Zakon

 

На основу члана 34. став 1. Закона о дивљачи и ловству („Службени гласник РС”, број 18/10) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08 и 16/11),

Влада доноси

 

УРЕДБУ

о установљавању ловних подручја на територији Републике Србије

"Службени гласник РС", број 91 од 2. децембра 2011.

 

Члан 1.

Овом уредбом установљавају се ловна подручја на територији Републике Србије.

Члан 2.

Ова уредба за свако ловно подручје садржи назив ловног подручја, опис граница ловног подручја, укупну површину ловног подручја, као и карту свих ловних подручја.

Члан 3.

Ловна подручја на територији Републике Србије су:

1) ТАРСКО-ЗЛАТИБОРСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на државној граници са Републиком Српском, на средини матице Дрине, на граници укрштања државне границе и јужне границе Подрињско-Колубарског шумског подручја, одакле иде на североисток границом Подрињско-Колубарског шумског подручја, затим границом између Подрињско-Колубарског и Тарско-Златиборског шумског подручја до границе Шумадијског шумског подручја, одакле иде границом између Тарско-Златиборског и Шумадијског шумског подручја на југ до границе Голијског шумског подручја, одакле иде границом између Тарско-Златиборског и Голијског шумског подручја на југ до границе са Лимским шумским подручјем, одакле иде границом Тарско-Златиборског и Лимског шумског подручја на запад до границе са Републиком Српском, па границом са Републиком Српском на север до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 3.121 km²;

2) ЗЛАТАРСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на државној граници са Републиком Српском, на граници Тарско-Златиборског и Лимског шумског подручја, одакле иде на исток границом Тарско-Златиборског и Лимског шумског подручја до границе Голијског шумског подручја, па границом Лимског и Голијског шумског подручја на југ до државне границе са Републиком Црном Гором, а затим државном границом у правцу северозапада иде до тромеђе граница са Републиком Црном Гором и Републиком Српском, па границом са Републиком Српском на север-североисток до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 1.963 km²;

3) ПЕШТЕРСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на државној граници са Републиком Црном Гором код граничног прелаза Гостун, одакле се креће на североисток границом Голијског и Лимског шумског подручја до Василиног врха одакле се креће на југоисток преко Врхова (кота 1422), Радешковине, Руде Главе, Куњежа и пење на североисток до укрштања са путем Дуга Пољана – Ивањица, одакле иде на исток путем испод Јанковог камена до коте 1596, одакле иде на југ границом Горњеибарског и Голијског шумског подручја до државне границе са Републиком Црном Гором, одакле се враћа на запад државном границом до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 1.058 km²;

4) РАШКО-КОПАОНИЧКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на државној граници са Републиком Црном Гором одакле се креће на североисток границом Горњеибарског и Голијског шумског подручја до тромеђе Горњибарског, Голијског и Доњеибарског шумског подручја, одакле наставља границом Горњеибарског и Доњеибарског шумског подручја до тромеђе Горњеибарског, Доњеибарског и Расинског шумског подручја, одакле наставља границом Расинског шумског подручја до укрштања са путем Врњачка Бања – Брус а затим скреће на југоисток пратећи пут Брус – Лепенац – Блаце до укрштања са границом Топличког шумског подручја, а затим границом Расинског и Топличког шумског подручја у правцу југозапада до административне границе Аутономне покрајине Косово и Метохија одакле иде на запад-југозапад покрајинском границом до државне границе са Републиком Црном Гором, а затим пратећи државну границу у правцу северозапада до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 2.785 km²;

5) ЈАБЛАНИЧКО-ВРАЊСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на укрштању административне границе Аутономне покрајине Косово и Метохија са границом Јабланичког и Топличко шумског подручја одакле у правцу север-североисток прати границу Јабланичког и Топличког шумског подручја до тромеђе Јабланичког, Топличког и Моравског шумског подручја, одакле иде на исток границом Јабланичког и Моравског шумског подручја до укрштања са аутопутем Е-75 а затим скреће у правцу југоистока аутопутем Е-75, затим, наставља аутопутем Е-75 у правцу југозапада до граничног прелаза Чукарка – Табановце на граници са БЈР Македонијом, одакле скреће на запад државном границом до укрштања са административном границом Аутономне покрајине Косово и Метохија, а затим покрајинском границом на север-североисток до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 2.889 km²;

6) ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ ВЛАСИНА – БЕСНА КОБИЛА – ДУКАТ

Граница ловног подручја почиње на укрштању пута Ниш – Пирот са путем Лесковац – Власотинце – Пирот код Пирота, а затим иде на југоисток путем Пирот – Димитровград до граничног прелаза Градина на државној граници са Републиком Бугарском, затим иде на југ државном границом са Републиком Бугарском до тромеђе Републике Србије, Републике Бугарске и БЈР Македоније, а затим пратећи државну границу иде на запад до преласка Чукарка – Табановце на државној граници са БЈР Македонијом, одакле иде на север аутопутем Е-75 Београд – Скопље до изласка са аутопута Е-75 Београд – Скопље код Лесковца, па источно путем Лесковац – Власотинце – Пирот до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 3.868 km²;

7) ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ СТАРА ПЛАНИНА II

Граница ловног подручја почиње на реци Црни Тимок на укрштању путева Параћин – Зајечар са путем Метовница – Гамзиград код Гамзиграда, одакле иде на исток путем Параћин – Зајечар до граничног прелаза Вршка Чука, одакле иде на југ државном границом са Републиком Бугарском до укрштања са границом Тимочког и Нишавског шумског подручја, одакле иде на југозапад границом Тимочког и Нишавског шумског подручја до тромеђе граница Тимочког, Нишавског и Моравског шумског подручја, па наставља на северозапад границом Тимочког и Моравског шумског подручја до укрштања границе Тимочког шумског подручја са путем Сокобања – Ртањ којим наставља до пута Параћин – Зајечар код Мировске реке, па одатле иде на исток путем Параћин – Зајечар до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 1.961 km²;

8) ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ РТАЊ – ОЗРЕН – СВРЉИШКЕ ПЛАНИНЕ

Граница ловног подручја почиње на одвајању пута Параћин – Зајечар са аутопута Е-75 код Параћина, а затим иде на исток путем Параћин – Зајечар, до одвајања пута Ртањ – Сокобања, код Мировске реке, одакле иде путем Ртањ – Сокобања на југоисток до укрштања са границом Моравског шумског подручја, а затим иде границом Моравског и Тимочког шумског подручја на југ до тромеђе између Тимочког, Нишавског и Моравског шумског подручја, одакле иде на југ границом Моравског и Нишавског шумског подручја до укрштања границе Моравског шумског подручја са путем Е-80 Пирот – Ниш, а затим путем Е-80 Пирот – Ниш до изласка на аутопут Е-75 Београд – Скопље, одакле иде на север аутопутем Е-75 Београд – Скопље до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 2.286 km²;

9) ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ КУЧАЈ – БЕЉАНИЦА – ХОМОЉСКЕ ПЛАНИНЕ

Граница ловног подручја почиње на путу Раброво – Кучево – Мајданпек, у селу Љешница одакле иде на југоисток путем преко Сене и Турије до Кучева, а затим наставља преко Нереснице, Волује и Бродице код Ујевца кота 272 скреће са пута и иде локалним путем у правцу североистока преко коте 532, коте 579, на запад путем до коте 588, на југ до коте 570 где заокреће на север током Малог Пека заобилазећи град Мајданпек поред Циганских ливада излази на пут Доњи Милановац – Мајданпек, па наставља путем ка Мајданпеку до раскрснице путева Доњи Милановац Клокочевац и Доњи Милановац Мајданпек. Одатле граница иде на југ путем ка Клокочевцу до раскрснице са локалним путем где скреће на исток до коте 452, затим локалним путем скреће на североисток преко коте 468, Кулмеа Маре кота 566, коте 680, код Краку Брнђи закреће на југ локалним путем преко коте 710, до коте 647 где скреће на исток до потока Велика Близна где скреће на север потоком до коте 693 где излази на границу НП Ђердап и Севернокучајског шумског подручја. Одатле прати границу шумских подручја до тромеђе НП Ђердап, Севернокучајског и Тимочког шумског подручја, где наставља да прати границу НП Ђердап и Тимочког шумског подручја до раскрснице локалних путева, где скреће на југ путем преко коте 540, коте 500, 542, 555, 434, 388, коте 479 затим скреће путем на запад преко коте 487 и коте 205, даље скреће на север путем за Клокочевац долази до Клокочевца где заокреће на југ путем Бор – Мајданпек. Код Великог поља кота 473 скреће са пута на југоисток и иде праволинијски до Букове главе где реком Ветрењом иде на југ, па затим реком Ваља Маре, па Равном реком, прелази Вељков поток, преко Краку Бурбулаја, преко Самар кота 454, до Михајловог потока кота 318, преко Широког рта, Грабовског рта, коте 431, коте 505 Буково, коте 300, Буковским потоком даље на југ, затим Градским потоком, до коте 192 Рготски камен где скреће на запад, прелази Белу реку, па опет на југ потоком Огашу Љечица, преко Илечице и Великог Копита локалним путем на југ преко кота 416, 445, па скреће на запад и југозапад Дугачким потоком преко велике падине до Досул Маре кота 391, Дрегине чуке кота 384, коте 322, долази до реке Црни Тимок на укрштању путева Параћин – Зајечар са путем Метовница – Гамзиград код Гамзиградске бање одакле иде на запад путем Зајечар – Бољевац – Параћин до изласка на аутопут Е-75 Београд – Скопље код Параћина одакле иде аутопутем Е-75 Београд – Скопље на север до Мијатовца одакле скреће са аутопута и иде на североисток до коте 115.5 прелази Велику Мораву поред Супског кључа, затим иде на север поред Осредка, на исток до Јаруга, на запад преко Влашког врбака до коте 113.4, Тоње кота 114.6, на запад преко Ковача, до реке Лугомир пратећи реку на север, па преко Врбака, Орнице, на исток поред Доње мале, на североисток до коте 170.5, затим на исток испод Чукара, на север до Станојеве главе кота 298, локалним путем на север преко Витлишта кота 284.7, између Трућевца и Балајнаца, преко Редине до коте 179.2, затим Козјег грба кота 196, коте 186, коте 166.4 до коте 158.8, прелази реку Ресаву долази до коте 157.88, па локалним путем даље на север преко кота 288, коте 256 Крушара, даље путем на север преко коте 310 и Прединог брда кота 342. Овде граница скреће на северозапад са пута и излази на границу Севернокучајског и Јужнокучајског шумског подручја. Граница скреће на исток границом шумских подручја до пута Везичево – Ћовдин – Ждрело – Бистрица – Мелница – Кладурово – Манастирица. Граница прати пут у правцу севера до Манастирице. Од Манастирице даље иде путем ка Мустапићу и на раскрсници путева код коте 264 скреће на југ путем, испод Чукар Сипнице преко коте 178, затим на југоисток до коте 204, на исток до коте 224, па до Кукавичке реке, затим на југоисток кота 388 даље на југоисток до раскрснице локалних путева где скреће на север преко Столице кота 456, даље локалним путем на северозапад преко Камените главе кота 396, на североисток преко Бељевине кота 381, Ћиповица 351, преко коте 323, па преко Дубраве до раскрснице локалних путева где скреће путем на северозапад кота 126.7 и излази на пут Раброво – Кучево – Мајданпек и почетну тачку.

Укупна површина ловног подручја је 4.058 km²;

10) ЂЕРДАПСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на средишњем току Дунава код државног камена Д-22 одакле иде на исток државном границом са Републиком Румунијом до тромеђе државне границе са границом Тимочког шумског подручја и границе НП Ђердап, одакле прати границу између НП Ђердап и Тимочког шумског подручја у правцу југ и југозапад до тромеђе НП Ђердап, Севернокучајског и Тимочког шумског подручја, одакле наставља границом НП Ђердап и Севернокучајског шумског подручја до коте 693 Мали Шапот где напушта границу шумских подручја и иде на југ потоком Велика Близна а затим код коте 439 скреће на запад до коте 647, одатле скреће на север локалним путем преко коте 710, па путем заокреће на југ преко коте 680, коте 566 Кулмеа Маре, коте 468, коте 452 где скреће на запад до пута Доњи Милановац Клокочевац. Одатле граница наставља путем у правцу северозапада до раскрснице путева Мајданпек – Доњи Милановац продужава путем ка Доњем Милановцу. Код Циганских ливада скреће са пута на запад па заобилазећи град Мајданпек иде током Малог Пека на југ до коте 570. Одатле граница заокреће на северозапад локалним путем преко кота 588, па путем до коте 579, коте 532, коте 279 и код коте 272 долази до пута, па путем за Кучево преко Благојевог камена, затим путем Кучево – Голубац, преко Љешнице одакле скреће са пута на запад код коте 126.7 и локалним путем наставља у правцу југозапада преко Ћиповице кота 351, Бељевине кота 381, скреће на југ локалним путем преко Камене главе кота 396, Столице кота 456. На раскршћу локалних путева граница скреће локалним путем на северозапад преко Обера кота 388, Кукавичке реке до коте 224, затим наставља локалним путем преко коте 204, коте 178, затим путем испод Чукар Сипонице кота 267, наставља до раскрснице путева кота 264. Локалним путем граница наставља северозападно преко кота 262 Шерет и коте 245, Клењске баре кота 271 и 262 до коте 263 одакле скреће на североисток преко Сенокоса кота 186, Петровог потока локалним путем до Велике Бреснице. Наставља преко коте 195, затим Козје главе кота 174, до пута Велико Градиште – Раброво – Кучево, па наставља путем до коте 136, одакле скреће са пута до коте 104.1 у близини Чешљеве баре па преко коте 102.6 долази до реке Пек. Наставља на север локалним путем паралелно са Пеком преко Великих ливада на коту 99.6, преко Доњег поља кота 96.3, Шумарица кота 92.4 поред Шувајића кота 89.2, Широких ливада кота 88.4, путем до коте 88.6, па на североисток преко Бељива кота 85.4, поред Триброде, преко Пека западно заобилазећи Браничево, поново прелази Пек, преко Криве баре до раскрснице локалних путева где скреће на исток преко Хумке кота 101.6, коте 115.5, Таваништа кота 96 преко Трубака, до државног камена Д-22 односно на почетну тачку.

Укупна површина ловног подручја је 1.316 km²;

11) ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ СТИГ – РЕСАВА

Граница ловног подручја почиње на средишњем току Дунава на тромеђи Посавско-Подунавског, Севернокучајског и Банатског шумског подручја источно од места Брестовик, одакле иде Дунавом заобилазећи са јужне стране аду Жилову и аду Чибуклију до државног камена Д-22. Одатле граница иде на југозапад преко Трубака, Таваништа кота 96 коте 115.5 на запад преко Хумке кота 101.6, па на југозапад преко Криве баре прелази Пек заобилазећи Браничево, поново прелази Пек, поред Триброде, преко Бељива кота 85.4, путем до коте 88.6, скреће на запад са пута преко Широких ливада кота 88.4, поред Шувајића кота 89.2 наставља на југ локалним путем паралелно са Пеком, преко Шумарица кота 92.4, Доњег поља кота 96.3, преко Великих ливада кота 99.6, коте 102.6, коте 104.1 у близини Чешљеве баре, до коте 136, па путем до коте 133 где скреће на југозапад са пута до Козје главе кота 174, затим коте 195 око Велике Бреснице, Петровим потоком до коте 186 на југоисток преко Сенокоса локалним путем до коте 263, 262, Клењске баре кота 271, затим преко кота 245, 262, 264 где скреће на југозапад и наставља путем Манастирица – Мелница па на југ наставља путем Бистрица – Ждрело. Код Ждрела иде на југозапад путем Ждрело – Ћовдин – Везичево. Путем долази до границе Севернокучајског и Јужнокучајског шумског подручја, па наставља на запад границом шумских подручја. Испод коте 342 Предино брдо скреће на југ и наставља локалним путем преко коте 310, коте 265, Крушара кота 256, даље путем преко кота 247 и кота 228, прелази Грабовичку реку а затим и реку Ресаву код коте 158 наставља у правцу југозапада преко Плажинског бочинца кота 166.4 затим кота 186, кота 196, кота 179.2, Редине кота 216, затим даље на југ локалним путем поред Трућевца, преко коте Витлиште 284.7, коте 284 до Станојеве главе кота 298, па локалним путем на југ испод Чукара, на запад до коте 170.5, па на југозапад кота 114.1 поред Доње мале, даље на југозапад преко Орнице, Врбака до реке Лугомир пратећи реку на југ а затим скреће на југоисток преко Ковача, Тоње кота 114.6, па преко Влашког врбака на коту 113.4, на исток до Јаруга, затим на југ поред Осредка, поред Супског кључа прелази Велику Мораву иде на коту 115.5 и код Мијатовца излази на аутопут Е-75 Београд – Скопље, а затим аутопутем Е-75 Београд – Скопље и иде до границе Посавско-Подунавског шумског подручја, где се одваја од аутопута и иде на север границом Посавско-Подунавског и Севернокучајског шумског подручја до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 2.856 km²;

12) ЈУХОРСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на укрштању пута Крагујевац – Баточина са аутопутем Е-75 у месту Баточина, одакле прати аутопут Е-75 у правцу југоистока до границе Расинског и Јужнокучајског шумског подручја између Дреновца и Појата. Одатле граница скреће на југозапад пратећи границу шумских подручја. У близини места Бошњане напушта границу шумских подручја и иде на запад узводно средишњим током Западне Мораве до тромеђе Расинског, Доњеибарског и шумског подручја Врњачке Бање. Одатле граница иде на север пратећи границу Расинског и Доњеибарског шумског подручја. Долази до тромеђе Расинског, Доњеибарског и Јужнокучајског шумског подручја, па наставља границом Доњеибарског и Јужнокучајског шумског подручја. Долази до тромеђе Шумадијског, Доњеибарског и Јужнокучајског шумског подручја одакле наставља на север границом Доњеибарског и Шумадијског шумског подручја до раскрснице локалних путева кота 805 где напушта границу шумских подручја и наставља локалним путем преко Црног врха кота 897, наставља на север преко коте 538 па Црним потоком до коте 468, на запад преко коте 645, преко врха Церови кота 764, скреће на север преко коте 708 па локалним путем до Петровића мале, Мирковића мале, коте 575, даље путем до Томињске мале, путем преко коте 566 преко Чукара затим Губавице кота 485, наставља путем до Липове главе кота 534 одатле се у правцу североистока спушта у Губавички поток одакле иде потоком на запад до коте 442 Бубњић, наставља у правцу запада до Вуловића мале преко коте 398 затим путем на запад преко коте 353 покрај Бакоњске мале, путем преко Ровина и код коте 339 излази на пут Краљево – Крагујевац – Баточина где излази на почетну тачку.

Укупна површина ловног подручја је 2.002 km²;

13) ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ ВАЉЕВСКЕ ПЛАНИНЕ

Граница ловног подручја почиње на ушћу реке Отока у Дрину одакле иде на југоисток узводно Отоком, затим од ушћа Криваје у Отоку иде узводно реком Кривајом до тачке која је 170 метара северно од коте 110 где прелази пут и иде на исток до реке Јадар, затим узводно реком Јадар до места Драгинац где напушта Јадар и наставља локалним путем на североисток преко Горње Бадање, Сипуље и Букора и долази до пута М4, а одатле силази у реку Тамнаву и даље иде низводно током реке Тамнаве долази до Саставака кота 84, односно ушћа реке Уб у Тамнаву. Одатле граница наставља у правцу североистока границом Посавско-Подунавског и Подрињско-Колубарског шумског подручја до тачке пресека са реком Колубаром oдатле граница прати ток Колубаре узводно до укрштања са Ибарском магистралом код тачке одвајања за Ваљево, а затим прати Ибарску магистралу на југ. Напушта је код одвајања за Кадину Луку и Славковицу а затим пратећи пут Кадина Лука – Славковица излази на границу Подрињско-Колубарског и Шумадијског шумског подручја, скреће на запад и пратећи јужну границу Подрињско-Колубарског шумског подручја излази на Дрину, тј државну границу са Републиком Српском, одакле пратећи ток Дрине на северозапад и север иде до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 3.474 km²;

14) МАЧВАНСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на ушћу реке Дрине у Саву на државној граници са Републиком Српском, одакле иде реком Савом на исток до места где административна граница Аутономне покрајине Војводине напушта ток реке Саве, наставља административном границом Аутономне покрајине Војводине на исток до места где се административна граница Аутономне покрајине Војводине враћа на ток реке Саве, одакле иде на југоисток средишњим током Саве до границе Посавско-Подунавског и Подрињско-Колубарског шумског подручја одакле скреће на југ границом шумских подручја. Долази до Саставака кота 84 односно ушћа реке Уб у Тамнаву. Од те тачке граница скреће на запад и иде узводно средишњим током реке Тамнаве а затим прелази пут М4 па локалним путем преко Букора, Сипуље и Горње Бадање до места Драгинац, а затим иде на северозапад реком Јадар до тачке која се 130 метара североисточно од коте 110 где скреће на запад прелази локални пут и излази на реку Кривају, па наставља низводно Кривајом до реке Отока, па низводно Отоком до ушћа у Дрину, а затим државном границом са Републиком Српском до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 2.088 km²;

15) БЕОГРАДСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја је у границама Посавско-Подунавског шумског подручја.

Укупна површина ловног подручја је 2.840 km²;

16) ШУМАДИЈСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на аутопуту Е-75 код искључења за Пожаревац из правца Београда одакле иде на југ аутопутем Е-75 до искључења за Крагујевац у месту Баточина одакле прати пут Баточина – Крагујевац до Крагујевца наставља путем Крагујевац – Кнић до места Ровине кота 339 где скреће на југоисток локалним путем покрај Бакоњске мале кота 353, Вуловића мале кота 398, коте 442 Бубњић, Губавичким потоком до Липове главе кота 534, Губавице кота 485, преко Чукара кота 566, Томињске мале, коте 575, Мирковића мале, Петровића мале, преко коте 708, Церова кота 764, затим кота 645, Црним потоком до коте 468, преко коте 538, преко Црног врха кота 897, кота 805 где долази до границе Доњеибарског и Шумадијског шумског подручја. Одатле граница наставља на југ пратећи границу шумских подручја, долази до тромеђе Доњеибарског, Јужнокучајског и Шумадијског шумског подручја, па наставља у истом правцу границом Доњеибарског и Јужнокучајског шумског подручја, до тромеђе Расинског, Доњеибарског и Јужнокучајског шумског подручја, затим наставља границом Расинског и Доњеибарског шумског подручја све до Западне Мораве односно тромеђе Доњеибарског, Јужнокучајског шумског подручја и шумског подручја Врњачке Бање. Одатле граница скреће на запад и иде узводно Западном Моравом до границе Голијског и Доњеибарског шумског подручја, где скреће на југозапад пратећи границу шумских подручја до старог пута Чачак – Краљево. Граница наставља путем у правцу северозапада до Чачка где се поново враћа на ток Западне Мораве и наставља узводно средишњим током реке до границе са Тарско-Златиборским шумским подручјем. Граница наставља на северозапад пратећи границу Голијског и Тарско-Златиборског шумског подручја, долази до тромеђе Голијског, Шумадијског и Тарско-Златиборског шумског подручја, одакле иде границом Шумадијског и Тарско-Златиборског шумског подручја на север до тромеђе Шумадијског, Тарско-Златиборског и Подрињско-Колубарског шумског подручја, а затим на исток границом Шумадијског и Подрињско-Колубарског шумског подручја до укрштања са путем Горњи Милановац – Славковица, па на север иде путем преко Славковице до изласка на Ибарску магистралу (Е-763) а затим пратећи магистралу иде до тачке одвајања пута за Ваљево, а затим напушта Ибарску магистралу и прати ток Колубаре до границе Шумадијског и Посавско-Подунавског шумског подручја. Одатле граница иде у правцу североистока па затим истока границом Посавско-Подунавског и Шумадијског шумског подручја. Долази до тромеђе границом Посавско-Подунавског, Севернокучајског и Шумадијског шумског подручја, одакле наставља границом Посавско-Подунавског, Севернокучајског шумског подручја до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 4.902 km²;

17) ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ ГОЛИЈА – ЧЕМЕРНО – ГОЧ

Граница ловног подручја почиње на тромеђи Расинског, Доњеибарског и Горњеибарског шумског подручја одакле граница иде у правцу југозапада и прати границу Доњеибарског и Горњеибарског шумског подручја до тромеђе Доњеибарског, Горњеибарског и Голијског шумског подручја, одакле иде на југозапад границом Голијског и Горњеибарског шумског подручја до коте 1596, па скреће на запад-северозапад путем испод Јанковог камена до укрштања са путем Дуга Пољана – Ивањица, одакле иде путем преко Куњежа и Руде Главе, а затим преко Радешковине и Врхова (кота 1422) до Василиног врха одакле наставља на североисток и север границом Голијског и Лимског шумског подручја, до тромеђе Голијског, Лимског и Тарско-Златиборског шумског подручја, одатле наставља границом Голијског и Тарско-Златиборског шумског подручја до Западне Мораве. Од Западне мораве граница скреће на исток низводно средишњим током Западне Мораве до Чачка одакле наставља на југоисток старим путем Чачак – Краљево до границе Голијског и Доњеибарског шумског подручја. Граница скреће на североисток пратећи границу шумских подручја до Западне Мораве где поново наставља да прати ток Западне Мораве у правцу југоистока до ушћа реке Груже у Западна Мораву тј. до границе Доњеибарског шумског подручја и шумског подручја Врњачке Бање. Граница даље наставља на исток средишњим током Западна Мораве односно границом шумских подручја. У близини Јерининог града граница напушта ток Западна Мораве и наставља да прати границу Расинског шумског подручја и шумског подручја Врњачка бања у правцу југа, а затим истока до тромеђе Доњеибарског, Расинског шумског подручја и шумског подручја Врњачка Бања одакле наставља границом Доњеибарског и Расинског шумског подручја у правцу југа до тромеђе Расинског, Доњеибарског и Горњеибарског шумског подручја односно почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 3.113 km²;

18) ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ ЈАСТРЕБАЦ – РАДАН – ТОПЛИЦА

Граница ловног подручја почиње на укрштању пута Крушевац – Појате са аутопутем Е-75 у месту Појате, одакле прати аутопут Е-75 у правцу југоистока до границе Моравског и Јабланичког шумског подручја, а затим на запад пратећи границу Моравског и Јабланичког шумског подручја, до тромеђе Моравског, Јабланичког и Топличког шумског подручја па наставља у правцу југозапад границом Јабланичког и Топличког шумског подручја до административне границе са Аутономном покрајином Косово и Метохија. Даље наставља у правцу северозапада дуж административне границе са Аутономном покрајином Косово и Метохија до границе Расинског и Топличког шумског подручја, одакле наставља на североисток границом Расинског и Топличког шумског подручја до Трстеника и тачке где граница шумских подручја сече реку Западна Морава. Граница одатле скреће на исток средишњим током Западне Мораве до ушћа у Велику Мораву. Одатле наставља границом Расинског и Јужнокучајског шумског подручја до места Појате односно почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 4.399 km²;

19) ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ НЕГОТИНСКА КРАЈИНА

Граница ловног подручја почиње на тромеђи државне границе са Румунијом, Тимочког шумског подручја и границе НП Ђердап, одакле иде на југ државном границом Србије са Румунијом и Бугарском до граничног прелаза Вршка Чука, а затим иде на запад путем за Зајечар, па путем Зајечар – Параћин до реке Црни Тимок на укрштању путева Параћин – Зајечар са путем Метовница – Гамзиград код Гамзиградске Бање, одакле напушта пут и иде на север Вукиним потоком преко коте 263, 322, затим преко коте Дрегина чука 384, Досул маре 391, Дугачким потоком преко Велике падине , затим до коте 445. Одатле наставља локалним путем на север преко коте 453, кота 416, преко Великог копита, преко Илечице, до коте 339, па Огашу Љечица потоком, преко Беле реке па на североисток Градским потоком, Буковским потоком до коте 300, затим преко Букова до коте 505, затим даље на север преко Грабовског рта, Широког рта, до коте 318 у Михајловом потоку, преко Самара кота 454, преко Краку Барбулаје, прелази Вељков поток па иде Равном реком, а затим Ваља Маре потоком, затим скреће на исток па онда на север током Ветрење, код коте 486 граница заокреће на северозапад иде праволинијски до Великих ливада и пута Бор – Мајданпек. Одатле граница иде на север путем до укрштања са путем Клокочевац Мајданпек, где скреће путем на исток до Клокочевца, наставља истим путем ка Плани у правцу југоистока до коте 205, где скреће са пута и наставља у правцу североистока преко кота 487, 479, затим на север преко Краку Карико, Корњета, коте 388 Краку крша, коте 434, локалним путем преко коте 555, 542, 500, 540 до границе Тимочког шумског подручја и НП Ђердап. Граница наставља на север пратећи границу НП Ђердап и Тимочког шумског подручја до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 2.264 km²;

20) ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ СТАРА ПЛАНИНА I

Граница ловног подручја почиње на укрштању граница Нишавског и Тимочког шумског подручја са државном границом са Републиком Бугарском, одакле иде на југ државном границом са Републиком Бугарском до граничног прелаза Градина, одакле иде путем Градина – Пирот – Ниш до укрштања са границом Моравског шумског подручја, одакле наставља на североисток границом Нишавског и Моравског шумског подручја до тромеђе Нишавског-Моравског и Тимочког шумског подручја, одакле наставља на исток границом Нишавског и Тимочког шумског подручја до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 1.175 km²;

21) ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ СУВА ПЛАНИНА

Граница ловног подручја почиње на одвајању пута Е-80 Ниш – Пирот од аутопута Е-75 Београд – Скопље код Ниша, одакле иде на исток путем Е-80 Ниш – Пирот до Пирота, одакле иде на југозапад путем Пирот – Бабушница – Власотинце – Лесковац до изласка на аутопут Е-75 Београд – Скопље код Лесковца, одакле иде на север аутопутем Е-75 Београд – Скопље до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 1.544 km²;

22) СЕВЕРНОБАЧКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на месту уласка аутопута Е-75 из Републике Мађарске у Републику Србију, одакле иде десном страном (оградом) аутопута Е-75 према југу све до места где аутопут пресеца Велики Бачки канал, одакле иде према западу и иде средином Великог Бачког канала све до пута који раздваја општине Сомбор и Апатин, а затим наставља овим путем до места где пут пресеца канал Пригревица – Бездан, где скреће на север и иде средином канала до ушћа Бајског канала, а даље средином Бајског канала до ушћа у Стари Бачки канал, а затим од ушћа иде путем Бездан – Сомбор и пре Сомбора скреће десно и наставља средином Старог Бачког канала до државне границе са Републиком Мађарском, одакле наставља државном границом Републике Мађарске и Републике Србије, до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 2.610 km²;

23) ЈУЖНОБАЧКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на месту уласка Бајског канала у Републику Србију из Републике Мађарске, одакле иде од почетне тачке у правцу југа средином Бајског канала до његовог ушћа у канал Пригревица – Бездан, а даље средином канала Пригревица – Бездан до пресека са путем који раздваја општине Сомбор и Апатин, одакле наставља према истоку наведеним путем све до Великог бачког канала, где се поново ломи и иде даље средином Великог бачког канала све до десне стране ауто пута Е-75, а затим иде десном страном (оградом) аутопута према Београду до тачке пресека аутопута Е-75 са реком Дунав, одакле наставља на запад средином реке Дунав до државне границе са Републиком Хрватском, и даље наставља државном границом са Републиком Хрватском и Републиком Мађарском до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 3.079 km²;

24) ИСТОЧНОБАЧКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на месту уласка реке Тисе из Републике Мађарске у Републику Србију, одакле иде према југу средином реке Тисе до ушћа у реку Дунав, одакле иде у правцу запада средином реке Дунав до тачке где аутопут Е-75 пресеца реку Дунав, а затим наставља у правцу севера десном страном аутопута Е-75 (оградом) до државне границе са Републиком Мађарском, скреће на исток и иде државном границом између Републике Мађарске и Републике Србије, до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 3.242 km²;

25) СЕВЕРНОБАНАТСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на тромеђи државних граница Републике Србије, Републике Мађарске и Републике Румуније, одакле иде према југоистоку границом Републике Србије и Републике Румуније до тачке где река Стари Бегеј улази у Републику Србију, а затим скреће на југозапад и иде средином реке Стари Бегеј до тачке где се он улива у канал ДТД, одакле иде средином канала ДТД до ушћа у реку Бегеј, и даље наставља средином реке Бегеј све до ушћа у реку Тису, а затим продужава средином реке Тисе до државне границе са Републиком Мађарском, одакле скреће на исток и иде државном границом Републике Мађарске и Републике Србије до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 3.100 km²;

26) СРЕДЊЕБАНАТСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на уласку реке Стари Бегеј из Републике Румуније у Републику Србију, одакле иде државном границом на југоисток до тромеђе општина Пландиште и Вршац и Републике Румуније, скреће под правим углом на југозапад и иде средином Шулховог канала до његовог ушћа у канал ДТД, а затим прелази канал ДТД и иде на југ граничним путем општина Вршац и Алибунар, све до тромеђе ових општина са Специјалним резерватом природе „Делиблатска пешчара”, где скреће на север и иде границом Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара”, све до реке Дунав, затим иде узводно средином реке Дунав све до ушћа реке Тамиш, а даље наставља административном границом Аутономне покрајине Војводине до реке Дунав, где даље иде средином реке Дунав до ушћа реке Тисе и даље средином реке Тисе до ушћа реке Бегеј, одакле наставља средином реке Бегеј до места где канал ДТД улази у реку Бегеј, и даље иде каналом до ушћа реке Стари Бегеј, а затим наставља средином реке Стари Бегеј до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 4.364 km²;

27) ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА

Граница ловног подручја почиње на тромеђи општина Вршац и Пландиште са Републиком Румунијом, одакле иде у правцу југоистока државном границом Републике Србије и Републике Румуније до реке Дунав, а затим се граница ломи према западу и иде реком Дунав и рукавцима, обухватајући острва Аду Чибуклију и Аду Жилову, одакле скреће на северозапад код почетне (узводне) тачке Аде Жилове, излази на леву обалу реке Дунав и даље иде границом Специјалног резервата природе ,,Делиблатска Пешчара”, све до тромеђе општина Алибунар, Вршац и Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара”, а затим скреће на север и иде путем који раздваја општину Вршац и Алибунар до канала ДТД, одакле прелази канал ДТД код ушћа Шулховог канала и даље иде средином Шулховог канала, све до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 1.411 km²;

28) СЕВЕРНОСРЕМСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на државној граници, на уласку аутопута Е-70 из Републике Хрватске у Републику Србију, одакле иде на север и прати државну границу Републике Хрватске и Републике Србије до реке Дунав, а затим скреће на исток средином реке Дунава до места где ауто пут Е-75 прелази реку Дунав, одакле скреће југоисточно и прати десну страну аутопута Е-75 (оградом) до места где аутопут пресеца административну границу Аутономне покрајине Војводине, одакле наставља у правцу југозапада административном границом Аутономне покрајине Војводине до места где је аутопут Е-70 пресеца, а затим даље наставља ка западу десном страном аутопута Е-70 (оградом) до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 2.041 km²;

29) ИСТОЧНОСРЕМСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на месту где аутопут Е-75 прелази реку Дунав, одакле иде у правцу југоистока средином реке Дунав до административне границе са Аутономном Покрајином Војводином, одакле наставља административном границом Аутономне Покрајине Војводине до ауто пута Е-75, одакле скреће на северозапад и прати десну страну ауто пута Е-75 (оградом) до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 296 km²;

30) ЈУЖНОСРЕМСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја почиње на месту уласка аутопута Е-70 из Републике Хрватске у Републику Србију, одакле иде десном страном аутопута Е-70 до места где аутопут пресеца административну границу са Аутономном покрајином Војводином, а затим скреће на југ и прати административну границу Аутономне покрајине Војводине до места где се граница спаја са реком Савом, одавде граница иде узводно реком Савом на запад до места где административна граница Аутономне покрајине Војводине напушта ток реке Саве, наставља административном границом Аутономне покрајине Војводина на запад до места где се административна граница Аутономне покрајине Војводина враћа на ток реке Саве, наставља у правцу запада средином реке Саве до државне границе са Републиком Српском, одатле прати државну границу са Републиком Српском и са Републиком Хрватском и долази до почетне тачке.

Укупна површина ловног подручја је 1.477 km²;

31) СЕВЕРНОКОСОВСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја се налази у границама Поморавског шумског подручја, Косовског шумског подручја и Ибарског шумског подручја.

Укупна површина ловног подручја је 5.521 km²;

32) ЈУЖНОКОСОВСКО ЛОВНО ПОДРУЧЈЕ

Граница ловног подручја се налази у границама Неродимско-Лепеначког шумског подручја, Шарско-Подримског шумског подручја и Проклетијско-Бистричког шумског подручја.

Укупна површина ловног подручја је 5.333 km².

Члан 4.

Карта ловних подручја на територији Републике Србије дата је у Прилогу, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Члан 5.

Прецизан опис граница и укупних површина ловних подручја, геотопографске подлоге у дигиталном растерском облику у размери до 1:300.000, као и карте ловних подручја у дигиталном и штампаном облику воде се у Катастру ловишта и Централној бази података, које формира и води министарство надлежно за послове ловства, у складу са законом којим се уређује ловство.

Члан 6.

Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о установљавању ловних подручја на територији Републике Србије („Службени гласник РС”, број 5/11).

Члан 7.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

05 број 110-8672/2011

У Београду, 24. новембра 2011. године

Влада

Председник,

др Мирко Цветковић, с.р.

 

NOVA_LP_CIR1.tif