Неважећи акт

 

 

На основу члана 73. став 2. Закона о железници („Службени гласник РС”, број 18/05) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08),

Влада доноси

 

 

УРЕДБУ

о Методологији за утврђивање оправдане пуне цене коштања превоза

„Службени гласник РС“, број 76 од 16. септембра 2009.

 

 

Члан 1.


    Овом уредбом прописује се Методологија за утврђивање оправдане пуне цене коштања превоза, која је одштампана уз ову уредбу и чини њен саставни део.

 

Члан 2.


    Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

05 број 110-5576/2009
У Београду, 10. септембра 2007. године
Влада
Председник,
др Мирко Цветковић, с.р.

 

 

МЕТОДОЛОГИЈА

ЗА УТВРЂИВАЊЕ ОПРАВДАНЕ ПУНЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА ПРЕВОЗА

 


1. Предмет Методологије


Овом методологијом се утврђује начин израчунавања оправдане пуне цене коштања превоза (у даљем тексту: ОЈП) и тако обезбеђује израчунавање различитих врста трошкова превоза који су предмет уговора о обавези јавног превоза.

Циљ ове методологије је да утврди модел помоћу кога се израчунава пуна цена коштања превозне услуге, коју ће Влада или јединица локалне самоуправе одредити превознику као обавезу превоза са утврђеном ценом и за коју се, као обавезу јавног превоза, врши надокнада између утврђене цене до пуне цене коштања превозне услуге.

Циљ ове методологије је и да:

1) Влади или јединици локалне самоуправе користи за уговарање ОЈП са превозником, као и за одлучивање о релацијама које ће бити предмет финансирања из средстава намењених јавном превозу;

2) Јавном предузећу „Железнице Србије” (у даљем тексту: ЖС) користи у процесу уговарања превоза обухваћених Уговором ОЈП са надлежним органом и омогући да се дефинишу све нерентабилне врсте превоза;

3) Дирекцији за железнице послужи као механизам контроле коришћења средстава опредељених превознику за обављање јавног превоза према уговору, као и у сврху контроле квалитета услуга обухваћених уговором ОЈП.

Обрачун трошкова оправдане пуне цене коштања превоза врши се за наредну годину на основу рачуноводствених података ЖС из претходне пословне године, у моменту утврђивања висине трошкова за обављање ОЈП, осим за 2010. годину за коју је утврђена на основу података из 2006. и 2007. године.


2. Методолошки приступ


Овом методологијом се утврђује начин израчунавања трошкова различитих врста превоза (путнички и робни) и начин алокације на појединачне превозне релације, на основу пропорције саобраћаја изражено на тим релацијама.

Трошкови превоза процењени у овом документу засновани су на рачуноводственим подацима ЖС и алоцирају ове трошкове по врсти превоза на основу предложених кључева у зависности од природе активности. Поред тога, ови трошкови се затим алоцирају на појединачне пруге (24 пруге) + пруге Беовоза на основу пропорције саобраћаја на тим пругама (возни km).

У пракси се трошкови могу алоцирати прво на врсте превоза, а затим према возним km на појединачне пруге.

Методологија за алоцирање трошкова превоза састоји се из следећих корака:

1) подаци за инпут;

2) алокација заједничких трошкова на превоз путника и превоз робе уз помоћ предложених кључева, што води до укупних (глобалних) трошкова (после расподеле);

3) алокација глобалних трошкова на појединачне пруге према возним km, и

4) почетни резултати.


3. Основни (примарни) подаци и кључеви за расподелу

 

Различити „оперативни” подаци из ЖС употребљени су као полазна основа за расподелу трошкова. Одабрани подаци из 2006. и 2007. године, употребљени су као референца, и укључују следеће:


 

       

Возни km је полазна поставка, односно „дефаулт” кључ за расподелу, јер рачуноводствене трошкове директно повезује са оствареним превозом (било путника или робе). Остали кључеви се користе, на пример часови рада запослених, да би се извршила расподела одређених режијских трошкова.

Ови подаци се користе, заједно са ЖС рачуноводственим подацима за све превозе (путника и робе) плус режијски трошкови на нивоу дирекција (укључујући логистику) да би се дала прва процена укупних трошкова по превозу.

 

4. Општи циљеви и предложени кључеви

 

ЖС рачуноводствени систем разликује одређене трошкове на превоз путника и превоз робе, док су остали трошкови „заједнички” или нису изричито прописани. У даљем тексту су наведени принципи расподеле и предлози које може применити ЖС. То су препоруке које се могу развијати како се мењају услови у Републици Србији.

У пракси, ЖС може користити кључеве који се већ користе за одређене калкулације – модел расподеле трошкова (види одељак 3) омогућава корисницима да директно мењају кључеве.

 

1) Основне категорије трошкова и кључеви за расподелу

 

Постоје три основне категорије трошкова за које ће се користити кључеви за расподелу на превоз путника и превоз робе. Ово се конкретно односи на трошкове инфраструктуре које деле превоз путника и превоз робе, нарочито онај превоз који се односи на обављање јавног превоза, као и на трошкове вуче који се деле. Ово се такође односи на области где подела између превоза путника и превоза робе није јасна:

(1) Трошкови инфраструктуре: Ови трошкови се заснивају на трошковима инфраструктуре које саставља Дирекција за инфраструктуру и који ће се на крају сносити током саобраћања возова.1 Како је наведено у претходном поглављу, неколико приступа се користи за расподелу ових фиксних и варијабилних трошкова инфраструктуре између превоза путника и превоза робе. Обично је то веза између преовладавајуће врсте саобраћаја на мрежи и секције која ће сносити трошак. У Републици Србији, пошто је превоз путника доминантна врста саобраћаја у смислу возних km и такође захтева пругу опремљену софистицираним елементима ради обезбеђивања квалитета/брзине и безбедности, чини се да је расподела већине фиксних трошкова инфраструктуре на овај превоз оправдана. Накнада за приступ за путнички саобраћај би се заснивала на фиксним и варијабилним трошковима инфраструктуре узимајући у обзир путничке возне km. Штавише, ова расподела би омогућила развој железничког робног саобраћаја на коридору X, чиме би ова траса постала привлачна у односу на остале трасе, имајући у виду да саобраћање теретних возова захтева мање софистицирану конструкцију и опрему пруге.

Предложене формуле за интерно фактурисање трошкова инфраструктуре су следеће:

– за пруге или деонице без превоза путника: нема расподеле;

– за пруге или деонице са обе врсте превоза: % возних km;

– за пруге или деонице без превоза робе: нема расподеле.

(2) Трошкови вуче: У систему обрачуна трошкова ЖС евидентирају се трошкови вуче и алоцирају на превоз путника и робе према сатима вожње. Кључ за расподелу који се заснива на возним km додељује више трошкова на Сектор за превоз путника, док кључ заснован на сатима вожње додељује релативно више трошкова на превоз робе. Однос сати вожње може на неки начин казнити превоз робе, јер кола често могу бити паркирана, али пошто је време путовања путничких возова у Републици Србији дугачко, онда је однос сати вожње, у постојећим условима, тачан.

Предложена формула за трошкове вуче је следећа:

– трошкови вуче (дизел/ електрична): расподела по сатима вожње.

(3) Трошкови возних средстава: Расподела физичких средстава (и припадајуће амортизације) између превоза путника и робе је релативно јасна када се ради о колима и ЕМВ/ДМВ, међутим, то није случај са локомотивама. Трошкови одржавања се директно алоцирају на превоз путника и робе за кола и ЕМВ/ДМВ.

За локомотиве, трошкови одржавања се генерално алоцирају према часовима вуче путничких или теретних возова.

Избор кључа за возна средства (или укупан број километара вршења превоза – или километри са вучом ЕМВ/ДМВ). За ЖС, пошто тренутно недостаје опрема

(за превоз путника) предлаже се да се користе возни km, јер су у ствари кола исто толико у саобраћају колико и локомотиве. За робни саобраћај, међутим, одређене категорије теретних кола нису у експлоатацији колико и друге, услед чега долази до разлике између возних km и пређених km.

Предложене формуле за интерно фактурисање трошкова возних средстава су следеће:

– амортизација: функција укупне вредности путничких/теретних средстава подељена са возним km где је то применљиво;

– закуп возних средстава: укупни трошкови закупа/возни km;

– одржавање: укупно одржавање/возни km.

__________________

1 Ниво и врста трошкова инфраструктуре који треба да буду укључени у накнаду за приступ предмет су дебате. У принципу, требало би да узима у обзир све фиксне и варијабилне трошкове инфраструктуре на мрежи. У пракси, често се користи варијабилно одржавање, с тим што (Држава) остаје одговорна за капиталне инвестиције и фиксне трошкове.

 

2) Експлоатациони коефицијенти

 

Експлоатациони коефицијенти: Следећи коефицијенти и третман се предлажу за појединачне позиције трошкова пословања:

Железнички возарински експлоатациони коефицијент означава однос између (1) експлоатационих трошкова робног превоза, односно пословних расхода умањених за амортизацију и увећаних за део трошкова који се односи на маневру, ранжирање и преглед кола, а које сноси управљач инфраструктуре и (2) нето прихода остварених превозом робе.

Пословни расходи робног превоза састоје се од трошкова локомотивског особља, трошкова одржавања средстава, трошкова енергије за вучу возова, трошкова осталог транспортног особља, као и административног особља у робном превозу и трошкова РИВ-а.

Детаљније појашњење методологије за израчунавање Железничког возаринског експлоатационог коефицијента:

(1) Трошкови локомотивског особља обухватају трошкове запослених који се односе на машиновође и помоћнике машиновођа на отвореној прузи, као и трошкове запослених које се односе на машиновође који раде на станичној маневри, заједно са делом индиректних трошкова Сектора за вучу возова, према учешћу у укупним трошковима запослених у Сектору. Подела ових трошкова на теретни и путнички превоз врши се према часовима рада локомотиве

– возним часовима локомотиве, без потискивања и запрезања, у превозу путника и робе, односно према часовима маневре у путничком и робном саобраћају.

(2) Трошкови одржавања дизел и електро локомотива, према калкулацијама погонског рачуноводства, а чија се алокација на теретни и путнички превоз врши према локомотивским километрима дизел, односно електро локомотива у превозу путника и робе за одржавање возних локомотива, а према сатима маневре за одржавање маневарских локомотива.

(3) Трошкови одржавања теретних вагона према калкулацијама погонског рачуноводства, а чија се алокација врши директно на превоз робе.

(4) Трошкови прегледа кола, који обухватају трошкове запослених које се односе на запослене у Сектору за ТКП који обављају послове прегледа кола, заједно са делом индиректних трошкова, према учешћу у укупним трошковима запослених у Сектору. Алокација на теретни и путнички превоз врши се према броју прегледаних путничких и теретних кола без откачивања.

(5) Трошкови дизел горива и електричне енергије за вучу, могу се алоцирати на теретни и путнички саобраћај према оствареном БРТКМ дизел, односно електро вуче.

(6) Трошкови маневре и ранжирања које обављају запослени у инфраструктури и који обухватају трошкове запослених који обављају ове послове, заједно са делом индиректних трошкова Сектора за саобраћајне послове, према учешћу у укупним трошковима запослених у Сектору. Алокација на превоз путника и робе врши се према часовима маневре у путничком и робном саобраћају.

(7) Трошкови осталог транспортног особља, који обухватају трошкове запослених за остало транспортно особље у Сектору за превоз робе, заједно са делом индиректних трошкова, односно пословних расхода овог сектора, умањених за амортизацију и трошкове по РИВ-у.

(8) Трошкови административних послова у робном саобраћају који обухватају трошкове запослених за административно особље у Сектору за превоз робе, заједно са делом индиректних трошкова, односно пословних расхода овог сектора, умањених за амортизацију и трошкове по РИВ-у.

(9) Трошкови по РИВ-у, искључујући дуг шпедитерима и иножелезничким управама из ранијег периода.

При израчунавању Железничког возаринског експлоатационог коефицијента, као именилац обухватају се следећи нето приходи остварени у превозу робе: приходи од унутрашњег саобраћаја, приходи од међународног саобраћаја, остали приходи од превоза робе (приход по РИВ-у, колске дангубнине и лежарине, приходе ЖАС-а и др.).


3) Предложени кључеви за расподелу


Следећа табела приказује предложене кључеве за расподелу заједничких трошкова између превоза робе и превоза путника:

Функционалне категорије

Предложена калкулација јединичних трошкова

Управљање инфраструктуре

1. Управљање саобраћајем

возни km

2. Инфраструктура

а. Услуге

возни km

б. Одржавање, модернизација, остало

возни km

ц. Режијски трошкови

возни km

д. Трошкови логистике за инфраструктуру

часови рада запослених

е. Финансијски трошкови

часови рада запослених

ф. Амортизација

возни km

г. Остало

часови рада запослених

Превоз

1. Особље у возу

а. Машиновође на отвореној прузи

часови рада запослених

б. Особље

часови рада запослених

ц. Енергија (електрична)

возни km

д. Енергија (дизел)

возни km

е. Енергија (парна)

возни km

ф. Енергија (ЕМВ)

возни km

г. Енергија (ДМВ)

возни km

х. Остали текући трошкови

возни km

и. Маневра и припрема возова

возни km

Возна средства

1. Одржавање

а. Локомотиве (парне)

пређени возни km

б. Локомотиве (електричне)

пређени возни km

ц. Локомотиве (дизел)

пређени возни km

д. ЕМГ

пређени возни km

е. ДМГ

пређени возни km

ф. Путничка / теретна кола

пређени возни km

г. Амортизација

возни km

х. Остало

возни km

Финансијски и општи расходи

а. Режијски трошкови (дирекција, логистика)

часови рада запослених

б. Трошкови логистике за превоз

часови рада запослених

ц. Финансије

часови рада запослених

д. Трошкови закупа

возни km

е. Амортизација

возни km

ф. Остали раходи

часови рада запослених

 

 

5. Упутства


Корисник предузима следеће кораке:

1) унос података;

2) одабир кључева и калкулацију;

3) унос података о пругама;

4) процена трошкова по пругама.

 

1) Унос података

 

Подаци из горенаведених извештаја (одељак 2. Основни подаци и кључеви за расподелу) уносе се на прву страну модела, под насловом „Референце за инпуте и податке.” Шифра у боји за цифре је следећа: плаво = подаци који се могу мењати, црно = калкулације које се не могу мењати.

За сваки ред инпута података, са десне стране наведена је референца за одређени извештај и ред за извор података. Корисник као референце може узети било који извештај и унети одговарајуће податке у виду цифри у плавој боји.

Сврха првог корака је да се унесу трошкови који су већ расподељени на одређене услуге превоза као и они који нису расподељени. Ови последњи трошкови ће бити расподељени у другом кораку.

Приказ стране модела „Референце за инпуте и податке” налази се на следећој страни.

Инпути и референце о приходима:


 

Инпути и референце о трошковима:


 

2) Одабир кључева за расподелу

 

Овај корак се састоји у одабиру одговарајућих кључева за расподелу трошкова који нису већ алоцирани на превоз путника и превоз робе. То се ради на страни модела „Калкулације и формуле”. Ова страна је подељена на 4 основне области које су кодиране бојама ради лакшег разумевања:

Референца за кључеве за расподелу

Следећа објашњења или групе кључева коришћени су за алоцирање трошкова између различитих Дирекција и (сектора) превоза:


Дирекција за инфраструктуру – превоз

 

Трошкови логистике:

Пропорционални оперативни трошкови (материјали, услуге, зараде и остали трошкови) Дирекције за инфраструктуру и превоз. У 2007, овај однос је био 58% превоз и 42% инфраструктура. Ово је усвојено на почетку као коефицијент за расподелу трошкова између инфраструктуре и превоза, иако ЖС може касније изменити ову расподелу.


Превоз робе – путника

 

Генерално, возни km се користе као стандард за већину активности да би се извршила расподела између превоза путника и превоза робе. Радни сати запослених се користе за расподелу режијских трошкова. Позиције за пругу за које нема заједничких трошкова нема ни предложеног кључа; исти су већ расподељени према рачуноводству ЖС.

Кључеви за расподелу прихода:

I.

Превоз

1.

Приходи од продаје карата / превоза

2.

Остали пословни приходи

возни km

3.

Субвенције

возни km

4.

Финансијски приходи

Сати рада запослених

5.

Ванредни приходи

Сати рада запослених

Кључеви за расподелу трошкова:

I.

Управљање инфраструктуром

1.

Управљање саобраћајем

возни km

2.

Инфраструктура

а

Услуге

б

Одржавање, модернизација, остало

возни km

ц

Режијски трошкови

возни km

д

Трошкови логистике за инфраструктуру

Сати рада запослених

е

Финансијски трошкови

Сати рада запослених

ф

Амортизација

возни km

г

Остало

Сати рада запослених

међусума

Укупно за инфраструктуру

II.

Превоз

1.

Особље у возу

а

Машиновође на отвореној прузи

б

Особље

ц

Енергија (електро локомотиве)

д

Енергија (дизел локомотиве)

е

Енергија (пара)

ф

Енергија (ЕМГ)

г

Енергија (ДМГ)

х

Остали текући трошкови

и

Маневра и припрема возова

међусума

III.

Возна средства

1.

Одржавање

а

Локомотива (парна)

б

Локомотива (електро)

ц

Локомотива (дизел)

д

ЕМГ

е

ДМГ

ф

Путничка/теретна кола

г

Амортизација

возни km

х

Остало

Сати рада запослених

међусума

IV.

Финансијски и општи трошкови

а

Режијски трошкови

б

Трошкови логистике за превоз

ц

Финансије

Сати рада запослених

д

Трошкови закупа

возни km

е

Амортизација

возни km

ф

Остали трошкови

Сати рада запослених

 


 

 

1. Кључеви: Овај део омогућава кориснику да унесе и одабере кључеве који ће се користити за расподелу трошкова на превоз путника и превоз робе. Као основна поставка се користе возни km јер тај кључ одражава пропорционалну активност различитих превоза. Модел користи возне km (2007) на мрежи као основу. Сати рада запослених (2007) у Сектору за превоз робе и превоз путника такође се користе као кључ за расподелу општих трошкова. Модел омогућава да корисници унесу додатне кључеве у поља испод возних km и сати рада запослених. Приказ овог дела стране се налази у даљем тексту:


 

2. Већ расподељени приходи (или трошкови): Ова област у левом делу странице „Калкулације и формуле” на плавој позадини приказује оне приходе пословања и трошкове који су већ расподељени по превозима у првом кораку. Подаци у колонама означеним са 1. и 2. ће се касније комбиновати са резултатима калкулација у колонама означеним са 3. и 4. да би се добили комбиновани резултати у десном делу стране. Приказ овог дела стране налази се испод:



    3. Заједнички приходи (или трошкови) за расподелу: Овај централни део стране „Калкулације и формуле” (бела позадина) омогућава транспарентан одабир клучева (из области I. Кључеви) и директан прорачун пропорционалних трошкова за расподелу на сваки од превоза. У колони а наведени су заједнички приходи (или трошкови) који ће се алоцирати по свакој ставци у редовима прихода или трошкова. Бројеви који се односе на бројеве кључева (део I. Кључеви) уносе се у колону одмах са десне стране колоне а. Корисник бира одговарајући кључ (односно, 1 за возне km). Модел ће затим аутоматски израчунати проценте у колонама б. и ц. у односу на укупну активност а затим и израчунати одговарајући резултат у колонама 3. и 4. за сваки одређени кључ. Писане формуле које су коришћене наведене су директно у заглављима сваке табеле. Приказ калкулација налази се испод:


 

4. Комбиновани резултати: Десни део стране „Калкулације и формуле” (жута позадина) комбинује резултате из II. Већ расподељени приходи (или трошкови) и III. Заједнички приходи (или трошкови) за расподелу. Конкретно, трошкови у колонама јасно означеним са 1 и 3 у ова два дела комбиновани су за превоз путника док су они означени са 2 и 4 комбиновани за превоз робе. Прикази релевантних делова су наведени испод:



 

3) Подаци о пругама и приходи

 

Модел садржи страну за инпут за карактеристике појединачних пруга на мрежи. Конкретно, ова страна омогућава кориснику да унесе варијабле кључева, као што су возни km (путнички и робни), којима се омогућава расподела према активностима. Ова страна такође омогућава кориснику да унесе приходе по пругама (путнички) и за систем Беовоз.

Приказ стране за инпут са возним km и приходима налази се на следећој страни:




4) Процењени трошкови превоза по пругама

 

Када се унесу подаци из претходних корака, модел омогућава кориснику да одабере неку од понуђених пруга на мрежи на страни „Одабир пруге” како би погледао резултате. Ова страна има линкове са 24 пруге у ЖС мрежи и 3 пруге у систему Беовоз. Кликом на неку од пруга, корисник може да види податке о трошковима за ту одређену пругу као функцију активности на прузи (возни km) и између превоза путника и робе (кључеви за расподелу).


Страна „Одабир пруге”

 

Одабир пруге

1 Ресник – Врбница

2 Батајница – Суботица

3 Ресник – Ниш – Прешево

4 Ресник – Ниш

5 Ниш – Прешево

6 Ниш – Димитровград

7 Црвени Крст – Зајечар – Прахово Пристаниште

8 Ниш – Дољевац – Косаничка Рача

9 Сталаћ – Краљево – Пожега

10 Батајница – Стара Пазова – Шид

11 Рума – Шабац

12 Панчево Главна – Вршац

13 Раковица – Мала Крсна – Вражогрнац

14 Раковица – Мала Крсна – Пожаревац

15 Смедерево – Лапово

16 Ресник – Краљево – Рашка

17 Суботица – Сомбор – Богојево

18 Кикинда – Банатско Милошево – Суботица

19 Врбас – Сомбор

20 Нови Сад – Богојево

21 Нови Сад – Орловат стајалиште – Зрењанин

22 Панчево Главана – Зрењанин – Кикинда

23 Суботица – Хоргош

24 Хоргош – Кањижа

25 Панчево Војловица Панчево Главна Нова Пазова

26 Рипањ Београд центар Нова Пазова Инђија

27 Рипањ Панчево Главна Панчево Војловица


Формуле

 

Формуле употребљене у овом моделу. Инпути и оутпути целог процеса моделирања позивају се на одређена документа и комбинацију података, где је релевантно, са десне стране табела, „Инпути и референце”. Као резултат, корисник увек има директну референцу за тачне формуле употребљене у различитим корацима процеса моделирања.


Формуле за кључеве

 

У смислу кључева, следећа основна формула се користи за расподелу између превоза путника и превоза робе:

_________________________________________________________________________

i = количина која се односи на превоз путника (возни km, сати рада запослених, итд.)

ii = количина која се односи на превоз робе (возни km, сати рада запослених, итд.)

iii = укупна количина (возни km, сати рада запослених, итд…)

заједнички трошкови = они неалоцирани трошкови који треба да буду расподељени између превоза путника и превоза робе.

За расподелу заједничких трошкова између ових превоза користи се следећа формула:

(i/iii x заједнички трошкови = трошкови који се односе на превоз путника) + (ii/iii x заједнички трошкови = трошкови који се односе на превоз робе) = укупни заједнички трошкови.

_________________________________________________________________________

Стога, пропорција укупних заједничких трошкова је расподељена на превоз путника и превоз робе као функција одабраних кључева. Матрица која се користи у делу I. Кључеви на страни „Калкулације и формуле” омогућава да подаци за различите кључеве буду унети за горе наведене калкулације.

I. Кључеви:

путнички

робни

укупно

но.

i

ii

iii

1

возни km

15.673.524

6.218.613

21.892.137

2

сати рада запослених

2.639.519

2.299.097

4.938.616

3

остали кључеви….

0

0

0

4

0

0

0

5

0

0

0

 

Формуле за расподелу по пругама:

Модел производи следећу формулу за расподелу прихода и трошкова по појединачним пругама:

_________________________________________________________________________

ПРИХОДИ

За пруге за које су познати оперативни приходи по пругама/субвенције:

Унос о возним km и приходима по подацима о прузи (поља У6:В29) = приход по прузи (унутрашњи и међународни)

За пруге за које приходи по пругама/субвенције нису познати:

Расподела у пропорцији са возним km (путничким и робним) на тој прузи (поља Љ6:С29) / укупни возни km на мрежи (поље Т30).

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

ТРОШКОВИ

Као опште правило, сви трошкови инфраструктуре и превоза су алоцирани пропорционално према возним km (путничким и робним) дуж поједине пруге (поља Љ6:С29)/ укупни возни km на мрежи (поље Т30). Тачан проценат возних km на поједином сегменту наведен је у пољима Ф6:Ф9 (пропорција саобраћаја на мрежи) на свакој појединачној страни.

_________________________________________________________________________

Почетни резултати

Модел производи следеће резултате на основу процедуре описане у одељку Упутства. Ради једноставности, подаци о прузи и приходима приказани су одвојено од обимнијих података о трошковима на странама које следе.