава те стране, које евиденције и податке треба проверити.

Министарство обавештава представнике владе државе извоза о свим активностима из става 5. овог члана које се спроводе, након добијања сагласности од страна чије евиденције и податке треба испитати.

 

Сарадња са иностранством

 

Члан 20.

Министарство може да сарађује са увозницима, извозницима, трговцима, агентима, произвођачима, трговачким удружењима и организацијама у иностранству ради провере прикупљених података или прибављања нових. На захтеве и питања која надлежни органи и фирме државе извоза постављају Министарству, а која су битна за спровођење поступка испитивања на лицу места, Министарство ће одговорити кад год је то могуће, пре провере података на лицу места.

Сарадња са заинтересованим странама из става 1. овог члана обухвата непосредни увид у њихове евиденције и податке ради провере добијених података о дампингу, односно штети и спроводи се када је:

1) добијена претходна сагласност заинтересоване стране у складу са ставом 1. овог члана и

2) држава извоза обавештена и не противи се.

Министарство обавештава заинтересоване стране из става 1. овог члана о природи података које треба проверити као и о свим другим подацима које је потребно пружити.

Ако је у поступак испитивања потребно укључити невладине стручњаке, заинтересоване стране из става 1. овог члана и држава извоза ће о томе бити обавештени. Поменути невладини стручњаци су дужни да поштују обавезу поверљивости података.

 

Заинтересоване стране

 

Члан 21.

Заинтересоване стране у смислу ове уредбе су:

– произвођачи „сличног производа” у Републици Србији или њихова трговачка или пословна удружења у којима произвођачи „сличних производа” чине већину на територији Републике Србије,

– извозници или инострани произвођачи посматраног производа, њихова трговачка или пословна удружења у којима произвођачи или извозници ових производа чине већину чланства,

– увозници посматраног производа или њихова трговачка или пословна удружења у којима увозници „сличних производа” чине већину на територији Републике Србије,

– владе држава извоза,

– организације корисника и потрошача у Републици Србији.

Заинтересоване стране које су се пријавиле, а нарочито стране које посматрани производ користе у свом процесу производње, као и репрезентативна удружења потрошача, могу да узму учешће у поступку испитивања како би заштитиле своје интересе.

Министарство на захтев заинтересоване стране тој страни обезбеђује:

1) копију поднетог захтева са свим прилозима и

2) прилику да прегледају све доказе и податке достављене у поступку испитивања.

 

Усмена расправа

 

Члан 22.

Заинтересоване стране дужне су да доставе доказе о могућем утицају исхода поступка на њих а могу да захтевају и да на те околности изнесу доказе на усменој расправи.

Министарство омогућава заинтересованим странама да бране своје интересе у току поступка испитивања и да на њихов захтев, да на усменој расправи којој присуствују и стране са супротним интересима, изнесу своје ставове, водећи при томе рачуна да се очува поверљивост података свих учесника у поступку.

Информације изнете усмено, узимају се у обзир само ако су поткрепљене доказима, накнадно достављене у писменој форми и стављене на увид осталим заинтересованим странама, водећи рачуна о заштити поверљивости података.

Присуство заинтересованих страна на расправи није обавезно, а неприсуствовање расправи не може имати штетне последице.

 

Међуресорска сарадња

 

Члан 23.

Надлежна министарства и други органи дужни су да на захтев Министарства, доставе податке везане за увођење, спровођење, примену и ревизију антидампиншких мера.

 

Претходно утврђивање дампинга и штете

 

Члан 24.

Министарство обавештава заинтересоване стране о релевантним чињеницама и позива их да изнесу своја мишљења у року од 30 дана од дана уручења позива.

Министарство ће након истека рока из става 1. овог члана, претходно утврдити постојање дампинга и штете.

 

Репрезентативни узорак

 

Члан 25.

Када у поступку учествује више подносилаца захтева, извозника или увозника, или када се поступак односи на више врста производа или више трговинских трансакција, поступак испитивања може да се ограничи на одређен број страна у поступку, производа или трговинских трансакција, коришћењем репрезентативног узорка добијеног на основу доступних података.

Репрезентативни узорак из става 1. овог члана утврђује Министарство, уз консултацију, односно сагласност стране у поступку која то захтева, и која у року од 21 дан од дана отпочињања поступка испитивања, достави податке потребне за утврђивање репрезентативног узорка.

Када је испитивање ограничено у складу са одредбама овог члана, појединачна дампиншка маржа се утврђује за сваког извозника или произвођача који није обухваћен репрезентативним узорком, који достави потребне податке у року предвиђеним овом уредбом, осим у случају великог броја извозника или произвођача, а појединачно испитивање онемогућило би правовремено окончање поступка испитивања.

Министарство може да изабере нови репрезентативни узорак у случају да стране које су изабране за репрезентативни узорак не сарађују.

 

Поверљиви подаци

 

Члан 26.

Подаци који су по природи поверљиви или су прибављени од страна у поступку испитивања као поверљиви, на образложен захтев, третирају се као поверљиви.

Поверљиви податак из става 1. овог члана обухвата податак чије откривање би дало предност конкуренцији или би имало значајан негативан утицај на страну која је доставила податак или извор из којег је податак прибављен.

Министарство, односно службена лица не могу давати на увид податке који су прибављени у складу са овом уредбом за које је страна која је податке доставила захтевала да буду третирани као поверљиви, без изричите сагласности те стране у поступку.

 

Сажети приказ података неповерљиве природе

 

Члан 27.

Стране у поступку испитивања које достављају поверљиве податке, дужне су да доставе и сажети приказ тих података који није поверљивог карактера, који садржи довољно појединости за разумевање суштине података који су означени као поверљиви.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, стране у поступку могу да назначе да такве податке није могуће сажето приказати, уз навођење разлога због којих сачињавање сажетог приказа није могуће.

Ако Министарство оцени да захтев за поштовање поверљивости није оправдан, а страна која доставља податак одбије да податке учини доступним или да омогући откривање података у општем или сажетом облику, такав податак се не узима у обзир, осим ако се на задовољавајући начин може доказати из других извора да је податак тачан.

 

Увид у податке

 

Члан 28.

Подаци прибављени у складу са овом уредбом могу се користити искључиво у сврхе за које су тражени.

Министарство може да омогући увид у опште податке, нарочито разлоге и доказе на којима су засноване одлуке донете у складу са овом уредбом. Приликом сваког увида у податке морају се узети у обзир легитимни интереси страна у поступку да се не откривају њихове пословне тајне.

У току поступка испитивања, на захтев било које стране у поступку (увозника, извозника и представника државе извоза), Министарство даје на увид податке садржане у сажетом приказу неповерљиве природе на основу којих је донета одлука да се:

1) уведе привремена мера или

2) уведе коначна мера или

3) да се обустави поступак испитивања без увођења мера.

Захтев за увид у податке подноси се писмено, најкасније 30 дана од објављивања одлуке о увођењу привремених мера, коначних мера или о обустављању поступка испитивања без увођења мера.

 

V. ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ

 

Члан 29.

Влада на предлог Министарства уводи привремене мере:

1) ако је покренут поступак испитивања, уколико је о томе дато јавно обавештење и ако је заинтересованим странама пружена одговарајућа могућност да узму учешће у поступку како би заштитиле своје интересе и

2) ако се претходно позитивно утврди постојање дампинга и последичне штете по домаћу индустрију и

3) ако се утврди да би кашњење у примени антидампиншке мере могло да доведе до штетних последица које би било тешко отклонити.

Привремене мере се уводе најраније након истека рока од 60 дана од покретања поступка испитивања а најкасније девет месеци након покретања поступка испитивања.

Привремене мере могу бити у облику привремене антидампиншке дажбине гарантоване готовинским депозитом или јемством, у износу који одговара привремено израчунатој дампиншкој маржи.

Одлука Владе о увођењу привремених мера садржи нарочито:

1) имена извозника, односно снабдевача, или ако то није изводљиво, одговарајуће државе извоза, односно снабдевања;

2) опис, тарифну ознаку и трговачки назив посматраног производа неопходни за потребе царињења;

3) утврђене дампиншке марже и основу за њихово утврђивање;

4) степен штете и основу за њено утврђивање сходно чл. 10. и 11. ове уредбе;

5) узрочну везу између дампинга и штете и

6) образложење.

Одлука о увођењу привремених мера објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Привремене мере остају на снази најдуже шест месеци од дана ступања на снагу одлуке о увођењу привремене антидампиншке мере.

 

Члан 30.

Висина привремене антидампиншке дажбине неће бити виша од дампиншке марже која је привремено утврђена, али ће бити нижа од дампиншке марже, ако је таква нижа дажбина одговарајућа за отклањање штете у домаћој индустрији.

Ако је износ коначне антидампиншке дажбине виши од износа већ уплаћеног или депонованог по одлуци о увођењу привремених мера, разлика се неће наплатити.

Када се поступак испитивања оконча са закључком да није било дампинга или ако је износ коначне антидампиншке дажбине нижи од износа плаћеног током периода примене привремене мере, тада се плаћена сума или разлика, враћа се без одлагања.

 

VI. ПРЕУЗИМАЊЕ ОБАВЕЗЕ ПОВЕЋАЊА ЦЕНА

 

Повећање цена

 

Члан 31.

Министарство може да предложи или да прихвати преузимање обавезе повећања цена од извозника само ако је претходно утврђено постојање дампинга и штете прозроковане тим дампингом.

Извозници који извозе дампиншке производе у Републику Србију могу у току поступка испитивања да понуде преузимање обавезе повећања цене посматраног производа, за износ неопходан за отклањање штете.

Министарство може да захтева повећање цена највише до износа дампиншке марже.

Од извозника који нуде преузимање обавезе повећања цене захтеваће се да поднесу сажети приказ неповерљивог карактера о таквој обавези која се може ставити на увид странама у поступку.

Извозник није дужан да прихвати предлог Министарства за преузимање обавезе повећања цене.

Чињеница да страни произвођачи или извозници не нуде преузимање обавезе повећања цена, нити прихватају позив да то ураде, неће ни на који начин утицати на даљи ток поступка испитивања.

Уколико се обавеза повећања цена прихвати, поступак испитивања дампинга и штете ће се наставити до доношења коначне одлуке.

Када се утврди да су могуће последице дампинга отклоњене повећањем цена, Влада на предлог Министарства, које тај предлог даје по службеној дужности или на захтев извозника, може да оконча или обустави поступак испитивања.

Против одлуке Владе из става 8. овог члана Влади се може доставити захтев за преиспитивање.

 

Одбијање понуде

 

Члан 32.

Министарство није дужно да прихвати понуђено преузимање обавезе повећања цена ако сматра да је примена такве обавезе у пракси немогућа, ако је број актуелних или потенцијалних извозника превише велики или из других оправданих разлога.

У случају из става 1. овог члана, а када је то могуће Министарство образлаже извознику разлоге за одбијање понуде преузимања обавезе повећања цена и омогућује извознику да изнесе свој став.

Одлука о одбијању обавезе повећања цене мора да садржи образложење таквог одбијања.

 

Примена обавезе повећања цене

 

Члан 33.

Одлука којом се прихвата понуда обавезе повећања цене објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Министарство прати примену обавезе повећања цене.

Извозник који преузима обавезу повећања цене, дужан је да Министарству периодично, у роковима које одреди Министарство, доставља податке у вези са испуњавањем такве обавезе и да омогући проверу свих релевантних података.

Обустављен поступак испитивања може се продужити:

1) на захтев стране која је преузела обавезу повећања цене или

2) по службеној дужности.

Одлука о увођењу антидампиншке дажбине неће се примењивати на производе оне стране која је преузела обавезу повећања цене.

 

Кршење обавезе повећања цене

 

Члан 34.

Неиспуњавање обавезе повећања цене сматра се кршењем преузете обавезе.

У случају кршења или повлачења обавезе повећања цене, Влада на предлог Министарства, уводи привремену меру или коначну антидампиншку дажбину на увоз производа који су били предмет преузете обавезе.

Када поступак испитивања који је довео до обавезе повећања цене није окончан, привремена дажбина се уводи, након консултација, на основу најпоузданијих доступних података, уколико постоји разлог за уверење да је обавеза прекршена или у случају кршења или повлачења обавезе повећања цене.

Коначна антидампиншка дажбина се уводи ако је у поступку испитивања који је претходио преузимању обавезе, утврђено по коначној одлуци, да постоје дампинг и материјална штета, под условом да је извознику омогућено да учествује у поступку, осим у случају где је он сам повукао преузету обавезу.

 

VII. ОКОНЧАЊЕ ПОСТУПКА ИСПИТИВАЊА

 

Трајање поступка испитивања

 

Члан 35.

Поступак испитивања се мора окончати у року од 12 месеци од датума покретања а најкасније у року од 18 месеци.

 

Увођење коначне антидампиншке мере

 

Члан 36.

Министарство, по окончању поступка испитивања, извештава Владу о постојању дампинга, материјалне штете и узрочне везе.

Министарство утврђује антидампиншку дажбину по стопи потребној да се отклони штета, на недискриминаторној основи, на увоз посматраног производа за који је установљен дампинг и настала штета. Стопа антидампиншке дажбине неће бити виша од дампиншке марже.

Коначна антидампиншка мера уводи се на недискриминаторној основи, за сваки случај појединачно, без обзира одакле се врши дампиншки увоз датих производа. Коначна антидампиншка мера се не уводи на производе извозника који су преузели обавезу повећања цене у складу са одредбама ове уредбе.

Одлука о обустави или окончању поступка испитивања након прихватања обавезе повећања цене, садржаће или ће на неки други начин учинити доступним, кроз посебан извештај, сажети приказ неповерљиве природе овако преузете обавезе.

Влада доноси одлуку о увођењу коначне антидампиншке дажбине или о обустави или прихватању обавезе повећања цена из члана 29. став 4. ове уредбе, као и о разлозима за прихватање или одбацивање релевентних аргумената или захтева које дају извозници или увозници. Ова одлука садржи све релевантне податке о битним чињеницама и разлозима на основу којих су уведене коначне мере или је прихваћена обавеза повећања цена, уз поштовање захтева за заштиту поверљивих података.

Одлука о увођењу коначне антидампиншке мере објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

Примена мера

 

Члан 37.

Привремене мере и коначне антидампиншке мере примењују се само на производе који су пуштени у слободан промет после ступања на снагу одлуке о антидампиншким мерама.

Изузетно од става 1. овог члана, коначна антидампиншка мера може да се уведе на производе који су пуштени у слободан промет највише 90 дана пре ступања на снагу одлуке о увођењу привремених мера, али не пре покретања поступка испитивања, под условом да Министарство утврди:

1) да дампиншки увоз који проузрокује штету постоји већ дуже време и

2) да је штета изазвана знатним дампиншким увозом производа у релативно кратком периоду, што ће вероватно знатно умањити ефекат антидампиншке дажбине, с тим да се увозницима о којима је реч мора дати могућност за коментар.

У случају да постоји кршење или повлачење обавезе повећања цена, коначна мера може бити уведена на производе који су пуштени у слободан промет највише 90 дана од дана ступања на снагу одлуке о увођењу привремених мера и не пре кршења или повлачење обавезе повећања цена.

 

Окончање поступка испитивања без увођења мера

 

Члан 38.

Поступак испитивања окончава се без увођења антидампиншких мера, ако се у поступку испитивања утврди да:

1) не постоји дампинг, материјална штета настала као последица дампинга или

2) је дампиншка маржа минимална (де минимис) или

3) је обим дампиншког увоза или штета занемарљива.

Дампиншка маржа, у случају појединачних извозника сматра се минималном (де минимис) ако је мања од 2% у односу на извозну цену производа који је предмет поступка испитивања.

Штета настала као последица дампинга сматра се занемарљивом ако обим дампиншког увоза који је предмет поступка испитивања, представља мање од 3% увоза сличних производа у Републику Србију.

Штета се сматра занемарљивом када је увоз из једне одређене државе мањи од 3% увоза сличних производа у Републику Србију, осим када све државе које су појединачно заступљене са мање од 3% у укупном заједничком увозу, чине више од 7% увоза сличних производа у Републику Србију.

Када је увоз производа из више држава истовремено предмет поступка испитивања, Министарство процењује кумулативни ефекат таквог увоза само уколико утврди:

1) да је дампиншка маржа установљена у односу на увоз из сваке државе појединично, виша од минималне (де минимис) и да обим дампиншког увоза из сваке државе није занемарљив и

2) да је процена кумулативног утицаја увоза примерена условима конкуренције између увозних производа и услова конкуренције између увозних и сличних домаћих производа.

Одлука којом се поступак испитивања окончава без увођења антидампиншких мера објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

VIII. НАПЛАТА ДАЖБИНА

 

Члан 39.

Наплату привремених, односно коначних антидампиншких дажбина врше царински органи, у износу, односно по стопи утврђеној одлуком о увођењу мере, истовремено са осталим увозним дажбинама, у складу са царинским прописима.

Царински органи дужни су да достављају Министарству месечне извештаје о увозу производа који је предмет антидампиншких мера и износу наплаћених антидампиншких дажбина.

Накнадна наплата и повраћај привремене, односно коначне антидампиншке дажбине врши се у складу са царинским прописима.

 

IX. ИЗБЕГАВАЊЕ МЕРА

 

Члан 40.

У случају избегавања антидампиншких мера, примена антидампиншке дажбине уведене у складу са одредбама ове уредбе може да се прошири и на увоз сличних производа, или њихових делова, из држава чији извозници нису били обухваћени поступком испитивања.

Избегавање из става 1. овог члана је свака промена у трговини између друге државе и Републике Србије која настаје као резултат праксе, процеса или рада који:

1) осим увођења дажбине, нема други оправдан узрок или довољно економско оправдање,

2) показује да је утицај дажбине на цене и/или количине сличних производа потцењен,

3) показује да постоји дампинг у односу на нормалне вредности које су претходно утврђене за сличне производе.

Избегавање из става 1. овог члана обухвата и:

1) промене производа услед којих се не мењају његове битне карактеристике, а које доводе до сврставања производа у тарифну ознаку Царинске тарифе различиту од тарифне ознаке у коју је производ био сврстан, тако да промењени производ не буде предмет мера;

2) испоруку производа који су предмет антидампиншких мера преко треће државе и

3) измену уобичајеног начина продаје и продајне мреже извозника или произвођача у држави извоза, са циљем да се њихови производи извезу у Републику Србију преко произвођача или извозника чији извоз није предмет антидампиншке мере.

Сматра се да се склапањем из става 3. овог члана избегавају антидампиншке мере ако су испуњени услови из става 2. тач. 2. и 3. овог члана, и ако:

1) је склапање отпочето или у знатној мери интензивирано од дана или непосредно пре покретања поступка испитивања, при чему предметни делови потичу из државе чији извозници не подлежу мерама;

2) делови чине најмање 60% од укупне вредности делова склопљеног производа и

3) вредност додата деловима током поступка склапања или финалне обраде представља више од 25% укупних трошкова производње.

 

Члан 41.

Поступак испитивања о избегавању мера покреће се по службеној дужности или на захтев заинтересоване стране, заснованог на довољно доказа о чињеницама наведеним у члану 40. ове уредбе.

Поступак из става 1. овог члана може да траје најдуже девет месеци.

 

X. ТРАЈАЊЕ, ПРЕИСПИТИВАЊЕ И ПОВРАЋАЈИ

 

Трајање

 

Члан 42.

Антидампиншка дажбина, као и обавеза повећања цена, остаје на снази онолико дуго и у мери неопходној да се отклони дампинг који изазива штету.

Током примене антидампиншке дажбине, Министарство преиспитује потребу за њеном даљом применом, у складу са чл. 13–24. ове уредбе. Поступак преиспитивања спроводи се и завршава у року од 12 месеци од датума његовог покретања.

Влада, на предлог Министарства, укида антидампиншку дажбину када утврди да су престали да постоје разлози за њену даљу примену.

Коначна антидампиншка мера траје најдуже пет година од увођења или пет година од дана закључења последњег преиспитивања спроведеног у складу са овом уредбом, којим су обухваћени и дампинг и штета, осим ако се у поступку преиспитивања не утврди да је вероватно да би укидање мере довело до понављања дампинга и штете.

 

 

Преиспитивање трајања мере

 

Члан 43.

Министарство, објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” обавештење о предстојећем престанку примене антидампиншке мере у завршној години примене, али најкасније девет месеци пре истека периода примене мере.

Поступак преиспитивања о трајању мере покреће се по службеној или на образложен захтев домаће индустрије, поднетог најкасније три месеца пре краја петогодишњег периода.

Поступак преиспитивања о трајању мере покреће се уколико постоји довољно доказа да би престанак мере вероватно довео до наставка или понављања дампинга и штете.

Када преиспитује потребу за наставком примене антидампиншких мера, Министарство омогућава увозницима, извозницима или домаћим произвођачима, да изнесу чињенице од значаја за доношење одлуке о престанку, односно продужењу примене антидампиншких дажбина.

Поступак преиспитивања о трајању мере се покреће у складу са одредбом ст. 2. и 3. овог члана, а уведене мере остају на снази до окончања поступка преиспитивања.

 

Привремено преиспитивање

 

Члан 44.

Потреба за даљом применом мера може се испитати по службеној дужности Министарства или на захтев извозника, увозника или домаћег произвођача, под условом да је прошло најмање годину дана од увођења коначне мере.

Поступак привременог преиспитивања покреће се када захтев садржи довољно доказа да продужена примена мера више није потребна за отклањање дампинга или штете или да постојећа мера није довољна да отклони штету коју проузрокује дампинг.

 

Повраћај наплаћених дажбина

 

Члан 45.

Увозник може да поднесе образложен захтев за повраћај наплаћених дажбина када се утврди да је дампиншка маржа на основу које су дажбине наплаћиване, отклоњена или умањена до испод нивоа дажбине на снази.

 

Управни спор

 

Члан 46.

Против одлуке Владе заинтересована страна може покренути управни спор пред надлежним судом.

 

XI. ТРОШКОВИ ПОСТУПКА

 

Обавеза плаћања трошкова

 

Члан 47.

Када се поступак испитивања покрене по службеној дужности, сви трошкови настали у поступку испитивања и у вези са тим поступком, покривају се из буџета.

Када се поступак испитивања, покренут на захтев домаћег произвођача, оконча увођењем коначне антидампиншке дажбине, сви трошкови настали у поступку испитивања и у вези са тим поступком, покривају се из буџета.

Када се у поступку испитивања покренутом на захтев домаћег произвођача, установи да нису испуњени услови за увођење коначне антидампиншке дажбине, све трошкове настале у поступку испитивања и у вези са тим поступком, сносе подносилац или подносиоци захтева.

 

Висина трошкова

 

Члан 48.

Висину трошкова поступка утврђује Министарство, у складу са чланом 16. Закона о спољнотрговинском пословању.

Када захтев подноси више подносилаца, или је поднет у име више подносилаца, сваки подносилац је солидарно одговоран за плаћање трошкова поступка.

 

Трошкови извођења појединих доказа

 

Члан 49.

Изузетно од одредбе члана 47. став 2. ове уредбе, све ванредне трошкове у поступку, а нарочито трошкове који су настали у вези са извођењем доказа ван седишта Министарства и трошкове настале у вези са активностима из члана 20. ове уредбе, сноси подносилац или подносиоци захтева.

У случајевима из става 1. овог члана, подносилац или подносиоци, имају обавезу да, на захтев Министарства, у року од месец дана од пријема захтева за плаћање, уплате предујам којим покривају трошкове извођења доказа.

Када се плаћање на име трошкова из става 2. овог члана не изврши у року, доказ за чије извођење је тражено плаћање неће бити изведен.

 

Наплата трошкова

 

Члан 50.

У случајевима на које се указује у члану 47. став 3. ове уредбе, пошто одлука о окончању поступка испитивања постане коначна и извршна, Министарство обавештава подносиоца/подносиоце захтева о калкулацији трошкова поступка.

Подносилац/подносиоци захтева су дужни да изврше плаћање износа из става 1. овог члана у року од месец дана од пријема обрачуна.

 

Обезбеђење

 

Члан 51.

Када је донета одлука о покретању поступка испитивања, Министарство може да захтева од подносиоца, или подносилаца захтева, да положе обезбеђење у износу који одговара процењеном износу трошкова који могу настати у поступку, односно у вези са поступком.

Обезбеђење може да буде у облику јемства или депозита положеног на посебан рачун, у складу са царинским прописима.

 

XII. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Престанак важења ранијег прописа

 

Члан 52.

Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о ближим условима за примену антидампиншких мера („Службени гласник РС”, број 36/06).

 

Ступање на снагу

 

Члан 53.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

 

05 број 110-8731/2009

У Београду, 29. децембра 2009. године

Влада

Први потпредседник Владе –

заменик председника Владе,

Ивица Дачић, с.р.