Zakon

 

На основу члана 35. став 2. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС и 24/11) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08 и 16/11),

Влада доноси

 

УРЕДБУ

о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима

"Службени гласник РС", број 47 од 8. маја 2012.

 

Члан 1.

Утврђује се Просторни план подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима (у даљем тексту: Просторни план), који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Члан 2.

Просторним планом утврђују се дугорочна концепција развоја, организације, уређења, заштите и коришћења подручја Просторног плана на територији која обухвата део територије града Новог Пазара, и то целе катастарске општине Постење, Прћанова, Ботуровина, Видово, Војниће, Побрђе, Иванча, Шавци, Забрђе, Лукоцрево, Варево, Себечево, Слатина, Дољани и део катастарске општине Нови Пазар.

Члан 3.

Просторни план састоји се из текстуалног дела и графичких приказа.

Текстуални део Просторног плана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Графички прикази (рефералне карте) израђени су у размери 1:25.000, и то: реферална карта 1 – Посебна намена простора; реферална карта 2 – Мрежа насеља и инфраструктурни системи; реферална карта 3 – Природни ресурси, заштита животне средине, природних и културних добара и туризам и реферална карта 4 – Карта спровођења и тематске карте у размери 1: 5.000, и то: тематска карта 1 – I, II и III степени заштите светске културне баштине Сопоћани – Рас и тематска карта 2 – I, II и III степени заштите светске културне баштине Ђурђеви Ступови – Петрова црква.

Графичке приказе из става 3. овог члана, израђене у десет примерака, оверава својим потписом министар надлежан за послове просторног планирања.

Члан 4.

Просторни план спроводи се разрадом планских решења и пропозиција просторним плановима јединица локалне самоуправе, урбанистичким плановима и другим плановима и програмима.

Члан 5.

Графички прикази из члана 3. став 3. ове уредбе, чувају се трајно у Влади (један комплет), Министарству животне средине, рударства и просторног планирања (три комплета), Министарству за инфраструктуру и енергетику (један комплет), Министарству пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде (један комплет), граду Новом Пазару (један комплет) и Републичкој агенцији за просторно планирање (три комплетa).

Документациона основа на којој се заснива Просторни план чува се у Републичкој агенцији за просторно планирање.

Члан 6.

Право на непосредан увид у графичке приказе из члана 3. став 3. ове уредбе имају правна и физичка лица, под условима и на начин који ближе прописује министар надлежан за послове просторног планирања.

Члан 7.

Просторни планови јединица локалне самоуправе, урбанистички планови и пројекти ускладиће се са одредбама ове уредбе на начин утврђен Просторним планом.

Планови и програми развоја који се доносе по посебним прописима, прописи и други општи акти ускладиће се са одредбама ове уредбе у року од годину дана од дана њеног ступања на снагу.

Просторни планови јединица локалне самоуправе, урбанистички планови и пројекти, планови и програми развоја донети до дана ступања на снагу ове уредбе, примењују се у деловима који нису у супротности са овом уредбом.

Члан 8.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

05 број 110-10137/2011-2

У Београду, 12. априла 2012. године

Влада

Председник,

др Мирко Цветковић, с.р.

 

ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ПРОСТОРНЕ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКE ЦЕЛИНE СТАРИ РАС СА СОПОЋАНИМА

УВОД

Изради Просторног плана подручја посебне намене Просторне културно-историјскe целинe Стари Рас са Сопоћанима (у даљем тексту: Просторни план), приступило се на основу Одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима („Службени гласник РС”, број 15/09), чији је саставни део Програм за израду плана сходно одредбама претходног Закона о планирању и изградњи. У оквиру овог просторног плана у складу са Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 88/10), урађена је и Стратешка процена утицаја Просторног плана подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима на животну средину.

Просторни план је израђен у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС и 24/11) и Закона о Просторном плану Републике Србије („Службени гласник РС”, број 88/10).

Просторни план садржи: закључке анализе постојећег стања, опште и посебне циљеве, дугорочна планска решења за организацију, уређење и заштиту планског подручја инфраструктурног коридора, мере и смернице за примену и остваривање планских решења. Саставни (графички) део Просторног плана су рефералне карте у размери 1:25 000 и 1:5000, и то:

1) Посебна намена простора;

2) Мрежа насеља и инфраструктурни системи;

3) Природни ресурси, заштита животне средине, природних и културних добара и туризам;

3.1.) I, II и III режим заштите светске културне баштине Сопоћани – Рас Р 1:5000;

3.2.) I, II и III режим заштите светске културне баштине Ђурђеви Ступови – Петрова црква Р 1:5000;

4) Карта спровођења.

Концепт Просторног плана који је верификован од стране Комисије за стручну контролу 27. јула 2010. године, садржи закључке анализе постојећег стања, опште и посебне циљеве, као и стратешка опредељења развоја, инфраструктуре, демографско-привредних кретања, организације, уређења и заштите простора, приоритете развоја.

Концепт Просторног плана је прва фаза у изради овог планског документа, и рађен је на основу информација, подлога, пројеката, државних стратегија и добијених услова од надлежних институција и студијско-аналитичке документације приказане документационом основом Просторног плана.

Коришћена информациона основа, подлоге:

1) Топографске подлоге у Р 1:25000;

2) Ортофото снимци града Новог Пазара;

3) Катастар непокретности града Новог Пазара за КО у подручју обухвата плана;

4) Услови надлежних институција;

5) Националне стратегије;

6) Генерални план Новог Пазара;

7) Програм заштите и уређења непосредне околине (I зоне) манастира Сопоћани, Републички завод за заштиту природе – 1987. година;

8) Програм заштите и унапређења комплекса манастира Ђурђеви Ступови – Петрова црква, Републички завод за заштиту природе – 1989. година;

9) Студија за Предео изузетних одлика Рас – Сопоћани, Завод са заштиту природе Србије – 2008. година;

10) Retrospective Inventory Project, Републички завод за заштиту споменика културе – 2009. година;

11) Предео изузетних одлика Рас – Сопоћани, Завод са заштиту природе Србије – 2010. година;

12) Студије, истраживања и документација из верификованог Концепта Просторног плана града Новог Пазара (2011. година), радна верзија Предлога просторног плана општине Нови Пазар (2008. година) са Аналитичко-документационом основом (2006. година).

Документациона основа Просторног плана садржи: изводе из Просторног плана Републике Србије и других релевантних развојних докумената; анализе постојећег стања са одговарајућим графичким приказима, услове од надлежних институција, као и другу документацију која је основ за израду Просторног плана.

I. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1. ПРЕДМЕТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Предмет Просторног плана је Стари Рас са Сопоћанима подручје од изузетног историјског и културног значаја на коме је у XI веку под Великим Жупаном Стефаном Немањом формирана прва српска држава, о чему сведоче бројна културна добра од изузетног значаја.

Подручје Старог Раса са Сопоћанима изложено је динамичним демографским кретањима и концентрацији привредних активности, ширењу насеља (грађевинских подручја) и бесправној изградњи, због чега је неопходно утврдити просторне односе између активности и културно-историјских и других добара, у циљу утврђивања дугорочне основе за заштиту, уређење и одрживи развој планског подручја.

Због наведеног, приступ изради Просторног плана се заснива на утврђивању ефикасног система управљања у циљу заштите, уређења и одрживог развоја планског подручја.

Основни полазни принципи у изради Просторног плана су:

1) примена међународних захтева и критеријума заштите и управљања културним наслеђем;

2) интегрална заштита културног наслеђа са природном околином;

3) примена одговарајућих принципа заштите као основе развоја „културног туризма”;

4) активирање културног наслеђа као развојног потенцијала на локалном, регионалном (ниво округа) и националном нивоу;

5) усвајање вредности културног наслеђа на локалном, регионалном (ниво округа) и националном нивоу;

6) сарадња јавног, приватног и невладиног сектора.

Приступ изради Просторног плана укључује обједињавање и усаглашавање следећих нивоа:

1) међународног, на коме је потребно испунити захтеве и обавезе које произлазе из Конвенције о заштити светске културне и природне баштине, Упутства за примену Конвенције о заштити светске културне и природне баштине и других докумената;

2) националног, на коме је потребно обезбедити заштиту непокретних културних добара од изузетног значаја;

3) регионалног (ниво округа), на коме је потребно третирати Стари Рас са Сопоћанима као један од фактора развоја Рашког округа, а у туристичком смислу обезбедити повезивање и интегралну понуду са туризмом на Копаонику, Голији и средњевековним наслеђем у долини Ибра;

4) локалног, на коме је потребно обезбедити третман културне баштине као значајног носиоца локалног развоја, коришћењем могућности које даје обједињена туристичка понуда са културним наслеђем на ширем подручју (проглашена или евидентирана непокретна културна добра) и у Новом Пазару.

Методолошки приступ израде Просторног плана заснива се на следећим принципима:

1) комбинацији циљева, опредељења и приоритета и инструмената реализације;

2) партнерству јавног, приватног и цивилног сектора у изради, доношењу и имплементацији Просторног плана;

3) транспарентности процеса планирања у свим фазама израде, доношења и имплементације.

Просторни план подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима, је дугорочни развојни документ који се доноси за временски хоризонт до 2030. године.

2. РАЗЛОЗИ ЗА ИЗРАДУ И ДОНОШЕЊЕ ПЛАНСКОГ ДОКУМЕНТА

Основни разлог израде и доношења овог Просторног плана је стварање услова за управљање заштићеном целином Стари Рас са Сопоћанима, у циљу обезбеђења интегралног приступа заштити културног предела, културног наслеђа и развоју локалне и шире заједнице. Оптимално управљање подразумева заштиту, уређење и одрживи развој културно-историјске целине, односно:

1) заштиту, истраживање, ревитализацију, валоризацију и презентацију културног наслеђа заједно са природном околином и истраживање могућности за дефинисање и заштиту културног пејзажа;

2) утврђивање заштитних зона и других простора од значаја за доживљај и презентацију културног наслеђа;

3) интеграцију у савремени животни простор на локалном, регионалном (ново округа), националном и међународном нивоу, уз развијање свести о значају и потреби очувања културног наслеђа; и

4) наглашавање вредности и потенцијала културног наслеђа у сврху коришћења као развојног ресурса одрживог развоја и квалитета живота.

Правни основ за израду Просторног плана садржан је у одредбама:

1) члана 3. Закона о Просторном плану Републике Србије, којим је прописано да се Просторни план Републике Србије, остварује просторним плановима подручја посебне намене, за утврђена подручја;

2) члан 21. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС и 24/11), којим је прописано да се просторни план подручја посебне намене доноси за подручје које, због својих карактеристика, има посебну намену која захтева посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите простора;

3) чланови 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18. и 51. Правилника о садржини, начину и поступку израде планских докумената („Службени гласник РС”, бр. 31/10, 69/10 и 16/11), којима је прописана садржина просторних планова подручја посебне намене;

4) Закона о културним добрима, којим је просторно културно-историјска целина дефинисана као урбано или рурално насеље или њихови делови, односно простор са више непокретних културних добара од посебног културног и историјског значаја, којим је прописано да се просторни план израђује на основу посебних услова за уређење простора, прибављених од законом овлашћених органа и организација и којим је прописан начин коришћења и заштите културних добара;

5) Одлуке о утврђивању непокретних културних добара од изузетног и од великог значаја, којом су проглашена непокретна културна добра од изузетног значаја;

6) члана 33. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 66/91, 83/92, 53/93 – други закон, 67/93 – други закон, 48/94 – други закон, 53/95 и 135/04), којим је прописано да се просторним планом утврђују посебни режими очувања и коришћења подручја заштићених природних добара, изворишта, шума, пољопривредног земљишта, одређују подручја угрожених делова животне средине и мере за санацију ових подручја, као и мере и услови заштите животне средине;

Правни основ за израду Просторног плана садржан је и у одредбама:

1) Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 88/10);

2) Закона о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09);

3) Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине („Службени гласник РС”, број 135/04);

4) Закон о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 88/10);

5) Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС”, број 129/07);

6) Закон о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС”, бр. 62/06, 65/08 и 41/09);

7) Закон о регионалном развоју („Службени гласник РС”, бр. 51/09 и 30/10);

8) Закон о енергетици („Службени гласник РС”, број 57/11);

9) Закон о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94 и 52/11 – др. закон);

10) Закон о пољопривреди и руралном развоју („Службени гласник РС”, број 41/09);

11) Закон о управљању отпадом („Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 88/10);

12) Закон о одбрани („Службени гласник РС”, бр. 116/07, 88/09 и 104/09 – др. закон);

13) Закона о јавним путевима („Службени гласник РС”, бр. 101/05 и 123/07);

14) Закона о железници („Службени гласник РС”, број 18/05);

15) Закона о телекомуникацијама („Службени гласник РС”, бр. 44/03 и 36/06);

16) Закона о шумама („Службени гласник РС”, број 30/10);

17) Закона о водама („Службени гласник РС”, број 30/10);

18) Закона о туризму („Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 88/10);

19) Закона о територијалној организацији Републике Србије („Службени гласник РС”, број 129/07);

20) Закона о утврђивању Водопривредне основе Републике Србије („Службени гласник РС”, број 11/02);

21) Уредбе о класификацији вода („Службени гласник СРС”, број 5/68);

22) Уредбе о категоризацији водотокова („Службени гласник СРС”, број 5/68);

23) других релевантних прописа.

Плански основ за израду Просторног плана садржан је у Просторном плану Републике Србије, и то у:

1) Поглављу IX – Ка остваривању плана – 1. Мере и инструменти за спровођење Плана, којим је у приоритете за припрему и доношење просторних планова подручја посебне намене сврстан и Просторни план подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима;

2) Поглављу V „Просторни развој Републике Србије 2010–2014–2020” и то „Заштита непокретних културних добара”, којим су Сопоћани са Старим Расом дефинисани као културно добро уписано у Листу светске културне баштине, односно културно добро са међународним статусом заштите.

3. ОБУХВАТ И ОПИС ГРАНИЦА ПОДРУЧЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Просторна културно-историјска целина Стари Рас са Сопоћанима (у даљем тексту: Сари Рас са Сопоћанима) се простире на делу административног подручја града Новог Пазара. У обухвату Просторног плана је простор, укупне површине од 8799 ha на коме живи око 5000 становника.

Границу Просторног плана чине спољашње границе катастарских општина: Постење, Прћенова, Ботуровина, Видово, Војниће, Побрђе, Иванча, Шавци, Забрђе, Лукоцрево, Варево, Себечево, Слатина, Дољани и део КО Нови Пазар.

У Концепту Просторног плана је оријентациона граница плана обухватала део КО Нови Пазар, која је након дефинисања три режима заштите културних и природних вредности на потезу Ђурђеви Ступови – Петрова црква, коригована и постављена на границу трећег Режима заштите, међутим површина која је у оквиру граница Просторног плана на територији КО Нови Пазар није се променила, јер је у једном делу проширена, а у другом делу сужена.

Табела бр. 1. Обухват плана по К.О.

НАЗИВ КО

Површина у ha

Посебна намена

Постење

1881,81

70,00

Прћенова

261,32

36,88

Нови Пазар

215,39

150,24

Ботуровина

383,98

86,94

Видово

246,68

0

Војниће

337,54

7,8

Иванча

226,34

0

Побрђе

258,58

0

Варево

267,56

0

Шавци

255,26

110,91

Лукоцрево

544,05

0

Забрђе

602,69

188,98

Себечево

1811,10

92,60

Слатина

986,56

26,62

Дољани

520,20

363,59

Укупно

8799,14

1032,78

Посебне намене на подручју Просторног плана које су од значаја за утврђивање планских решења су:

Непокретна културна добра од изузетног значаја проглашена Одлуком о утврђивању непокретних културних добара од изузетног и од великог значаја („Службени гласник СРС”, бр. 14/79 и 30/89) и уписана на Листу светске културне и природне баштине УНЕСКО-а 1979. године.

Оне обухватају површину од 1032,78 ha, односно скоро 12% укупне површине Просторног плана, што ће се детаљније образложити у наредним поглављима.

Границе посебне намене су дефинисане у обухвату трећег степена заштите и то:

Подручје посебне намене Ђурђеви Ступови – Петрова црква обухвата делове атара катастарских општина: Нови Пазар, Постење, Прћенова, Војниће и Ботуровина и обухвата површину од 250 ha.

Подручје посебне намене Стари Рас са Сопоћанима и обухвата делове атара катастарских општина: Дољани, Забрђе, Слатина, Себечево и Шавци површине 782,70 ha.

Границе зона су ближе одређене у поглављу III тачка 1.1.2.

Oдлуком СО Нови Пазар број 633-6 од 24. новембра 1978. године, објављеном у „Службеном гласнику општине Нови Пазар”, број 51/3/78 од 30. децембра 1978, стрaна 40, споменичко подручје старог Раса проглашено је за културно добро – просторно културно-историјску целину. На Листу светске културне и природне баштине, ова целина је уписана под називом Стари Рас са Сопоћанима, број Ц 96, 26. октобра 1979. године, на основу критеријума (I) и (III).1 Одлуком о утврђивању непокретних културних добара од изузетног значаја и од великог значаја, објављеном у „Службеном гласнику СРС”, број 47 од 5. децембра 1987. године, страна 2238, а под називом Стари Рас са Сопоћанима, споменичко подручје Старог Раса је утврђено за просторно културно-историјску целину од изузетног значаја.

Споменичко подручје Старог Раса уписано је у Централни регистар просторних културно-историјских целина Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд под редним бројем 24.

На територији ове просторне културно-историјске целине налазе се следећа непокретна културна добра – споменици културе: утврђење Рас – Градина, Петрова црква, манастири Ђурђеви Ступови и Сопоћани, „као и други објекти који у историјско географском, културном, уметничком и просторном погледу представљају јединствену и интегралну целину”.2

Споменичко подручје Старог Раса са Сопоћанима – културно добро уписано на Листу Светске културне и природне баштине Унеска – представља просторну културно-историјску целину која захтева јединствен третман, одређен Конвенцијом о заштити Светске културне и природне баштине (1972. година), као и другим међународним документима која дефинишу савремену конзерваторску праксу.

Подручје Старог Раса са Сопоћанима, које се од 1979. године налази на Унесковој Листи Светске културне и природне баштине, представља у историјском, уметничком и географском смислу јединствену споменичку целину.

 

–––––––––––––––

1 Према Радним смерницама за примену Светске конвенције о баштини из јануара 1984. године, културно добро представља: (I) ремек-дело људског креативног генија; (III) јединствен или изузетан доказ о културној традицији или цивилизацији која живи или која је нестала

2 Из Одлуке о проглашавању споменичког подручја старог Раса за културно добро – просторно културно-историјску целину.

 

4. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ВАЖЕЋИХ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА

4.1. ИЗВОД ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 2010–2014–2021 („Службени гласник РС”, број 88/10)

1) Заштита и одрживо коришћење природног и културног наслеђа и природних ресурса чини један од основних циљева развоја Србије и њених регионалних целина, али и основу будућег привредног/туристичког развоја. У складу са приоритетима просторног развоја Републике Србије, биће потребно инсистирати на даљем развоју мрежа вредних/заштићених природних целина и културних предела са посебним нагласком на еколошки, односно, културно осетљивим подручјима. Природно и културно наслеђе ће бити штићено, уређивано и коришћено према европским стандардима, са посебним задатком повећања заштићених природних целина и систематизацијом културног наслеђа, као и имплементацијом Фирентинске конвенције о пределу, европских и светских конвенција о заштити културног наслеђа, конвенција и декларација које се односе на биодиверзитет, природне подсистеме и културно наслеђе.

2) На основу истраживања и валоризације које је обавио Републички завод за заштиту споменика културе Републике Србије, предложена је листа културних подручја, као и листа споменика који са непосредном околином чине сагледиве културно-пејзажне целине у које спадају и Подручје Старог Влаха као и Рашко подручје.

3) Културно наслеђе није афирмисано као развојни ресурс и заштита културног наслеђа се још увек секторски третира. Још увек не постоји национална стратегија, док су законска решења из 1994. године превазиђена. Посебан проблем представља статус културног наслеђа са Листе светског културног наслеђа UNESCO На Листи су: Стари Рас са Сопоћанима, Манастир Студеница, средњовековни споменици на Косову и археолошко налазиште Гамзиград – Ромулијана. Највећа пажња се посвећује сакралним грађевинама док се народна архитектура запоставља. Питање власништва над културним наслеђем је отворено у процесу транзиције, и за сада је без адекватног одговора, док је међурегионално повезивање остварено у мањем обиму. Приоритетна културна подручја која треба да уживају посебан третман без обзира на статус у оквиру службе заштите (поред оних на листи светске баштине) су и подручје Голије повезано са споменицима на подручју Новог Пазара.

4) У Србији је заштићено преко 400 природних добара, сврстаних у три категорије – од изузетног значаја, великог значаја и значајна добра, од којих су нека уписана у Рамсарску листу, листу MAB (Man and Biosphere) и Светску листу заштићеног природног и културног наслеђа (УНЕСКО). Утврђено је 46 међународно значајних подручја за птице, 62 међународно значајних подручја

за биљке и 40 међународно значајних подручја за лептире. Започет је развој EMERALD мреже у Србији, у циљу успостављања еколошке мреже састављене од подручја од посебне важности за заштиту природе, и у том смислу обрађено је 61 подручје. Подручје Новог Пазара где се јавља експлоатације минералних сировина представља подручје угрожене животне средине. На основу истраживања и валоризације биће дефинисани статус, просторни обухват и режим заштите за подручје Пештерске висоравни у западној Србији. Пештерска висораван је стекла међународни статус заштите и уписана је у Рамсарску листу. У циљу јачања прекограничне сарадње Србије у области заштите природе у планском периоду посебан значај имају између осталог и Пештерско поље и Пештерска висораван.

5) Заштита и одрживо коришћење природног и културног наслеђа и природних ресурса чиниће основ идентитета Србије и њених регионалних целина, али и основу будућег привредног/туристичког развоја. У складу са приоритетима просторног развоја Србије, биће потребно инсистирати на даљем развоју мрежа вредних/заштићених природних целина и културних предела са посебним нагласком на еколошки, односно, културно осетљивим подручјима. Природно и културно наслеђе ће бити штићено, уређивано и коришћено према европским стандардима, са посебним задатком повећања заштићених природних целина и систематизацијом културног наслеђа, као и имплементацијом Фирентинске конвенције о пределу, европских и светских конвенција о заштити културног наслеђа, конвенција и декларација које се односе на биодиверзитет, природне подсистеме и друга документа.

6) Начин насељавања и структура економских делатности биће усмерен на јачање већих урбаних центара а пре свега Ужица, Шапца, Ваљева и Лознице, али и на јачање улоге мањих урбаних центара као што су Бајина Башта, Нова Варош, Пријепоље и Прибој. Посебан проблем представљају насеља са малим бројем житеља и изразито неповољном демографском ситуацијом. Њихова популација показује знаке дуговременог демографског старења. То су највећим делом нископланинска и средњепланинска насеља. У околини Новог Пазара их има десет. Нови Пазар је представљен као центар националног значаја. Групи урбанизованих општина припадају и општине у систему долина Рашке, Ибра, Топлице, Нишаве и доњем току Лима. У саставу функционално урбано подручје (у даљем тексту ФУП) Нови Пазар су насеља Рашка и Тутин. Градови који имају капацитет да прерасту у „чворишта” са значајним утицајем на развој окружења или је државни/национални интерес да подстакне њихов развој у том правцу, биће подржавани посебним подстицајним мерама на регионалном нивоу: Суботица, Панчево, Крагујевац, Ужице, Нови Пазар и Зајечар.

7) Због геоморфолошких особина западне Србије, значајну улогу у економско-регионалној интерактивности треба да добију и мањи урбани центри попут Прибоја, Пријепоља, Нове Вароши или Бајине Баште.

8) Дугогодишња стагнација привреде и процес реструктурирања индустријског сектора имали су за последицу економску/производну девастацију и драстично смањење броја запослених у некадашњим индустријским центрима – градовима (Краљево, Бор, Пријепоље, Лозница, Нови Пазар и друго), који су били ослонац привредног развоја ширег подручја. Услед ограничења у развоју, индустријски девастиране општине суочене су са израженим економским, структурним и социјалним проблемима.

9) За успостављање система управљања опасним отпадом планира се изградња једног Националног центра за управљање опасним и медицинским отпадом у наредном планском периоду, довољног капацитета за целокупну количину опасног отпада који се годишње генерише у Републици Србији. Национални центар ће бити лоциран у централној Србији, у региону који обухвата Моравичку, Шумадијску, Поморавску, Рашку и Расинску област и садржаће постројење за физичко-хемијски третман опасног отпада. Центар ће имати и депонију, као и складиште опасног отпада.

10) Приоритетна подручја за која је обавезна израда посебних пилот пројеката „Карактеризације предела” као основа за заштиту, планирање и управљање њиховим развојем су и подручја посебних природних и/или културних вредности, подручја заштићених културних вредности – просторне културно-историјске целине (Стари Рас са Сопоћанима). Простори у којима је квалитет предела и физичке структуре насеља од посебног значаја за развој као што је туристичка дестинација планинско подручје Голије.

11) Урбани кластери и мреже се формирају у оквиру функционалних подручја или на нивоу већих просторних целина и то између градова који сарађују или носе комплементарне функције. За централну Србију су то Крагујевац, Чачак, Краљево, Крушевац и Нови Пазар.

12) У Рашкој области заступљена су брдска и планинска подручја у којима су главне водеће гране тржишне производње мешовито и пашњачко сточарство а комплементарне воћарство и агрошумарство. Посебна усмерења ужих локалитета су виноградарство и производња органске хране.

13) Један од проблема територијалног развоја индустријских зона и паркова је изостајање зона и паркова у делу неразвијеног подручја Србије, посебно у Јабланичкој, Пчињској, Рашкој, Расинској, Нишавској, Топличкој, Подунавској и Браничевској области.

14) Што се тиче степена потенцијалне саобраћајне приступачности, Рашка област се налази испод просека. У периоду после 2014. година а у правцу остваривања циљева просторног развоја Србије планска решења у области путног саобраћаја су активности на завршетку изградње обилазнице око Новог Пазара. Допуна железничке мреже – за већи степен интегрисаности простора и веће саобраћајно и економско повезивање региона као предуслов равномернијег развоја за квалитетније функционисање железнице и већу доступност корисницима, железничку мрежу Србије потребно је допуњавати/ширити, а један од приоритета је и нова пруга Рашка – Нови Пазар. Планира се да се војним аеродромима у Ужицу, Сомбору и Сјеници промени намена да постану цивилни односно војно-цивилни према регионалним могућностима.

15) Планирана је изградња нових трафо станица и далековода 110 kV Краљево – (Рашка) – Нови Пазар. Такође је планирана и изградња разводног гасовода Расинске и Рашке области и општина северног дела Косова и Метохије.

16) На основу досадашњих истраживања и мерења у Републици Србији су идентификовани природни и вештачки извори термалне воде на територији преко 60 општина. Температура воде је најчешће у опсегу до 40 степени а само на територији шест општина је температура воде преко 60 степени и то у општинама: Врање, Шабац, Куршумлија, Рашка, Медвеђа и Апатин.

17) На територији града Новог Пазара планирана је изградња акумулације Вучиниће која би имала намену за снабдевање водом становништва и индустрије, добијање енергије, наводњавање, заштиту од поплава, оплемењење малих вода, рибарство и туризам.

 

4.2. ИЗВОД ИЗ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА НОВОГ ПАЗАРА

(„Службени лист општине Нови Пазар”, број 6/07)

По Просторном плану Републике Србије, Нови Пазар се сврстава у регионални центар са гравитационим подручјем које покрива већи број функционалних подручја. Овом поделом Нови Пазар се сврстава у једну од укупно 17 регија на територији Републике Србије.

Један од основних циљева планирања и уређења насеља заснива се на, пре свега, квалитетној просторној организацији Новог Пазара као регионалног центра у коме се стварају и обезбеђују добри услови живота и рада и врши позитиван утицај на шире окружење. То подразумева:

1) очување и унапређење укупног градитељског наслеђа Новог Пазара, Градитељске традиције и створених вредности насеља које су стваране вековима, пре свега од настанка старе чаршије – културно историјског језгра, одакле се шири град и стварају нове вредности;

2) допуна постојећих и стварање нових урбаних вредности;

3) обнова и реконструкција богатог културно-историјског наслеђа и амбијенталних целина;

4) очување земљишта од ерозије, очување пољопривредног земљишта на ширем подручју Генералног плана и заштита животне средине Новог Пазара.

Природне погодности простора омогућиле су да територијом Новог Пазара пролазе два значајна магистрална пута: М-22 према Рашкој и Рибарићу (веза према централној и северној Србији, односно веза према Црној Гори и Косову и Метохији и М-8 према Сјеници (Пријепољу, Босни и Херцеговини и Црној Гори). Генерално гледано саобраћајно-географски положај Новог Пазара може се оценити као врло повољан.

Непокретна културна добра од изузетног значаја су:

1) Споменици културе:

(1) Ђурђеви Ступови – манастирски комплекс;

(2) Петрова црква;

2) Просторне културно-историјске целине:

(1) Споменичко подручје старог Раса са Сопоћанима;

(2) Нови Пазар – тврђава са старом чаршијом;

Непокретна културна добра од великог значаја су:

1) Утврђена непокретна културна добра – Археолошко налазиште „Градина”

Зоне са посебним режимом заштите – Извориште водоснабдевања Рас – Лоцирано ван захвата плана али од виталног значаја за подручје Генералног плана. Вода се користи са извора реке Рашке која се захвата после енергетског искоришћавања у ХЕ Рас.

Заштита непокретних културних добара и амбијенталних целина (Општа и посебна правила грађења за јавне објекте од општег значаја) – Зона парк – шуме Ђурђеви ступови, као део историјске целине Стари Рас – Сопоћани, налази се у зони заштите културног наслеђа и историјског пејзажа – манастир Ђурђеви ступови и Петрова црква.

Планирана парк – шума „Ђурђеви ступови”, представља природну и културно-историјску целину коју чине комплекси манастира Ђурђеви ступови и Петрове цркве са околним простором. Поред ове основне намене, предвиђен је низ пратећих намена које су дефинисане кроз три зоне заштите:

– I ЗОНА КУЛТУРНОГ ДОБРА која обухвата простор на коме је само заштићено културно добро укључујући и простор за његову обнову и коришћење: основни и пратећи објекти културе, слободне површине, порта, парк, саобраћајни прилаз, као и објекти комуналне инфраструктуре, неопходни за функционисање културног добра;

– II ЗОНА: ЗАШТИЋЕНА ОКОЛИНА КУЛТУРНОГ ДОБРА представља непосредно окружење културног добра и првенствено је у функцији очувања интегритета културног добра;

Заштићена околина ЂУРЂЕВИХ СТУПОВА и ПЕТРОВЕ ЦРКВЕ представља културну и амбијенталну целину и може да има културне и друге садржаје у складу са духом културног добра и природним и створеним вредностима околине, као и објекте саобраћајне и комуналне инфраструктуре, неопходне за функционисање културног добра;

– III ПРОСТОР НА КОМЕ СЕ ШТИТИ ПЕЈЗАЖ заузима највећи део зоне заштите Ђурђевих ступова и Петрове цркве и може се користити за растресите насељске структуре мале и уједначене спратности ниског степена изграђености и заузетости, богате јавне зелене површине и велике слободне просторе.

У поточним долинама (шестовски поток, поток Ђурђеви ступови) могући су и други компатибилни садржаји: етно-парк, ексклузивно становање, спортски терени и слично.

Мере заштите и услови чувања непокретних културних добара од изузетног значаја:

1) ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ – ПЕТРОВА ЦРКВА

Подручје Старог Раса са Сопоћанима, које се од 1979. године налази на Унесковој Листи Светске културне и природне баштине, представља у историјском, уметничком и географском смислу јединствену споменичку целину. Од појединачних објеката који су валоризовани као „Светска баштина”, манастир Ђурђеви Ступови и Петрова црква налазе се на територији обухваћеној границама Генералног плана Нови Пазар 2020. година. У циљу њихове што адекватније заштите, промоције и презентовања у сврху интернационалног културног маркетинга и туризма, прецизним границама дефинисане су зоне заштите око ова два споменика изузетних историјских и уметничких вредности. У том смислу, формиране су три зоне:

(1) ЗОНА КУЛТУРНОГ ДОБРА која обухвата простор на коме је само заштићено културно добро укључујући и простор за његову обнову и коришћење: основни и пратећи објекти културе, слободне површине, порта, парк, саобраћајни прилаз, као и објекти комуналне инфраструктуре, неопходни за функционисање културног добра;

(2) ЗАШТИЋЕНА ОКОЛИНА КУЛТУРНОГ ДОБРА представља непосредно окружење културног добра и првенствено је у функцији очувања интегритета културног добра; Заштићена околина ЂУРЂЕВИХ СТУПОВА и ПЕТРОВЕ ЦРКВЕ представља културну и амбијенталну целину и може да има културне и друге садржаје у складу са духом културног добра и природним и створеним вредностима околине.

(3) ПРОСТОР НА КОМЕ СЕ ШТИТИ ПЕЈЗАЖ заузима највећи део зоне заштите Ђурђевих ступова и Петрове цркве и може се користити за растресите насељске структуре мале и уједначене спратности ниског степена изграђености и заузетости, богате јавне зелене површине и велике слободне просторе.

2) АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА

(1) Рељина Градина – На врху узвишења одакле се сагледава југоисточна визура Новог Пазара, налазе се остаци манастирског комплекса са почетка треће деценије XVI века. Манастир је подигнут на старијем култном месту, некрополи где је вршено сахрањивање од XIV века. Црква Св. Варваре са пратећим манастирским објектима задужбина је митрополита Симеона, грађена за седиште Рашке епархије које је до тада било при Петровој цркви. У време Симеоновог наследника на епархијском трону, Силвестра, црква је осликана и у њој је постављен мермерни трон. Манастир је запустео средином, одн. почетком друге половине XVII века. Археолошка истраживања вршена су у два маха: 1987. године и 1989. године у целини је откривена и истражена црква, а 2004. године започета су ископавања остатака манастирског комплекса.

Комплекс чини јединствену целину са пејзажем који га окружује и који је једино нарушен далеководом, постављеним тако да прелази тачно преко локалитета. Природни амбијент ограничен је на западу, северу и истоку подножјем брда, односно сеоским путем који се протеже ивицом стрме планине, на југу почетком падине, а на југоистоку узвишењем видљивим са локалитета.

Опште мере заштите и услова чувања у овој зони подразумевају забрану било какве градње која није у служби локалитета, као и археолошки надзор приликом извођења било каквих земљаних радова, а који нису у оквиру археолошких истраживања.

(2) Градина – Постење – Археолошко налазиште Градина у Постењу проглашено је за културно добро 1989. године. У досадашњим истраживањима спроведеним на Горњем платоу утврђења, откривени су резиденција са капелом, велика градска црква, пет кула, две капије и многобројни стамбени објекти. Такође је истражен простор између палате и централне капије на североисточном бедему.

Археолошка истраживања су још увек у току. Ради се о богатом локалитету упечатљивог географског положаја, са могућношћу сагледавања ширег подручја Новог Пазара. Природна околина Градине у Постењу ограничена је подножјем самог брда, односно магистралним путем Нови Пазар – Рашка.

Опште мере заштите у дефинисаној зони подразумевају забрану градње а такође и стални археолошки надзор приликом било каквог обављања земљаних радова, који нису у оквиру археолошких истраживања.

5. СКРАЋЕНИ ПРИКАЗ И ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

5.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГЕОМОРФОЛОШКЕ И ХИДРОЛОШКЕ ОДЛИКЕ ТЕРЕНА

Истражно подручје налази се у југозападном делу Србије. Ако се област посматра шире, простор се налази између планине Рогозин на истоку, планине Голије на северо-западу, Пештера на западу и Мокре Горе и Суве планине на југу. Територијално припада граду Новом Пазару (захвата простор северноисточно и југозападно од града Новог Пазара) (у даљем тексту: Град), односно анализирани простор правцем пружања североисток-југозапад налази се између општина Рашка на североистоку и Тутина на југозападу.

У географско морфолошком смислу шири простор припада Старовлашко-Рашкој висији, који је део најраспрострањенијег планинског предела Србије – Динарског предела.

Висинске разлике терена су знатне (од 460 mnm до 1079 mnm), на основу чега се сврстава у умерено до изразито рашчлањен рељеф.

Терен је у морфолошком погледу доста разуђен. На истражном подручју се могу издвојити:

1) равничарски и брежуљкасти терени у алувијонима река Рашке и њених притока;

2) нископланинско (планинско-брдовито) и брдовито земљиште – побрђа између водотокова Рашке и њених притока.

Основни морфолошки облици, долина реке Рашке и њених притока у подручју истраживања последица су тријаско-јурских тектонских активности и млађих неогених вулканских пробоја. На тај начин формирани су основни повлашћени правци дуж којих се егзодинамичким процесима обликовао рељеф терена. Данашњи изглед рељефа у великој мери зависи од литолошког састава подлоге. Тако на просторима саграђеним од отпорнијих стена рељеф је интензивно разуђен, док се терени које изграђују мекше и према атмосферилијима слабо отпорне стене одликују блажим рељефним облицима.

Анализирани простор у непосредној зони алувијона и његових тераса сврстава се у равничарски до брдски тип рељефа. Алувијон реке Рашке има најнижу коту терена око 420 mnm у њеном горњем току (крајњем северном делу простора), а затим уз благи нагиб коте терена постепено расту ка изворишту реке Рашке тако да: у близини Новог Пазара кота алувијона је око 477 mnm (простор уливања Дежевске реке у Рашку), на простору Побрђе око 512 mnm, потом код Трговишта око 560 mnm, а на простору у близини Сопоћана односно у изворишном делу тока је око 726 mnm; терен на простору Сухог Дола (крајњи северозападни део простора) достиже коту од око 990 mnm. Најниже терасе (t1) дуж алувијона реке Рашка налазе се на котама од око 460–470 mnm у горњем току реке (крајњем северном делу простора око Вражогрнаца), затим на око 470–520 mnm на простору Постење, док у средишњем делу тока су на коти од око 553 mnm (област Дојевиће). У алувијону Дежевске реке најниже терасе (t1) су на око 500-560 mnm, док су средње терасе (t2) на коти од око 560–720 mnm.

Падине терена су са врло разуђеним микро и макро рељефом као последицом разних процеса: спирања, јаружања у зони бујичних токова, повременог усецања ширих долина блажих страна и клижења. На више локалитета регистрована су бројна стара умирена, можда и фосилна клизишта, у оквиру којих долази у садашњем времену до појава секундарних плитких клижења терена. Констатоване су и појаве одрона на падинама десне долинске стране реке Рашке, недалеко од ушћа Избичке реке и јужно од Сопоћана, као и на на падинама десне долинске стране реке Рашке у њеном горњем току. Веће зоне – групе одрона утврђене су на два локалитета. Први локалитет налази се северо и северозападно од Трговишта и то на падинама долинске страна реке Клисуре ближе месту уливања у реку Рашку и непосредно изнад места уливања на падинама леве долинске стране реке Рашке. Други локалитет је јужно од Трговишта, на падинама долинске страна Себечевске реке ближе месту уливању у реку Рашку. У непосредној близини оба ова локалитета јављају се сипари: сипар знатне величине налази се на западном делу простора Шавићи односно на падинама леве долинске стране реке Рашке непосредно изнад места улива Себечевске реке, а сипар мањи по простирању налази се јужно од Трговишта на падинама леве долинске стране Себечевске реке. Сипар највећи по простору који захвата утврђен је на падинама десне долинске стране у средњем делу тока Себечевске реке, између места Брунчевићи и Становиште. Падине већег нагиба и интензивног јаружања издвојене су на терену као нестабилне падине (Us). Умирени пролувијални конус формиран је на ушћу мањег водотока у Дежевску реку.

Крашки рељеф је развијен у областима изграђеним од карбоната тријаске старости (југозападни део простора). Крашки процеси су формирали занимљив рељеф – присутни су феномени површинског и нарочито подземног крашког рељефа: шкрапе, вртаче, увале, пећине, понори, јаме. Најдужа и најбоље испитана је пећина на врелу Рашке, затим око 100 m изнад врела налази се отвор пећине која представља ранији извор ове реке, а као мањи али не и мање значајни спелеолошки објекти су отвори неколико пећина на кречњачким одсецима Оџева и Градине (према Себечевској реци).

Готово сви мањи водотокови су красификовани и формиране су суве долине. На местима где су кречњаци у контакту са водонепропусним стенама по правилу се јављају извори и врела.

Као карактеристични облици рељефа, који су од природног значаја за очување, издвајају се: врело реке Рашке (које је каптирано), водопад реке Рашке, бигрена тераса на десној обали Рашке (недалеко од извора и даље низводно у дужини од око 4 km; налази се на висини од 2–12 m), и занимљиве бигрене наслаге необичних форми које су откривене у центру села Багри, недалеко од десне обале реке Слатина, потом Коштам поље као скрашћена изворишна челенка реке Рашке, у чијем подножју извире ова река (налази се изван подручја Просторног плана, али је као геоморфолошки феномен занимљив за целину Просторног плана односно воде које се појављују на врелу Рашке највећим делом су пореклом из Коштам поља – пониру и подземно отичу кроз поље, да би на контакту кречњака и шкриљаца избиле у пећини у виду врела), извор Кисела вода (у горњем делу тока Слатинске реке, узводно од села Багри, изнад леве речне обале), вулканске купе Ђурђевих ступова и тако даље.

Такође треба истаћи да су на подручју Просторног плана мање површине изложене процесу ерозије средњег интензитета – за заштиту су посебно значајни следећи локалитети: околина Сопоћана, падине Оџева и околина Трговишта, као и део долине Себечевске реке јужно од Раса.

Хидрографска мрежа је прилично разграната и припада Дунавском односно Црноморском сливу. Корито реке Рашке је уско, а водоток је типично брдско-планински, са великим градијентима и претежно мањом количином воде. Значајне су и бројне притоке реке Рашке: Блажевски поток, Избичка река, Дежевска река, Јусу поток, Људска река, Себечевска река, Клисура, Слатинска река и Мијошице. Зависно од геолошког састава терена развијен је различити тип долинских система и то: клисураста долина ближе горњем току, нормална симетрична долина у средњем и асиметрична долина у доњем делу тока реке Рашке.

Река Рашка извире у виду врела које се налази у пећини код манастира Сопоћани, на надморској висини од 726 mnm. Припада јаком врелу воклиског типа (снажно „зајезерено” карстно врело које се карактерише пулсационим истицањем из сифона). Издашност врела се креће између 1000–7000 l/sec, док просечна издашност износи око 2.5 m³/sec.

У погледу изворишта значајних за водоснабдевање, горњи део подручја Рашке, сврстан је у изворишта првог ранга, која према важећим законским прописима заслужују посебан третман у погледу предузимања и спровођења заштитних мера око очувања количине и квалитета вода. Доња граница заштићеног сливног подручја налази се приближно на делу Градине, испод ушћа Себечевске реке. Река Рашка је уврштена у водотоке I категорије што је од значаја за видове коришћења вода Рашке (за пиће, порибљавање и друго) и за спровођење обавеза око одржавања њеног квалитета.

Од извора који су каптирани треба још поменути: извор Бисер – вода који се налази у близини реке Мијошице, на делу између Сопоћана и Дољана, и извор Краљевац, северно од Слатине.

Поред овог, на целом подручју истраживања налази се низ мањих извора (нарочито у југозападном делу, једним делом у централном, а најмање у североисточном делу простора) који немају посебан значај као објекти водоснабдевања, али су значајни као природна вредност за ово подручје (треба пре тежити њиховом очувању и уређењу, него каптирању).

Као хидролошка појава и вредност на овом простору истиче се извор термоминералне воде Кисела вода (Слатински кисељак, Сопоћанска слатина), који се налази јужно од села Багри у кориту речице Слатина. Вода овог извора је каптирана (чесма), а његова издашност је мала (0.02–0.04 l/sec). Температура и издашност овог извора су ограничавајући за планирање развоја бање. Међутим, не треба занемарити његов значај за локално становништво.

Оцена стања, природни потенцијали и ограничења за развој – Карактеристике природне средине истражног подручја су по обиму и квалитету такве да представљају значајан развојни потенцијал овог подручја.

1) У односу на становање и изградњу насеља

(1) у погледу изградње индивидуалних објеката:

– велики део терена је у геотехничком погледу повољан за градњу;

– неповољни су терени који припадају геотехничком рејону В.

(2) за градњу већих насеља:

– повољни су терени у геотехничком рејону IV (које карактеришу повољни нагиби и носивост уз обавезне хидромелиоративне мере);

– мање су повољни геотехнички рејони I и II (стенске масе подложне површинским изменама, терни који су у површинским деловима безводни што смањује могућност водоснабдевања насеља);

– неповољни су геотехнички рејон В (нестабилни су), геотехнички рејон IV са високим нивоом подземне воде.

2) У односу на изградњу индустријских објеката:

(1) повољни терени за изградњу већих индустријских објеката су терени који припадају геотехничком рејону IV (које карактеришу повољни нагиби и носивост уз обавезне хидромелиоративне мере);

(2) генерално могу послужити и терени геотехничког рејона III (услови градње у њима су сложенији, те је стога сама градња скупља);

(3) мање повољни су геотехнички рејони I и II (неповољни нагиби, терени који представљају ресурсе за водоснабдевање (кречњачки терени));

(4) неповољни су геотехнички рејони В (нестабилни) и IV са високим нивоом подземне воде.

3) У односу на изградњу саобраћајне инфраструктуре (путеви, пруге):

(1) као најпогоднији терени за изградњу путева и пруга су равничарски и брежуљкасти терени у оквиру геотехничких рејона IV и III (изградња саобраћајница на заравњеном терену уз обавезну примену хидротехничких мера заштите односно заштите од атмосферских и подземних вода и обезбеђење стабилности падина);

(2) отежани су за рад геотехнички рејони I и II (услови градње у њима су сложенији, те је стога сама градња скупља);

(3) неповољни су геотехнички рејони V (нестабилни су);

(4) један од услова при изградњи саобраћајне инфраструктуре је законска обавеза да се при пројектовању путне мреже избегавају или максимално штите уже или шире зоне постојећих и потенцијалних изворишта за водоснабдевање.

4) У односу на водоснабдевање:

(1) у погледу снабдевања насеља квалитетном водом за пиће, највећи потенцијал имају терени изграђени од карбонатних стенских маса (карстне издани) (геотехнички рејони I и II);

(2) у осталим теренима издани су углавном недовољног капацитета, а налазе се на мањим дубинама подложним загађењу са површине (плиоценска језерска фација – геотехнички рејон III и квартарни седименти – геотехнички рејон IV). Ове воде се могу користити само за локалне потребе уколико су повољних особина за пиће;

(3) квалитет изданских вода формираних у оквиру алувијалних наслага и неогених басена може бити угрожен загађењима изазваним близином урбанизованих и деградираних земљишта;

(4) ограничења се односе и на нерегулисано питање пречишћавања и одвођења отпадних вода нарочито у општинским и туристичким центрима, зонама индустрије и сливним подручјима.

5) У односу на лоцирање депонија:

(1) најпогоднији терени за лоцирање депонија су терени у оквиру геотехничких рејона II и III;

(2) депоније се могу лоцирати и у теренима који припадају геотехничком рејону I, али су тежи услови за њихово формирање и постоји опасност од могућности контаминације воде у дубоким кречњачким изданима (ова могућност постоји и код кречњачких терена геотехничког рејона II);

(3) неповољни су геотехнички рејони V и IV.

6) У односу на лоцирање гробља:

(1) најпогоднији терени за лоцирање гробља су терени у оквиру геотехничких рејона III и IV

(2) неповољни су геотехнички рејон V, као и геотехнички рејони I и II (у таквим теренима су отежани услови рада – копање).

7) У односу на експлоатацију геолошког грађевинског материјала и термалних вода:

(1) значајна су три мајдана грађевинског материјала: налазишта „Мали Крш”, „Подстран поток” и „Сопоћани”. Близина ових налазишта у односу на значајне објекте споменика културе који су под заштитом УНЕСКО-а, има за последицу један од најозбиљнијих облика угрожавања квалитета животне средине и споменика културе и тиме ствара трајан облик значајне девастације околине ових споменика.

8) У односу на туризам и рекреацију:

(1) простор обилује повољним геоморфолошким, климатским, хидролошким условима, природним лепотама и споменицима културе што је предуслов за развој излетничког, сеоског, зимског, бањског и других видова туризма;

(2) бројни су и споменици културе: манастир Ђурђеви Ступови, црква Светог Петра, манастир Сопоћани и остаци средњовековног града Рас (споменичка целина обухвата: утврђење Градину, подграђе, Трговиште и некрополу).

Под појмом сеизмичности терена подразумевамо анализу сеизмичког хазарда и сеизмичког ризика. Сеизмички хазард обухвата проучавање кинематике и динамике саме појаве земљотреса, односно његовог интензитета на самој површини терена, док анализе сеизмичког ризика обухватају процену степена угрожености конкретног објекта израженог у могућим лакшим и тежим оштећењима (односно процену штета на објекту у току његове експлоатације коју треба очекивати у условима датог интензитета).

Оцена сеизмичког хазарда извршена је помоћу Сеизмолошке карте Југославије, размере 1:100 000, издате 1987. године. На олеати сеизмолошке карте која се односи на временски интервал од 50 година, анализирани простор се налази у зони 6º (шестог степена) МЦС-64. За повратни период од 100 година подручје Просторног плана се налази у зони 7º (седмог степена), а за повратни период од 200 година највећим делом у зони 7º (седмог степена) и малим делом у зони 8º (осмог степена). За повратни период од
500 година анализирани простор се налази у зони 8º (осмог степена). На олеати која се односи на повратни период земљотреса од 1000 година, подручје просторног плана се налази у зони 8º (осмог степена). Степен вероватноће догађаја интензитета који је присутан на овим олеатама износи 63%.

Табела бр. 2. Сеизмичност терена

повратни период

(године)

степен сеизмичности

по МЦС скали

50

100

200

7о ; делом 8о

500

1000

Коришћење одговарајуће олеате сеизмолошке карте зависи од категорије објекта који се гради. Наша постојећа земљотресна регулатива односи се на објекте високоградње, а путеви и пруге представљају сложени технички систем нискоградње који у свом саставу садрже инжењерске објекте високоградње. Објекти су подељени у две групе и то „А” и „Б”. Тип „А” представља инжењерске објекте – мостове, потпорне зидове, док тип „Б” представља земљани труп, горњи строј железничке пруге и пута.

На основу измена и допуна Правилника о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима („Службени лист СФРЈ”, број 52/90) меродавна сеизмичност за предметну локацију даје олеата са повратним периодом земљотреса од 500 година Сеизмолошког завода СР Србије из 1987. године. Стога спроведена анализа утицаја сеизмичности у подручју просторног плана показује да сеизмички хазард треба дефинисати са 8º (осмим степеном) сеизмичке скале MCS-64, који је наведен на олеати сеизмолошке карте за временски период од 500 година.

5.2. ВОДНИ РЕСУРСИ

На предметном подручју постоји изражена хидрографска мрежа потока и река. Највећи водоток је река Рашка са својим притокама: Људска река, Слатинска река, Себечевска река, Клисура, Дежевска река, Блажевски поток и многи безимени потоци. Углавном су то водотоци бујичног карактера, који се одликују стрмим сливовима, великим падом, великим распоном између минималних и максималних протока, као и великом продукцијом вученог наноса, односно могу бити у време јаких киша разорни по околни терен и насеље. На овом подручју нема вештачких, а ни природних акумулација.

Водотоци нису у водопривредном смислу регулисани. Велики број водотока протиче кроз подручја са израженом ерозијом земљишта, па су њихова природна корита нестабилна, што на терену условљава велику кривудавост, рушевне обале, честа изливања већих вода. Нема изграђених бујичних преграда на овом подручју.

Цело подручје, а посебно западни део одликује се бројним карстним изворима, који се одликују малим капацитетом и који служе за снабдевање индивидуалних домаћинстава или реализацију мањих групних водовода у селима.

Потенцијали – Сва постојећа изворишта могу још дуго да се користе, под условом да се заштите од загађивања и деструкције.

Ограничења – Велика временска неравномерност протока рекама ограничава њихову водопривредну употребљивост. Велики распон између минималних и максималних протока указује да се ради о бујичним водотоцима са веома брзим концентрацијама поводња и са јако малим протоцима у топлом делу године, када протоци не могу да задовоље ни основне еколошке функције.

5.3. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ

Пашњаци и ливаде, најзначајнији пољопривредни потенцијали, усмерили су пољопривредно становништво на бављење сточарством, производњу млека и млечних прерађевина. И ако значајан потенцијал уочена је недовољна искоришћеност и недовољна производња крмног биља (ограничене ораничне површине). Број грла која се гаје испашом је релативно мали у односу на површине под пашњацима и ливадама, а уочена је и недовољна искоришћеност стајских капацитета. Сточарство (говедарство и овчарство) карактеришу негативни трендови имајући у виду потенцијале и могућности као што су природни ресурси, ливаде и пашњаци. Укупан број стоке на 100 ha укупне пољопривредне површине износи 55,39 што је више од просека општине који износи 31,4. Број оваца на 100 ha укупне пољопривредне површне износи 18,5, говеда 31,5, коза 3,2 и свиња 2,1.

Захваљујући специфичним микрорељефним и хидролошким утицајима, планински предели су погодни за рентабилну производњу квалитетног воћа и сакупљање шумског бобичастог воћа, као и хранљивих печурака. Недовољно искоришћени потенцијали у овој области су последица слабе промоције, слабе заинтересованости сеоског становништва, недостатка откупних пунктова, слабе организације, ниских откупних цена и недостатак стратегије развоја и пласмана.

На низак степен искоришћености потенцијала у производњи еколошки здраве хране утичу: недовољна информисаност пољопривредника, слаба организација и непостојање стручне службе која би иницирала, организовала и пружила неопходне информације о начину гајења и могућностима пласмана и презентовала предности овакве производње и остварених економских ефеката (поготово ако је извозно оријентисана).

У селима око 60% домаћинстава има обрадиво земљиште, од тога 51% поседе мање од 3 ha, а само 0,3% веће од 10 ha, а одвија се на 1117 породичних газдинстава што је 7,20% од укупног броја домаћинстава.

Табела бр. 3: Заступљеност пољопривредних површина по К.О.

К.О.

Укупно

Њиве

Воћњаци

Баште

Ливаде

Пашњаци

Виногради

Шумско

Остало

ha ar m²

Постење

1881 81 73

351 90 09

90 23 69

12 72 72

112 55 19

229 61 34

00 10 91

925 16 43

159 51 36

Прћенова

261 32 15

82 63 11

30 33 86

1 43 64

21 73 16

51 97 49

0

61 66 17

11 54 72

Нови Пазар

215 39 46

0

0

0

0

0

0

0

215 39 46

Ботуровина

383 98 79

106 83 66

22 78 45

0

52 70 31

60 26 72

0

122 97 47

18 42 18

Видово

246 68 33

69 12 99

12 96 43

0

25 40 37

38 41 71

0

92 79 73

7 97 10

Војниће

337 54 58

117 01 29

14 19 77

0

72 21 58

76 39 88

0

46 71 72

11 00 34

Иванча

226 34 62

114 00 97

20 00 73

2 07 00

24 91 48

15 95 91

0

24 12 61

25 25 92

Побрђе

258 58 86

98 76 50

39 95 11

3 72 93

13 57 40

19 43 58

0

53 16 22

29 97 12

Варево

267 56 22

84 39 33

32 96 32

3 48 61

18 35 24

24 92 69

0

90 77 41

12 66 62

Шавци

255 26 92

63 61 00

27 63 93

0

8 74 03

14 11 96

0

123 43 08

17 72 92

Лукоцрево

544 05 77

101 02 56

51 14 29

0

23 71 22

53 09 22

0

285 29 72

29 78 76

Забрђе

602 69 93

49 31 80

4 52 35

0

26 46 24

58 38 54

0

421 01 38

42 99 62

Себечево

1811 10 64

384 96 55

60 38 19

0

131 42 81

174 39 62

0

941 25 21

118 68 26

Слатина

986 56 19

130 86 67

20 07 20

0

135 78 74

109 35 13

0

541 79 93

48 68 52

Дољани

520 20 44

89 61 46

8 33 86

0

42 40 08

56 31 86

0

251 19 79

72 33 39

Укупно

8799 14 63

1844 07 98

435 54 18

23 44 90

709 97 85

982 65 65

00 10 91

3981 36 87

821 96 29

Укупан број активних пољопривредника је 499 што је 1 на 6 ha обрадивог пољопривредног земљишта од којих је 35,1% млађе од 40 година. У структури прихода домаћинстава преовлађују непољопривредни извори са 87,7%, а затим следе чисто пољопривредни са 6,6% и мешовити са 5,8%, а пољопривреда учествује са око 15% у стварању националног дохотка града.

Потенцијали и ограничења – Погодни терени и вегетација за развој сточарства су основни потенцијал овог простора, али су постојећи капацитети недовољно искоришћени. Неки од ограничавајућих фактора леже у неадекватној структури и обиму сточног фонда.

Ограничења када је у питању рационално управљање пољопривредним земљиштем, пре свега су наслеђени проблеми уситњености приватног поседа, недефинисано управљање државним земљиштем, знатни удео необрађеног и запуштеног продуктивног земљишта и слично.

5.4. ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ

Постоји недовољан обим пошумљавања на територијама које су у приватном власништву. Крчење шума је спорадично и присутно углавном на приватним поседима.

Шумама града које су у државном власништву газдује Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме”, Шумско газдинство „Шумарство” из Рашке, Шумска управа „ Нови Пазар”, која се налази на територији града Новог Пазара. Шумска управа „Нови Пазар” газдује са пет газдинских јединица:

1) Газдинска јединица „Нинаја – Козник”;

2) Газдинска јединица „Турјак – Вршине”;

3) Газдинска јединица „Дебељак – Меденовац”;

4) Газдинска јединица „Близанац – Дебелица”; и

5) Газдинска јединица „Винорог”.

Опште карактеристике шумских екосистема

Следећи комплекси шума су заступљени у газдинским јединицама:

1) Газдинска јединица „Нинаја – Козник”

(1) комплекс ксеро-термофилних сладуново церових типова шума,

(2) комплекс комплекс ксеро-мезофилних китњакових и грабових типова шума,

(3) комплекс мезофилних букових и буково-четинарских типова шума,

(4) комплекс фригофилних четинарских типова шума,

2) Газдинска јединица „Турјак – Вршине”

(1) шума грабића,

(2) шума китњака,

(3) шума китњака и цера,

(4) шума китњака и граба,

(5) шума букве,

3) Газдинска јединица „Дебељак – Меденовац”

(1) комплекс ксеро-термофилних сладуново церових типова шума,

(2) комплекс ксеро-мезофилних китњакових и грабових типова шума,

(3) комплекс мезофилних букових и буково-четинарских типова шума,

4) Газдинска јединица „Близанац – Дебелица”

(1) комплекс ксеро-мезофилних китњакових и грабових типова шума,

(2) комплекс мезофилних букових и буково-четинарских типова шума.

Најзаступљенија по површини у овим шумама је изданачка шума китњака и цера на лесу, силикатним стенама и кречњаку. Друга по заступљености је изданачка шума букве на различитим смеђим земљиштима. У укупној запремини највеће учешће заузима изданачка шума букве затим изданачка шума китњака и цера. Заступљене врсте дрвећа су: буква, китњак, цер, граб, црни јасен, јавор, црна јова, сладун, јасика, грабић, смрча, црни и бели бор. Најзаступљеније врсте дрвећа по запремини од лишћара су буква и китњак, а од четинара смрча и црни бор.

Присутне су четири ретке, ендемичне и угрожене врсте: планински јавор, црна јова, бреза и јасика. У шумском фонду ШУ „Нови Пазар” незнатно је присуство унешених (алохтоних) врста, и то боровца и дуглазије.

У необраслим површинама највеће учешће заузима шумско земљиште. Неплодно земљиште и земљиште за остале сврхе заузима минималне површине.

Ловиштa – Ловиште „Рогозна” се простире на површинама шума, земљишта и вода територије града Новог Пазара. Њиме газдује Ловачки савез Србије. Део територије ловишта „Рогозна” је обухваћен овим планом.

Трајно заштићене врсте дивљачи су: видра, хермелин, ласица, медвед, сове, орлови, соколови, јастребови (осим јастреба кокошара), чапље (осим сиве чапље), роде, ронци, еје и друге које се појављују повремено или живе стално у ловишту;

Ловостајем заштићене врсте дивљачи су: срна, дивља свиња, зец, веверица, сиви пух, јазавац, куна златица, ондатра, дивљи голуб (гривњаш), грлица, гугутка, фазан, пољска јаребица, препелица, дивља гуска (глоговњача и лисаста), дивља патка (глувара, кржуља, крџа-пупчаница), јастреб кокошар, сива чапља, барски петлован, барска кокица, шумска шљука, креја, гачац и друге повремено.

Дивљач ван режима заштите су: лисица, вук, дивља мачка, куна белица, твор, шакал, сива врана и сврака.

Стално гајене врсте дивљачи у ловишту „Рогозна” су: срна, дивља свиња, зец, фазан, пољска јаребица, јаребица камењарка.

Бројно стање гајених врста дивљачи према последњем бројању је следеће: срна 94 комада, дивља свиња 226 комада, зец 2.385 комада, фазан 929 комада, јаребица пољска 1.023 комада, јаребица камењарка 214 комада.

Табела бр. 4. Структура ловишта „Рогозна” по културама основног коришћења

Назив ловишта

Корисник ловишта

Површина

(ha)

Шуме и шумско земљиште

Ливаде и пашњаци

Њиве и оранице

Воћњаци и виногради

Остало земљиште

Рогозна

Ловачки савез Србије

74.228

33.928

21.885

12.365

-

6.050

Потенцијали:

1) планински простори се одликују незагађеношћу хемијским средствима, што пружа повољне услове за производњу хране високог биолошког квалитета. У том погледу посебну предност има пашњачко сточарство;

2) постојање агроеколошких погодности за развој воћарства према моделу органске производње, применом метода интегралне заштите старих аутохтоних сорти јабуке, крушке, трешње и слично;

3) ефикасна противерозиона заштита земљишта кроз повећање склопа и обраслости шума;

4) заштита и очување резервата шумских екосистема у целини;

5) неискоришћена ловно продуктивна површина и еколошки капацитет ловишта представља потенцијал за развој ловишта.

ограничења:

1) изузетно мало учешће високих шума, док је висока заступљеност изданачких шума. Ово ограничење може бити и потенцијал за конверзију изданачких шума у виши узгојни облик;

2) учешће разређених и девастираних шума које се морају мелиорацијом превести у састојине високог порекла;

3) однос чистих и мешовитих састојина је незадовољавајући, због већег учешћа чистих састојина, чиме је знатно умањена биоеколошка стабилност шума;

4) недостатак техничке инфраструктуре, односно мреже против пожарних шумских путева потребних за ефикасну заштиту од пожара;

5) присутност ерозије и деградације земљишта и потреба да се предузму одређене активности за санацију и уређење угрожених терена;

6) стање фонда дивљачи је незадовољавајуће, како по броју дивљачи, тако и у погледу трофејне вредности, старосне и полне структуре.

5.5. ДЕМОГРАФСКИ РАЗВОЈ

Подручје Просторног плана обухвата простор од 8799,14 ha на коме према попису из 2002. године живи 9.428 становника, што представља густину насељености од 1,07 становника/ha. Веће густине насељености од просека планског подручја имају насеља: Побрђе 8,40, Иванча 3,60, Варево 1,87 и Постење 1,85 становника/ha. Врло ниска густина насељености је у насељима Забрђе 0,08 и Дољани 0,17 становника/ha.

Табела бр. 5. Број становника и густина насељености по попису из 2002. године.

Назив и тип насеља

Површина у hа

 

Број становника 2002 г.

Густина насељености

(становника/hа)

Подручје плана

8799,14

9428

1,07

КО Нови Пазар*

215,14

120

0,56

Ботуровина

384

218

0.57

Варево

268

501

1.87

Видово

247

90

0.36

Војниће

338

115

0.34

Дољани

520

89

0.17

Забрђе

603

49

0.08

Иванча

226

813

3.60

Лукоцрево

544

186

0.34

Побрђе

259

2176

8.40

Постење

1881

3471

1.85

Прћенова

261

159

0.61

Себечево

1811

897

0.50

Слатина

987

297

0.30

Шавци

255

247

0.97

* Процена (нема објављених података за КО Нови Пазар)

Извор: Општине у Републици Србији 2004. године, РЗС

На подручју Просторног плана број становника у периоду од 1948 – 2002. године се више него удвостручио, са 5.015 становника у 1948. године порастао је на 10.623 становника у 2002. години (по методологији ранијих пописа) односно на 9.308 по методологији пописа из 2002. године посматрано у односу на попис из 1991. године број становника планског подручја по најновијем попису из 2002. године је повећан за 12,1%. Ова демографска кретања карактеристична су за Рашки округ, који је у целом послератном периоду од 1948 – 2002. године имао у просеку бржи демографски раст, а нарочито град Нови Пазар, од просека оствареног у Републици Србији. На подручју Новог Пазара према попису из 2002. године живело је око 86.000 становника, скоро трећина од укупног броја становника Рашког округа.

Док је број становника Рашког округа повећан за 68,8% у односу на 1948. годину број становника града Нови Пазар већи је за 118,7%, а планског подручја за 111,8%.

У табели је дат преглед кретања броја становника Рашког округа, града Новог Пазара и планског подручја са припадајућим насељима по пописима.

Табела бр. 6. Број становника по пописима 1948 – 2002. година.

Назив

и тип

насеља

Број становника

по методологији ранијих пописа

по методологији

пописа из 2002.год.

1948

1953

1961

1971

1981

1991

2002

1991

2002

Рашки округ

186092

206008

228991

251230

282644

300274

314167

293311

291230

Нови Пазар

44020

50189

58777

64326

74000

85249

96260

82767

85996

Нови Пазар (г)

11992

14104

20706

28950

41099

51749

61179

50362

54604

Подручје прост.плана

5015

5870

6124

6074

6809

8513

10623

8303

9308

Ботуровина

248

287

321

304

283

229

225

226

218

Варево

236

271

319

324

430

486

550

479

501

Видово

150

153

170

156

140

108

90

108

90

Војниће

236

305

236

228

142

152

117

152

115

Дољани

207

259

262

199

164

94

96

94

89

Забрђе

142

249

188

182

101

99

70

94

49

Иванча

228

288

333

387

473

663

956

637

813

Лукоцрево

346

387

398

385

303

237

231

231

186

Побрђе

207

246

237

385

789

1540

2839

1458

2176

Постење

834

907

1046

1167

1659

2868

3577

2821

3471

Прћенова

232

245

255

184

145

145

159

145

159

Себечево

1254

1417

1465

1305

1351

1096

1020

1074

897

Слатина

509

582

595

510

497

361

369

351

297

Шавци

186

274

299

358

332

435

324

433

247

Извор: „Попис становништва, домаћинстава и станова”, књига 9, Београд, мај 2004. година, РЗС

Највећи пораст становништва је остварен у насељу Побрђе где је број становника повећан за 13 пута у 2002. години у односу на 1948. годину, затим следе насеља Постење, Иванча и Варево у којима је број становника повећан за два пута, и Шавци где је број становника већи за 74,2%.

Опште карактеристике зона концентрације и зона пражњења становништва потпуно су различите. Зоне концентрације становништва бележе стални пораст (од дуплирања до учетворостручења) становништва у коме су заступљене обе компоненте пораста (природна и миграциона), док остала насеља која бележе пораст становништва имају висок природни прираштај и изражену емиграцију. Успостављени просторно-демографски односи веома су неповољни, а несклад између развоја људске популације и простора на коме је настањена имаће у будућности одраза на многе сегменте привредног и друштвеног развоја.

Због тесне међузависности староснополне структуре и осталих чинилаца демографског развитка, пре свега наталитета и морталитета, старосни састав становништва представља један од главних показатеља достигнутог степена демографског развитка.

Број домаћинстава на територији града Новог Пазара је према попису из 2002. године троструко већи у односу на попис из 1948. године, и износи 2.486 по методологији ранијих пописа, односно 2.281 домаћинство по методологији пописа из 2002. године, док је тај показатељ за Рашки округ на нивоу од 242,4%, за општину Нови Пазар 279,1%, а највећи за град Нови Пазар 468,3%.

Табела бр. 7. Упоредни преглед домаћинстава по пописима 1948 – 2002. година.

Назив

Број домаћинстава

по методол.

и тип

по методологији ранијих пописа

пописа

насеља

1948

1953

1961

1971

1981

1991

2002

2002. год.

Рашки округ

36136

39570

49054

60411

73791

81198

87606

85072

Нови Пазар

7930

8712

10797

12869

16240

19465

22135

20956

Нови Пазар (г)

2988

3269

4855

6822

9831

12006

13993

13230

Подручје прост.плана

811

936

1010

1050

1340

1931

2486

2281

Ботуровина

37

44

46

46

53

59

65

63

Варево

42

45

57

50

67

94

108

99

Видово

23

23

27

28

31

30

28

28

Војниће

40

47

35

36

26

36

30

30

Дољани

35

46

43

37

33

25

23

22

Забрђе

22

68

27

33

22

24

19

18

Иванча

39

42

59

69

88

145

210

186

Лукоцрево

65

65

66

64

67

50

55

50

Побрђе

37

37

44

64

146

289

664

539

Постење

113

125

172

216

385

723

893

880

Прћенова

33

34

38

37

39

41

45

45

Себечево

211

230

246

219

233

229

199

192

Слатина

87

85

99

82

84

81

65

65

Шавци

27

45

51

69

66

105

82

64

Извор: „Попис становништва, домаћинстава и станова”, књига 10, септембар 2004. година, РЗС

На подручју Просторног плана пољопривредно становништво чини 11% укупног становништва, односно 1.028 становника, од чега је 54,8% активно (563), а остатак представља издржавано пољопривредно становништво. У укупном пољопривредном становништву Рашког округа учествује са 3,4%, а у Граду са 12,4%.

Укупан број запослених у граду Новом Пазару у 2007. години износио је 19.400 лица (25,7% од укупног броја запослених Рашког округа), од чега 40,5% чине жене. Од укупног броја запослених 57,2% или око 11 000 је запослено у предузећима, установама и задругама, а 42,8%, односно 8.313 лица су приватни предузетници и лица запослена код њих. У државном сектору највише је запослених у прерађивачкој индустрији 24,3%, трговини на велико и мало 17,8%, здравству и социјалном раду 12,9% и образовању 12,5%.

Основни потенцијал посматраног подручја представља становништво које се из пописа у попис увећава, старосна структура у којој доминира младо становништво, незапослена радна снага која чини 23,7% укупног становништва, 41,2% активног становништва.

Основно ограничење у демографском смислу у развоју посматраног планског подручја представља неповољна квалификациона структура незапосленог становништва, као и неравномерна концентрација становништва која је довела до уситњавања појединих насеља (свих осим Побрђа, Постење, Иванче, Варева и Шавци).

5.6. ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ

Град Нови Пазар спада у групу недовољно развијених општина која свој развој заснива на развоју текстилне индустрије, обућарске, дрвопрерађивачке индустрије (производња намештаја), индустрије грађевинског материјала и пољопривреде.

Према последњим званично објављеним подацима остварени друштвени производ у граду Новом Пазару у 2005. години је 4,8 млрд. динара, док је национални доходак остварен у износу од 4,2 млрд. динара што представља 22% народног дохотка оствареног у Рашком округу, односно 0,46% од народног дохотка Србије. Ради се о Граду чији народни доходак по становнику у износу од 46.670 динара представља 37,8% истог показатеља за Србију и за 15% је мањи од просека за Рашки округ.

Табела бр. 8. Народни доходак града Нови Пазар, 2005. година.

Територијална

ДП

НД

НД/стан.

Ниво 2005.

Јединица

у хиљ. дин.

у хиљ. дин.

у дин.

РС=100

Република Србија

1.072.284.840

918.732.972

123.473

100,0

Рашки округ

22.406.357

19.315.825

65.350

52,9

Нови Пазар

4.878.306

4 244 454

46 670

37,8

Извор: „Општине у Србији у 2006. години” РЗС, Београд, март 2007. година.

У формирању народног дохотка доминира трговина са 30%, индустрија са 29%, грађевинарство са 14%, пољопривреда са 11%, саобраћај са 10%, док се на остале делатности односи 6%. Народни доходак по становнику представља 36,6% истог показатеља за просек Србије, што Град сврстава у ред недовољно развијених градова/општина.

Тенденције у области трговине, као делатности са највећим уделом у формирању народног дохотка, које су присутне већ више деценија у Србији (ратови, сива економија, блокада земље) довеле су до удаљавања трговине од глобалних економских токова и погодовале развоју малих предузећа и самосталних трговинских радњи. Зато трговину данас карактерише уситњеност трговинске мреже, недостатак обртних средстава, низак ниво техничке опремљености, заостајање за савременим развојем трговине. Последица тога је немогућност њеног успешног наступа на тржишту у погледу цене и квалитета.

5.6.1. Пољопривреда

Пољопривреда учествује са око 11% у стварању народног дохотка града и одвија се готово у целини на 4.641 ресурсно ограничених породичних газдинстава (22,1% од укупног броја домаћинстава, 2002. године), с укупно 4182 активна пољопривредника (1 на 5,6 ха обрадивог земљишта), од којих је 35,1% млађе од 40 година. У структури прихода чисто пољопривредни (6,6%) и мешовити (5,8%), а непољопривредни извори (87,7%), уз битне разлике између градских/приградских и осталих насеља, у којима живи мање од једне трећине укупног броја домаћинстава. У селима око 60% домаћинстава има обрадиво земљиште, од тога 51% поседе мање од 3 ha, а само 0,3% веће од 10 hа. Ниво развијености пољопривредне производње је, углавном, испод потенцијала природне основе. У говедарству и овчарству преовлађују негативни трендови, а укупан број стоке на 100 ха пољопривредне (31,4), односно обрадиве површине (49,5) креће се испод просека централне Србије (43 односно 54,8). У ратарству, ливадарству и воћарству остварују се слаби и колебљиви приноси.

На планском подручју истичу се следећи рејони:

1) рејон интензивне пољопривреде обухвата долинско-брдске атаре, који се простиру средишњим делом града (КО Нови Пазар, Постење, Прћенова, Ботуровина, Варево, Побрђе, Иванча, Видово, Војниће);

2) рејон мешовитог сточарства, (говедарство – овчарство – козарство), с млечним говедарством као водећом граном и местимичним искоришћавањем локалних погодности за одгајање коња, подизање мањих засада аутохтоних сорти јабуке и крушке, оснивање хладноводних рибњака, производњу ретких врста жита (раж, просо, хељда и друго), плантажно гајење лековитог биља, сакупљање шумских плодова и слично., простире се широким, висински неуједначеним планинским појасом дуж југоисточних, јужних и југозападних граница градског подручја и припадају му следећа насеља планског подручја: Лукоцрево, Себечево, Слатина, Забрђе, Дољани;

3) рејон специјализованог говедарства месног типа, обухвата периферне северне делове Града ван граница планског подручја.

5.6.2. Индустрија, занатство и услужне делатности

Основно обележје просторне структуре привреде у граду Новом Пазару јесте територијална неравномерност и концентрација привредног/индустријског развоја у градском центру у његовој периурбаној зони.

Друштвена предузећа углавном не раде за разлику од приватног сектора који је веома развијен. Постоји преко 6.000 малих и средњих приватних предузећа, од којих је око 2.650 за превоз робе и путника, преко 500 бави производњом одеће, обуће и намештаја, а остала претежно услужним делатностима и трговином. Преко 90% промета у трговини остварује се у приватном сектору, те се може констатовати да мала и средња предузећа (у даљем тексту: МСП) у приватном сектору представљају основну полугу развоја градске привреде.

Занатство и сектор услуга немају стратешки значај за развој града с обзиром на њихов низак удео у формирању националног дохотка града, али су од значаја за обезбеђење животног стандарда становништва и као допунска привредна делатност и важна карика у функционисању привредних и друштвених активности. Осим производа од текстила и коже сви остали производи немају неку конкурентну предност јер доминирају производи свакодневне употребе (личне услуге и услуге домаћинствима). Носиоци делатности занатства су обућарске радње, кројачке радионице, пекари, личне услуге, занатске грађевинске радионице, радионице за поправку возила и друго. Домаћа радиност је такође заступљена и има дугу традицију а значајна је са становишта запошљавања (редовног и допунског).

Најзначајнији привредни капацитети на планском подручју су:

1) У КО Побрђе у делатности производње намештаја послују приватна предузећа: „Алмира-комерц” и „Салон Стил”. Од занатских капацитета заступљене су радионице за израду џинса и обуће: „САЈО” џинс, „WANTED JEANS”, „Тамарис” обућа, „Encco prom” обућа, „Таџи” обућа;

2) У КО Прћенова у области прехрамбене индустрије послује приватна хладњача „Марела”;

3) У КО Себечеву се налази рибњак предузећа „Војин Поповић”;

4) У КО Постењу послује већи број привредних капацитета у приватном власништву и то:

(1) у области прехрамбене индустрије приватно предузеће „Адемовић”;

(2) у индустрији у делатности производње намештаја послују 2 предузећа: „Dassa” и Павловић Селимир;

(3) у грађевинској делатности: „Југокомерц”, производња бетона, „Лешевић” производња армираног гвожђа, Владимир Плавшић – производња бетонских цеви и Асфалтна база АД „Путеви” Нови Пазар;

(4) у области трговине „Цакан промет”;

(5) у занатству: „Флеx” и „Елмиx” – производња обуће.

5) У КО Ботуровина постоји занатска радионица за производњу џинса „Камел”;

6) У КО Иванча у области дрвопрерађивачке делатности (производња намештаја и делова за намештај) послују два приватна предузећа: „Дрвосан” и „Анис”;

(1) у области грађевинарства приватно предузеће „ECCO Product”,

(2) у занатству – „Белма” – приватно предузеће за производњу обуће.

(3) у делу КО Нови Пазар који је у обухвату плана нема привредних капацитета.

5.6.3. Туризам

Доминантно заступљени видови туризма у формирању препознатљиве туристичке понуде у планског подручја су:

1) културолошки туризам – с целогодишњом понудом и акцентом на културолошкој презентацији и манифестацијама везаним за културно и историјско средњевековно наслеђе;

2) летњи туризам – са летњом понудом акватичких програма на језерима, спортско-рекреативних програма у приобаљу језера и риболовног туризма;

3) градски туризам Новог Пазара – с целогодишњом понудом и акцентом на летњој сезони, културолошком, манифестационом, верском и етнолошком туризму;

4) транзитни туризам – на планираној варијанти аутопута Београд – Јужни Јадран, магистралним путним правцима континенталног дела Јадранске магистрале (М-2), Рашка – Нови Пазар – Рибариће и Нови Пазар – Дуга Пољана – Сјеница – Нова Варош;

5) ловни туризам – с целогодишњом понудом;

6) етнотуризам – с целогодишњом понудом;

7) еколошки туризам – с целогодишњом понудом; и

8) здравствени туризам бањских места – с целогодишњом понудом здравствених програма заснованих на термоминералним водама (Новопазарска и Рајиновачака Бања).

Најзначајнији туристички капацитети на подручју просторног плана су:

1) Коначиште „Оха” , Постење, капацитета 120 лежаја;

2) Коначиште „Рас” , Себечево, капацитета 17 лежајева;

3) приватни хотел „Денис”, Иванча, капацитета 17 лежајева;

4) Коначиште „Сопоћани”, Дољани;

5) Коначиште „Јерка” и ресторан „Саз” у Шавцима.

Потенцијали за развој привреде, су: релативно млада популација и резерве радне снаге; обучена радна снага; ресурси природних травњака за сточарство; ресурси за развој туризма; традиција развоја појединих привредних активности (поједини сегменти текстилне индустрије, производња намештаја и обуће, трговина, и слично); постојећи изграђени производни капацитети, у периурбаној зони Новог Пазара и у центрима на руралном подручју.

За развој, диверзификацију и децентрализацију производње значајно ограничење представљају: недостатак високостручног кадра; тешкоће око пласмана и наплате и повећана конкуренција; недовољан развој робних марки који је у зачетку; неравномерност у просторној структури привреде изражена кроз концентрацију активности у Новом Пазару; неразвијена и недовољно одржавана путна мрежа; низак ниво опремљености комуналном инфраструктуром насеља и комплекса/локалитета с привредним капацитетима (неадекватно решено водоснабдевање, одсуство канализационе мреже, нестабилно снабдевање електроенергијом; просторна и еколошко-ресурсна ограничења за ширење појединих комплекса/локалитета) и слично.

Основни потенцијали за развој пољопривреде су:

1) динамични токови укупног економског развоја, као фактор раста локалне тражње за храном и извор обезбеђења средстава потребних за стимулисање процеса реструктуризације аграрног сектора;

2) хетерогеност агроеколошких услова, која пружа могућност искоришћавања компаративних предности у понуди широког асортимана квалитетних пољопривредно-прехрамбених производа;

3) велике површине природних травњака, претежним делом доброг флористичког састава, погодних за производњу сточних производа посебних одлика квалитета;

4) повољни услови за комерцијалну органску производњу воћа на теренима до 800 m.n.v.;

5) очувана традиција, знања и афинитет планинског становништва у производњи и домаћој преради ексклузивних сточних производа препознатљивог/географског имена порекла;

6) раст тражње за храном посебних одлика квалитета на домаћем и извозном тржишту; и

7) реални изгледи за институционалну подршку одрживом развоју планинске пољопривреде, услед оријентације аграрне политике Републике Србије на прихватање модалитета, критеријума и стандарда ЕУ, присуства ФАО и других међународних организација на локалном нивоу и друго.

Главна ограничења за ефикасну заштиту и коришћење агроеколошких добара су следећа:

1) непогодности природне основе виших планинских предела градске територије за рентабилну/ценовно конкурентну пољопривредну производњу;

2) исувише уситњен земљишни посед, па стога и сиромаштво већег дела пољопривредне популације;

3) низак ниво техничко-технолошке опремљености пољопривредних газдинстава;

4) депопулација дела планинских села;

5) демографска пресија на скромно заступљена плодна земљишта, која су лоцирана у долинским атарима;

6) успорена и недоследна приватизација агроиндустријских капацитета; и

7) слаба развијеност саобраћајне, хидротехничке, друштвене и друге инфраструктуре планинских села.

Потенцијали за развој туристичке понуде на подручју просторног плана су: културно-историјски споменици; шумско-ловни комплекси – ловишта; етно локалитети, саборишта и други догађаји.

Потенцијал представљају бројна непокретна културна добра и делови подручја са очуваним природним вредностима, у првом реду споменичко подручје Стари Рас са Сопоћанима уписана у Листу светске културне и природне баштине.

Основна ограничења за развој туризма и ефикаснију заштиту природних и непокретних културних добара јављају се услед недостатка планске документације, нарочито одговарајућих урбанистичких планова; недовољне презентације, туристичке промоције и доступности природног и културног наслеђа због неквалитетне мреже путева и осталих инфраструктурних система; неистражености народног градитељства на руралном подручју; неефикасне контроле непланске изградње у заштићеној околини непокретних културних добара и друго.

5.7. МРЕЖА НАСЕЉА, ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И УСЛУЖНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Насељеност територије у границама планског подручја може се пратити у дужем временском континуитету. Иако на основу остатака материјалне и духовне културе има индиција да је тај простор континуирано насељен од праисторије до данас, чињеница је да се промене у развоју насеља могу пратити почев од словенског периода (мрежа насеља се прати од времена припадања овог простора језгру средњевековне Србије – бројни остаци материјалне културе као што су зидине Старог Раса, Манастири Ђурђеви Ступови, Петрова Црква, Манастир Сопоћани, бројни писани подаци о насељима која и данас постоје, преко времена Отоманске империје до данас).

Данашња мрежа насеља, њена иницијална основа, формирана је у осамнаестом и деветнаестом веку, када су се у њој одвијале бројне демографске промене, услед досељавања становништва миграцијским струјама са Косова и Метохије, из северне Албаније и Црне Горе, али делимично становништва исламске вероисповести из делова новоослобођене Србије и касније, од стране Аустрије анектиране БиХ. У том периоду развијена је мрежа сеоских насеља разбијеног старовлашког антропогеографског и морфолошког типа коју карактерише раздељеност насеља на мање и веће засеоке, блокове сродничких кућа образоване запоседањем слободног земљишта и крчењем шума, пре свега на падинама и мањим заравнима планинских масива. Становништво се бавило екстензивном сточарско-воћарском производњом и у нижим деловима ратарском производњом.

Мрежу насеља је као и данас карактерисала изразита дисперзност. Контуре мреже насеља су се одржале, уз одређену трансформацију коју су условиле савремене друштвено економске промене и процеси. Појачана концентрација урбаног становништва у Новопазарској котлини отпочиње у петнаестом веку, од када се прати континуитет развоја Новог Пазара.

У насељима града Новог Пазара, у процесу социо-економског преображаја Србије, најбрже промене одвијале су се у кретању и структурама становништва. Главни покретач тих промена била је урбанизација, која је довела до промена у насељској мрежи.

Према Уредби о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС”, број 109/09), ово подручје припада Централном региону (НСТЈ 2), Рашкој области ( НСТЈ 3) и град Нови Пазар.

Мрежу насеља предметног подручја чине насеља: Дољани, Слатина, Себечево, Забрђе, Шавци, Лукоцрево, Варево, Побрђе, Иванча, Видово, Војниче, Ботуровина, Прћенова и Постење и део градског центра Новог Пазара.

Брдско-планински део планског подручја карактеришу насеља разбијеног типа која имају тенденцију даљег демографског уситњавања и старења, а поједина насеља и гашења. Котлински део планског подручја карактерише концентрација становништва у градском центру и дуж магистралних путева ка Рашкој, Сјеници и Рибарићима, и морфолошко срастање приградских насеља са Новим Пазаром.

Због недовољно развијених централних и производних функција постоји проблем „одливања” дела радног контигента у развијеније најближе центре. Сеоска насеља карактерише развој примарног сектора – екстензивна пољопривреда, а немају развијен секундарни, терцијарни и квартарни сектор. Услед неразвијене локалне путне мреже, слаба је доступност сеоских насеља градском центру као и њихова међусобна доступност.

Основни потенцијали за развој овог подручја су повољан и недовољно валоризован географски положај, релативно велика концентрација привредних активности у општинском центру, традиција развоја појединих активности, као и велика концентрација објеката материјалне и духовне културе на планском подручју.

Поред дела градског центра који припада услужно индустријском типу градских насеља, одређен степен развијености централних функција имају поједина сеоска насеља приградског типа и поједини центри заједница насеља.

Ограничавајући фактор уравнотеженог просторног – функционалног развоја представља превелика концентрација становништва, привредних активности и јавно социјалне инфраструктуре у Новом Пазару, приградским насељима на једној и демографска уситњеност, депопулација, саобраћајна изолованост, неразвијена структура делатности и неадекватна јавно-социјална инфраструктура у селима брдско-планинског дела планског подручја, на другој страни.

Табела бр. 9. Јавне службе

К.О./Насеље

Бр. стан.

М. канц.

Факултет

Ср школа

О. Ш.

Болница

Д. здрав.

Амбуланте

Постење

3577

х

х

х

Прћенова

159

Н. Пазар*

85996*

х

х

х

х

х

х

х

Ботуровина

225

Видово

90

Војниће

117

х

Иванча

956

0

Побрђе

2839

Варево

550

Шавци

324

Лукоцрево

231

Забрђе

70

Себечево

1020

х

х

Слатина

369

Дољани

96

х

0

Укупно

96619

* Подручје града Х – постојеће 0 – планирано

Јавне службе града Новог Пазара карактерише неусклађеност размештаја објеката са размештајем становништва, односно корисника услуга у руралном делу. Сеоска насеља немају развијене функције секундарног, терцијарног и квартарног сектора делатности па самим тим ни развијену јавносоцијалну инфраструктуру.

Подручје Просторног плана покривају две Месне канцеларије у Постењу и Дољанима, док се осмогодишње школе налазе у Постењу и Себечеву. Здравствене амбуланте су лоциране у Постењу, Војнићу и Себечеву. Узимајући у обзир број становника и корисника јавних служби као и просторни размештај истих уочава се неравномеран размештај и доступност на целој територији Просторног плана што не задовољава потребе сеоских насеља.

Како Просторни план укључује и део градског центра Нови Пазар неопходно је напоменути да се ту налазе четири средње школе гимназија, економско-трговинска, кожарско-текстилна и медицинска школа. У Новом Пазару је развијено и високо образовање на Интернационалном универзитету, шест одељења универзитета у Београду, Крагујевцу, Приштини и Нишу укључујући и постдипломске студије. Примарна и секундарна здравствена заштита грађана врши се преко Дома здравља коме припадају и здравствене амбуланте у сеоским срединама, Опште болнице, Специјалне болнице „Новопазарска Бања” и Апотекарске установе.

Сеоска насеља која се налазе у окружењу и гравитирају Новом Пазару имају већу доступност и могућности коришћења јавносоцијалне инфраструктуре, а самим тим и бољи положај у односу на друга удаљенија сеоска насеља у оквиру Просторног плана што ствара разлике и неравноправан положај. Ово указује на потребу даљег развоја и изградњу објеката јавносоцијалне инфраструктуре ради стварања услова једнаке доступности и што боље покривености на целој територији Просторног плана.

5.8. ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ И ПУТНА ИНФРАСТРУКТУРА

Подручје обухваћено планом саставни је део града Новог Пазара, која се налази у југозападном делу територије Републике Србије. Административни центар посматране зоне је град Нови Пазар, који је од Београда удаљен 250 – 300 km (у зависности од изабраног путног правца преко Чачка или Крагујевца и постојећег аутопута у наставку). У широј зони посматраног подручја су обронци Копаоника и Голије, односно Сјеница, Тутин, Косовска Митровица, Рашка, Краљево. Саобраћајно посматрано, наведени град је на правцу друмске везе централне Србије са деловима југозападне Србије, и у наставку веза ка Републици Црној Гори. На истоку, граница Града представља уједно и границу ка Аутономној покрајини Косово и Метохија.

Друмску инфраструктуру Просторног плана чини мрежа постојећих саобраћајница. Правцем север – југ пролази државни пут I реда М-22: Краљево – Нови Пазар – Рибарићи који представља основну друмску везу Новог Пазара са централном Србијом, односно Р. Црном Гором. Правцем исток – запад пружа се правац државног пута I реда М-8: Нови Пазар – Сјеница – Пријепоље и делимично је и у обухвату Просторног плана.

Како се територија града налази у југозападном делу Републике Србије, то се унутар ње, са аспекта шире целине, одвијају транзитни саобраћајни токови, превасходно повезујући погранична подручја ка Црној Гори са Новим Пазаром, Краљевом и даље ка осталим деловима Републике. Наведени саобраћајни токови јављају се у северним деловима подручја Просторног плана, дуж државног пута I реда М-22. Истовремено, државни пут I реда М-8 представља, везу Пријепоља, Нове Вароши и Сјенице са Новим Пазаром, односно Босне и Херцеговине са посматраним подручјем, општином и у наставку са АП Косово и Метохија.

На нижем ниво, мрежу државних путева II реда на подручју Просторног плана чине:

1) Р-118а (повезује границу града ка Тутину са М-8 (Дојевиће) и даље ка Новом Пазару);

2) Р-234 (веза Новог Пазара и подручја Просторног плана ка Голији);

3) Р-235 (незнатан део унутар Просторног плана, повезује границу града ка Косову и Метохији са Новим Пазаром);

4) Р-236 (веза Пазариште – манастир Сопоћани – граница општине Тутин).

Укупно на територији Просторног плана постоји 9,15 km државних путева I реда, и 24,77 km државних путева II реда.

Капиларну мрежу друмских саобраћајница на територији Просторног плана чине градски и некатегорисани путеви при чему је дужина градских путева око 64 km.

Предуслов успешне интеграције простора и његове повезаности, како географске тако и друштвено-економске, је развијена мрежа друмских саобраћајница. Тиме се стварају могућности за неометану размену робе, пословних и туристичких путовања. Издвојено, сам назив предметног Просторног плана указује на културно-историјски карактер посматраног подручја и указује на очекивања у наведеном простору: развој туризма (зимски планински центри у близини, индивидуална сеоска домаћинства на територији Просторног плана, богато историјско наслеђе), производња здраве хране. Имплицитно, јасна је улога мреже друмских саобраћајница у омогућавању обављања очекиваних делатности.

Табела бр. 10. Списак путева на територији Просторног плана

ознака

путни правац / деоница

дужина у оквиру Плана (km)

укупно

асфалт

туцаник

земља

М-8

Дојевиће 1 - Јусуф поток

2.80

2.80

-

-

М-8

Н. Пазар (Врановина) - Н. Пазар 2 (М-22)

0.64

0.64

-

-

M-22

Копривница - Н. Пазар 3

5.71

5.71

-

-

УКУПНО ДРЖАВНИХ ПУТЕВА I РЕДА

9.15

9.15

-

-

Р-118а

Дојевићи - Шавци - Пазариште / Пазариште - Д. Себечево - граница СО НП (Г. Себечево)

9.98

9.98

-

-

Р-234

Мишчиће - Ботуровина / Ботуровина - Постење / Постење - Н.Пазар (М-8)

4.71

4.71

-

-

Р-235

Н. Пазар (М-22) - Бања 1

0.23

0.23

-

-

Р-236

Пазариште-Градина-Багри / Багри-Сопоћани / Сопоћани-Црнуће / Црнуће-граница СО НП

9.85

7.95

1.9

-

УКУПНО ДРЖАВНИХ ПУТЕВА II РЕДА

24.77

22.87

1.9

-

Л-1

Н. Пазар - Батњик

5.23

5.23

-

-

Л-5

Н. Пазар Бања - Цоковиће - Јова

0.73

-

0.73

-

Л-21

Бајевица - Рогиње - Ж. Долац

0.58

-

0.58

-

Л-22

Н. Пазар - Војниће - Видово

3.65

-

3.65

-

Л-23

Н. Пазар - Ђурђеви с. - Полоце - Г. поље

4.22

4.22

-

-

Л-24

Дојевиће - Трнава - Балетиће

0.10

0.10

-

-

Л-25

Бубреговиће - Градина

5.33

-

-

5.33

Л-34

Ботуровина - Косуриће

1.85

-

1.85

-

Л-41

Багри - Забрђе - Оџево

4.45

-

-

4.45

Л-42

Сопоћани - Грачане - Селац - Вучиниће

2.55

-

2.55

-

Л-43

Шавци - Лукоцрево

2.49

-

2.49

-

Л-44

Н. Пазар - Бараковци - Варево - Лукоцрево

5.06

-

5.06

-

Л-46

Пилорета - Постење - Блажево

2.27

-

-

2.27

Л-54

Багри - Првеновиће - Црноче

4.69

-

-

4.69

Л-55

Багри - Слатина - Себечево

4.66

-

3

1.66

Л-56

Хаков Хан - Паралово - Рогиње

4.03

-

4.03

-

Л-58

Јусуф поток - Видово

3.38

-

3.38

-

Л-61

Пазариште - Бобовик - Себечево

4.10

-

4.10

-

Л-62

Спужниће - Бубреговиће

4.44

-

-

4.44

УКУПНО ГРАДСКИХ ПУТЕВА

63.81

9.55

31.42

22.84

Стање путне мреже – Дужина путне мреже и њене опште карактеристике приказане су на основу података објављених од стране Републичког завода за статистику за 2008. годину за територију града Новог Пазара, и упоредно за Рашки округ и Републику Србију, односно на основу података ЈП „Завод за урбанизам, изградњу и уређивање Општине Нови Пазар” за подручје Просторног плана и геореференцираних подлога путне мреже које садрже податак о дужини појединих деоница.

Путну мрежу на територији Просторног плана пре свега карактерише значајно учешће градских путева у укупној дужини путева (65,29%) што је незнатно изнад вредности на Републичком нивоу (60,44%) али испод вредности града Новог Пазара (78,65%) и Рашког округа (72,56%). Из наведеног се може извести закључак да је структура путне мреже на територији Просторног плана (по категоријама саобраћајница) релативно повољнија у односу на град и Округ, са аспекта покривености државним путевима I и II реда.

При томе, саобраћајнице вишег хијерархијског ранга су процентуално приближно исто или чак и више заступљене у односу на упоредна подручја града, Републике и округа. Тако, на територији Просторног плана, учешће државних путева I реда је 9,36% у односу на: 7,84% за територију града, 9,19% за територију Рашког округа и 12,38% на територији Србије. У случају учешћа дужина државних путева другог реда у укупној дужини мреже саобраћајница односи су још повољнији, где је 25,35% за територију Просторног плана, 13,51% за град, 18,25% за територију Рашког округа и 27,18% за територију Републике Србије. Наведени подаци су у сагласју са претходно наведеним ставом о повољној структури по категоријама саобраћајница.

Слика бр. 1. Мрежа државних путева I и II реда на територији Плана и општине Нови Пазар

prostorni-plan_Page_1.tif

Проблем коловозне конструкције је један од индикатора стања путне путне мреже, при чему подручје предметног Просторног плана, са 42,54% саобраћајница са савременим коловозним застором, предњачи у односу на градски просек (22,16%) и Рашки округ (38,49%) док је мањи у односу на просек у Републици Србији (63,82%). Државни путеви другог реда на подручју плана су скоро у потпуности са савременом коловозном конструкцијом (92.33%) у односу на 50,00%, 65,77% и 86,51% у случајевима града/општине, округа и Републике. Насупрот томе, учешће општинских путева са савременим коловозом (14,97%) у односу на 9,62%, 23,84% и 46,24% у случајевима града/општине, округа и Републике показатељ су стања на мрежи саобраћајница које чине основ свеколиког развоја територије Просторног плана. Јасно је да је ситуација донекле повољнија упоређујући у односу на територију града Новог Пазара, али свакако је испод достигнутих учешћа у округу и Републици.

Покривеност подручја Просторног плана путном мрежом исказује се показатељима густине путне мреже и то: односом укупне дужине саобраћајница и површине на којој се оне налазе и односом дужине саобраћајница и броја становника на посматраном подручју (у табели 7. приказане су и вредности за град Нови Пазар, Рашки округ и Републику Србију).

Дужина мреже градских путева на територији Просторног плана (према подацима за 2004. годину) износила је 63.81 km (што чини приближно 65,29% укупне дужине путне мреже), од чега 9.55 km са савременим коловозом, 31.42 km са туцаником и 22.84 km са земљом. Због постојећих (неповољних) теренских услова градски путеви имају елементе карактеристичне за планинска подручја: недовољну ширину коловоза, мале радијусе хоризонталних и вертикалних кривина, велике попречне и уздужне нагибе коловоза, чест случај појављивања више узастопних кривина и слично, док стање коловозног застора претежно не задовољава.

Техничко-експлоатационе карактеристике путева најнижег ранга варирају у широком дијапазону, у зависности од улоге пута, локалних ограничења условљених топографијом микролокација, интеракцијом са насељеним местима. Коловозни застор је од различитих материјала: асфалт, макадам, земљани путеви. Отежавајући утицај на одвијање саобраћајних токова на локалној путној мрежи је услед незадовољавајућег процента (14,97%) савремених коловозних површина и примењене геометрије. Чест је случај да ширина локалног пута не омогућава неометано мимоилажење возила.

prostorni-plan_Page_2.tif

prostorni-plan_Page_3.tif

Локалним путевима на територији Просторног плана управља град Нови Пазар, при чему су заштита, одржавање и развој поверени ЈП „Завод за урбанизам, изградњу и уређивање града Нови Пазар”. Финансирање је из накнада за путеве и коришћење односно уређење грађевинског земљишта, уз учешће грађана од 50% од вредности радова, донације и друго.

Лоше експлоатационе карактеристике путне инфраструктуре (поготову секундарна мрежа – локалне саобраћајнице) делују дестимулишуће на носиоце превозне услуге приликом опредељивања за успостављање и одржавање појединих линија јавног превоза. Уз реконструкцију, рехабилитацију и доградњу постојеће путне мреже (превасходно предвиђених обилазница око Новог Пазара, односно Сопоћа на државним путевима I и II реда), мрежа саобраћајница на посматраном подручју Просторног плана представља добар основ за развијање планираних економских садржаја. Питање реконструкција и осавремењавања градских путева нужно је повезати са плановима за економски развој појединих села, успостављање нових туристичких садржаја, плановима за задржавање становништва.

Постојећи возни парк и степен моторизације – Обрада постојећег возног парка и степена моторизације за подручје Просторног плана није могла бити урађена на уобичајени начин, обзиром да се сва возила са територије града Новог Пазара (укључујући и она која се према месту пребивалишта власника налазе унутар граница предметног Просторног плана) регистрационе воде у граду Новом Пазару, а не постоје подаци о броју регистрованих возила по катастарским општинама.

Према доступним подацима за 2007. годину укупан број регистрованих возила на територији града Новог Пазара је 14361 возила, од чега 11614 путничких аутомобила, 130 аутобуса, 1606 теретних возила, 87 специјалних возила, 555 прикључних возила и 140 мотоцикала. Наредним табелама дат је упоредни приказ по броју, односно по структури категорија регистрованих возила за град Нови Пазар, Рашки округ и Републику Србију.

Табела бр. 13. Регистрована друмска моторна и прикључна возила – 2007. година.

МОТ.

ПА

с.ПА.

БУС

ТВ

с.ТВ.

РВ.

ТР.

ПВ.

Нови Пазар

140

11614

211

130

1606

87

2

16

555

Рашки округ

662

50459

670

460

4945

901

95

445

1571

учешће (%)

21.15

23.02

31.49

28.26

32.48

9.66

2.11

3.60

35.33

Србија

24897

1476642

14574

8887

129877

25802

1582

7263

26389

учешће (%)

0.56

0.79

1.45

1.46

1.24

0.34

0.13

0.22

2.10

МОТ – мотоцикл, ПА – путнички аутомобил, с.ПА – специјални путнички аутомобил, БУС – аутобус, ТВ – теретно возило, с.ТВ – специјално теретно возило, РВ – радна возила, ТР – трактор, ПВ – прикључна возила

Број регистрованих возила унутар посматраног подручја није могао бити једнозначно одређен, а одређивање наведеног броја уз коришћење постојећег степена моторизације за територију целог града и податка о броју становника насељених на територији Просторног плана би у себи садржала вишеструка уопштавања и поједностављења која би довела до непоузданости податка.

Обим превоза путника у постојећем стању условљен је односом превозних потреба и превозних могућности, као и атрактивношћу подручја за превоз путника који посећују предметно подручје или су у транзиту. У путничком саобраћају најзначајнији фактори раста или стагнације интезитета путничких токова би били: број становника на територији која гравитира одређеним путним правцима, број запослених, степен моторизације, реалан лични доходак који има битан утицај на избор вида превоза, као и атрактивност посматраног подручја за туристичка и транзитна путовања.

Степен моторизације изражен бројем становника по један путничком аутомобилу износи око осам становника града по један путнички аутомобил у 2007. години и лошији је у односу на просеке Округа и Републике. Исказан као број путничких аутомобила на 1000 становника степен моторизације на територији града Новог Пазара износи 124 ПА/1000 становника и значајно заостаје за републичким и просеком округа (вредности које карактеришу развијена Европска подручја су око 300 ПА/1000 становника).

prostorni-plan_Page_4.tif

За претпоставити је да је степен моторизације на подручју Просторног плана нижи и неповољнији у односу на податке који се односе на град, узимајући у обзир да је у Новом Пазару сконцентрисан велики број становника, али и већински регистрована возила.

У границама Просторног плана тренутно постоје четири активне станице за снабдевање горивом (две уз државни пут првог реда М-8 у зони Побрђа и две уз државни пут другог реда Р-234 (у зони Стражишта). Поред наведених, у непосредној близини територије Просторног плана функционише још осам станица за снабдевање горивом, претежно позиционираних уз градско ткиво Новог Пазара.

Основни саобраћајни токови – Главни саобраћајни токови на територији Просторног плана се јављају на деоницима државних путева првог и другог реда (М-8 и М-22, односно Р-118а, Р-234, Р-235 и Р-236). Деоница пута Р-235 унутар предметне области је јако кратка.

График бр. 1. Просечно годишње дневно саобраћајно оптерећење на деоницама путева М-8 и М-22

 

Просечан годишњи дневни саобраћај за приказани период 1989 – 2008. године кретао се у опсегу од 1639 до 5598 возила дневно у случају пута који повезује Краљево са Републиком Црном Гором. Интензитет саобраћајних токова на путном правцу који спаја Сјеницу и Нови Пазар је мањи (кретао се у опсегу од 326 до 3278 возила дневно) уз напомену да су презентовани подаци плод интерполације. Очигледан је утицај друштвено-економских прилика у држави и окружењу на број возила која су се кретала посматраним путевима. Девијације показатеља „стопа раста” упечатљиво указује на поменути утицај.

У случају државног пута I реда М-22 могуће је јасно уочити сезонски карактер кретања која се појављују током јула и августа.

Структура саобраћајног тока по категоријама возила је слична на обе посматране деонице. Процентуално учешће теретних возила у укупном протоку возила се креће између 20,18% и 17,47%. Доминантно је учешће путничких аутомобила у токовима моторних возила (78,57% – 81,49%) док је удео аутобуса 1,24% – 104%.

Јавни масовни превоз путника – У путничком саобраћају, на територији Просторног плана, превоз путника се одвија средствима јавног масовног путничког превоза и индивидуалним возилима.

Месне заједнице које су у обухвату Просторног плана опслужене су јавним превозом на следећи начин:

1) М.З. Постење – аутобуси на линији Козарева – Крушевачки мост (градски саобраћај, на по 60 минута, у периоду 06,10 – 19,05);

2) М.З. Прћенова – аутобуси на линијама: Нови Пазар – Дежева – Врановина и Нови Пазар – Дежева – Сароње;

3) М.З. Ботуровина – нема линија;

4) М.З. Видово, М.З. Побрђе и М.З. Варево – аутобуси на линијама: Здравствени центар – Дојевиће (градски саобраћај, на по 60 минута, у периоду 05,55 – 19,55), Нови Пазар – Беле воде, Нови Пазар – Тутин, Нови Пазар – Сјеница, Нови Пазар – Делимеђе – Мелаје – Бацица;

5) М.З. Шавци, М.З. Лукоцрево и М.З. Забрђе – аутобуси на линијама: Нови Пазар – Тутин, Нови Пазар – Делимеђе – Мелаје – Бацица;

6) М.З. Себечево – аутобуси на линији Нови Пазар – Себечево – Тутин;

7) М.З. Слатина – аутобуси на линији Нови Пазар – Делимеђе – Мелаје – Бацица;

8) М.З. Дољани – аутобуси на линији Нови Пазар – Делимеђе – Мелаје – Бацица.

Поред аутобуског саобраћаја за превоз путника постоји могућност коришћења такси превозника. На територији града тренутно постоји званично такси удружење али је изражен и проблем нелегалног обављања такси услуге. Поред класичног повезивања околних насеља са административним центом у Новом Пазару појављују се и превозни захтеви за вожње до Рашке, Тутина, Сјенице, Краљева. Као посебну услугу, поједини приватни превозници нуде превоз на организоване скупове (славља, манифестације и слично).

Подсистем друмског саобраћаја у склопу саобраћајног система на подручју обухваћеном Планом представља доминантан вид превоза, али је некомплетан и недовољно развијен подсистем. Техничко-технолошке карактеристике инфраструктуре и превозних капацитета захтевају организован ангажман на даљем унапређењу и развијању. Употпуњење које би подразумевало, уз увођење железничког саобраћаја на подручје Просторног плана, и формирање робно-транспортног центра основе су за квалитетније функционисање укупног саобраћајног система.

Основне карактеристике путне инфраструктуре и друмског саобраћаја су:

1) недовољни и незадовољавајући техно-експлоатациони елементи саобраћајница на значајном броју деоница (претежно градских) путева ометају нормално и безбедно одвијање саобраћаја,

2) уличну мрежу у насељеним местима је потребно према функционалном значају и очекиваном протоку возила разврстати у основне категорије улица,

3) потребно је мрежу саобраћајница на подручју Просторног плана употпунити и развити, а посебну пажњу обратити на побољшање регулисања динамичког саобраћаја и стање саобраћајне сигнализације и опреме (укључујући и туристичку сигнализацију),

4) евидентан је мањак уређених саобраћајних површина за стационарни саобраћај, нарочито на локацијама које могу привући већи број корисника (јавне установе, близина културно-историјских локалитета и слично),

5) пешачки токови нису регулисани на задовољавајући начин,

6) јавни путнички превоз је потребно побољшати, уз повећање поузданости рада аутобуских линија, прилагођавања капацитета захтевима, увођења савременог начина комуникације са корисницима и слично.

Решавањем наведених проблема у знатној мери би се поправио квалитет саобраћајне услуге у друмском саобраћају на подручју Просторног плана.

Ограничења – Стање превасходно локалне путне мреже је незадовољавајуће, градски путеви имају неповољне геометријске карактеристике што је условљено брдским и планинским карактеристикама терена. Поред проблема врсте коловоза и завршног хабајућег слоја коловозне конструкције: асфалт, туцаник, земља; те његовог тренутног стања, ограничавајући фактор је и нередовно, непланско и неадекватно одржавање. Постојећа саобраћајна и туристичка сигнализација је лоша, па је смањена безбедност учесника у саобраћају као и приступачност постојећим и потенцијалним туристичким локалитетима. Културно-историјски локалитети, обронци Голије и сеоска насеља представљају значајан неискоришћени туристички потенцијал и неопходно их је уврстити у туристичку понуду – па се у склопу тога јавља проблем, односно ограничење које представљају неодговарајуће и некомплетне друмске саобраћајнице. Недостатак материјалних средстава умногоме отежава спровођење потребних захвата.

Упоредо са наведеним, проблем проласка државних путева првог реда (М-8 и М-22) кроз Нови Пазар (што није директно у обухвату предметног Просторног плана али рубна подручја града припадају посматраној територији), уз проблеме који настају проласком транзитних, нарочито теретних возила, и где при било каквој интервенцији унутар урбаног ткива бивају значајно отежани услови у саобраћају, представља оптерећујући фактор за локалну заједницу.

Потенцијали – Стање друмске инфраструктуре по питању коловозног застора је боље у односу на упоредна подручја за које је спроведена анализа. Реконструкције и рехабилитације са захватима на промени геометрије и техничких елемената постојећих путних праваца су потребне и свакако да је то могућност разрешење проблема путне мреже посматраног подручја. Упоредо са наведеним радовима потребно је спровести и занављање елемената вертикалне и хоризонталне сигнализације.

Континуални развој државе и друштвено-економски напредак, захтевају дугорочно решење проблема модернизације друмских комуникација. Усаглашавањем мера одржавања са начином и интензитетом експлоатације појединих саобраћајница омогућила би се квалитетнија употреба постојеће и будуће друмске инфраструктуре.

Проблем стања локалне путне мреже, где је евидентно најпроблематичнија ситуација, представља потенцијално ставку чијим би се успешним разрешавањем дао значајан допринос друштвено-економском развоју на подручју Просторног плана, односно општине Нови Пазар, стварајући предуслове за неометано кретање људи и добара. Динамика и локалитети осавремењивања локалне путне мреже морају пратити предвиђене планове развоја насеља и привредних активности, као и постојеће стање и поштовање приоритета. При томе, постојећи нижи степен моторизације је, у случају сустизања просека Рашког округа или Републике Србије могућност увећања броја возила на посматраној мрежи саобраћајница.

Изградња пруге на делу Рашка – Нови Пазар и остваривање квалитетне везе друмског и железничког вида превоза на територији Просторног плана подстицајно би деловао на токове људи и терета.

Дакле, потенцијал подручја је релативно добра покривеност путном мрежом, док су њене лоше техно-експлоатационо карактеристике (услед нередовног и неадекватног одржавања), проблеми са проходношћу током зимских месеци и низак ниво учешћа савременог коловозног застора ограничења за квалитетно саобраћајно повезивање. Као основни проблеми унапређења стања постојеће саобраћајне инфраструктуре сагледани су недостатак финансијских средстава и недовољна/застарела опрема.

5.9. ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА

5.9.1. Снабдевање пијаћом водом

Према Водопривредној основи Републике Србије и Просторном плану Републике Србије предметно подручје обухваћено је ибарско-шумадијским регионалним системом за водоснабдевање.

Јавни водовод, је у надлежности ЈКП „Водовод и канализација” Нови Пазар. Водовод Новог Пазара добија воду из изворишта „Сопоћани”, чији је капацитет 2500 l/s.

На планском подручју постоје изграђени мањи сеоски водоводи, који служе за водоснабдевање сеоских насеља и неутврђен број индивидуалних каптажа за појединачно водоснабдевање. Сеоски водоводи се ослањају на мање изворе карстног типа. Сеоским водоводима нису покривени сви конзуми по селима, него поједини засеоци, делови села, школе са околним кућама, домови здравља са околним кућама. Надлежност над сеоским водоводима припада месним заједницама, а самим тим и одговорност у погледу праћења квалитета воде, експлоатације, контроле, заштите и употребе.

Стање снабдевања водом насеља на предметном подручју није задовољавајуће. Водовод Новог Пазара у маловодним периодима године не задовољава потребе, јер је недовољно поуздан, тако да често долази до прекида у испоруци и до редукције потрошње воде. Главни узрок су веома велики губици воде у мрежи (око 65%). Стање дистрибутивне мреже је лоше, јер око 65% цеви не одговара савременим стандардима.

За снабдевање водом села на предметном подручју заједничко је да мали капацитети извора не омогућавају формирање већих групних водовода, а често не задовољавају ни врло скромне норме које се траже за сеоска домаћинства од око 200 l/становник/дан.

5.9.2. Каналисање отпадних вода

Стање канализационе инфраструктуре и санитације насеља на предметном подручју је врло лоше. Изграђеност канализационе инфраструктуре је безначајна. Није решено питање сакупљање, одвођења и пречишћавања отпадних вода ни за једно насеље. Посебно је деликатно питање санитације свих сеоских насеља, која отпадним водама у карстним условима могу трајно да загаде сопствена и суседна изворишта подземних вода. Услед тога је решавање проблема санитације насеља један од развојних приоритета предметног подручја.

Основни потенцијал овог простора је разграната хидрографска мрежа, коју чине потоци, реке, извори и подземне воде, доброг квалитета и високог степена еколошке исправности.

Сва постојећа изворишта могу још дуго да се користе, под условом да се заштите од загађивања и деструкције.

Велика временска неравномерност протока на свим рекама предметног подручја ограничава њихову водопривредну употребљивост. Велики распон између минималних и максималних протока указује да се ради о бујичним водотоцима с веома брзим концентрацијама поводња и са јако малим протоцима у топлом делу године, када протоци не могу да задовоље ни основне еколошке функције.

Садашње ограничење — губитак воде у водоводним системима истовремено је и највећи потенцијал, то јест највећи и најрационалнији водни ресурс који се може обезбедити планском ревитализацијом дистрибутивне мреже и смањивањем губитака до прихватљиве границе од око 15%.

Посебно ограничење је проток изворишног дела реке Рашке, са врелом Рашке и тзв. расутим врелима која су готово у целости искоришћена. Тај проток, након прераде у ХЕ „Рас”, деле као једино извориште водовод Новог Пазара и рибњак.

Због орографских, климатских и педолошких услова веома су ограничени земљишни потенцијали у класама погодним за наводњавање. Практично не постоје могућности да се на предметном подручју реализују већи системи за наводњавање, осим у сасвим локалним условима, на нивоу индивидуалних домаћинстава.

На предметном подручју не постоје услови да се обезбеди вода за развој оних привредних капацитета који захтевају веће количине технолошке воде. Могу се развијати само виши нивои финализације који не захтевају веће количине воде за технолошке потребе.

5.10. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА

На подручју Просторног плана постоји електроенергетска преносна мрежа, номиналног напона 110 kV и 35 kV, и дистрибутивна мрежа напона 35, 10 kV и 0.4 kV.

Што се тиче извора електричне енергије на овом подручју једино је мала хидро-електрана (ХЕ) „РАС”, капацитета 2x4 МВА, која се налази на подручју целине „Забрђа”. У склопу ХЕ „РАС” је и извориште реке Рашке где је смештено постројење за црпне пумпе снаге 2x200 кW. Ово постројење је на простору „Дољани” а повезано је са ХЕ „РАС” цевоводом дужине око 4,2 km. Од 1. јуна 1953. када је пуштена у пробни рад она је струјом снабдевала Нови Пазар, Сјеницу, Тутин и још девет милиона kWh давала Краљеву. Сада подмирује 6–7 одсто потрошње Новог Пазара. Струја, међутим, није једини њен учинак. Истовремено, она ток реке Рашке усмерава у водоводни систем Новог Пазара, а водом снабдева и рибњак. Својом мултидисциплинарношћу, она је добар пример рационалног коришћења извора енергије. Изградња неких других извора како хидро, тако и других алтернативних извора електричне енергије на посматраној просторној целини није планирана.

Напајање конзума електричном енергијом врши се из правца ТС 220/110 kV „Краљево 3” преко 110 kV вода ТС 110/35 kV „Рашка” – ТС 110/35 „Нови Пазар 1” и из правца ХЕ „Увац” преко 110 kV вода ТС 110/35 kV „Сјеница” – ТС 110/35 kV „Нови Пазар 1”.ТС 110/35 kV „Нови Пазар 1” која се налази на подручју целине „Постење”, повезана је са ТС 110/35/10 kV „Нови Пазар 2”, снаге 2x31,5 МВА преко далековода 110 kV, бр.155/1 Нови Пазар 1 – Нови Пазар 2. Из ТС 110/35/10 kV „Нови Пазар 2” као и трансформаторских станица 35/10 kV „Север”, „Запад” и „Кула”, међусобно повезаних далеководима 35 kV напајају се све ТС 10/0.4 kV на простору обухваћеним Планом.

Средњенапонска мрежа 10 kV и нисконапонска мрежа 0.4 kV су углавном надземне, а трансформаторске станице 10/0.4 kV су различитих типова: стубне, монтажно-бетонске, кула, индустријске, привремене и различитих снага од 50 kVA до 1000 kVA. Треба рећи да је део мреже 35 kV и 10 kV (напојни водови и трансформаторске станице 35/10 kV и 10/0.4 kV) y солидном стању, док је постојеће стање нисконапонске мреже разнолико и креће се од добре до изузетно лоше мреже (године експлоатације и неадекватно одржавање). Из тог разлога неопходно је планирати реконструкцију постојеће и изградњу нове мреже како би се обезбедило поузданије и квалитетније снабдевање електричном енергијом.

5.10.1. Нови и обновљиви извори енергије

Од нових и обновљивих извора енергије највише ће порасти коришћење (примена) хидроенергије. За децентрализовану производњу електричне енергије на брдскопланинском подручју користиће се мале хидроелектране МХЕ снаге 100 кW до 5 МW за локално снабдевање потрошача у удаљеним насељима.

Посматрано подручје располаже ветроенергетским потенцијалом за локалну производњу електричне енергије, чиме би се у значајној мери олакшало снабдевање удаљених потрошача. Предуслов је снимање карактеристика ветра на изабраним микролокацијама, како би се утврдила учесталост брзина ветра и оптималан капацитет ветрогенератора.

Неопходно је подстицање интереса приватних инвеститора за коришћење хидропотенцијала малих хидроелектрана, нових и обновљивих извора енергије путем концесија или БОТ аранжмана и стицања статуса повлашћених произвођача електричне, односно топлотне енергије.

Потенцијали – На територији у обухвату Просторног плана постоје значајни енергетски потенцијали као што су енергија воде, ветра, сунчева енергија и биомаса, погодни пре свега за локалне и аутономне сврхе.

Ограничења – Промена структуре потрошње, повећање броја становништва и промене стандарда живота довеле су до проблема у снабдевању потрошача електричном енергијом.

Основно ограничење за снабдевање електричном енергијом је недовољна развијеност и застарелост дистрибутивне мреже и недовољна финансијска улагања.

На 110 kV напонском нивоу кључни проблем је петља ТС 220/110 kV „Краљево 3” – ТС 110/35 kV „Рашка” – ТС 110/35 kV „Нови Пазар 1” (за коју је везана ТС 110/35/10 kV „Нови Пазар 2”) – ТС 110/35 kV „Сјеница” – ХЕ „Увац” коју чине водови пресека Ал/Че 150 mm², укупне дужине 152 km. Посебно тешка ситуација настаје када не раде лимске електране, јер се тада највећи део снаге пласира из правца ТС 220/110 kV „Краљево 3”, која не може да задовољи потребе конзума.

Слична ситуација је и на напону 35 kV. Водови 35 kV и трансформатори у овим ТС раде у режиму, или на граници преоптерећења. Услед тога постоје проблеми да се обезбеди резервно напајање при испаду напојног вода 35 kV, било које ТС 35/10 kV са које се напаја предметни конзум. Приоритет је отклањање уских грла на 35 kV мрежи.

У појединим сеоским насељима, услед недовољно развијене и застареле мреже 10 kV и 0.4 kV, долази до проблема везаних како за поузданост тако и за квалитет испоручене електричне енергије (падови и варијације напона од номиналне вредности). Ови проблеми се могу решити реконструкцијом постојеће дистрибутивне мреже која подразумева замену дрвених стубова бетонским и употребу самоносећег кабловског снопа (СКС-а), као и повећањем степена покривености предметног подручја електричном мрежом.

5.11. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

На подручју Просторног плана постоје телекомуникационе инсталације фиксне и мобилне телефоније.

У домену фиксне телефоније постојеће стање је следеће:

1) Комутациони чворови (дигитална централа) АТЦ Себечево, АТЦ Дојевиће, АТЦ Постење који су оптичким каблом повезане са АТЦ Нови Пазар;

2) Оптички кабл на територији Постење, Прћенова, Подбијеље, Побрђе, Иванча, Шавци и Себечево;

3) Коаксијални бакарни кабл на територији Иванча и Побрђе;

4) Приступна мрежа на територији Постење, Прћенова, Ботуровина, Видово, Војниће, Иванча, Варево, Лукоцрево, Шавци и Себечево;

5) МСАН на територији Побрђе;

6) Базна станица руралног радиотелефонског система на територији Себечево; и

7) Постојећи РДЛУ на територији Постење, Иванча и Себечево.

У домену мобилне телефоније постојеће стање је следеће:

1) Базна станица мобилне телефоније – Телеком Србије – Лукоцрево;

2) Базна станица мобилне телефоније – Мобтел на територији Себечево;

3) Базна станица мобилне телефоније – VIP на територији Себечево.

У домену радио дифузије постојеће стање је следеће:

1) РТС на планинском подручју нема репетиторских станица.

У домену Пословне телекомуникационе мреже постојеће стање је следеће:

1) Поштанска јединица на територији Дољани.

Железничка телекомуникациона инфраструктура не постоји на планинском подручју.

На основу постојећег стања може се закључити да постојећи систем телекомуникација не задовољава у потпуности планирани конзум. Потребно је направити нови план и ускладити постојећу телекомуникациону инфраструктуру са плановима развоја телекомуникација на подручју посебне намене просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима.

Телекомуникациона инфраструктура којом су обухваћени телекомуникациони објекти, телефонске централе, спојни путеви и примарна мрежа у насељима није на задовољавајућем нивоу, ни по квалитету ни по капацитету.

Секундарна мрежа није на задовољавајућем нивоу, велики део је изграђен надземно и нема довољни капацитет.

За потребе система мреже мобилних телекомуникација на планинском подручју нема довољно изграђених базних радио-станица, радио-релејних станица и припадајућих антенских стубова.

Потенцијали – Стратешко опредељење Републике Србије је функционална интегрисаност простора и побољшано повезивање са суседним и осталим европским земљама, као и заштита, уређење и одрживи развој подручја непокретних културних добара. Овакво стратешко опредељење стимулативно утиче на интеграцију европских стандарда, развој туризма и увођење савремених телекомуникационих услуга.

За изградњу телекомуникационе инфраструктуре на предметном подручју постоји велики број заинтересованих оператера („Tелеком Србија”, „Теленор”, „VIP мобиле”, ЈП „ПТТ Србија”). Сваки од оператера је мотивисан у складу са планираним потраживањима на датој територији.

Постојећа телекомуникациона мрежа је у непосредној близини магистралних оптичких каблова, што би поједноставило повезивање са иностранством и задовољило потребу за великим брзинама преноса и количином информација.

Развој овог подручја би поспешио ангажовање професионалних и стручних ресурса у Републици Србији чиме би порасла потреба за радном снагом.

Ограничења – Постојећи телекомуникациони системи су технолошки застарели (изведени су у аналогној техници), недовољни су капацитети у приступној мрежи и у броју базних мобилних станица.

Захтеви за изградњом телекомуникационе мреже захтевају нова финансијска улагања. Велики је број постојећих оператера који пружају телекомуникационе услуге и недостатак њихове међусобне кооперације може изазвати непланско улагање у смислу надметања у смислу придобијања нових корисника.

Уколико развој телекомуникација у суседним земљама не буде комплементаран са стратегијом развоја Републике Србије може доћи до инвестиционих промашаја. Из истих разлога неопходно је да парцијални и локални интереси унутар државе буду усаглашени. У циљу превазилажења несагласности потребно је поштовати важеће законе, прописе и стандарде као и мишљења, техничке услове и сагласности надлежних предузећа. Укрштање и паралелно вођење у односу на укопане инсталације треба пројектовати да се задовоље сви услови власника предметних инсталација.

Целокупну ТТ мрежу градити на основу главних пројеката у складу са важећим законским прописима.

Реконструкцију и доградњу телекомуникационог система прате и грађевински радови. За потребе телекомуникација спроводе се у циљу заштите и постављања телекомуникационих каблова и опреме, а односе се на изградњу ТК канализације и монтажу ТК опреме у објектима и на траси (радови у објектима, каналете – уградња у зид или постављање у парапету, ископ и затрпавање рова, постављање ТК окна и постоља за ТК опрему).

5.12. ПОСТОЈЕЋА НАМЕНА ПРОСТОРА И БИЛАНС ПОВРШИНА

Простор у оквиру Просторног плана, геоморфолошки карактеришу планински предели, чиме је условљена величина и структура пољопривредног земљишта. Од укупне површине Просторног плана 8799,14ha, пољопривредно земљиште обухвата 3995,50ha или 45,40%, шумско земљиште 3981,37ha или 45,24%, а остало земљиште 821,96ha или 9,34%. Највеће пољопривредне површине се налазе у катастарским општинама Војниће 82,89%, Иванча 78,17%, Прћенова 71,97% и Побрђе 67,84% док у осталим катастарским општинама пољопривредне површине захватају мање од 50%. Највеће површине под шумама имају катастарске општине Забрђе 69,85%, Слатина 54,91%, Лукоцрево 52,43%, а остале мање од 50%. У структури обрадивог пољопривредног земљишта у оквиру Просторног плана највише учествују њиве са 2441ha или 61,20%, а најмање баште са 23,44ha мање од 1%. С обзиром на планински карактер простора већина обрадивог земљишта има слаб производно-економски потенцијал. Више од 70% површина под ораницама и ливадама отпада на 5, 6 и 7 кат. класу, док су пашњаци нешто бољи на близу 60% отпада на 5 и 6 кат. класу, а већина воћњака надобра 3 и 4 кат. класе око 50%. Карактеристика пољопривредних површина јесте и уситњеност парцела која износи 0,35ha на нивоу Просторног плана.

Табела бр. 15. Биланс површина

K.O.

Пољопривредно земљиште

Шумско

Остало*

Укупно

Посебна намена

ha

%

ha

%

ha

%

ha

%

ha

%

Постење

797,11

42,35

925,16

49,16

159,51

8,47

1881,81

21,38

58,15

3,09

Прћенова

188,09

71,97

61,66

23,59

11,54

4,41

261,32

2,96

36,88

14,11

Нови Пазар

0

0

0

0

215,39

100

215,39

2,44

60,31

28,00

Ботуровина

242,57

63,17

122,97

32,02

18,42

4,79

383,98

4,36

115,25

30,01

Видово

145,89

59,14

92,79

37,61

7,97

3,23

246,68

2,80

0

0

Војниће

279,80

82,89

46,71

13,83

11,00

3,25

337,54

3,83

7,8

2,31

Иванча

176,93

78,17

24,12

10,65

25,25

11,15

226,34

2,57

0

0

Побрђе

175,43

67,84

53,16

20,55

29,97

11,59

258,58

2,93

0

0

Варево

164,10

61,33

90,77

33,92

12,66

4,73

267,56

3,04

0

0

Шавци

114,09

44,69

123,43

48,35

17,72

6,94

255,26

2,90

110,91

43,44

Лукоцрево

228,96

42,08

285,29

52,43

29,78

5,47

544,05

6,18

0

0

Забрђе

138,67

23,0

421,01

69,85

42,99

7,13

602,69

6,84

188,98

31,35

Себечево

751,15

41,47

941,25

51,97

118,68

6,55

1811,10

20,58

92,60

5,11

Слатина

396,06

40,14

541,79

54,91

48,68

4,93

986,56

11,21

26,62

2,69

Дољани

196,65

37,80

251,19

48,28

72,33

13,90

520,20

5,91

363,59

69,89

Укупно:

3995,50

45,40

3981,37

45,24

821,96

9,34

8799,14

100

1032,78

11,73

* У оквиру категорије остало земљиште, налази се и грађевинско земљиште. То се нарочито односи на део КО Нови Пазар.

Посебна намена простора светске културне баштине, није утврђена нити до сада третирана на прави начин. Велики број споменика културе и њихов изузетан културно-историјски значај нису до сада били третирани на одговарајући начин. Ово се пре свега односи на девастацију простора у виду нелегално изграђених објеката, неколико каменолома и већих позајмишта камена, неконтролисану изградњу викенд, стамбених и других објеката, слободно депоновање комуналног и другог отпада, слободно испуштање фекалних и отпадних вода у реку Рашку и њене притоке, неконтролисана сеча шуме, ерозија и тако даље. Овакво стање у простору је највише угрозило комплекс Петрове цркве, док су остали објекти светске културне баштине у мањој мери угрожени поменутим појавама.

5.13. СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Стање животне средине на подручју Просторног плана одређено је природним условима, урбаном физичком структуром, привредним активностима, саобраћајем и друштвено-економским процесима који се одвијају у окружењу. Извори загађења животне средине на подручју Просторног плана су разнородни: индустријска постројења, комуналне отпадне воде, комунални отпад, обрађивање пољопривредног земљишта, одвијање друмског саобраћаја и тако даље. Због одсуства великих фабричких постројења и других загађивача природа подручја је очувана.

Основне карактеристике овог подручја су врло разнолики природни услови са доминацијом брдских и планинских области. Друга карактеристика је привредна неразвијеност, уситњеност мреже насеља, недовољна саобраћајна повезаност са окружењем, затим неразвијеност других грана инфраструктуре (водоснабдевање, одвођење воде, енергетика и комунални објекти – депоније и друго). Период последњих неколико деценија карактерише недовољан развој и улагање у пољопривреду.

5.13.1. Ваздух

Као извори аерозагађења, осим сагоревања фосилних горива за потребе домаћинстава у насељима и пољопривредној производњи, појављује се и друмски саобраћај од постојеће путне мреже. Потенцијално највећи загађивачи животне средине представљају насељена места и викенд зоне, услед недовољне комуналне опремљености.

Постојећа индустрија у већој мери базирана је на производњи текстилних производа. Постојећа индустријска постројења не представљају битне загађиваче ваздуха.

Проблематика аерозагађења, која потиче од постојећих путева, је посебно изражена у непосредној близини постојећег пута. Утицај се осећа у подручју око друмских саобраћајница. Из мотора са унутрашњим сагоревањем емитује се велики број гасова, од којих су најважнији (због свог доказаног негативног утицаја на хуману популацију): CO, NO, СО2, угљоводоници, олово, као и чврсте честице у облику чађи. На подручју Просторног плана се не врши систематско мерење квалитета ваздуха.

5.13.2. Земљиште

На анализираном подручју присутни извори загађења земљишта су:

1) нерешено питање управљања и третмана комуналног отпада;

2) прикупљање отпада је неадекватно организовано, тако да није у складу са санитарним условима, а и принципима заштите животне средине;

3) рурална подручја нису обухваћена циклусом сакупљања отпада, нити је организовано његово привремено одлагање на уређеним локацијама. То за последицу има постојање неконтролисаних локалних сметлишта у готово свим селима;

4) загађивање земљишта на територији града присутно је у зонама концентрације становништва и привредних активности у првом реду због неадекватно решеног питања прикупљања, одвођења и третмана комуналних отпадних вода;

5) као последица одвијања саобраћаја, у непосредној околини саобраћајница, и на путном земљишту јавља се повећан садржај олова, услед таложења честица која емитују моторна возила. Такође, могуће је благо повећање салинитета што се јавља као последица посипања коловоза мешавином индустријске соли и ризле у зимским месецима, односно спирања на земљиште поред коловоза.

5.13.3. Пољопривредно земљиште

Са садашњом структуром и обимом пољопривредне производње ниво примене минералних ђубрива и других средстава је изузетно низак, тако да има занемарљив утицај на загађивање земљишта. Планински простори се одликују незагађеношћу хемијским средствима, што пружа повољне услове за производњу хране високог биолошког квалитета. У том погледу посебну предност има пашњачко сточарство на подручјима планинских травњака.

5.13.4. Површинске и подземне воде

На предметном подручју постоји изражена хидрографска мрежа потока и река. Највећи водоток је река Рашка са својим притокама: Људска река, Слатинска река, Себечевска река, Клисура, Дежевска река, Блажевски поток и многи безимени потоци. Углавном су то водотоци бујичног карактера, који се одликују стрмим сливовима, великим падом, великим распоном између минималних и максималних протока, као и великом продукцијом вученог наноса, односно могу бити у време јаких киша разорни по околни терен и насеље.

На основу уредбе о категоризацији водотока („Службени гласник СРС”, број 5/68) река Рашка (од изворишта до Новог Пазара) припада I категорији водотока, а (од Новог Пазара до ушћа у Ибар) припада IIб категорији.

Према Програму системског испитивања Републичког хидрометеоролошког савеза Србије (у даљем тексту: РХМЗС), општи параметри квалитета вода за реку Рашку испитују се на хидрометеоролошкој станици Рашка 12 пута годишње. У циљу анализе постојећег квалитета површинских вода на предметном подручју, анализирани су резултати физичко-хемијских параметара реке Рашке за мерну станицу Рашка, преузети од РХМЗС.

Током 2008. године квалитет воде реке Рашке контролисан је на профилу Рашка. Квалитет воде је одговарао III класи.

Приликом узорковања констатована је промена органолептичких особина воде, односно боја воде је, у две серије испитивања, имала слабо приметну и приметну боју (III и IV класа). Вредност процента засићења воде О2 при једном испитивању је припадала III класи квалитета вода. Измерена рН вредност у два случаја је показала алкалну реакцију (III класа), док су вредности суспендованих материја повремено припадале III класи и ВК стању квалитета вода.

Сапробиолошка испитивања квалитета воде, на профилу Рашка, показују да је водоток оптерећен умереним органским загађењем. Констатована је доминација биоиндикатора β и α- мезосапробне зоне из групе силикатних алги. У свим периодима испитивања индекс сапробности је био у границама β-мезосапробне зоне, односно ΙΙ класе квалитета вода.

Цело подручје, а посебно западни део одликује се бројним карстним изворима, који се одликују малим капацитетом и који служе за снабдевање индивидуалних домаћинстава или реализацију мањих групних водовода у селима.

Вода са изворишта Сопоћани по квалитету одговара води за пиће према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће („Службени гласник СРС”, број 42/98). (Извор – упитник попуњен од стране представника градске управе града Новог Пазара – Одељење за стамбено комуналне послове и заштиту животне средине).

Имајући у виду просторне карактеристике подручја културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима, до загађивања површинских и подземних вода долази услед:

6) испуштања непречишћених отпадних вода из индустријских постројења и малих производних погона. Погони за производњу џинса који су опремљени опремом за хемијско пречишћавање отпадних вода која није у функцији, механичко пречишћавање отпадних вода у истим погонима се обавља путем таложних базена;

7) непостојања канализационог система. Стање канализационе инфраструктуре и санитације насеља на предметном подручју је врло лоше. Изграђеност канализационе инфраструктуре је безначајна. Није решено питање сакупљање, одвођења и пречишћавања отпадних вода ни за једно насеље;

8) одвијања друмског саобраћаја на постојећим саобраћајницама.

5.13.5. Комунални отпад

Прикупљање, одлагање и депоновање отпада претежно се обавља преко надлежног јавног комуналног предузећа „Чистоћа”.

На сметлишту „Батњик” врши се неконтролисано одлагање отпада. сметлиште је је лоцирано је на левој обали реке Рашке и не задовољава ни минимум услова за ту намену. Садашње стање и начин одлагања, чине да „Батњик” спада у локацију високог еколошког ризика.

Депоновање отпада се обавља и на новој депонији „Голо брдо”. Санитарна депонија „Голо брдо” спада у велике санитарне депоније са потпуном опремом, дренажним системом и подлогом са фолијом, системом за мониторинг и контролу филтрата и гаса на депонији. Нова санитарна депонија „Голо брдо” је Стратегијом управљања отпадом за период од 2010–2019. године („Службени гласник РС”, број 29/10) предвиђена као регионална депонија. Међутим ова депонија није завршена, пројекат није испоштован и пре времена је пуштена у рад. На депонији „Голо брдо” се повремено примењују хигијенско санитарне мере заштите прекривањем отпада са земљом. Сакупљање оцедних вода са простора депоније и њихово одвођење на третман за пречишћавање се не обавља (постоји опрема за пречишћавање која није у функцији). Дегазација депоније се не обавља.

У току је израда плана санације депоније „Голо брдо”. Тренутно се само обавља рециклажа папира.

Управљање опасним отпадом није решено. Из тих разлога потребно је управљање отпадом ускладити са одредбама Националне стратегије управљања отпадом.

Рурална подручја нису обухваћена циклусом сакупљања отпада, нити је организовано његово привремено одлагање на уређеним локацијама. То за последицу има постојање неконтролисаних локалних сметлишта у готово свим селима, често смештених на неодговарајућим локацијама (у речним долинама, близу кућа и фарми).

Управљање отпадом је сложен процес који подразумева контролу целокупног система депоновања (од настанка отпада, преко сакупљања и транспорта, до третмана и одлагања отпада), уз неопходну подршку регулативе и институционалне организованости. Највеће негативне ефекте на животну средину у процесу третмана отпада имају депоније отпада.

5.14. ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНИХ ДОБАРА

5.14.1. Заштита природних добара

Територија која је обухваћена Просторним планом (Услови заштите природе за потребе израде подручја посебне намене културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима са Стратешком проценом утицаја на животну средину, бр. 03-2678/2 од 26. фебруара 2010. године – Завод за заштиту природе Србије) се не одликује присуством посебно вредних природних ресурса. Но ипак, Просторним планом треба дефинисати одговарајуће мере за заштиту природних ресурса без обзира на њихов квалитет и квантитет.

На потезу Рас – Сопоћани, Завод за заштиту природе Србије, је дефинисао површину за коју је обрађена студијска документација са предлогом да овај простор буде проглашен за заштићено природно добро – Предео изузетних одлика „Рас – Сопоћани”. У оквиру овог предлога дефинисани су засебни простори – заштићене околине, које са споменицима представљају јединствену целину. Ради се о специфичном облику заштите простора са споменичким вредностима а процедурално-правни аспект ових простора је дефинисан Законом о културним добрима.

Најзначајнији природни ресурси на овом простору су обрадиво пољопривредно земљиште у долини Рашке (узводно и низводно од града Новог Пазара), Људске, Себечевске и Дежевске реке, не мале површине под високом вегетацијом (у изворишном делу Рашке) у К.О. Постењи и на падинама Хоџева) и река Рашка, на потезу од извора до Трговишта као извориште високо квалитетне воде за пиће. Пашњаци и ливаде захватају солидне површине, али су по правилу слабијег квалитета.

Алувијони наведених водотока не захватају превише велике површине, по свом саставу не представљају високопродуктивно пољопривредно земљиште и изложени су све више намери да се претворе у грађевинско земљиште. Упркос томе, на територији града Новог Пазара нема квалитетнијег пољопривредног земљишта, па га у том смислу треба заштитити у што већој мери, а посебно од неконтролисане изградње. Заштита овог земљишта подразумева и изградњу одговарајућих хидротехничких објеката, како би се негативни утицаји високих вода смањили у што већој мери.

Сличног квалитета је и висока вегетација на планском подручју. Међутим, поред економске вредности, која није висока, површине под високом вегетацијом имају немерљив значај у погледу заштите од ерозије и као врло битан елемент пејзажа овог подручја. Стога треба створити могућност да се одговарајућим мерама неге квалитет овдашњих шума повећа (посебно оних у приватном власништву), а површине под шумом повећају на рачун неплодног земљишта, шикара, неквалитетних и деградираних пашњака и ливада. Употреба аутохтоних врста, где год то услови терена дозвољавају се подразумева, као и замена алохтоних врста у перспективи.

Велика издашност врела Рашке и висок квалитет воде представљају неопходан услов за било какве активности у вези развоја овог подручја. Стога један од императива и континуираних приоритета мора бити заштита квалитета и квантитета вода Рашке. Ово пре свега значи елиминисање свих појава и активности које за последицу имају загађења подземних и површинских вода, као и њихову резервацију за јавну намену (водоснабдевање града Новог Пазара и сеоских насеља, а не на пример коришћење ових вода у индустријској производњи или за водоснабдевање кућа за одмор).

Постојећи пашњаци и ливаде представљају значајан елемент пејзажа, али се њихов квалитет мора битно поправити кроз примену одговарајућих агротехничких мера. Код пашњака и ливада деградираних у већој мери предлаже се конверзија у шумско земљиште.

Заштиту станишта ретких биљних и животињских врста је у не малом броју случајева тешко исказати просторно. Карактеристичан пример је заштита станишта видре која се извесно појављује на потезу од изворишта Рашке до села Багри, а вероватно и на делу тока између поменутог сеоског насеља и Трговишта.

Брдо Хоџево настањује велики број врста орнитофауне, док је на јужним падинама овог узвишења, северно од Старог Раса, евидентирано станиште више врста слепих мишева. С обзиром да је највећи део планског подручја у не малој мери антропогено измењен, ретка флора се задржала на појединим стаништима у теже приступачним зонама и локалитетима источно од села Постење, на платоу Хоџева, јужним падинама узвишења Јужац и западно од изворишта Рашке, на делу Коштан Поља.

Управо наведено Коштан Поље представља врло занимљив геоморфолошки феномен, познат у географској науци. Наиме, ради се о скаршћеној изворишној челенки реке Рашке у чијем подножју извире ова река. Заправо, некада је Рашка извирала у виду пећинског врела чије су воде отицале из крашке пречаге у виду 8 m високог водопада (народ овог краја извор назива „сопот” и по томе је оближњи манастир добио име). Нажалост, не нашавши другачије инжењерско решење, врело је каптирано, а његове воде одведене у другом правцу.

Недалеко од извора Рашке и даље низводно, пре свега дуж десне обале пружа се можда и највећа бигрена пречага у Републици Србији. Могућност бигрених наслага, а нарочито њихова дужина, представљају јединствену и импресивну природну појаву, са свим одликама споменика природе.

У горњем делу тока Слатинске реке, узводно од села Багри, изнад леве речне обале налази се извор Кисела вода. Иако се коришћење ове воде одвија стихијски, а простор око извора је неуређен и делом деградиран, овај локалитет Просторним планом треба дефинисати као занимљив природни феномен и предвидети његово уређење.

За вредновање кључних елемената природног и антропогеног комплекса Рас – Сопоћани искоришћена је тростепена скала вредновања, односно испуњеност појединих критеријума:

1) лоше;

2) средње (релативно добро) и

3) добро (веома изражено).

У погледу репрезентативности подручје Рас – Сопоћани се може валоризовати високом оценом, а пре свега због станишта ретке флоре и фауне, геоморфолошких феномена, као што су бигрена тераса, водопад, извор Слатине и због великих количина воде изузетног квалитета у реци Рашкој. Укупна оцена је три.

5.14.2. Заштита културних добара

Према Основним подацима о непокретним културним добрима и добрима која уживају статус претходне заштите – статус заштите (издатим од Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, под бројем 29/24 од 22. марта 2010. године за Просторни план подручја посебне намене „Стари Рас са Сопоћанима”), у оквиру Просторне културно историјске целине Стари Рас са Сопоћанима се налази:

1) I Културно добро на Листи светске културне и природне баштине УНЕСЦО-а, Просторне културно историјска целина Стари Рас са Сопоћанима. Упис на Листу светске културне и природне баштине УНЕСКО-а 26. октобра 1979. године под називом Стари Рас са Сопоћанима (бр. С 96.),

2) II Непокретна културна добра од изузетног значаја, Просторне културно историјска целина Стари Рас са Сопоћанима. Споменичко подручје Старог Раса проглашено је за културно добро – Просторне културно историјску целину, Одлуком СО Нови Пазар број 633-6 од 24. новембра 1978. године („Службени гласник општине Нови Пазар”, број 51/3/78).

Под називом Стари Рас са Сопоћанима, споменичко подручје старог Раса проглашено је за Просторне културно-историјску целину од изузетног значаја, Одлуком о утврђивању непокретних културних добара од изузетног значаја и од великог значаја („Службени гласник СРС”, број 47/87).

Решењем о стављању под заштиту државе број К-140/47 од 27. августа 1947. године Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије; Допунским решењем 746/71 од 11. новембра 1971. године Републичког завода за заштиту споменика културе; категорисан је као непокретно културно добро – споменик културе од изузетног значаја („Службени гласник СРС”, број 14/79).

Решењем о стављању под заштиту државе К-152/47 од 26. августа 1947. године Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије; категорисан је као непокретно културно добро – споменик културе од изузетног значаја („Службени гласник СРС”, број 14/79).

Решењем о стављању под заштиту државе К-153/47 од 26. августа 1947. године Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије; категорисан је као непокретно културно добро – споменик културе од изузетног значаја („Службени гласник СРС”, број 14/79).

Решењем о стављању под заштиту државе 2253/48 од 18. децембра 1948. године Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије; категорисан је као непокретно културно добро – споменик културе од изузетног значаја („Службени гласник СРС”, број 14/79).

II Непокретна културна добра од великог значаја – У ову категорију спадају следећи објекти који су ван граница Просторног плана:

(1) Новопазарска тврђава – споменик културе;

(2) Алтун-алем џамија – споменик културе;

(3) Амир агин хан – споменик културе; и

(4) Стари хамам Иса бега Исхаковића – споменик културе.

3) III Непокретна културна добра

Манастир Ђурђеви Ступови налази се на врху узвишења изнад Новог Пазара, подигнут у другој половини XII века као задужбина Великог Жупана Стефана Немање. Манастир је добио име по ступовима – кулама које су красиле манастирску цркву. Манастирски комплекс чине црква Светог Ђорђа, конаци, трпезарија и зидине са улазном капијом. Фреске манастира представљају велико национално благо. Обнова манастира Ђурђеви Ступови почела је 2001. године.

Стари Рас је средњевековни комплекс споменика који се налази на месту на коме су се спајали путеви са запада и југа и водили даље ка истоку. Током једног миленијума ту су се смењивале разне војске, државе, а значај града је временом растао и опадао. Комплекс се састоји од више споменика, а најзначајнији локалитети који су обухваћени истраживањима су: Градина на Пазаришту са Подграђем, Трговиште, Градина у Постењу, Рељина градина, црква у Напрељу и латинска црква у Постењу. Градина на Пазаришту са Трговиштем заједно са оближњим манастиром Сопоћани, манастиром Ђурђеви Супови и црквом светих Апостола Петра и Павла сведочи о величини и значају Раса у српској средњовековној држави.

Остаци Старог Раса се налазе на локалитету Градина на Пазаришту са доњим градом.

Трговиште се налази на 11 km западно од Новог Пазара у близини манастира Сопоћани. Последњих година је покренуто истраживање којим се покушава доказати да је права локација града утврђење Градина у Постењу које се налази на 2 km од Новог Пазара. Име Рас највероватније води порекло од назива утврђења Арса коју помиње византијски историчар Прокопије у VI веку. Српска средњовековна држава је према имену града добила назив Рашка, што је касније коришћено као еквивалент са називом Србија.

Место на коме је смештен град има богату историју која досеже до бронзаног доба. На том месту се налазило војно утврђење Римљана, а током касноантичног периода су грађени и објекти за становање и базилика. Име Рас први пут се спомиње у средњовековним изворима византијског цара Константина III Порфирогенита које се односе на рат између Републике Србије и Бугарске крајем IX века. У периоду од IX до почетка XII века утврђење запоседају најпре Бугари, а потом наизменично Срби и Византијци. Од краја XII века и током XIII века Рас је био политички и културни центар српске државе и престоница владара из династије Немањића. Током XIV и у првој половини XV века значај града у политичком смислу опада, али је то период економског јачања и богаћења његових становника. Град су 1455. године освојили Турци Османлије, а оснивањем оближњег Новог Пазара почиње полако опадање његовог значаја. У Расу су настала нека најстарија очувана дела српске уметности, а крајем XII века је био културни центар државе.

Недалеко од Новог Пазара налази се Петрова црква, која припада најстаријим српским средњовековним споменицима. То је једини потпуно очувани споменик саграђен у преднемањићко доба, вероватно у IX или X веку. За овај храм се везују кључни догађаји из живота Стефана Немање: његово крштење, сабор против богумила и предаја власти сину Стефану. Концепција храма, заснована на кружној основи са куполом, остала је доминантна до данас, али је временом допуњена новим елементима (галерија, прстенасти брод).

Пошто је Петрова црква дуго била епископско средиште, уз њу су постојале друге зграде намењене таквом средњовековном центру. Он је био заштићен обимним зидом, чији трагови су откривени након археолошких истраживања. Ни у једној српској средњовековној цркви није се сачувало толико слојева фресака, које хронолошки прате градитељске промене на цркви. Из прве половине 9. века потичу фреске у тамбуру кубета са сценама из Христовог живота. Другу целину чине фреске са представом Богородице Оранте у темену калоте олтарске апсиде, фигура апостола и анђела, из прве половине XI века. Најслабије очуване фреске настале су у доба Стефана Немање и налазе се у олтарској апсиди и поткуполном простору. Најмлађи и најбоље очувани слој фресака, чији је ктитор био краљ Урош I су распоређене у јужној конхи, подкуполном простору, на пиластри, чини композиција ктитора, Христ Пантократор, Цвети, Распеће, представе светаца и пророка и фрагменти неких сцена.

Опсежна археолошка истраживања комплекса средњовековног Старог Раса су започета крајем 1971. године, а цео комплекс се од 1979. године налази на Листи светске баштине УНЕСКО-а у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас и Сопоћани.

5.15. SWОТ АНАЛИЗА

Табела бр. 16. SWОТ анализа

СНАГЕ

СЛАБОСТИ

- велика концентрација објеката материјалне и духовне културе;

- културна баштина као развојни ресурс;

- развој туризма;

- положај на транзитним правцима (север - југ) односно између постојећих и планираних туристичких локалитета (исток - запад);

- традиција развоја појединих активности (трговине, сегмената текстилне индустрије, производње намештаја, транспорта и слично);

- солидна инфраструктурна опремљеност;

- еколошки очувано пољопривредно земљиште;

- повољни аграрни услови који пружају могућност искоришћавања компаративних предности у понуди широког асортимана квалитетних пољопривредних производа у непосредној спрези са туристичким потенцијалима;

- велике површине природних травњака, претежним делом доброг флористичког састава, погодних за узгој стоке као и за производњу сточних производа посебних квалитета;

- повољни услови за производњу органског воћа, а поготово локалних сорти;

- очувана традиционална производња, знање и афинитет у домаћој преради како пољопривредних култура и усева тако и у преради сточних производа препознатљивог квалитета и географског порекла;

- задовољавајућа густина путне мреже, примарна улога у саобраћајном систему Града;

- разграната хидрографска мрежа, коју чине потоци, реке, извори и подземне воде, доброг квалитета и високог степена еколошке исправности;

- сва постојећа изворишта могу још дуго да се користе, под условом да се заштите од загађивања и деструкције;

- постоје капацитети за производњу електричне енергије;

- потенцијали за искориштавање обновљивих извора енергије;

- брзи развој телекомуникација и појава великог броја пружаоца телекомуникационих услуга;

- постојећа телекомуникациона мрежа у непосредној близини магистралних оптичких каблова.

- превелика концентрација становништва привредних активности и јавно-социјалне инфраструктуре у Новом Пазару и пери урбаним насељима;

- демографска уситњеност, депопулација, саобраћајна изолованост, неразвијена структура делатности и неадекватна социјална инфраструктура у селима брдско-планинског дела;

- диспропорција у размештају становништва у односу на природне потенцијале који се могу активирати за развој пољопривреде и коплементарних делатности;

- превелика концентрација становништва у приградским и прирубним насељима;

- неадекватна кадровска и материјална опремљеност јавних служби

- уситњене пољопривредне парцеле;

- низак ниво техничке опремљености пољопривредних газдинстава;

- непостојање службе која би пружала савете, информације и едуковала пољопривреднике о кретањима у пољопривредној производњи;

- слаба информисаност;

- слаба економска моћ домаћинстава.

- подељени ставови актера о јавном интересу;

- снабдевања водом насеља није задовољавајуће;

- велики губици воде у мрежи (око 65%);

- изграђеност канализационе инфраструктуре је безначајна;

- нерешено питање сакупљање, одвођења и пречишћавања отпадних вода;

- ограничење водног ресурса због бујичног карактер река;

- низак  ниво коришћења обновљивих извора енергије; 

- нова финансијска улагања;

- начин коришћења простора и непланска изградња;

- небрига о културној баштини и природи.

МОГУЋНОСТИ

ПРЕТЊЕ

- светска баштина као развојни ресурс – туризам, привреда, позитивни демографски трендови;

- светска баштина као развојни ресурс у одрживом развоју;

- Коришћење постојећих капацитета у функцији туризма;

- промовисање историје, културе, традиције, производа са географским пореклом у европским размерама;

- равномерни размештај становништва и мреже насеља;

- хијерархија насеља и међусобна диференцијација према постојећој матрици и одржавање постојеће међусобне диференцијације;

- очување слободног простора између насеља од дивље градње;

- очување и унапређење квалитета природног окружења;

- међусобно повезивање насеља на подручју, без обзира на општинску припадност, путем заједничких програма развоја и јединствене, диверзификоване туристичке понуде;

- нови модалитети улагања у јавно-социјалну инфраструктуру;

- коришћење и стављање целокупне пољопривреде, са свим њеним позитивним одликама које представљају потенцијал, у функцији опредељења Републике Србије за развој културно-историјске целине Старог Раса са Сопоћанима као туристичке дестинације;

- реални изгледи за институционалну подршку одрживом развоју планинске пољопривреде услед оријентације аграрне политике Републике Србије на прихватању модалитета, критеријума и стандарда ЕУ, присуства ФАО и других међународних организација;

- раст тражње за храном посебних одлика квалитета како на домаћем тако и на страном тржишту;

- производња хране и еколошке хране са препознатљивим географским пореклом;

- формирање аутопутског правца Београд - Јужни Јадран (ван подручја Просторног плана али у директној вези са приступачности и развојем);

- стварање повољних привредних услова и  посебних подстицајних услова за приватна улагања  у енергетски сектор;

- интереси земаља у региону за развој регионалне транспортне мреже.

- нерешавање конфликата насталих у простору између културног пејзажа, светске културне баштине и непланског развоја и узурпације простора;

- небрига према светској баштини од стране државе, градске управе и појединца;

- стагнација или погоршање односа појединца и друштва према ресурсима и културном богатству;

- неравномерност у размештају насеља, условљена природним карактеристикама планског подручја;

- константна депопулација већине сеоских насеља ;

- велики број малих насеља и насеља полузбијеног типа која су неповољна за изградњу комуналне инфраструктуре и друге насељске опреме, што онемогућава подизање стандарда и услова живота и рада на том подручју;

- неразвијеност функција такозваног четвртог и петог сектора делатности које су технолошки застареле: комерцијалне и банкарске, информатичке и развојне услуге, високо школство, здравство, наука;

- саобраћајна изолованост;

- даља депопулација дела планинских села;

- демографска пресија на скромно заступљена плодна земљишта, која су лоцирана у долинским атарима;

- слаба развијеност саобраћајне, хидротехничке, друштвене и друге инфраструктуре на територији Просторног плана;

- неконзистентна дугорочна развојна аграрна политика;

- удаљеност од већине развојних коридора Републике Србије (нарочито приоритетног коридора X);

- недостатак средстава за развој путне инфраструктуре и унапређење друмског саобраћаја, утицај на успоравање социо-економског напретка;

- недовршен систем организације управљања добрима од јавног интереса, угрожавања реализације пројеката од значаја за остваривање јавног интереса;

- нерешавање комуналне опремљености (снабдевање водом, одвођење отпадних вода, евакуација отпадних вода из производње);

- ограничења заштите околине, нарочито код искориштавања  водотокова;  

- развојне стратегије суседних земаља које нису комплементарне са стратегијом развоја Републике Србије;

- парцијални и локални интереси унутар државе.

II. ПРИНЦИПИ И ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

1. ПРИНЦИПИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Принципи просторног развоја и заштите културне баштине и предела су:

1) Подручје Просторног плана дефинисати као културни предео.

2) У односу на поставку културног предела по Конвенцији о заштити културног предела, планирати рационалну употребу и коришћење простора са ограничењима ширења грађевинских подручја.

3) Рационално коришћење природних ресурса.

4) Интегрални приступ заштити природних и културних добара.

5) Промовисање интегралног приступа политикама везаним за културну и предеону баштину, ради успостављања везе и равнотеже између њих.

6) Промовисање заштите светске културне баштине, као и управљања и планирања пределима.

7) Промовисање квалитета као циља приликом вршења интервенција на средину, не угрожавајужи њене постојеће културне вредности.

8) Подизање свести и коришћење привредног потенцијала културног наслеђа.

9) Поштовање целовитости културног наслеђа и његове наслеђене вредности.

10) Стварање културног идентитета.

11) Адекватан и неконфликтни просторни развој.

12) Полицентричан развој насеља.

13) Развој руралног подручја и сеоских насеља у функцији компатибилних привредних активности – туризам, домаћински туризам, пољопривреда – здрава храна...

14) Квалитетна саобраћајна и комунална инфраструктура.

15) Квалитетна животна средина.

2. ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Циљеви су дефинисани на основу закључака који су изведени из анализе стања, потенцијала и ограничења које је неопходно превазићи, односно релативизирати. Ове циљеве је потребно ускладити са међународним захтевима у погледу заштите културног наслеђа и додатне анализе стања, потенцијала и ограничења за заштиту, уређење и одрживи развој ове просторне културно-историјске целине.

2.1. ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Управљање подручјем Стари Рас и Сопоћанима на начин којим се обезбеђује заштита, уређење и одрживи развој подручја, општи је циљ израде Просторног плана.

2.2. ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Посебни циљеви су:

1) утврђивање дугорочног концепта истраживања, очувања, ревитализације, унапређења и заштите са прецизирањем приоритета и динамике краткорочне и средњорочне реализације заштите Старог Раса са Сопоћанима;

2) утврђивање зона и режима заштите културног наслеђа;

3) популаризација културног наслеђа и развијање свести о значају заштите и ревитализације;

4) уређивање подручја Просторног плана уз дефинисање услова за коришћење и бољу доступност;

5) валоризација културног наслеђа и укључивање у савремени, одрживи развој на локалном, регионалном и националном нивоу, становништва и активности, односно туристичко, еколошко, културно, истраживачко, образовно и други облици активирања Старог Раса са Сопоћанима;

6) активирање подручја у туристичке сврхе, односно развој туристичких производа (термин у складу са Законом о туризму („Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 88/10)), у виду посебних интереса (културни – споменички туризам, туризам градова, еколошки туризам, аутентичних руралних целина), као и специјалних интереса (риболовни, ловни туризам);

7) одређивање потенцијалних тржишта и туриста;

8) дефинисање облака туристичке понуде;

9) утврђивање просторног размештаја туристичких локација, објеката и праваца кретања туриста; ревитализација инфраструктурне мреже, посебно општинских путева, изградња паркинг простора и пратећих садржаја; унапређење система туристичке организације и презентације туристичког потенцијала; едукација локалног становништва у функцији производње (здраве хране, специфичних производа и слично) и пружању туристичких услуга (боравак, исхрана, водичи и друго) и тако даље;

10) утврђивање намене површина и концепта организације садржаја супраструктуре и инфраструктуре и услови и режим изградње, уређења и коришћења подручја у функцији заштите, уређења и одрживог развоја Старог Раса са Сопоћанима;

11) успостављање система мониторинга, ради праћења активности које би могле да угрозе заштићено културно наслеђе, с тим да праћење укључује и поштовање режима коришћења земљишта и изградње, благовремено предузимање мера у циљу превенције активности које би могле да угрозе основни потенцијал подручја.

2.3. ЦИЉЕВИ ДЕМОГРАФСКОГ РАЗВОЈА

Основни циљ демографског развоја јесте одржавање популационе виталности на посматраном планском подручју и ублажавање негативних тенденција у зонама пражњења и зонама концентрације становништва.

Основни циљ обухвата посебне циљеве за поједине групе становништва и њихове интересе и потребе:

1) задржавање младих контигената становништва у руралним подручјима, побољшавањем услова образовања и кредитно-финансијском подршком за развој пољопривредне производње и приватног предузетништва и доношењем и реализацијом специфичних програма за побољшање услова живота ове друштвене групе и породице;

2) континуално побољшавање материјалног и друштвеног статуса сеоског становништва, подршком формирању породичних газдинстава са здравом економском структуром, кроз поларизацију аграрне структуре и диверсификацију економских активности на руралном подручју;

3) очување и неговања природне хетерогености, културно-историјског идентитета и свеукупних природних и створених вредности руралног простора; промовисањем улоге и значаја мултифункционалне пољопривреде у политици интегралног управљања природним ресурсима, која је усмерена на опште побољшање стања животне средине; и

4) успостављање партнерства локалних актера из јавног и цивилног сектора при утврђивању и спровођењу локалне стратегије/планова интегралног руралног развоја, којима се идентификују потребне мере подршке у погледу инвестиција на газдинствима, преузимања газдинстава од стране младих пољопривредника, стручне обуке, опстанка пољопривредне производње на подручјима суоченим са еколошким ограничењима, модернизације прераде и пласмана пољопривредних производа, унапређења услова живљења на селу и друго.

2.4. ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА МРЕЖЕ НАСЕЉА И ЈАВНИХ СЛУЖБИ

Основни циљеви су:

1) просторно, функционално, економски, социјално и еколошки уравнотежени урбани развој;

2) развијање територијалне кохезије на принципима одрживог развоја, уз активирање капацитета свих насеља за повезивање са окружењем, повећање рурално-урбане сарадње;

3) јачање идентитета града на основу културне, природне и привредне матрице;

4) усаглашавање просторно-функционалне матрице насеља са капацитетима средине, разрешавање конфликтних интереса и развојних проблема у простору, и подизање квалитета физичког простора;

5) даљи развој мреже јавно-комуналне инфраструктуре, односно мреже објеката у складу са бројем становника и мрежом насеља, поготово у школству и здравству;

6) јачање надлежности и одговорности града за развој и уређење села у функционалном окружењу, као и већа права у том смислу у складу са законом;

7) заштита јавног интереса, јавних добара и јавног простора.

Посебни циљеви су:

1) равномерни размештај становништва и мреже насеља;

2) хијерархија насеља и међусобна диференцијација према постављеној матрици и одржавање међусобне диференцијације;

3) смањење диспропорција у размештају становништва у односу на природне потенцијале који се могу активирати за развој пољопривреде и коплементарних делатности;

4) јачање општинских субцентара, центара заједнице насеља (Рајчиновиће, Постење, Дежева) и центара заједница села (Дољани);

5) дефинисање прага минимума урбаних функција (јавне и привредне службе) у будућим центрима заједнице насеља чиме би биле задовољене потребе становништва насеља и његовог руралног окружења;

6) изградња и модернизација локалне путне мреже и других инфраструктурних објеката у мрежи насеља;

7) очување слободног простора између насеља од дивље градње;

8) формирање мреже објеката јавних служби тако да се концентрација садржаја врши у центрима заједнице насеља, како би се обезбедио одговарајући ниво квалитета услуга;

9) побољшање кадровске и материјалне опремљености постојеће мреже јавно-комуналне инфраструктуре;

10) развој саобраћајне мреже као услов приступачности јавним службама;

11) већа буџетска издвајања за потребе јавних служби.

2.5. ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА ПРИВРЕДЕ

Основни циљеви привредног развоја су:

1) повећање запослености становништва, подржавањем динамичног привредног раста у делатностима које су способне за конкурентски наступ на домаћем и извозном тржишту (текстил, намештај, дрвна индустрија, обућа, пољопривредно-прехрамбени производи дефинисаног географског порекла и друго), првенствено мерама које доприносе побољшавању инвестиционе климе, спровођењу политике конкурентности и јасном дефинисању власничке структуре и производње према потребама тржишта;

2) равномернији територијални развој привреде у складу с развојним потенцијалима и просторно-еколошким капацитетом подручја, ради повећања доступности радних места и стварања услова за унапређење квалитета живљења локалног становништва.

Наведени општи циљеви обухватају обезбеђење подршке остваривању следећих посебних циљева привредног развоја планског подручја:

1) боље коришћење саобраћајно-географског положаја за привлачење инвестиција и обртних средстава, повећањем квалитета саобраћајне повезаности с тржиштима у ближем и ширем окружењу;

2) поступна примена принципа одрживог развоја индустрије и очувања животне средине, кроз економско-еколошку ревитализацију постојећих производних капацитета, спречавање ненаменског и нерационалног коришћења простора, заустављање деградације пољопривредног земљишта;

3) ефикасније коришћење постојећих природних и људских ресурса у будућем привредном развоју, посебно у текстилној индустрији, јачањем пословне, производне и развојне координације и кооперације привредних субјеката у циљу заједничког наступа, набавке сировина, обезбеђења кредита, побољшања услова пласмана и наплате, стварања робних марки и слично;

4) реструктурирање производње у складу са тржишним условима, развојем предузетништва и малих и средњих предузећа;

5) примена и развој економски, еколошки и енергетски ефикасних технологија, ради штедње и рационализације коришћења материјалних инпута (сировина, енергената, воде и друго) и смањења индустријског отпада, обима транспорта, емисије загађујућих материја и слично;

6) стварање активне инвестиционо-развојне климе и отварање према републичкој и интернационалној економији, обезбеђењем одговарајућих услова финансирања и страних директних инвестиција.

Основни дугорочни циљ у области заштите и коришћења пољопривредног земљишта и развоја пољопривреде јесте очување и унапређење локалних ресурса за производњу квалитетних пољопривредно-прехрамбених производа, упоредо с континуелним побољшавањем материјалних и социјалних услова живљења сеоског становништва.

Посебни циљеви су:

1) усклађивање начина коришћења пољопривредног земљишта с природним погодностима и ограничењима и развојним потребама локалних заједница;

2) повећање конкурентности аграрне понуде, подршком реструктурирању и унапређењу људског и физичког потенцијала пољопривредног сектора, искоришћавању компаративних погодности просторно хетерогених агроеколошких услова, оснивању и модернизацији прерађивачких капацитета, усвајању савремених стандарда квалитета хране и инвестирању у развој потребне саобраћајне, техничке и тржишне инфраструктуре;

3) континуално побољшавање материјалног и друштвеног статуса сеоског становништва, подршком формирању породичних газдинстава са здравом економском структуром, кроз поларизацију аграрне структуре и диверсификацију економских активности на руралном подручју;

4) очување и неговања природне хетерогености, културно-историјског идентитета и свеукупних природних и створених вредности руралног простора; промовисањем улоге и значаја мултифункционалне пољопривреде у политици интегралног управљања природним ресурсима, која је усмерена на опште побољшање стања животне средине; и

5) успостављање партнерства локалних актера из јавног и цивилног сектора при утврђивању и спровођењу локалне стратегије/планова интегралног руралног развоја, којима се идентификују потребне мере подршке у погледу инвестиција на газдинствима, преузимања газдинстава од стране младих пољопривредника, стручне обуке, опстанка пољопривредне производње на подручјима суоченим са еколошким ограничењима, модернизације прераде и пласмана пољопривредних производа, унапређења услова живљења на селу и друго.

Основни циљ развоја туризма је дефинисање и развој препознатљивог туристичког производа подручја Старог Раса са Сопоћанима на међународном тржишту, на коме ће се промоција и позиционирање производа заснивати на конкурентности његових специфичности у целогодишњој понуди, који ће бити усклађен са:

1) захтевима очувања и унапређења квалитета животне средине и очувања природних и културних вредности и добара; и

2) потребама и интересима развоја локалних заједница - у првом реду заједница насеља на руралном подручју.

Посебни циљеви развоја туризма су:

1) интегрисање туристичке понуде планског подручја с понудом регионалног окружења и развој специфичних туристичких производа према захтевима иностране и домаће туристичке тражње;

2) повећање саобраћајне доступности и међусобно повезивање туристичких простора ради обједињавања и обезбеђења целогодишње туристичке понуде у простору;

3) комплетирање јавнокомуналне и туристичке инфраструктуре у функцији развоја туризма и повећање стандарда услуга постојећих и планираних туристичких капацитета;

4) иницирање и стимулисање развоја активности комплементарних туризму; и

5) активирање локалног становништва на руралном подручју и његовог стамбеног фонда за развој домаћинског туризма, производњу еко-хране, етно-производа и презентацију обичаја и начина живота.

2.6. ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА САОБРАЋАЈА

Саобраћај представља битан елемент укупног развоја на територији Просторног плана, који може деловати стимулативно или дестимулативно на развој других делатности, односно значајно утиче на развој тог подручја. Развој и изградња саобраћајне мреже могу значајно утицати на остваривање циљева социјалног, економског и укупног функционалног развоја у простору. Поред тога, неоспорна је и двосмерност у односима саобраћаја и окружења, односно развој друштва и друштвених делатности генеришу саобраћајне токове али и потребе за унапређењем самог саобраћајног система.

Циљеви развоја саобраћаја, као и смернице и препоруке за његов развој на посматраном подручју обухватају:

1) усмеравање развоја саобраћајне инфраструктуре и стимулација понуде превозних услуга који доприносе остварењу основних циљева просторног и регионалног развоја, уз праћење постојећих и новоуспостављених захтева становништва и привреде;

2) изградња савременог коловоза на општинским и некатегорисаним путевима између насеља (општински центар, центри заједница села, насеља са специфичним/специјализованим функцијама) и околног гравитационог подручја;

3) боље саобраћајно повезивање са суседним општинама, односно Републиком, као и са планираним инфраструктурним коридором Београд – Јужни Јадран;

4) изградња и подизање квалитета саобраћајне инфраструктуре у насељеним местима: оспособљавање основне уличне мреже да омогући међусобно повезивање и опслуженост свих делова насеља, сегрегација саобраћајних токова у насељу, развој неопходне друмске инфраструктуре (паркинг површине за индивидуална и такси возила, бензинске пумпе итд.);

5) конципирање јавног масовног превоза тако да се задовоље превозне потребе локалног становништва и омогући развој туризма (одговарајућа организација саобраћаја и адекватна аутобуска станица, стајалишта на линијама аутобуског саобраћаја, двосмерност у комуникацији са корисницима и друго);

6) одговарајућим мерама регулисања саобраћаја омогућити оптимално функционисање подсистема друмског саобраћаја на посматраном подручју;

7) повезивање друмске и железничке инфраструктуре (пруга Рашка – Нови Пазар) ради омогућавања интермодалног вида превоза људи и транспорта терета;

8) осавремењивање мреже линија јавног превоза путника а у складу са планираним друштвено-економским и демографским развојем појединих делова подручја Просторног плана, и

9) подизање нивоа услуге саобраћајно-транспортног система према крајним корисницима кроз побољшање одговарајућих техничких елемената, употребу савремених начина интерактивне комуникације „систем – корисник” те формирањем свести о негативним утицајима саобраћаја на околину и њиховим минимизирањем.

Полазећи од дефинисаних циљева развоја саобраћаја, њихову реализацију треба организовати на нивоу града Новог Пазара, али и као сегмент глобалне саобраћајне политике на републичком нивоу. Динамика реализације прокламованих задатака и сами локалитети на којима је потребно спровести захвате морају пратити предвиђене планове развоја насеља и привредних активности, те приоритете установљене у вишим планским документима.

2.7. ЦИЉЕВИ ВОДОПРИВРЕДНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Наменско и целовито коришћење, уређење и заштита водних ресурса на целом предметном подручју, подразумева вишенаменски систем оптимално усаглашених потреба и могућности, функционално усклађен са осталим корисницима простора, а водећи рачуна о водним системима вишег реда који су утврђени Водопривредном основом Републике Србије и Просторним планом Републике Србије.

Остваривање тога омогућиће се реализацијом следећих циљева:

1) потпуно искоришћење и заштита водних потенцијала реке Рашке и заштита њеног слива;

2) израдом катастра изворишта и водотока који би садржавао основне податке о количинама и квалитету вода, са предлогом мера њихове заштите;

3) израдом катастра загађивача вода, у коме би загађивачи били рангирани по токсичности и количини испуштених отпадних вода, са предлогом мера и рокова за израду постројења за пречишћавање отпадних вода са захтеваним квалитетом ефлуента зависно од места испуштања;

4) трајно решење снабдевања водом свих насеља, са обезбеђеношћу сеоских насеља од 95% и општинског центра Новог Пазара од 97%;

5) трајно обезбеђење квалитета свих површинских и подземних вода задржавањем свих водотока на предметном подручју у I и II класи квалитета;

6) заштита квалитета вода свих изворишта. Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања из 2008. године („Службени гласник РС”, брoj 92/08), тачно су дефинисани начини заштите изворишта. Кључно је одређивање „Зона санитарне заштите изворишта”. То је простор око водозахватног објекта, на ком се прати изградња и делатност изграђених објеката и вршење других активности, које могу да изазову промену природног састава воде уношењем патогених микроорганизама и/или промену физичких и хемијских својстава водног тела. Зона непосредне заштите подразумева физичко ограђивање простора око водозахватног објекта. За дефинисање уже и шире зоне заштите потребно је, за свако извориште понаособ извршити потребна истраживања – издашност изворишта, структура и конфигурација терена, хидрогеологија итд.;

7) организованим решавањем система канализације, планском изградњом канализационих мрежа и постројења за пречишћавање отпадних вода (у даљем тексту: ППОВ);

8) успостављање система контроле квалитета и количине испуштених отпадних вода; и

9) заштита од поплава Новог Пазара од такозване двестогодишњих великих вода (Qвв 0,5%) Рашке и њених притока, а осталих насеља крај водотока од двадесетопетогодишњих великих вода (Qвв 4%) осталих река.

2.8. ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКЕ

Основни циљ развоја електроенергетике подручја у обухвату Просторни плана је обезбеђење довољног, сигурног, квалитетног и економичног снабдевања електричном енергијом свих потрошача, као и рационална употреба електричне енергије и повећање енергетске ефикасности, бржим увођењем нових технологија и обновљивих извора енергије.

Посебни циљеви – превазилажење конфликата измећу заштићених простора посебне намене и постојећих ваздушних електроенергетских инсталација, које нарушавају заштићени простор, каблирањем истих.

2.9. ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА ЈАВНЕ ТЕЛЕФОНСКЕ МРЕЖЕ

Према плану развоја јавне телефонске мреже (фиксне, мобилне и руралне радио-телефоније) очекује се да ће до 2022. године број телефонских прикључака на 100 становника са 22 у 2004. години порасти на 60.

Основни циљеви су интеграција са европским стандардима, уградња технолошки савремених телекомуникационих решења, могућност пружања савремених телекомуникационих услуга уз ангажовање домаћих професионалних и стручних ресурса. Овакво опредељење би омогућило пружање савремених услуга које би допринеле развоју туризма.

Посебни циљеви – У области фиксне телефонске мреже (јавна телефонска мрежа) циљ развоја телекомуникационе мреже је изградња и доградња објеката фиксне телекомуникационе мреже и повезивање телекомуникационе мреже предметног подручја на магистралну оптичку мрежу. Изградњом базних станица руралног радио-телефонског система треба телекомуникационом мрежом покрити сва насеља на предметном подручју која нису у непосредној близини коридора оптичких каблова.

У области мобилне телефоније као циљ се поставља изградња базних станица мреже МТС, ТЕЛЕНОР и ВИП- а.

Полазећи од планске концепције да се центри у мрежи насеља опреме одговарајућим бројем шалтера поштанске службе поред постојећих поштанских јединица у Дољани треба предвидети отварање нових поштанских јединица у насељима у периурбаној зони Новог Пазара.

У складу са Просторним планом Републике Србије на предметном подручју планира се изградња једноколосечне пруге Рашка – Нови Пазар тако да треба међу циљеве укључити и изградњу железничке пословне телекомуникационе инфраструктуре.

2.10. ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Дефинисање стратегије заштите животне средине на подручју плана заснива се на усвојеним стратешким документима на републичком нивоу, од којих су најзначајнији: Просторни план Републике Србије („Службени гласник РС”, број 88/10), Водопривредна основа републике Србије („Службени гласник РС”, број 11/02) и Стратегија управљања отпадом за период од 2010 – 2019. године („Службени гласник РС”, број 29/10).

Циљеви су:

1) дефинисање стратешких и планских опредељења у циљу очувања и подизања квалитета животне средине (чист ваздух, вода, земљиште, здравствено безбедна храна, уређена насеља и тако даље);

2) рационално коришћење природних ресурса (нарочито из категорија делимично или потпуно необновљивих);

3) заустављање деградације животне средине реализацијом стратешких опредељења по питањима: обнове и санације стања живог света, заштите природних предела амбијената и пејзажа, развојем васпитних и образовних програма у области заштите животне средине;

4) обезбеђивање услова за еколошки одрживи друштвено-економски развој ширег подручја, кроз рационално коришћење земљишта, енергије, вода и материјала и спровођење мера заштите животне средине;

5) дефинисање мера и начина за остваривање основних циљева и концепција заштите животне средине: планирањем развоја „чистих” технологија;

6) заштита простора изузетних и јединствених делова природе од значаја за научне, културно-образовне, рекреативне и друге сврхе;

7) интеграција заштите животне средине и развоја туризма, доношењем и спровођењем одлука које ће то обезбедити;

8) очување способности пољопривредног земљишта за производњу хране и аграрних сировина. Стварање услова за покретање и развој производње здраве органске хране;

9) планирање одговарајућих решења безбедног депоновања комуналног отпада и процеса рециклаже у складу са Националном стратегијом о комуналном отпаду, а које ће бити праћено санацијом неконтролисаних сметлишта, приоритетно оних која угрожавају квалитет вода у водотоцима и извориштима подземних вода;

10) стално унапређење животне средине успостављањем обавезног мониторинга стања отпадних вода и ваздуха из индустријских погона, као и периодична мерења квалитета вода у водотоковима, загађености пољопривредног земљишта, ваздуха и нивоа буке у урбаним зонама;

11) рационално коришћење и заштита свих пољопривредних ресурса;

12) очување способности пољопривредног земљишта за производњу хране и аграрних сировина. Стварање услова за покретање и развој производње здраве органске хране;

13) апсолутна заштита од преузимања у непољопривредне сврхе плодних и за пољопривреду погодних земљишта и рестриктивна заштита пољопривредног земљишта свих категорија у бонитетним класама од I до IV;

14) укрупњавање приватних поседа, интензивирање сточарске производње у складу са природним ресурсима и повећање стајских капацитета;

15) очување и заштита основних природних вредности, биодиверзитета и биоеколошки лабилних система;

16) очување производног потенцијала станишта;

17) зрелим састојинама омогућити што боље и успешније природно обнављање;

18) превођење изданачких састојина у високи узгојни облик путем конверзије и реконструкција девастираних састојина;

19) утврђивање девастираних састојина, број, распоред и подручја погодних за пошумљавање;

20) одржавање разнородне слике предела;

21) неговање и узгајање састојина у циљу што боље репродукције и унапређење састојина разним биолошким мерама укључујући и биолошки инжењеринг;

22) трајно обезбеђење квалитета свих површинских и подземних вода задржавањем свих водотока на предметном подручју у I и II класи квалитета;

23) потпуно искоришћење и заштита водних потенцијала реке Рашке и заштита њеног слива;

24) заштита квалитета вода свих изворишта;

25) дефинисање шире зоне санитарне заштите (зона III), уже зоне санитарне заштите (зона II) и зоне непосредне санитарне заштите (зона I) изворишта и водних објеката, као и режима организације, уређења и коришћења простора;

26) дефинисање и овера резерви подземних вода за сва јавна изворишта;

27) дефинисање зона (и мера заштите) различитих узрока и периодичности загађења воде: стална загађења, сезонска загађења и случајна (акцидентна);

28) израдом катастра загађивача вода, у коме би загађивачи били рангирани по токсичности и количини испуштених отпадних вода, са предлогом мера и рокова за израду постројења за пречишћавање отпадних вода са захтеваним квалитетом ефлуента зависно од места испуштања;

29) трајно решење снабдевања водом свих насеља, са обезбеђеношћу сеоских насеља од 95% и општинског центра Новог Пазара од 97%;

30) организованим решавањем система канализације, планском изградњом канализационих мрежа и постројења за пречишћавање отпадних вода;

31) обавеза дефинисања и овере резерви подземних вода за сва јавна изворишта.

2.11. ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ, ОЧУВАЊА И КОРИШЋЕЊА ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНИХ ДОБАРА

Основни циљеви заштите, очувања и коришћења природних добара су:

1) Заштита посебних природних вредности обухвата заштиту простора који садрже карактеристичне представнике појединих екосистема, као и изразита биогеографска подручја, односно представнике појединих типова предела.

2) Заштита природних предела, амбијената и пејзажа око културно-историјских споменика, у оквиру комплексне заштите ових целина.

3) Прописивање мера и режима заштите које се односе на изричито забрањене радње ради очувања заштићеног природног добра.

Основни циљеви заштите, очувања и коришћења непокретних културних добара су:

1) стављање непокретних културних добара у функцију развоја туризма;

2) интегрална заштита природе и културне баштине;

3) дефинисање степена и режима заштите;

4) унапређење природних одлика и вредности екосистема, ликовних вредности пејзажа и целовитог амбијента споменика културе;

5) развој и унапређење оних функција које нису у супротности са заштитом;

6) што веродостојније очување аутентичних форми и детаља;

7) задржавање аутентичних материјала и конструктивних решења;

8) задржавање аутентичних намена или увођење одговарајућих нових намена које не угрожавају вредности непокретних културних добара;

9) издавање специфичних мера заштите и услова чувања и сагласности на конзерваторске пројекте од стране надлежног завода за заштиту споменика културе;

10) побољшање квалитета локалне путне мреже у циљу приступачности споменицима културе и презентације јавности.

3. РЕГИОНАЛНИ АСПЕКТ РАЗВОЈА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

Регионални аспект чини значајан потенцијал планског подручја уз неопходно решавање и уклањање садашњих ограничења и слабости.

Потенцијали и ограничења могу се приказати кроз неколико категорија од значаја:

1) планско подручје је од изузетног културно-историјског значаја и недовољно активирано у односу на тај развојни потенцијал на локалном, регионалном и националном нивоу;

2) недовољно је развијен споменични туризам са културно-историјским наслеђем кроз обједињену туристичку понуду објеката духовне културе – неповезаност са другим културно-историјским локалитетима у оквиру Региона Шумадија и Западна Србија и шире;

3) инфраструктурни системи на територији Просторног плана су недовољно развијени, и онемогућавају добру организацију система, са недовољном саобраћајном повезаношћу, нарочито у међуопштинским и међурегионалним оквирима, (представљају значајан потенцијал уз примену планског и стратешки усмереног развоја);

4) природни ресурси су недовољно искоришћени и могу бити један од потенцијала привредне сарадње са окружењем у наредном периоду;

5) насеља у оквиру мреже насеља и система центара, која су неадекватно повезана са недовољно развијеним јавним службама, решавањем постојећих проблема постају центри из којих је могуће на индивидуалном нивоу (односи се на појединачна насеља) остваривати сарадњу са насељима и центрима из окружења.

Подручје Просторног плана има природне, културне и историјске потенцијале којима се може дефинисати одређена врста туристичке понуде. Потенцијали нису у потпуности искоришћени, јер су дефинисани разликама у постојећим условима, природним и другим (неповезаност са суседним туристичким подручјима Голије и Копаоника, као и са културно историјским целинама у окружењу и шире, (не)доступност, инфраструктурна опремљеност, услуге, туристичке организације и тако даље).

Непокретна културна добра од изузетног значаја проглашена Одлуком о утврђивању непокретних културних добара од изузетног и великог значаја („Службени гласник СРС,” бр. 14/79 и 30/ 89) су:

1) Манастир Ђурђеви Ступови;

2) Црква светог Петра;

3) Манастир Сопоћани;

4) Остаци средњевековног града Рас (споменична целина обухвата: утврђење градину, подграђе, Трговиште и некрополу).

Наведена културна добра, подизана у складу са најбољим искуствима и знањима на суседним културним подручјима, назначила су природу даљег развитка српске монументалне архитектуре.

Српска уметност средњег века јединствена је по томе што сједињује утицаје и елементе уметности западне Европе и уметности  Истока – Византије. Та синтеза уметничких стилова и утицаја могла је настати само у земљи која  је поникла на раскршћу путева и интереса. Први упливи романике у Републици Србији су стигли са приморја и из Италије и одразили су се, пре свега, у архитектури и вајарству, док је сликарство било под утицајем Византије. Специфичност романике у Републици Србији уврстила је нашу земљу у пројекат Трансроманика. Трансроманика је културно-туристичка рута која повезује споменике из периода романике у Немачкој, Аустрији, Италији, Француској, Шпанији, Словенији, а од краја 2007. године и Републици Србији. Романичком наслеђу припадају средњовековни манастири Жича, Студеница, Градац, Ђурђеви Ступови и Сопоћани.

У погледу развоја туризма ово подручје до сада није искористило своје потенцијале и ресурсе за туристичку понуду у простору. Имајући у виду изузетно вредно културно-историјско наслеђе, високе планине, Пештерску површ и многе друге природне и антропогене вредности, у даљем развоју туризам мора да има много значајнију улогу у односу на садашњу.

Зато је битна саобраћајна приступачност локалним и регионалним административним центрима у Републици Србији и изграђеност инфраструктуре као значајног покретача регионалног развоја и искоришћења компаративних предности планског подручја. Саобраћајна инфраструктура и организација превоза на подручју региона основа је развоја и један од основних услова квалитета живота становника. Такође је и предуслов „оживљавања” овог простора у смислу развоја туризма и могућности повезивања са другим културно-историјским целинама у другим областима и регионима у земљи, па је потребно координираном модернизацијом саобраћајне инфраструктуре повећати улагања у исту, да би се она довела на прихватљив ниво европског стандарда.

Нови Пазар као урбани центар бележи сталан раст становника са значајним уделом младе популације, што је значајан потенцијал за развој културног туризма и активности на заштити и презентацији природног и културног наслеђа.

На основу стања потенцијала и основних поставки Просторног плана Републике Србије, дефинисани су циљеви регионалног развоја који се могу груписати кроз два основна циља:

1) јачање регионалних веза:

(1) стварање квалитетније и ефикасније саобраћајне регионалне везе;

(2) повезивање са природним целинама у окружењу (Копаоник и Голија) и културно-историјским целинама (манастири и цркве у суседним областима и регионима);

(3) покретање процеса интеграције са суседним општинама у оквиру Региона Шумадије и Западне Србије и трансграничне сарадње са општинама у Републици Српској, а самим тим и у Федерацији Босне и Херцеговине и у Републици Црној Гори, што је реално очекивати након реализацијом планираних инфраструктурних објеката (ауто пута Београд – Јужни Јадран, железничке пруге Рашка – Нови Пазар и аеродрома Сјеница);

(4) покретање пројеката регионалног нивоа, који ће омогућити ефикаснији развој и коришћење туристичких капацитета;

2) ефикасније коришћење ресурса и вредности:

(1) формирање идентитета предметног подручја плана, на систему валоризованих природних и културних вредности;

(2) остваривање ефикасније пореске, земљишне, комуналне и социјалне политике;

У оквирима планирања уравнотеженог развоја предметног подручја, посебан значај се придаје утврђивању начина за спровођење планских смерница регионалног развоја, предложених у плановима вишег реда и међународним развојним документима.

Усвајањем Закона о регионалном развоју направљен је први корак у успостављању ефикасне регионалне организације државе, омогућено је успостављање региона и области, али не као административних региона са правним субјективитетом, већ као функционалних територијалних целина за потребе планирања и спровођења политике регионалног развоја, у складу са номенклатуром статистичких територијалних целина 2 (НСТЈ-2), односно целина 3 (НСТЈ-3). Уредбом о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС”, број 109/09) утврђени су критеријуми по којима се врши груписање по три нивоа (НСТЈ-1 између 3 000 000 и 7 000 000 становника, НСТЈ-2 између 800.000 и 3 000 000 становника, НСТЈ-3 између 150.000 и 800.000 становника).

На основу примене критеријума Уредбе о номенклатури статистичких територијалних јединица, у Републици Србији се на нивоу НСТЈ-1 образују следеће функционалне целине:

– Србија – север је јединица у чији састав улази Београдски регион и Регион Војводине;

– Србија – југ је јединица на нивоу НСТЈ-1 у чији састав улазе: Регион Шумадија и Западна Србија, Регион Јужна и Источна Србија и Регион Косова и Метохије.

Предметно планско подручје припада Региону Шумадије и Западне Србије (НСТЈ 2) Рашкој области (НСТЈ 3) и град Нови Пазар.

Регионални аспект Просторног плана односи се на процесе регионалне интеграције, трансграничне сарадње и повезивања и то кроз:

1) валоризовање постојећих културних вредности, Старог Раса са Сопоћанима и њихово повезивање са објектима духовне културе у долини Ибра, од Краљева до Новог Пазара, коју још зову и Долином векова и Долином јоргована; са Овчарско-Кабларским манастирима; црквама и манастирима у Македонији (Свети Климент и друго охридски манастири и цркве) и Црној Гори (Манастир Острог и Манастир Морача);

2) повезивање предметне културно-историјске целине са Парком природе Голија (присуство споменика културе изузетног значаја који припадају највреднијем делу средњовековног цивилизацијског наслеђа: манастири Студеница (УНЕСКО) и Градац), са Новопазарском бањом и са Копаоником у циљу стварања јединствене туристичке понуде;

3) промовисање специфичности романике у Србији заједно са Словенијом у оквиру пројекта Трансроманика, као и промоције и посету средњевековним споменицима романичке културе у земљама Европе. Ову туристичко-културну руту, треба још интензивније пласирати на ваневропска тржишта;

4) инфраструктурно – саобраћајно повезивање;

5) привредну интеграцију са окружењем;

6) интеграцију у социјалне системе (образовање, здравство).

Потенцијали непосредног окружења и контактних зона, Копаоник и Голија, представљају предуслове за активни интеррегионални развој. Разлози за слабо или недовољно развијене међурегионалне везе, у овом тренутку, могу се наћи у оквиру досадашњег општег неповољног развоја у области привреде, демографских трендова, инфраструктурних система, свих видова заштите животне средине, као и недовољно јасних стратешких и регионалних опредељења на нивоу Републике Србије. Полицентризам би могао да допринесе убрзанијем и ефикаснијем регионалном развоју и бољем активирању територијалног капитала и на овим просторима.

Будућим моделом регионализације треба створити нове инструменте и механизме који ће омогућити управљање просторним развојем, привредним, социјалним, културним и другим и радити на јачању просторно – функцијских веза са Копаоником и Голијом, сличним културно-историјским и споменичним целинама (долина Ибра, Овчарско-кабларски манастири и тако даље), што је предуслов за ефикасније искоришћавање туристичких потенцијала Региона Шумадије и Западне Србије.

Постојећи тренд европских интеграција (којем ће се наша земља у наредном периоду у потпуности прикључити) у основи подразумева регионални развој на компатибилним економским могућностима и потенцијалима за унапређење функционалности инфраструктурних мрежа. Критеријуми који на овај начин дефинишу регионе су одредница за дефинисање приоритетних праваца регионалног развоја подручја.

Природни ресурси и створени потенцијали су комплементарни са окружењем, на бази тога, уз валоризацију и бољу презентацију културног наслеђа и поштовање реалних економских фактора и тржишта, могу се превазићи досадашња ограничења у регионалном развоју.

На планском подручју треба тежити интегрисању непокретних културних добара у природни простор и тежити њиховој јединственој заштити са природним амбијентом.

Појам регионалних односа и веза треба схватити врло флексибилно у зависности од тржишних услова, компатибилности привредних активности и интереса шире заједнице (што су у овом тренутку најзначајнији критеријуми за дефинисање региона и регионалних интеракција).

Основни приоритети у реализацији стратешких опредељења регионалног развоја планског подручја су:

1) валоризација, ревитализација и презентација културног наслеђа Старог Раса са Сопоћанима који је један од опредељујућих фактора развоја Рашке области;

2) туризам, који у перспективи треба да буде много значајнија привредна грана, у основи зависи од:

(1) превазилажења саобраћајне изолованости планског подручја;

(2) креирања, формирања и афирмације туристичке понуде регионалног окружења – туристичких регија Голије и Копаоника, као и повезивања са сличним културно историјским целинама;

(3) повезивање српске романичке уметности са другим регионима кроз пројекат Трансроманика;

(4) институционалне и кадровске припреме и подршке у локалним заједницама унутар планског подручја.

3) Превазилажење саобраћајне изолованости планског подручја – са регионалног становишта кроз:

(1) изградњу аутопута Београд – Јужни Јадран преко Ивањице и Пештерске висоравни;

(2) изградњу цивилног аеродрома на Пештерској површи, односно трансформисање војног у цивилни аеродром. За допунски вид авио превоза могуће је изградити хелиодроме на Пештерској површи;

(3) изградњу железничке пруге Рашка – Нови Пазар.

4) Развој полицентричног и уравнотеженог урбаног система.

Према опредељењима Просторног плана Републике Србије, хомоген регионални развој базира се на мрежно-хијерархијској структури центара, као и квалитетним и просторно разгранатим функционалним односима и везама унутар функционалних урбаних подручја (интрарегионалним) и између хијерархијски различитих функционалних урбаних подручја.

Заштита и управљање културно-историјским наслеђем уз интегралну заштиту културног наслеђа са природном околином која ће се остваривати применом међународних критеријума заштите и управљања културним наслеђем, заустављањем даље деградације природних ресурса и добара, сузбијањем и санацијом непланске изградње, очувањем и реобликовањем централних делова Новог Пазара и других центара, очувањем и унапређењем традиционалног начина организације и изградње сеоских насеља, као и презентацијом и туристичком валоризацијом природних и културних вредности планског подручја.

III. ПЛАНСКА РЕШЕЊА И ПРОПОЗИЦИЈЕ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

1. ОПШТА КОНЦЕПЦИЈА И ПРОПОЗИЦИЈЕ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

Стари Рас са Сопоћанима се налази у оквиру зоне средњовековног културног наслеђа Рашке области, која се простире долином реке Ибар од манастира Жича, преко средњовековног града Маглич, Манастира Стара и Нова Павлица, средњовековног града Брвеник и манастира Студеница (уписаног у Листу светске културне и природне баштине УНЕСКО-а 1986. године). У непосредној близини планског подручја налази се Парк природе Голија, проглашен 2001. године за Резерват биосфере Голија – Студеница УНЕСКО програма „Човек и биосфера”, као и Национални парк Копаоник.

Нови Пазар има богату прошлост. Посебну вредност овог мултиетничког и мултикултурног простора, чине бројни културно-историјски споменици. Археолошки налази говоре да је ово подручје било насељено још од каменог доба (налаз Напреље), преко гвозденог доба (налаз Смолучка пећина) и раноантичког доба (Новопазарски налаз), те налазишта остатака касно античких и средњовековних утврђења Јелец и Рас. Међу најважније културноисторијске споменике спадају: Петрова црква саграђена у X веку, Стари Рас средњовековни комплекс, манастир Сопоћани и манастир Ђурђеви ступови.

Манастирски комплекс чине црква Св. Ђорђа, трпезарија, конаци, цистерне и зидине са улазном капијом. Манастир је добио име по ступовима – кулама које су красиле манастирску цркву. Краљ Драгутин, чија се гробница налази у манастиру, доградио је манастирску цркву и осликао њену припрату, а улазну кулу манастирског комплекса претворио у капелу. Фреске манастира иако делимично оштећене, велико су национално благо. Обнова манастира Ђурђеви Ступови започета је 2001. године.

Црква Светог Петра (Петрова Црква) је једна од најстаријих средњевековних цркава и најстарији духовни центар у Рашкој области. Историчари сматрају да је прва црква саграђена на овом месту била стара хришћанска базилика која је касније президана и добила изглед данашње цркве током радног средњег века. Црква је била епископско седиште па су уз њу постојале друге зграде и била је опасана зидом. У цркви су сачуване вредне фреске из IX и XI века и из доба Стефана Немање и Уроша I Немањића. Данас је црква окружена православним гробљем из XVIII и XIX века које је једно од најочуванијих те врсте у Републици Србији.

Манастир Сопоћани је саграђен у другој половини XIII века као задужбина краља Уроша I Немањића. Налази се у близини извора реке Рашке, 15 km западно од Новог Пазара. Манастирски комплекс је ограђен дебелим зидовима. Црква, посвећена Светој Тројици, више је пута била оштећена и рушена, а обновљена је тек током XX века. Данас манастир насељава велико и активно монашко братство а већина изузетних фресака остала је сачувана. Тачна локација најпознатијег утврђења у средњевековној Србији, Раса, није позната, али се претпоставља да је то највероватније локалитет на брду Градина, 7 km од Новог Пазара ка Сопоћанима. Сматра се да је основан у XII веку, за време владавине Јована II Комнина. Истраживањима започетим 1972. године откривени су најстарији трагови насеља из праисторије (позни, неолит – око 2000. године п.н.е.), прва зидана утврђења из касне антике (крај IV века), први средњевековни град из IX века и други из XII века (насеље Трговиште – остаци грађевина XII и XIV века).

Ови објекти од изузетног значаја заједно са околином чине културни предео.

Сходно значају овог простора, а следећи тенденције Европске конвенције о пределу (Фиренца 20. октобра 2000.), којом се дефинише да квалитет и разноликост европских предела чине заједничко богатство и значај успостављања сарадње у циљу његове заштите, управљања и планирања, поштоваће се принципи и пропозиције дефинисане кроз поменуту конвенцију, као и Конвенција о заштити културног наслеђа за друштво, Европска конвенција о пределу, као и Европска конвенција о заштити археолошког наслеђа.

Планирање предела подразумева дугорочне и далекосежне поступке са циљем унапређења, поновног успостављања или стварања предела.

Дефинисање културног предела Стари Рас са Сопоћанима, базира се на принципима „Европске конвенције о пределу” (Фиренца 2000. године), У културним пределима се препознају објекти културно-историјског наслеђа. Културно подручје – подручје са специфичним и концентрисаним фондом културног наслеђа обухвата и природне вредности, тако да се унутар културног подручја могу издвојити и културни предели.

Европу карактерише културна разноврсност, са регионалним, националним и транснационалним утицајем. Разноликост култура је утицала на начине изражавања, као и на специфичност економије, изградње и мобилности. Европске културе су значајно утицале и на обликовање и разноликост пејзажа, градова и њиховог развоја, стварање културног идентитета, као и на културно наслеђе Европе. Овај културни диверзитет, представља непроцењив потенцијал за одрживи просторни развој. Сходно томе подручје културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима је дефинисан као културни предео у оквиру граница Просторног плана и као посебна намена у оквиру дефинисаних зона и режима заштићене околине објеката светске културне баштине.

Културни предео подразумева одређене принципе очувања и развоја простора, рестриктивније мере ширења грађевинских подручја и спону са културном баштином.

Основни концепт просторног развоја посебне намене чини дефинисање граница и степена заштите Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима, интегрална заштита културних и природних вредности као и одрживо коришћење културног наслеђа као развојног ресурса,

За дефинисање граница и степена заштите успостављени су критеријуми од стране Републичког завода за заштиту природе и Републичког завода за заштиту споменика културе, које су дефинисане кроз више докумената:

1) 1987. године – Програм заштите и уређења непосредне околине (I зоне) манастира Сопоћани, Републички завод за заштиту природе. Одређена зона заштите;

2) 1987. године – програм заштите и уређења природног простора комплекса Рас - Сопоћани, Републички завод за заштиту природе. Одређене зоне заштите;

3) 1989. године – Програм заштите и унапређења комплекса манастира Ђурђеви Ступови - Петрова црква, Републички завод за заштиту природе. Одређена граница заштићеног подручја;

4) 2006. године – Генерални план Новог Пазара 2020. – Утврђене зоне око Петрове цркве и Ђурђевих ступова (I, II, III зона);

5) 2006. године – Просторни план општине Нови Пазар – прилог: Заштита непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе. Одређен режим за зоне заштите;

6) 2008. године – Студија за Предео изузетних одлика Рас – Сопоћани, Завод за заштиту природе Србије. Одређена граница Предела и границе заштићене околине Сопоћана и Раса – Трговишта;

7) 2009. године – Retrospective Inventory Project, Републички завод за заштиту споменика културе. Границе компоненти А, В, C, D (Border of the component) дате графички и нумерички;

8) 2010. године – Предео изузетних одлика Рас – Сопоћани, Републички завод за заштиту природе Србије. Одређена граница Предела.

1.1. РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ

Овим просторним планом у оквиру посебне намене а на основу до сада урађених студија, програма и важећих урбанистичких планова, као и затеченог стања на терену, дефинисане су планске зоне заштите са режимима у три степена заштите објеката светске културне баштине и њене заштићене околине и то у две целине:

1) Подручје посебне намене светске културне баштине Сопоћани – Стари Рас у коме су дефинисане зоне са I, II и III степеном заштите објеката културне баштине и околине са дефинисаним режимима;

2) Подручје посебне намене светске културне баштине Ђурђеви Ступови – Петрова црква у коме су дефинисане зоне са I, II и III степеном заштите објеката културне баштине и околине са дефинисаним режимима.

У погледу дефинисања планских решења у подручју посебне намене, подразумевају се пропозиције за:

1) што потпунију заштиту споменичког наслеђа по правилима УНЕСКО-а;

2) што квалитетнију презентацију и споменичког наслеђа и простора на коме се налази;

3) несметано функционисање манастира и њихових економија;

4) заштиту постојећих природних ресурса, станишта ретких угрожених биљних и животињских врста и локалитета и појава које имају елементе споменика природе;

5) што бржу и потпунију санацију подручја;

6) дефинисање карактеристичних елемената пејзажа и очување и унапређење појединих елемената културног предела;

7) коришћења природних ресурса – у складу са њиховим капацитетима, али и примену неопходних мера на заштити квалитета тих истих ресурса;

8) привредни развој нарочито развој туризма;

9) развој саобраћајне и комуналне инфраструктуре;

10) одрживи развој сеоских насеља на подручју Просторног плана;

11) све активности подредити високим захтевима заштите животне средине.

С обзиром на намену овог простора дефинисану кроз планове заштите простора као међународне, културне и природне баштине, где је наглашена заштита културних добара, поставља се као императив општа заштита и нега природне средине од претеране девастације и изградње. Овај простор треба да послужи као еколошки ослонац постојећем живом свету (флора и фауна) и обезбеди квалитет простора за планирану намену.

Основни критеријуми који су утицали на одређивање граница заштићеног простора су пре свега, критеријуми за заштиту градитељске и природне баштине (према Закону о заштити природе и Закону о заштити културних добара) и то:

1) према потребама заштите и презентације културних добара и њиховог окружења;

2) према функционалним, планским критеријумима.

Планом заштите утврђена је зона која обухвата споменике културе и простор између њих. Заштита овог простора има за циљ да обезбеди унапређење природних одлика и вредности екосистема, ликовних вредности пејзажа и целовитог амбијента споменика културе, уз развој и унапређење оних функција које нису у супротности са заштитом. Овом зоном такође се санкционишу и оне функције које су резултат затеченог стања или развојних програма.

У циљу што адекватније заштите, промоције и презентовања заштите предела и споменика културе, сврху интернационалног културног маркетинга и туризма, прецизним границама овим Просторним планом се дефинише Посебна намена у оквиру зона заштите око ових споменика изузетних историјских и уметничких вредности.

У том смислу, формиране су три планске зоне према степенима заштите :

1) ЗОНА КУЛТУРНОГ ДОБРА (I степен заштите) која обухвата простор на коме је само заштићено културно добро укључујући и простор за његову обнову и коришћење: основни и пратећи објекти културе, слободне површине, порта, парк, саобраћајни прилаз, као и објекти комуналне инфраструктуре, неопходни за функционисање културног добра;

2) ЗАШТИЋЕНА ОКОЛИНА КУЛТУРНОГ ДОБРА (II степен заштите) представља непосредно окружење културног добра и првенствено је у функцији очувања интегритета културног добра;

Заштићена околина Ђурђевих Ступова и Петрове цркве и Старог Раса и Сопоћана представља културну и амбијенталну целину и може да има културне и друге садржаје у складу са духом културног добра и природним и створеним вредностима околине.

3) ПРОСТОР НА КОМЕ СЕ ШТИТИ ПЕЈЗАЖ (III степен заштите) заузима највећи део зонa заштите и може се користити за растресите насељске структуре мале и уједначене спратности ниског степена изграђености и заузетости, богате јавне зелене површине и велике слободне просторе.

1.2. ПОЛОЖАЈ И ОБУХВАТ ЗАШТИТЕ

Подручје посебне намене – Предео изузетних одлика – Стари Рас са Сопоћанима (предлог за заштиту природног добра) се налази на територији града Новог Пазара и обухвата делове атара катастарских општина: Дољани, Забрђе, Слатина, Себечево, Шавци површине 782,70 ha и (Грачане ван граница овог просторног плана).

У регионалном погледу, налази се у југозападном делу Републике, на Старовлашко-рашкој висији. Регионални пут Нови Пазар – Сјеница омогућава одличан приступ добру, а посебно његовим најатрактивнијим деловима.

Границом предела изузетних одлика обухваћен је изворишни део долине Рашке са споменицима културе (манастир Сопоћани и Рас са Трговиштем) за које је посебно дефинисана заштићена околина.

Укупна површина Подручја посебне намене светске културне баштине Сопоћани – Стари Рас је 782.7 ha. Површина прве зоне заштите је 3,76 ha, друге зоне 237,43 ha и треће зоне 541,50 ha.

Подручје посебне намене Ђурђеви ступови – Петрова Црква обухвата парцеле пет катастарских општина: Нови Пазар, Постење, Прћенова, Војниће и Ботуровина и обухвата површину од 250,08 ha.

Укупна површина Подручја посебне намене светске културне баштине Ђурђеви Ступови – Петрова црква је 250,08 ha. Површина прве зоне заштите је 11.66 ha, друге зоне 91,28 ha и треће зоне 147,15 ha.

Зоне другог и трећег степена заштите се утврђују применом међународних конвенција о заштити културе, природе културног пејсажа, као и према Елаборатима заштите објеката под заштитом УНЕСКО и ставовима Републичког завода за заштиту споменика културе и Републичког завода за заштиту природе. Одређивање граница је надлежност Републичког завода за заштиту споменика културе. Границе још увек нису утврђене, већ их овај Просторни план дефинише као планске.

1.3. ОБУХВАТ И ГРАНИЦЕ ЗОНА СВА ТРИ СТЕПЕНА ЗАШТИТЕ

1.3.1. Ђурђеви Ступови – Петрова Црква

Зона 1. степена планске заштите Површине 11.66 ha

К.О. Нови Пазар

Катастарске парцеле број:

3116, 3117, 3118, 3119, 4956.

К.О. Ботуровина

Катастарске парцеле број:

807, 808, 809, 810, 813, 814, 816, 817, 819, 820, 821, 822, 823, 812, 811, 875.

К.О. Постење

Катастарске парцеле број:

3331, 3332, 3335, 3330, 3324.

Зона 2. степена планске заштите

К.О. Војниће

Катастарске парцеле број:

385/1, 385/2, 624/2, 380, 381/1, 381/3, 381/4, 382/1, 382/3, 382/4, 624/1, 130, 383

К.О. Нови Пазар

Катастарске парцеле број:

3071/2, 3070/2, 3069/2, 3115/2, 3114/7, 3114/8, 3114/6, 3114/4, 3114/10, 3114/2, 3114/3, 3112/9, 3112/8, 3112/7, 3112/6, 3113/2, 3113/1, 3117, 3116, 3113/1, 3113/2, 3113/3, 3113/4, 3113/5, 3113/6, 3113/7, 3112/2, 3112/3, 3112/4, 3113/4, 3112/5, 3103

К.О. Ботуровина

Катастарске парцеле број:

737,738,746, 741, 740,735, 729, 727, 728, 736, 739, 747, 745, 726, 730/3, 723, 717, 724, 742, 744, 743, 779, 746, 749, 750, 752, 753, 756, 757, 754, 758, 755, 725, 721,722, 716, 759, 762, 763, 720, 719, 718, 760, 761, 712, 714, 602, 601/1, 601/2, 600, 599, 591/1, 591/3, 715, 708/1, 708/2, 708/3, 708/4, 713, 709, 711, 706, 707, 945, 710/1, 710/2, 710/3, 705, 611/1, 612, 611/2, 700, 701, 702, 703, 704, 611/9/23, део 641, 613, 653, 663, 662, 945, 664, 611, 684, 704, 685, 686, 687, 688, 689, 699/1, 699/2, 690, 698, 697, 696, 695, 694, 693, 692, 768, 767, 765, 766, 764, 772, 771, 770, 773, 774, 775, 776, 777, 778, 780, 782, 784, 781, 786, 785, 787, 788, 791, 790, 791, 792, 793, 794, 795, 798, 799, 797, 947, 803, 815, 804, 800, 801, 802, 691, 679, 683, 680, 681, 682, 665, 661, 660, 667, 666, 670, 668, 669, 671, 672, 676, 673, 674, 675, 677, 678, 805, 912, 911, 806, 910, 913/1, 913/2, 913/3, 913/4, 913/5, 914, 915/2, 917/1, 917/2, 915/3, 915/4, 919/1, 919/2, 918/1, 921, 918/2, 922/3, 922/1, 920, 923/3, 659/2, 623/2, 624, 626, 615/1, 909, 907, 908, 936/1, 936/2, 936/3, 923/1, 925, 934, 935, 932/1, 928/1, 928/2, 930, 933, 927/1, 927/2, 916, 931/1, 931/2, 929/1, 93243, /2, 130/2, 876, 877, 878, 880, 879, 881, 882, 887, 886, 888, 885, 883, 871/1, 871/2, 870/1, 870/2, 866, ДЕО 2904, 868, 867, 865, 831, 830, 832, 833, 829, 828, 827, 825, 824, 818, 826, 834, 835, 836, 837, 838, 839, 841, 842, 843, 840, 846, 845, 844, 847, 848, 860, 862, 861, 863, 864, 859, 849, 858, 850, 851, 852, 853, 857, 856.

К.О. Прећенова

Катастарске парцеле број:

Део 178/1, 347, 350, 351, 356, 357, 362, 363, 389, 824, 783, 395, 390, 391, 392, 393, 394, 396, 397, 419, 417.

К.О. Постење

Катастарске парцеле број:

3331, 3332, 3335, 3330, 3324, 3325, 3326, 3327/1, 3327/2, 3328, 3337/1, 3337/2, 3336, 3343/1, 3343/2, 3343/3, 3343/4, 3342/1, 3342/2, 3341, 3340/1, 3340/2, 3340/3, 3340/4, 3340/5, 3340/6, 3359/2, 3353/8, 3353/7, 3353/18, 3353/12, 3353/6, 3353/9, 3353/19, 3353/15, 3353/10, 3353/13, 3353/11, 3353/16, 3353/17, 3353/14, 3353/1, 3353/3, 3351, 3349, 3348, 3347, 3346, 3345, 3338, 3339, 3344, 3350, 3331, 3333, 3334.

Зона 3. степена планске заштите

К.О. Војниће

Катастарске парцеле број:

385/1, 385/2, 624/2, 380, 381/1, 381/3, 381/4, 382/1, 382/3, 382/4, 624/1, 130, 383

К.О. Нови Пазар

Катастарске парцеле број:

3116, 3117, 3118, 3119, 4956, 3103/10, 3113/1, 3113/7, 3113/6, 3113/5, 3113/4, 3113/3, 3113/2, 3112/1, 3112/2, 3112/3, 3112/4, 3112/5, 3112/6, 3112/7, 3112/8, 3112/9, 3114/2, 3114/3, 3114/4, 3114/5, 3114/6, 3114/7, 3114/8, 3114/10, 3115/2, 3069/2, 3070/2, 3071/2, 4051, 2975, 2978, 2966, 2979/1, 2979/2, 2986, 2987, 2993/2, 2993/1, 2992, 2988, 2989, 2985, 2984, 2991, 2990, 4981, 2983/1, 2983/2, 2983/3, 2983/4, 2981, 2980, 2982/1, 2982/2, 2964, 2965, 2963, 2962, 2960, 2961, 2959, 2958/5, 2956/2, 2956/3, 2956/4, 2956/5, 2956/6, 2956/1, 2958/1, 2958/2, 2958/3, 2957/2, 2950/1, 2950/2, 2957/1, 2951/3, 2951/1, 2948, 2944, 2897/4, 2897/5, 2953, 2955, 2954, 2897/2, 2897/1, 2897/3, 2898, 2897/6, 2897/2, 2946, 2923, 2924, 2920, 2918, 2919, 2921, 2922, 2917, 2905, 2900, 2901, 2899, 2902, 2903, 2904, 2906, 2915, 2916, 2914, 2913, 2912, 2911, 2910, 2906/2, 2906/1, 2925, 2926, 2932, 2927, 2931, 2933, 2928, 2929, 2930, 2936, 2935, 2907, 2908, 2909, 2934, 3031/1, 3031/2, 3031/3, 3031/4, 3024/1, 3024/2, 3025, 3022/1, 3022/2, 3022/3, 3022/4, 3035, 3022/5, 3022/6, 3022/7, 3022/8, 3037, 3033, 3034, 3038/1, 3038/2, 3038/3, 3039/1, 3039/2, 3039/3, 3039/4, 3039/5, 3039/6, 3039/7, 3040, 3032/1, 3032/2, 3029/1, 3029/2, 3029/3, 3027, 3028, 3026, 3021, 3036, 3041, 3054, 3055, 3052/1, 3052/2, 3053/1, 3053/2, 3049, 3043, 3044/1, 3044/2, 3042, 3072, 3073, 3074, 3050, 3051, 3047, 3048, 3046, 3045, 3067, 3066, 3075, 3068/3, 3067, 3068/1, 3068/2, 3068/3, 3106, 3107, 3108, 3109, 3071/1, 3070/1, 3069/1, 3115/1, 3114/1, 3105, 3104, 3110, 3111, 3103/10, 3102/2, 3103/1, 3103/2, 3103/3, 3103/4, 3103/5, 3103/6, 3103/7, 3103/8, 3103/9, 4957, 3102/1, 3101/1, 3101/2, 3100, 3095/1, 3095/2, 3094/2, 3095/3, 3096, 3097, 3098, 3999, 3091/6, 3147/2, 3147/1, 3146, 3145, 3144, 3141, 3142, 3143, 3140, 3139, 3138, 3137/1, 3137/2, 3137/3, 3137/4, 3137/5, 3136, 3135, 3134, 3133, 3132, 3130, 3126, 3128/2, 3127, 3124, 3122, 3123, 3121, 3120, 3091/1, 3091/3, 2994/1, 2939, 433/7,434/1, 434/2, 435/1, 435/4, 436/1, 854, 855, 2907, 2908, 2909, 2906, 2912, 2911, 2910, 2913, 2914, 2915, 2916, 2917, 2918, 2905, 2901, 2900, 2904, 2902, 2899, 892,895/1, 2897/2, 2898, 2897/6, 2954, 2955, 2956/2, 2956/3, 2956/4, 2956/5, 2956/6, 2956/1, 2953, 2919, 2920, 2921, 2922, 2923, 2924, 2925, 2926, 2927, 2928, 2930, 2931, 2932, 2933, 2934, 3024/1, 3024/2, 3023, 3031/1, 3031/2, 3031/3, 3031/4, 3028, 3026, 3029/3, 3027, 3022/5, 3029/1, 3029/2, 3022/6, 3022/7, 3033, 3032/1, 3032/2, 3039/2, 3039/3, 3039/4, 3039/5, 3039/6, 3039/7, 3039/1, 3040, 3037, 3038/1, 3038/2, 3034, део 3035, 3022/4, 3022/3, 3022/2, 3022/1, 3025, 2935, 2929, 2945, 2897/2, 2897/3, 2897/5, 2946, 2948, 2944, 2943, 2947, 2897/4, 2951/2, 2951/3, 2957/1, 2951/1, 2958/1, 2958/2, 2958/3, 3808, 2933/4, 2950/1, 2950/2, 2941, 2942/1, 4950, 4981, 2949/1, део 2940, 2992, 2990, 2991, 2993/1, 2993/2, 2987, 2988, 2986, 2989, 2989, 2985, 2979/1, 2984, 2979/1, 2984/1, 2983/1, 2983/2, 2983/4, 2982/2, 2982/1, 2983/3, 2981, 2980, 2964, 2963, 2965, 2962, 2961, 2960, 2958/3, 929/4, 2966, 2978, 2979/2.

К.О. Ботуровина

Катастарске парцеле број:

892, 893, 897/2, 897/1, 894, 891, 890, 889, 898, 906, 895/2, 895,896, 895/1, 895/3, 900, 901, 901/2, 901/4, 901/3, 902/1, 902/2, 902/3, 902/4, 902/6, 903/1, 903/2, 903/3, 903/4, 903/5, 903/6, 904, 905/1, 905/2

К.О. Прећенова

Катастарске парцеле број:

део 346, део 348, 349, 353, 352, 354,345,359, 355, 358,361, 360, 371/1, 371/2, 365, 364, 366, 367, 368, 370, 372, 373, 369,387, 384, 383/1, 383/2, 375, 374, 376, 388, 385, 382, 386, 381, 380, 379, 377, 378, 398, 399, 400, 416, 418, 428, 429, 427, 426, 420, 421, 422, 423, 424, 425, 430, 431, 432, 433/1, 433/2, 433/3, 433/4,435/2, 436/2, 436/3, 436/2, 436/3,437, 438, 439,440, 441, 442,447, 448, део 343, 342, 341, 340, део 339, 401, 402, 404, 408, 409, 410, 411, 412, 413, 414, 415

К.О. Постење

Катастарске парцеле број:

3147/1, 3147/2, 3147/3, 3147/4, 3147/5, 3149/1, 3149/2, 3149/3, 3149/4, 3149/5, 3148/1,3148/2, 3148/3, 3148/4, 3148/5, 3148/6, 3150, 3151, 3152, 3153, 3154/1, 3154/2, 3155, 3156, 3157, 3158/1, 3158/2, 3159/1, 3159/2, 3421, 3160, 3169/1, 3168/10, 3170/1, 3170/2, 3170/3, 3169/4, 3169/5, 3169/2, 3171/1, 3171/2, 3171, 3173, 3168/14, 3168/15, 3174, 3175, 3176, 3177, 3179, 3178, 3184, 3183, 3182, 3181, 3180, 3161, 3162, 3163, 3164, 3165/1, 3165/2, 3165/3, 3165/4, 3165/5, 3165/6, 3168/1, 3168/2, 3168/3, 3168/4, 3168/5, 3168/6, 3168/7, 3168/8, 3168/9, 3168/10, 3168/11, 3168/12, 3168/13, 3168/16, 3206, 3205/1, 3205/2, 3203/1, 3203/2, 3203/3, 3203/4, 3203/5, 3204, 3207/1, 3207/2, 3207/3, 3207/4, 3208/1, 3208/2, 3421, 3199/1, 3199/2, 3199/3, 3199/4, 3198/1, 3198/2, 3198/3, 3198/4, 3185/1, 3185/2, 3185/3, 3186/1, 3186/2, 3186/3, 3186/4, 3187/1, 3187/2, 3188/1, 3188/2, 3189/1, 3189/2, 3189/3, 3194, 3195, 3196, 3197, 3213, 3212/1, 3212/2, 3211/1, 3211/2, 3210/1, 3210/2, 3214/1, 3214/2, 3214/3, 3215/1, 3215/2, 3215/3, 3208/3, 3190, 3200/1, 3200/2, 3200/4, 3200/5, 3200/6, 3200/3, 3201/1, 3201/2, 3202, 3191, 3192, 3193, 3217, 3216, 3219, 3220, 3218, 3221, 3421, 3388/1, 3388/2, 3388/3, 3387/1, 3387/2, 3387/3, 3389/1, 3389/2, 3389/3, 3389/4, 3389/5, 3389/6, 3390/1, 3390/2, 3390/3, 3391, 3381, 3392, 3382, 3383, 3380, 3384, 3385, 3386, 3377, 3378, 3275, 3276, 3379, 3376, 3375, 3374/1, 3374/2, 3374/3, 3362, 3363, 3364, 3365, 3366, 3372, 3371, 3367, 3370, 3369, 3368, 3352, 3354, 3353/4, 3353/1, део 3353/3, 3356, 3357/1, 3353/2, 3358, 3359/1, 3420/1, 3340/7, 3373, 3329, 3290, 3291, 3292, 3293/1, 3293/2, 3298,3299, 3300/1, 3300/2, 3301/1, 3301/2, 3301/3, 3305/3, 3297, 3306/1, 3306/2, 3307/1, 3304, 3308, 3309, 3317, 3318, 3319, 3320/1, 3320/2, 3320/, 3320/4, 3320/5, 3321, 3322, 3323/1, део 3330, 2960/1, 2960/2, 2960/3, 2960/4, 2960/5, 2960/6, 2961, 2962, 2963, 2964, 2959/2, 2959/4, 2959/1, 2959/3, 2959/5, 2959/6, 2958/1, 2958/2, 2956/2, 2956/5, 2959/3, 2956/6, 2956/4, 2956/7, 2955/2.

У случају неслагања парцела, важи графички прилог Тематска карта 2: „I, II и III режим заштите светске културне баштине Ђурђеви Ступови – Петрова црква”, са координатама тачака које дефинишу границе зона.

1.3.2. Рас – Сопоћани

Зона 1. Степена планске заштите Површине 3.76 ha

К.О. Себечево

Део катастарске парцеле број: 6.

К.О. Дољани

Катастарске парцеле број:

1076 , 872/1, 870/1, 871/1, 871/2, 866/2, 872/2, 866/3, 869/1, 869/2, 868/2, 866/1, 867, 868/3, 868/1, 863, 801, 107.

Зона 2. Степена заштите

К.О. Шавци

Катастарске парцеле број:

414, 405, 406, 402, 407, 408, 401/2, 401/1, 403, 409/1, 413, 412.

К.О. Себечево

Катастарске парцеле број:

1074/1, 1049/2, 1075, 1074/2, 1076, 1049/2, 1049/1, 1077, 1078, 1049/4, 6, 3661, 9, 29, 1079, 10, 11, 12, 13, 15, 3708 , 16, 88, 83, 14, 17, 19/1, 19/2, 18, 50, 51, 3707, 54, 52, 87, 53, 90, 89/1, 85, 86, 89/3, 89/4, 89/2, 80, 81, 76, 77, 79, 91, 78, 288, 84, 93/1, 108/4, 108/1, 108/2, 93/2, 94/1, 95, 106, 107, 82, 92, 94/2, 108/5, 108/3, 1050/2.

К.О. Дољани

Катастарске парцеле број:

1076, 945, 944, 943, 942, 941, 905,940, 935, 910, 911, 912, 939, 906, 907, 916, 915, 904, 908, 917, 903, 902, 901, 913, 914, 936, 937/1, 938, 939/2, 939/3, 937/2, 939/4, 934, 933, 919, 930, 918, 920, 932, 929, 931, 928, 927, 926, 925, 1078, 399, 400, 921, 924, 923, 922, 892, 893, 894, 881, 900, 895, 896, 889, 899, 898, 873, 874, 875, 876, 891, 880, 877, 878, 878, ,890, 401, 402,414/1,414/2, 415, 406 , 412/1, 413, 423/1, 410/1, 410/2, 413/2, 407/1, 403/1, 409, 897, 8721, 872/2, 871/1, 871/2, 870/1, 872/2, 865, 862, 887, 888, 884, 882, 885, 866/3, 869/2, 868/2, 866/1, 863, 867, 868/1, 864, 868/3, 883, 404, 405/2, 860, 801,1077, 802, 800, 405/1, 407/2, 403/2, 412/2, 407/3, 411, 477/2, 430, 429, 408, 432, 428, 427/1, 433/4, 431, 803, 806, 804, 805, 866/2, 406.

Зона 3. Степена заштите

К.О. Шавци

Катастарске парцеле број:

414, 405, 406, 402, 407, 408, 401/2, 401/1, 403, 409/1, 412, 409/3, 409/2.

К.О. Себечево

Катастарске парцеле број:

1112, 1113, 1117, 1110, 1111, 1118 , 1115,1109, 1116, 1108, 1114, 1107, 1106, 1105, 1104/2, 1104/1, 1121, 1120, 3661, 1090/1, 1082/2, 1085, 1083 ,1119, 1101, 1086, 1103, 1102, 1100, 1084, 1088, 3707, 1082/5, 1082/1, 1074/1, 1075, 1049/2, 1050/2, 3662, 1049/3, 1050/1, 3674, 1048/1, 1049/4, 3643, 352/1, 352/2, 1049/1, 1074/1, 351, 350, 1077, 1076, 1078, 3708, 1074/2, 1074/3, 1087, 1099, 1089, 1082/3, 1082/4, 1095, 1096, 1097, 1098, 1091, 1090/2, 1094, 1092, 1093, 32, 31, 30, 8, 6, 1079, 9, 5, 2, 3, 29, 26, 27, 42, 44, 3664, 46, 48,49, 50, 51, 54, 53, 90, 80, 76, 79, 288, 287, 109, 78, 91, 81, 110, 108/1, 108/4, 108/2, 113, 108/5, 108/3, 106, 107, 95, 94/1, 94/2, 93/1, 93/2, 84, 92, 82, 83, 88, 87, 86, 85, 52, 89/2, 89/3, 18, 19/2, 19/1, 20, 21, 22, 17, 10, 11,12, 13, 15, 14, 4.

К.О. Дољани

Катастарске парцеле број:

1076, 1034/1, 1033, 1032, 1035,989, 991, 1036, 1037, 1038, 985, 1029, 1030, 1028, 1027, 1026/1, 1026/2, 1043, 1044, 1042, 1047, 1045/2, 1048/1, 1048/2, 1045/1, 1045/3, 1046, 1040, 1039/2, 1039/1, 1056, 1055, 1057, 1041, 950, 952, 1054, 1049, 951, 990, 1060, 1058, 1050, 1053, 947, 1052, 1051, 953, 949, 961, 960, 957, 959, 973, 972, 984, 985, 344, 343, 342, 347, 345, 346, 983, 349/2, 349/1, 348, 366, 368, 958, 969, 986, 987, 988, 982, 974, 975, 1066, 25 , 1065, 1068, 1064, 1070, 18, 17, 16, 15, 19, 22, 23, 27, 26, 20, 21, 848, 1063, 849 , 847, 845, 1059, 944,943, 942, 946, 948, 969, 956, 955, 971/1, 971/2, 952, 954, 905, 940, 941, 341, 368, 365, 367, 340, 342, 349, 350, 352, 976, 977, 978, 353, 355, 354, 351, 339, 372, 371, 370, 369, 335, 336, 376, 373, 338, 337, 474, 375, 377, 334, 332, 333, 332, 364, 363, 356, 357, 979, 981, 980, 391, 315, 316, 318, 319, 317, 320, 321, 322, 323, 324, 310, 309, 308 , 307, 306, 296, 301, 314, 325, 313, 538, 539, 537, 326, 327, 328, 536, 536/1, 528/1, 528/2, 532/2, 305, 304, 303/1, 302, 303/2, 300, 299, 297, 298, 1078, 312, 311, 295, 294, 540, 541, 542, 543, 561, 560, 599, 545, 550, 291, 290, 292, 293, 362, 378, 380, 381, 379, 389, 388, 390, 360, 387, 358, 359, 361, 288, 289, 243, 282, 281, 280, 279, 283, 286, 285, 287, 284, 283, 278, 258, 273, 276, 277, 243, 582, 583, 586, 580, 587, 590, 591, 628, 592, 577, 576, 578, 563, 564, 565, 562, 575, 570, 588, 573, 589, 600, 601, 595, 574, 579, 629/1, 602, 603, 630, 645, 644, 599, 631, 571, 572, 568, 569, 566, 567, 557, 558, 551, 552, 555, 556, 553, 547, 554, 506, 509, 535, 548, 534, 549, 535, 533, 532/1, 508, 511, 513, 512, 505, 510, 530, 536, 978, 892, 393, 395, 395, 396, 970, 394, 397/1, 967,969, 966, 963, 964, 935, 910, 911, 909, 912, 940, 934, 933, 930, 932, 929, 931, 928, 919, 913, 914, 914, 915, 938, 916, 918, 920, 906, 907, 908, 917, 903, 904, 921, 925, 924, 923, 922, 893, 892, 874/1, 880, 877, 894, 873, 895, 889, 891, 876, 875, 881, 878, 879, 401, 402, 896, 899, 900, 902, 890, 884, 403/1, 407/1, 407/3, 407/1, 412/1, 410/1, 409, 927, 926, 400, 399, 414/2, 414/1, 413, 423/1, 422, 424/1, 415, 418, 419, 414/3, 956, 965, 968, 936, 937/1, 937/2, 939/3, 939/4, 965, 901, 898, 897, 1061, 398, 416, 417/1, 420/1, 406, 397/2, 476/1, 473, 448, 421/1, 475/3, 476/3, 475/2, 476/2, 384, 386, 385/1, 382, 383/1, 383/2, 477/2, 385/2, 477/1, 474, 381, 330, 329, 522/1, 521/1, 519, 528, 471, 475/1, 470, 478, 425, 421/2, 421/3, 420/2, 426, 410/2, 427/1, 427/2, 408, 411, 412/2, 403/2, 433/1, 433/5, 433/3, 433/4, 433/6, 433/7, 424/2, 887, 888, 882, 885, 405/1, 883, 404, 1077, 33, 34, 836, 839, 846, 843, 842, 841, 844, 837, 838, 832, 840, 24, 28, 29, 31, 30, 32, 35, 35, 14, 833, 828, 831, 829, 820, 830, 821, 819, 822 , 824, 823, 834, 825, 850, 851, 852, 853, 854, 856, 855, 859, 857, 817, 818, 816, 815, 814, 858, 805, 804, 810, 811, 812, 1062, 862, 860, 861, 865, 866/3, 869/1, 866/1, 872/2, 872/1, 870/1, 866/2, 871/2, 871/1, 869/2, 868/2, 868/3,864, 863, 867, 868/1, 407/2, 405/2, 428, 432, 429, 430, 1077, 800, 796, 802, 803, 799, 798, 797, 806, 807, 808, 795, 794, 731, 436, 434/1, 434/3, 434/5, 434/4, 434/6, 434/2, 433/2, 469, 466, 450, 448, 460, 461, 462, 459, 456, 455, 801, 437, 435, 447, 449, 813, 792, 793, 1075 , 787, 438, 790, 788, 465, 490, 463, 464, 493, 492, 489, 491, 458, 457, 494, 495, 486, 479/1, 479/2, 484, 480, 481, 483, 485, 487/1, 520, 487/2, 417/2, 518/1, 517/1, 446, 439, 440, 445, 451, 452, 453, 454, 650, 651, 637, 636, 497, 496, 516/1, 516/2, 518/2, 526/1, 524, 526/2, 544, 529/1, 529/2, 500, 515, 514, 531, 534, 555, 593, 507,504, 502, 503, 633, 596, 598, 594, 597, 501, 634, 635, 498, 499, 662, 643, 646, 642, 632, 647, 648, 639, 638, 640, 641, 663, 660, 661 , 659, 658, 649, 652, 657, 653, 656, 654, 655, 443, 442, 441, 486, 785, 784, 777, 783, 781, 782, 780, 778, 776, 791, 789, 826, 827, 774, 775, 809/1, 809/2.

К.О. Слатина

Катастарске парцеле број:

1000, 997, 999, 1019, 995, 996, 1009, 1023, 998, 9022, 1020, 992/2, 993, 992/1, 1021, 994, 1001, 1002, 1018, 1006, 1003, 1004, 1005, 1008, 1007, 1016, 1017, 1024, 1026, 1015, 1010, 10111, 1009, 1012, 1013, 1014, 121, 122, 123,991,620, 619, 617, 618, 1847, 620, 641, 639, 640, 637, 636, 638, 635, 680, 621,1858, 631, 630, 628, 684, 687, 686, 685, 683, 629, 627, 624, 623, 625, 1847, 622 ,632, 633, 634, 627, 688, 681, 658/1,1853.

К.О. Забрђе

Катастарске парцеле број:

779/2, 780/1, 779/3, 777, 775, 446, 768, 770, 790/2, 779/1, 778, 769/1, 774, 773, 771, 473, 783, 786, 767, 764, 773,772, 712/2, 712/3, 766, 765, 712/1, 713, 711/2, 681/2, 786, 785/1, 805, 711/1, 763/1, 763/2, 716/1, 715, 708, 709, 762, 719, 717, 710,707, 761, 760, 759, 754, 755, 720, 722, 718, 703, 758, 756, 757, 741, 740/1, 740/4, 740/3, 740/2, 734/6, 734/1, 734/2, 751, 753/1, 734/4, 734/3, 734/5, 752/3, 752/1, 752/2, 753/2, 753/3, 732/3, 733/1, 733/2, 733/3, 732/1, 738, 739, 726, 750, 749, 742, 745, 736, 735, 743, 748, 747, 746, 744, 714 , 737, 730, 731, 728, 727, 699, 700, 724, 723, 721, 714, 697, 698, 696, 695, 690, 686, 684, 701, 704, 705, 688, 689, 691, 694, 692, 693, 685, 681/1, 683, 684, 687, 678, 680, 682, 679, 668, 666/1, 785/1, 785/2, 784/2, 784/1, 789/1, 787, 789/2, 791/2, 791/1, 793, 790/2, 794, 795, 792, 796, 666/2, 790/1, 798, 675, 677, 676, 402, 383, 670, 803, 669/1, 665/1, 665/2, 669/2, 664/1, 664/2, 789/2, 653, 797, 652, 799, 651, 650, 654/1, 649, 380, 379, 380, 383, 654/2, 655/1, 639, 646, 647, 644, 663/1, 663/2, 655/2, 656/2, 656/1, 657, 645, 658/2, 642, 643, 662, 661, 667, 659/1, 659/2, 658/1, 659/1, 659/2, 658/2, 384, 403, 411, 408, 409, 404, 385, 609, 615, 632/2, 641, 616, 640, 633, 637, 631, 632/1, 630/1, 632/2, 630/2, 614, 388, 387, 386, 401, 418, 405, 400, 389, 610, 613, 611, 399, 398, 618, 617, 629, 628, 619/1, 390, 406, 407, 612, 619/2, 623/2, 635, 636, 620, 621, 623/1, 624, 627, 634, 625, 608, 602, 604, 603, 626, 602, 607, 601/1, 605/1, 596, 600/1, 600/2, 605/2, 601/2, 622, 597/3, 597/1, 597/2, 598, 599, 595, 657,578/2 , 578/1, 578.

У случају неслагања парцела, важи графички прилог Тематска карта 1 „1,2 и 3 степен заштите Светске културне баштине Сопоћани – Рас”, са координатама тачака које дефинишу границе зона.

Режим I Степена заштите – На простору назначеном као зона културног добра за који се предвиђа I Степен заштите може доћи до изградње само оних објеката који су неопходно потребни манастиру и цркви или пријему посетилаца и презентацији споменика.

Режим II Степена планске заштите – Према важећој регулативи, у II степену заштите важи режим контролисане изградње објеката који су у функцији заштите, промовисања и презентације споменика културе. На простору назначеном као зона заштићене околине културног добра за који се предвиђа II Степен планске заштите, режими заштите односе се на:

1) потпуну контролу нове градње, која мора бити строго лимитирана и искључиво у служби афирмације градитељског наслеђа уписаног на Листу Светске баштине;

2) у циљу маскирања непримерених објеката који зону тангирају планира се постављање тампон зона високог зеленила;

3) заустављање ширења насеља у непосредној околини најстроже зоне заштите који нарушавају карактер амбијента око Петрове цркве;

4) забрану отварања нових каменолома нити проширивање постојећих, за које се предвиђа постепено смањење процеса експлоатације, до потпуног гашења;

5) забрану формирања акумулација на постојећим водотоковима, чији правци морају бити задржани у непромењеном облику. У интересу заштите културних добара предвидети радове на регулисању речних корита. Сходно томе забрањује се изградња нових и ширење постојећих рибњака;

6) забрану постављања надземних далековода високог напона. У случају извођења подземних електричних водова, потребно је добити сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд за њихово трасирање и стални археолошки надзор;

7) потпуну контролу нове градње, која мора бити строго лимитирана и искључиво у служби афирмације градитељског наслеђа уписаног на Листу Светске баштине;

8) изузетно у погледу издавања услова за изградњу индивидуалних објеката биће лимитиран на традиционална сеоска газдинства. Евентуална градња нових објеката мора бити крајње сведених габарита уз коришћење природних материјала за завршну обраду (дрво, малтер, цреп) и мора бити искључиво у служби потреба унапређења стандарда ових газдинстава. Ово се нарочито односи на село Врболази које се налази у другом степену планске заштите Ђурђевих Ступова;

9) израду свих планских докумената, који ће регулисати постојеће проблеме заштите Светске баштине, а у складу са Конвенцијом о заштити Светске културне и природне баштине (1972. године) и другим међународним документима о заштити архитектонског наслеђа и аутентичности, у оквиру којих мора бити укључен Републички завод за заштиту споменика културе – Београд;

10) појединачне захтеве у погледу интервенција у овој зони морају се добити услови и сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд.

У заштићеној околини културних добара, односно у режиму II степена заштите, не може се вршити:

1) изградња антенских стубова;

2) постављање ваздушних водова;

3) извођење било каквих радова на споменицима културе и археолошким налазиштима без претходно обезбеђених услова надлежних служби заштите;

4) постављање привремених објеката;

5) уклањање високе вегетације, осим за потребе археолошких истраживања и презентације споменичког наслеђа;

6) постављање рекламних и других сличних паноа, осим информативних табли које су у функцији презентације природног и споменичког наслеђа;

7) извођење било каквих радова у пећинама и поткапинама, без претходно обезбеђених услова надлежних служби заштите.

Режим III Степена планске заштите – У овој планској зони могућа је изградња и у складу са законском регулативом. Успоставља се режим контроле ширења грађевинског земљишта, према решењима из Генералног урбанистичког плана града Новог Пазара, док ће услове издавати надлежна служба урбанизма у Новом Пазару. Исти поступак се односи и на легализацију бесправно изграђених објеката. Изградња викенд објеката је могућа искључиво уз сагласност надлежних органа заштите, и на начин којим неће бити угрожени културно добро, природа и предео, као и да је објекат у функцији заштите, презентације и афирмације културног добра.

На простору назначеном као простор на коме се штити пејсаж за који се предвиђа III степен планске заштите, режими заштите односе се на:

1) реконструкцију и одржавање постојећих и изградњу нових објеката (стамбених, помоћних, туристичких и остале намене) у оквиру заштитом обухваћеног простора, вршиће се на локацијама и под условима који су утврђени Просторним планом, и уз услове надлежних Завода за заштиту споменика културе и природе;

2) забрањује се изградња нових привредних објеката. Програми проширења постојећих привредних објеката морају се усагласити са другим функцијама овог подручја, уз сагласност надлежних Завода. Привредни објекат код Петрове цркве представља стечену обавезу, односно предвиђено је његово задржавање уз мере пажљивог уклапања у околни предео;

3) изградња инфра и супраструктуре вршиће се под условима дефинисаних Просторним планом;

4) забрањује се депоновање свих врста отпадака, и смећа на заштићеном подручју. Треба размотрити начин сакупљања и одлагања смећа преко комуналне организације из Новог Пазара;

5) далеководе од DV 35 KV па навише, на овом простору каблирати;

6) поред тока Рашке и Дежевске реке и притока на одговарајућим местима обновити аутохтону вегетацију у што природнијем распореду;

7) забрањује се испуштање свих врста отпадних вода у водотоке и загађивање подземних вода;

8) забрањује се отварање каменолома и експлоатација материјала из корита река на целом подручју;

9) потребно је заштитити и плански уредити изворе и врела на подручју;

10) извођење било каквих радова или активности које за последицу имају нарушавање геоморфолошких одлика заштићеног подручја;

11) изградња на хидролошким објектима, осим за потребе антиерозивних радова, инфраструктурног опремања, презентација природног добра и водоснабдевања;

12) бетонирање обала и корита водотока, осим у оквиру антиерозивних радова;

13) испуштање отпадних вода у земљиште и водотоке;

14) изградња септичких јама пропусног типа;

15) изградња стамбених, туристичких, услужних и других сличних објеката изван постојећих насеља и туристичких пунктова, а до доношења одговарајућих планова;

16) изградња било каквих објеката у околини извора Слатина, осим оних који су у функцији уређења изворишта;

17) каптирање извора, захватање вода, хидрогеолошка истраживања и интервенције којима се мења хидролошки режим вода;

18) уношење страних врста флоре и фауне;

19) чиста сеча шумских површина и сеча појединачних стабала у рипаријанској зони;

20) уклањање аутохтоне жбунасте и зељасте вегетације приобаља;

21) експлоатација песка, шљунка и камена из корита водотока и на њиховим обалама;

22) самоиницијативно и нестручно порибљавање водотока;

23) пошумљавање археолошких налазишта, осим у антиерозивне сврхе;

24) експлоатација сиге.

Укупна површина дефинисане Посебне намене је 1032,78 ha, односно скоро 12% површине Просторног плана.

Табела бр. 17. Биланс подручја посебне намене по зонама заштите

К.О.

I зона

II зона

III зона

Посебна намена

Укупнa пов. Просторног планa

ha

ha

ha

ha

%

ha

%

Ђурђеви Ступови - Петрова Црква

Постење

2,54

0

55,61

58,15

0,67

1881,81

21,37

Нови Пазар

2,36

0

57,95

60,31

0,68

215,39

2,46

Прћенова

0

3,3

33,58

36,88

28,81

261,32

2,98

Ботуровина

6,76

80,18

0

86,94

30,01

383,98

4,37

Војниће

0

7,8

0

7,8

10,52

337,54

3,84

Укупно:

11,66

91,28

147,15

250,08

2,84

Стари Рас – Сопоћани

Дољани

2,54

41,85

319,25

363,59

69,89

520,20

5,91

Забрђе

0

28,50

160,50

188,98

31,35

602,69

6,84

Шавци

0

109,70

1,15

110,91

43,44

255,26

2,90

Себечево

1,22

57,38

34,10

92,60

5,11

1811,10

20,58

Слатина

0

0

26,50

26,62

2,69

986,56

11,21

Укупно:

3,76

237,43

541,50

782,70

8,89

Ван зоне заштите

Видово

0

0

0

0

0

246,68

2,80

Иванча

0

0

0

0

0

226,34

2,57

Побрђе

0

0

0

0

0

258,58

2,93

Варево

0

0

0

0

0

267,56

3,04

Лукоцрево

0

0

0

0

0

544,05

6,18

Укупно:

15,42

328,71

688,65

1032,78

11,73

8799,14

100

2. ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА

2.1. КОМПЛЕКС МАНАСТИР ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ И ПЕТРОВА ЦРКВА

Унутар зоне зависно од функционалних критеријума, извршено је детаљније диференцирање простора. У том смислу издвајају се:

1) непосредно окружење споменика културе;

2) село Врболази;

3) пољопривредно земљиште високог бонитета;

4) остале пољопривредне површине;

5) постојеће шуме;

6) површине планиране за пошумљавање;

7) површине за које се планирају посебне мере санације и уређења (јаруге, еродирано земљиште);

8) површине сеоског становања;

9) зона форланда и заштите речних токова.

Са аспекта спровођења мера заштите, а посебно уређења простора стање по власништву је неповољно, јер је око 90% земљишта у приватном власништву.

На простору око манастира Ђурђеви ступови се не предвиђа нова градња објеката. Поред Ђурђевих ступова планира се музејска поставка у постојећем објекту. У близини манастира се налази ресторан, поред кога се планирају садржаји неопходни за туристичко коришћење манастира (паркинг, санитарни чвор, информације, сувенири и слично).

Неопходно је уредити приступну пешачку стазу манастиру на начин који ће изазвати што мање деградирања околног простора, уз примену одговарајућег застора.

Поред паркинга планира се уређење платоа као видиковца, на коме би могла да се предвиди поставка неколико клупа за седење, садња неколико стабала и поставка корпи за отпатке.

Око Петрове цркве се такође не предвиђа изградња нових објеката, изузев визиторског центра. Постојеће стамбене објекте у непосредном окружењу цркве треба одговарајућим зеленилом заклонити. Ваздушне електричне водове до цркве обавезно каблирати, а чесму изместити на друго место и уредити. Асфалтни пут који иде поред цркве треба да буде пут са ограниченим саобраћајем, само за службене потребе и становништво тог дела простора.

Након завршетка археолошких радова, треба уредити и гробље за адекватну презентацију. На одговарајућем месту планирати клупе за одмор, а поред њих посадити неколико стабала и поставити корпе за отпатке. Постојећа стабла шљиве заменити, јер су престарела.

Уређење простора села Врболази се планира без проширења изградње ван постојећих изграђених простора. Простор је дефинисан као простор за туристичке садржаје (смештај, ресторани, продавнице етно производа и национална кухиња), који се могу правити у постојећим објектима или у оквиру садашњег изграђеног простора.

Зона пољопривредног земљишта високог бонитета, се задржава уз сугестију да се одговарајућим културама и мелиорацијом земљишта оно користи на начин, који неће водити ка даљој деградацији педолошког слоја.

Све постојеће евидентиране шуме се задржавају и за њих треба предвидети мере ревитализације и заштити их као шуме са посебном наменом.

На еродираним просторима планира се санација земљишта и пошумљавање посебно у јаругама, као и санирање и уређење путних појасева.

Површине становања евидентиране унутар заштићене зоне, се задржавају. Могућност реконструкције и адаптације објеката се дозвољава уз услове надлежних органа града Нови Пазар.

Уз Дежевску реку и реку Рашку на делу форланда који је непосредно или улази у зону заштите, планира се подизање заштитног појаса уз реку.

За цело подручје је неопходно разрешити питање снабдевања водом и питање отпадних вода. Неопходна је изградња непропусних септичких јама. Такође се мора разрешити питање сакупљања и депоновања смећа са споменичких локалитета и из домаћинстава у зони заштите.

2.1.1. Услови, мере и смернице заштите, уређења и коришћења природног простора комплекса Ђурђеви ступови – Петрова црква

При свим допуштеним делатностима и изградњи комуникација, градњи различитих објеката, коришћењу природних извора и богатства и сличним радовима мора се водити рачуна да се њиховим размерама, начином извођења, величином и дубином појединих захвата, наметљивошћу и артифицијелношћу објеката у односу на карактер и сликовитост природног амбијента, и у односу на вредности градитељске баштине, не доведу у питање, угрозе, или униште неке од његових основних обележја која чине специфичност заштићеног подручја, а самим тим и његову привлачност и атрактивност.

Спровођењем општих мера заштите штитиће се станишта биљних заједница и ретке флоре и фауне.

Посебним мерама заштите према Закону о заштити природе и другим законима штитиће се:

1) видиковци као посебни природни или створени естетски обликовани предели или локалитети са којих се пружа шири видик на околне природне и створене вредности карактеристичне за шире подручје или регион. На видиковцу се могу вршити само оне радње које неће нарушити његову лепоту и друге вредности због којих се ставља под заштиту;

2) птице певачице, као птице корисне за пољопривреду и шумарство, заштићене су трајном забраном лова и другим видовима уништавања;

3) други представници флоре и фауне штитиће се посебним одлукама града када се буде прецизно утврдила њихова бројност и локалитети.

2.2. ПРЕДЕО ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „РАС – СОПОЋАНИ” (ПРЕДЛОГ ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДНОГ ДОБРА)

Основни критеријуми за утврђивање режима заштите предела изузетних одлика базирани су на:

1) чињеници да је манастир жив организам и да се морају створити оптимални услови за његово нормално функционисање;

2) специфичности које диктира околност да је комплекс Градине тек делимично истражен, при чему се морају створити услови за презентацију истражених делова и истраживање оних који то нису;

3) укупним потребама презентирања споменичког комплекса са свим пратећим садржајима, али на начин који неће имати за последицу уништавање археолошких остатака и који ће омогућити истовремену презентацију истражених делова појединих локалитета;

4) потреби очувања вода Рашке и у квалитативном и у квантитативном смислу, односно, као природног ресурса са више значајних корисника, а нарочито као изворишта водоснабдевања;

5) неопходности заштите и унапређења постојећих шума и других елемената природног комплекса који садрже мање или веће природне вредности;

6) обавези да се омогући нормалан живот и рад сеоског становништва;

7) несметано функционисање манастира Сопоћани и његове економије и

8) спрече сви потенцијални фактори деградације, а све негативне последице постојећих санирају.

3. ЗАШТИТА КУЛТУРНИХ ДОБАРА

3.1. ЗОНЕ ЗАШТИТЕ, МЕРЕ ЗАШТИТЕ И УСЛОВИ ЧУВАЊА И КОРИШЋЕЊА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА И ИСТОРИЈСКОГ ПЕЈЗАЖА

3.1.1. Ђурђеви Ступови – Петрова црква

Подручје Старог Раса са Сопоћанима, које се од 1979. године налази на листи Светске културне и природне баштине УНЕСКО, представља у историјском, уметничком и географском смислу јединствену споменичку целину. Од појединачних објеката који су валоризовани као „Светска баштина”, манастир Ђурђеви Ступови и Петрова црква налазе се на територији обухваћеној границама предвиђеног ГУП-а Новог Пазара. Тако је у циљу њихове што адекватније заштите, промоције и презентовања у сврху интернационалног културног маркетинга и туризма у прецизним границама дефинисана зона заштите око ова два споменика изузетних историјских и уметничких вредности.

Црква Светог Апостола Петра и Павла, позната као Петрова црква, припада најстаријим средњовековним сакралним споменицима на тлу Републике Србије. У историјским изворима се помиње као епископско седиште још у X веку. Кључни догађаји из живота Стефана Немање везују се за Петрову цркву: његово крштење, сабор против богумила и предаја власти сину Стефану (будућем Првовенчаном). Да је црква имала континуитет хришћанског храма више од десет векова, доказују бројне интервенције вршене и на архитектури, и на зидном сликарству. Прероманичка концепција грађевине, заснована на кружној основи са куполом, остала је до данас доминантна, али је у преправкама извођеним у различита времена допуњена новим елементима (галерија, опходни брод, касније прекинут анексом неправилне правоугаоне основе). Три слоја фрагментарно сачуваног живописа датују се према стилским карактеристикама у период IX–X века, крај XII и последње деценије XIII века. Постојаност поштовања овог древног култног места у претходна три столећа показује и некропола са монументалним надгробним споменицима. Истраживачки и конзерваторски радови на цркви вршени су крајем 50- тих и почетком 60- тих година XX века, док се археолошки радови, са прекидима, одвијају од 1984. године.

У непосредној близини Немања је 1171. године подигао манастирски комплекс Ђурђеви Ступови, који чине црква Светог Ђорђа, остаци трпезарије, конака, цистерне и манастирских зидина са улазном кулом. Једнобродни храм са троделним олтарским простором, наосом са вестибилима и припратом фланкираном двема кулама, својом основом припада раној рашкој архитектури, док у спољном изгледу одаје дух западњачког, романског градитељства. Фреске, данас доста оштећене, а делом пренете у Народни музеј у Београду, изведене су у најбољим традицијама комнинског стила и вешто прилагођене архитектури храма, што је посебно дошло до изражаја у куполи елипсасте основе. Улазна кула је доградњом апсиде на источној страни 1282 – 1283. Године претворена у капелу и гробно место Немањиног праунука, краља Драгутина. Осим осликавања унутрашњости капеле, радови изведени у манастиру крајем XIII века обухватили су и изградњу нове трпезарије, конака и украшавање фрескама припрате католикона. Пропадање комплекса започето је у турско време, а кулминацију доживело у ратовима XX века. Археолошки и конзерваторско-рестаураторски радови извођени су 1960 – 1982. године, док је 1997. године обновљен монашки живот у манастиру након чега је подигнут конак на североисточном делу порте, обновљена Драгутинова трпезарија и започети рестаураторски радови на цркви.

Заштита Петрове цркве и Ђурђевих Ступова, као добара уписаних на Листу Светске баштине, одн. категорисаних непокретних културних добара – споменика културе од изузетног значаја за Републику Србију, неодвојива је од заштите њиховог природног окружења. Зона заштите коју је предложио Завод за заштиту природе Србије 1989. године углавном обухвата географски дефинисану територију која се сагледава из Новог Пазара, и то најбоље са гробља Газилар. Са мањим изменама, ова територија би обезбеђивала очување основних визура споменика из града, као и визуре околине са самих локалитета. Нажалост, ова територија је већ дуже време угрожена неконтролисаном изградњом углавном стамбених (али и индустријских) објеката као и јако оптерећеним саобраћајницама. Ови проблеми су посебно изражени у случају Петрове цркве где је већ у великој мери угрожена аутентичност непосредне околине споменика.

3.1.2. Сопоћани – Рас Трговиште

Географски простор дефинисан током реке Рашке од манастира Сопоћана, на западу, до средњовековног утврђења Раса, на ушћу Себечевске реке у Рашку, због својих природних обележја окарактерисан је као „предео изузетних одлика”. Овај простор и у историјском погледу представља чврсто повезану целину одређену културним добрима која су уписана на Листу Светске баштине.

Средњовековни град Рас налази се 11 km западно од Новог Пазара, на брду званом Градина. Бедеми утврђења имају неправилну издужену основу, а зидани су од ломљеног камена и кречног малтера. Бедеми су имали шетну стазу са зупцима. Главна кула, полукружне основе, била је на југу, на најприступачнијем делу утврђења, док је главна градска капија постављена у оквиру западног бедема и брањена са две куле неједнаких димензија. По налазима византијског новца град је могао настати у време владавине Јована II Комнина (1118 – 1143). У првој половини XII века постао је главно упориште српске државе и од тада настаје потреба за изградњом нових објеката као и за ојачањем утврђења. Комплекс старог Раса чини и низ пећина – испосница: југоисточно испод утврђења су пећине, такозване „Очи разбоја”, а североисточно, пећински манастир са црквом Арханђела Михаила, који се везује за великог жупана Стефана Немању и за настанак чувеног „Вуканово јеванђеље”. На платоу у подножју утврђења, налази се Пазариште – комплекс грађевина које су чиниле насеље, где се разликују две хронолошке фазе. Старија фаза се везује за XIV век и чине је куће брвнаре, а млађа фаза за период турске владавине, до друге половине XVII века, са добро очуваним каменим објектима. Остаци цркве, некрополе и других грађевина указују на могућност да је овде већ у XII веку било значајно духовно средиште, које је живело и под турском влашћу.

У оквиру прве зоне заштите целине Сопоћани – Рас Трговиште, који чине део споменичке целине уписане на Листу Светске културне и природне баштине, неопходно је инсистирати како на очувању аутентичног пејзажа споменичког окружења, тако и на поштовању прилазних коридора и амбијента историјских путних праваца, који носе потенцијал да прерасту у туристичке итинерере.

3.2. АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТИ

Ван подручја посебне намене на подручју Просторног плана се налазе археолошка налазишта за која се предлаже заштита:

1) Археолошко налазиште Рељина градина – На врху узвишења одакле се сагледава југоисточна визура Новог Пазара, налазе се остаци манастирског комплекса са почетка треће деценије XVI века. Манастир је подигнут на старијем култном месту, некрополи где је вршено сахрањивање од XIV века. Црква Светог Варваре са пратећим манастирским објектима задужбина је митрополита Симеона, грађена за седиште Рашке епархије које је до тада било при Петровој цркви. У време Симеоновог наследника на епархијском трону, Силвестра, црква је осликана и у њој је постављен мермерни трон. Манастир је запустео средином, односно почетком друге половине XVII века. Археолошка истраживања вршена су у два маха: 1987 – 1989. гогине у целини је откривена и истражена црква, а 2004. године започета су ископавања остатака манастирског комплекса, која и даље трају.

Комплекс чини јединствену целину са пејзажем који га окружује и који је једино нарушен далеководом, постављеним тако да прелази тачно преко локалитета. Природни амбијент ограничен је на западу, северу и истоку подножјем брда, односно сеоским путем који се протеже ивицом стрме планине, на југу почетком падине, а на југоистоку узвишењем видљивим са локалитета.

Опште мере заштите и услова чувања у овој зони подразумевају забрану било какве градње која није у служби локалитета, као и археолошки надзор приликом извођења било каквих земљаних радова, а који нису у оквиру археолошких истраживања.

2) Археолошко налазиште Градина – Постење – Археолошко налазиште Градина у Постењу проглашено је за културно добро 1989. године. У досадашњим истраживањима спроведеним на Горњем платоу утврђења, откривени су резиденција са капелом, велика градска црква, пет кула, две капије и многобројни стамбени објекти. Такође је истражен простор између палате и централне капије на североисточном бедему.

Археолошка истраживања су још увек у току. Ради се о богатом локалитету упечатљивог географског положаја, са могућношћу сагледавања ширег подручја Новог Пазара. Природна околина Градине у Постењу ограничена је подножјем самог брда, одн. магистралним путем Нови Пазар – Рашка.

Опште мере заштите у дефинисаној зони подразумевају забрану градње а такође и стални археолошки надзор приликом било каквог обављања земљаних радова, који нису у оквиру археолошких истраживања. Овим просторним планом се дефинише I режим заштите, до утврђивања граница локалитета и примењиваће се општа правила режима I степена заштите, а дефинитивни режими заштите ће се утврдити накнадно, кроз одговарајући урбанистички план.

У досадашњим истраживањима спроведеним на Горњем платоу утврђења, откривени су резиденција са капелом, велика градска црква, пет кула, два капије и многобројни стамбени објекти. Такође је истражен простор између палате и централне капије на североисточном бедему. Археолошка истраживања су и даље у току, а носилац пројекта је Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду. Радови на заштити локалитета започети су 1991. године. Пројекат уређења би требало да обухвати две фазе: 1) док трају истраживања треба пројектовати и уредити функционалан саобраћајно-колски приступ локалитету и довести електроенергетско напајање до улазне зоне комплекса; 2) када истраживања буду приведена крају, предвиђа се израда пројекта презентације и уређења грађевинског комплекса.

3.3. НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА У ОКВИРУ ПРВЕ ЗОНЕ ЗАШТИТЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА НА ЛИСТИ СВЕТСКЕ БАШТИНЕ

Туристички дом „Сопоћани” – Туристички дом у непосредној близини манастира Сопоћани подигнут је у периоду после Другог светског рата, као ловачка кућа затвореног типа. Данас је у функцији туристичко-угоститељског објекта. Зграду је пројектовао архитекта Драгиша Брашован, према чијим нацртима је изведен и намештај. Објекат је зидан у духу народног градитељства, уз употребу камена и дрвета.

Пошто се непокретно културно добро налазу у првој зони заштите Светске баштине, у зони у којој се налази примењују се услови као под тачком 3.1.2.

3.4. САОБРАЋАЈНИЦЕ У СЛУЖБИ АФИРМАЦИЈЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА – ПОТЕНЦИЈАЛНИ ТУРИСТИЧКИ ИТИНЕРЕРИ

Саобраћајнице које воде ка споменицима са Листе Светске баштине (Сопоћани, Рас, Ђурђеви Ступови, Петрова црква), односно ка категорисаним непокретним културним добрима од изузетног и великог значаја за Републику Србију (пре свега у оквиру историјског језгра Новог Пазара), такође захтевају посебну пажњу у оквиру заштите културног наслеђа на територији град Новог Пазара.

Имајући у виду Стари Рас са Сопоћанима – културно добро на Листи Светске баштине као привлачну туристичку дестинацију међународног карактера, али и све остало што Нови Пазар нуди потенцијалном посетиоцу (од вредних примера споменика исламске архитектуре, оријенталног чаршијског амбијента, до богате традиционалне понуде занатских и прехрамбених производа), кључне саобраћајнице уједно се морају третирати и као туристички итинерери на које треба да се односе мере заштите у подједнакој мери као и на непосредне околине утврђених непокретних културних добара.

Стога се, планира реконструкција „старог пута” за Рашку, као и деоница пута ка Сопоћанима, када се изгради обилазница, који би требало да постану туристички путеви. У циљу постизања што веће атрактивности овог новопланираног туристичког коридора планира се постављање граничних дрвореда на појединим деоницама, које ће се дефинисати у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије. Планира се постављање информационих табли и туристичких садржаја искључиво у служби афирмације културног наслеђа, строго инкорпорираних у културни пејзаж. За назначене коридоре овим Просторним планом се прописује израда плана детаљне регулације којим би се ближе дефинисали како садржаји, тако и структура и форме објекта који би ове садржаје прихватили.

4. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА

Најзначајнији природни ресурси на овом простору су обрадиво пољопривредно земљиште у долини рашке, Људске, Себечевске и Дежевске реке, површине под високом вегетацијом (у изворишном делу реке Рашке у Постењу и на падинама Хоџева) и река Рашка, на потезу од Извора до Трговишта, као извориште висококвалитетне воде за пиће. пашњаци и ливаде су доста распрострањени, али су слабијег квалитета.

Слив реке Рашке, нарочито у средњем току у пределу Новопазарске котлине, одликује се значајним појавама минералних и термоминералних вода (извори Новопазарске котлине, са сумпоровитом и лековитом водом, чија је температура виша од 50°, затим је позната Рајчиновића Бања, а узводно од Сопоћана налази се Слатина, где је вода кисело-сланог укуса и мириса на сумпор).

Неадекватно коришћење природних ресурса на подручју Просторног плана и Посебне намене, до сада је дало доста негативних ефеката у нерационалном коришћењу пољопривредног земљишта, непланска изградња на пољопривредном земљишту и на обалама река, која девастира приобаље, непланска сеча шума, која за последицу има ерозивне процесе, као и експлоатација камена у неколико каменолома, који се налазе у подручју III зоне заштите посебне намене Рас – Сопоћани.

Према значају Просторне културно историјске целине Стари Рас са Сопоћанима, планским опредељењима се тежи очувању природних вредности, екосистема, ловишта, потенцијала и уклапања ових вредности у систем значајних културно-историјских вредности са којима чини јединствен културни предео.

То подразумева коришћење постојећих природних ресурса у складу са њиховим капацитетима, али и примену неопходних мера на заштити квалитета тих истих ресурса. Све активности морају бити подређене високим захтевима заштите животне средине.

Основни концепт заштите природних ресурса подразумева планске мере и стварање услова за:

1) одрживо коришћење природних ресурса (земљишта, вода, шума);

2) заштиту геолошких, геоморфолошких, хидролошких и других феномена;

3) заштиту земљишта у циљу задржавања природних карактеристика и спречавања ерозионих процеса;

4) заштита водотокова и приобаља;

5) рекултивацију и санацију каменолома и позајмишта камена у заштићеном подручју посебне намене.

5. УТИЦАЈ ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ НА ДЕМОГРАФСКЕ ПРОЦЕСЕ

У даљем демографском развоју очекује се да се настави пораст броја становника, при чему се посебна пажња мора обратити планирању јавних и услужних садржаја, почев од дечијих установа, образовања, радних места, стамбених зона и друго.

Пројекције становништва су рађене на основу очекиваног утицаја посебне намене – на привредни (туристички) развој подручја, у коме ће приватни сектор имати значајну улогу. Тиме ће се побољшати побољшати и економски услови становништва у виду активног учешћа у туристичком развоју, те ће се створити услови за задржавање становништва, као и повећање броја становника у временском хоризонту Просторног плана до 2030. године.

Табела бр. 18. Пројекција становништва до 2030. године (средња варијанта)

Назив и тип насеља

2015

2020

2025

2030

Подручје Просторног плана

10 332

13 097

14 144

14 852

Ботуровина

242

307

331

348

Варево

556

705

761

799

Видово

100

127

137

144

Војниће

128

162

175

183

Дољани

99

125

135

142

Забрђе

54

69

74

78

Иванча

902

1 144

1 235

1 297

Лукоцрево

206

262

283

297

Побрђе

2 415

3 062

3 307

3 472

Постење

3 853

4 884

5 275

5 538

Прћенова

176

224

242

254

Себечево

996

1 262

1 363

1 431

Слатина

330

418

451

474

Шавци

274

348

375

394

Табела бр. 19. Пројекција старосних контигената становништва по средњој варијанти до 2015. године

Назив и тип

насеља

Укупно

становништво

2015. године

0-19 20-65 65 и више

Подручје Просторног плана

10332

3443

5855

1034

Ботуровина

242

70

123

49

Варево

556

195

311

49

Видово

100

20

54

26

Војниће

128

35

68

24

Дољани

99

16

53

30

Забрђе

54

11

28

16

Иванча

902

359

476

67

Лукоцрево

206

42

126

38

Побрђе

2415

913

1310

193

Постење

3853

1198

2380

275

Прћенова

176

45

101

31

Себечево

996

331

519

146

Слатина

330

107

176

47

Шавци

274

102

129

44

Према очекиваним променама броја становника на подручју Просторног плана треба планирати и сразмерно повећање броја и структуре домаћинстава. Тако би према средњој варијанти пројекције броја становника до 2030. године очекивани број домаћинстава био:

Табела бр. 20. Пројекција броја домаћинстава до 2030. године (средња варијанта)

Назив и тип

насеља

Године

2015

2020

2025

2030

Подручје Просторног плана

2 532

3 592

3 879

4 073

Ботуровина

70

99

107

113

Варево

110

156

168

177

Видово

31

44

48

50

Војниће

33

47

51

54

Дољани

24

35

37

39

Забрђе

20

28

31

32

Иванча

206

293

316

332

Лукоцрево

56

79

85

89

Побрђе

598

849

917

963

Постење

977

1 386

1 497

1 571

Прћенова

50

71

77

80

Себечево

213

302

327

343

Слатина

72

102

111

116

Шавци

71

101

109

114

6. ОРГАНИЗАЦИЈА МРЕЖЕ НАСЕЉА, ЈАВНИХ СЛУЖБИ И УСЛУЖНИХ ДЕЛАТНОСТИ

На основу примене критеријума Уредбе о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС”, број 109/09), предметно планско подручје припада Региону Шумадије и Западне Србије ( НСТЈ 2), Рашкој области (НСТЈ 3) и граду Новом Пазару.

Нови Пазар је, према Просторном плану Републике Србије, у групи Стратешких приоритета за урбану обнову – пројекти до 2014. (у групи градова са потенцијалом за урбану обнову има оцену 2, за општу атрактивност – отоманско и средњевековно наслеђе и средњу оцену потенцијала за обнову амбијенталних целина и сингуларне локације).

На подручју Централне Србије планиран је урбани кластер са градовима и урбаним насељима: Крагујевац, Чачак, Краљево, Крушевац и Нови Пазар.

Према документацији урађеној за потребе Просторног плана града Нови Пазар, планска поставка је развој мреже насеља градске општине заснован на моделу заједнице насеља формираних по принципима територијалног и функционалног умрежавања.

Гравитациона подручја центара, тј. обухват заједница насеља дати су на рефералној карти бр. 2. Просторног плана.

Будући развој мреже насеља је ствар локалне самоуправе, а предложена организација мреже насеља у овом плану иницира могуће решење, које се заснива на претпоставци утицаја посебне намене на развој овог подручја.

Модел концентрисане децентрализације/дисперзије развоја у простору, усклађен са принципима одрживог развоја подручја, којим ће се у одређеним пунктовима концентрисати нуклеуси производних и услужних делатности и јавносоцијална инфраструктура, основ је за формирање планских решења за рационализацију и организацију мреже насеља у условима дисперзне насељености и континуиране депопулације руралног подручја.

Није реално очекивати да ће се у значајнијој мери преусмерити дуготрајне тенденције депопулације сеоског подручја и концентрације становништва и активности у и око градског центра.

У брдско планинском делу планског подручја тежити очувању разбијених сеоских насеља. Развити функције центара на сеоском подручју подршкама за развој прерађивачких капацитета, услужног сектора, јавних служби и специфичних функција тих центара.

Формирати два прстена центара у мрежи насеља – први прстен у периурбаној зони Новог Пазара и други прстен центара на брдскопланинском и периферном делу простора града.

Поред развоја секундарног сектора, јачати функције центра услужних делатности, туризма, високог образовања, здравства, културе, информатике, банкарства и других квартарних и квинталних делатности, праћене развојем институција регионалног значаја (истраживачко-иновативних, развојно-консултантских, информатичко-управљачких и др.), тј. јачати, допунити и подићи квалитет урбаних функција регионалног значаја Новог Пазара.

Тенденцију концентрације становништва и активности у приградским насељима Новог Пазара усмеравати и контролисати, нарочито дуж саобраћајних коридора на правцима према Тутину, Сјеници и Рашкој.

Функционалне везе с насељима ближег окружења (периурбана зона, приградска села и ближе рурално залеђе) остваривати директно или преко мањих функционалних језгара која имају функције микроразвојних нуклеуса, или секундарних градских центара.

У другој функционално-хијерархијској равни јесте општински субцентар Дежева коме са планског подручја гравитира насеље Ботуровина.

Трећу хијерархијску раван чине микроразвојни центри, то јест центри заједница насеља.

У периурбаној зони Новог Пазара, налази се микроразвојни центар (са специфичним, бањским функцијама) Рајчиновиће, коме гравитирају насеља Иванча, Видово, Лукоцрево и Шавци. Делови насеља Побрђе, Варево и Војниће, налазе се у обухвату ГУП-а Новог Пазара, припадају градском подручју и самим тим гравитирају градском центру Нови Пазар.

У доњем делу долине реке Рашке функцију микроразвојног центра има Постење у чијој је сфери утицаја је насеље Прћенова. Делови насеља Постење и Прћенова с појачаном концентрацијом стамбених и других објеката дуж магистралног и локалног пута Нови Пазар – Рашка и регионалних путева према Дежеви морфолошки срастају с Новим Пазаром.

У брдскопланинским просторима, с малим густинама настањености и изразито разбијеним и дисперзним насељима, формирати мањи микроразвојни центар — центар заједнице насеља, Дољани, у сливу Рашке на западном делу подручја града.

У овим центрима обезбедити развој и виши квалитет услуга и објеката јавних служби које ће опслуживати становништво гравитирајућих насеља. Приоритет има обезбеђење вишег квалитета услуга и опремања објеката основног образовања, примарне здравствене заштите и месне канцеларије са службама градске управе; као и развој социјалне заштите, поштанских услуга, пољопривредне саветодавне и ветеринарске службе и различитих сервиса у складу са потребама корисника из гравитирајућих насеља.

У развоју туризма, функционалне везе са Новим Пазаром ће се остваривати преко насеља Дољани. У насељу Дољани омогућити селективан развој микробизниса и услуга везаних за пољопривредну производњу и рурални туризам, у складу с посебним локацијским условима заштите животне средине, то јест с ограничењима режима шире зоне заштите изворишта реке Рашке.

У периферним деловима града подржати и стимулисати развој појединих функција развијенијих сеоских насеља.

Себечево као развијеније сеоско насеље с појачаном концентрацијом становништва и активности дуж регионалног пута Нови Пазар – Тутин, у долини Себечевске реке, има могућности да прерасте у центар повезивања и интеграције мреже насеља града Новог Пазара и општине Тутин.

Развити локалну саобраћајну инфраструктуру, специјализовани превоз, мобилну и фиксну телефонију, као предуслов за очување и развој мреже насеља. Самим тим омогући ће се организовање мобилних јавних служби (здравствене и социјалне заштите, дечијег васпитања и образовања, културе, информатике и др.) и различитих сервиса (месних канцеларија, комуналне и техничке службе и сервиси и сл.) у свим насељима, тј. њихово саобраћајно и функционално повезивање с регионалним и општинским и другим центрима у мрежи насеља.

Полазећи од остварених малих густина насељености изграђеног земљишта у периурбаној зони Новог Пазара и на руралном подручју и његовог нерационалног коришћења, што је могуће више ограничити ширење изградње на нове површине и користити унутрашње резерве изграђеног земљишта, у првом реду ради заштите пољопривредног и шумског земљишта.

Повећати густине насељености и изграђености и интензивирати коришћење постојећег грађевинског земљишта, односно изграђеног земљишта, ради његовог рационалнијег опремања саобраћајном, јавнокомуналном и јавносоцијалном инфраструктуром.

У општинском субцентру предвиђено је постизање густине насељености изграђеног земљишта од 30 ст/ha, а у центрима заједнице села од 20 ст/ha.

Развој јавних служби заснивати на постојећој мрежи објеката, будућим потребама корисника као и новим улагањима јавног и приватног сектора за развој служби и услуга.

Циљеви развоја јавно-комуналне инфраструктуре су:

1) очување постојеће мреже јавнокомуналне инфраструктуре;

2) побољшање кадровске и материјалне опремљености постојеће мреже јавнокомуналне инфраструктуре;

3) даљи развој мреже јавнокомуналне инфраструктуре мреже објеката у складу са бројем становника и мрежом насеља;

4) развој саобраћајне мреже као услов приступачности јавним службама; и

5) већа буџетска издвајања за потребе јавних служби.

Мрежу објеката основног образовања заснивати на матичним осморазредним школама у центрима заједнице насеља, доступности (побољшање путне мреже, организовани превоз ученика и сл.) као и демографским променама, квалитету и опремљености објеката. Планира се отварање осмогодишњих школа у Иванчи и Дољанима.

Постојећа мрежа школских објеката планира се за вишенаменско коришћење за потребе дечијих вртића, установе културе, одржавање разних курсева, образовање одраслих, медије и сл, а у складу са и нтересовањем и исказаним потребама локалних заједница.

Развој мреже објеката предшколског образовања ускладити са мрежом објеката основног образовања и исказаним потребама локалних заједница.

Објекте здравствене заштите учинити доступним потенцијалним корисницима даљом децентрализацијом на нивоу Града. Планира се организовање мобилних медицинских екипа које ће пружити медицинску помоћ становништву у удаљеним сеоским насељима а према материјалним могућностима локалне самоуправе. Створити правни оквир и подстицати приватни медицински сектор за улагање и отварање амбуланти тамо где државни сектор нема могућности и капацитет.

7. УТИЦАЈ ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ НА ЕКОНОМИЈУ И ПРИВРЕДНЕ СИСТЕМЕ

Привредни развој планског подручја засниваће се на подстицању следећих приоритета:

1) јачање извозне оријентације привреде, посебно индустријских грана са традицијом и реномеом (текстилна, коже и обуће, намештаја и др.);

2) подизање квалитета сектора услуга (транспорт, дистрибуција робе, туризам и комплементарне услуге и др.);

3) даљи интензиван развој сектора малих и средњих предузећа и јачање њиховог међусобног повезивања, као основног генератора развоја, конкурентности и запошљавања; и

4) повећање транспарентности пословања и побољшање инвестиционе климе.

7.1. ПОЉОПРИВРЕДА

С обзиром на природне потенцијале за развој пољопривреде, овај сектор имаће и даље значајну улогу у првом реду као ослонац егзистенције дела становништва, а затим и као произвођач тржишних вишкова хране посебног квалитета за домаће и извозно тржиште. Остваривање производног и економског напретка у овом сектору зависи у пресудној мери од развоја и модернизације прехрамбене индустрије. Након реорганизације, налажења стратешких партнера и извора финансирања, даљи развој локалних погона за прераду, дораду и складиштење пољопривредних сировина засниваће се на побољшању квалитета, истраживању тржишта и значајном повећању конкурентности, улагању у промоцију и пласман производа, уз истовремено унапређивање организације сировинске основе груписањем примарних произвођача. Посебан значај ће имати производња месних прерађевина и млечних производа с одликама хране дефинисаног географског порекла, пастрмке, лековитог биља, шумских плодова и других фармаколошких сировина, као извозних артикала, а затим јунећег и овчијег/јагњећег меса посебних одлика квалитета и др.

7.2. ШУМАРСТВО И ЛОВ

Укупна површина под шумом на територији града Новог Пазара износи 31.365 hа. Постоји недовољан обим пошумљавања на територијама које су у приватнoм власништву. Крчење шума је спорадично и присутно углавном на приватним поседима.

Шумама које су у државном власништву газдује Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме”, Шумско газдинство „Шумарство” из Рашке, Шумска управа „Нови Пазар”, која се налази на територији града Новог Пазара. Шумска управа „Нови Пазар” газдује са пет газдинских јединица:

1) Газдинска јединица „Нинаја – Козник”;

2) Газдинска јединица „Турјак – Вршине”;

3) Газдинска јединица „Дебељак – Меденовац”;

4) Газдинска јединица „Близанац – Дебелица”; и

5) Газдинска јединица „Винорог”.

У наредном периоду се очекује интензивније пошумљавање и уређење шумских простора приступним противпожарним путевима, пешачким стазама и урбаним мобилијаром за потребе туриста.

Ловиште „Рогозна” се простире на површинама шума, земљишта и вода територије града Новог Пазара. Њиме газдује Ловачки савез Србије. Део територије ловишта „Рогозна” је обухваћен овим планом.

Трајно заштићене врсте дивљачи су: видра, хермелин, ласица, медвед, сове, орлови, соколови, јастребови (осим јастреба кокошара), чапље (осим сиве чапље), роде, ронци, еје, и друге које се појављују повремено или живе стално у ловишту;

Ловостајем заштићене врсте дивљачи су: срна, дивља свиња, зец, веверица, сиви пух, јазавац, куна златица, ондатра, дивљи голуб (гривњаш), грлица, гугутка, фазан, пољска јаребица, препелица, дивља гуска (глоговњача и лисаста), дивља патка (глувара, кржуља, крџа – пупчаница), јастреб кокошар, сива чапља, барски петлован, барска кокица, шумска шљука, креја, гачац и друге повремено;

Дивљач ван режима заштите су: лисица, вук, дивља мачка, куна белица, твор, шакал, сива врана и сврака.

Стално гајене врсте дивљачи у ловишту „Рогозна” су: срна, дивља свиња, зец, фазан, пољска јаребица, јаребица камењарка.

Бројно стање гајених врста дивљачи према последњем бројању је следеће: срна 94 комада, дивља свиња 226 комада, зец 2.385 комада, фазан 929 комада, јаребица пољска 1.023 комада, јаребица камењарка 214 комада.

У наредном периоду се очекује интензивније гајење одређених врста дивљачи и побољшање услова за лов у просторима који су за то одређени.

7.3. ТУРИЗАМ

Посебна пажња биће посвећена развоју туризма коришћењем значајних културних, еколошких, бањских и планинских туристичких ресурса као и транзитног положаја. Неопходно је квалитативним променама туристичких производа и организације пружања туристичких услуга и њиховог повезивања с понудом окружења (Копаоник, Голија и др.), у складу са светским стандардима и потребама тржишта, утицати на стицање реномеа и привлачење домаћих и страних туриста.

Планира се развој следећих туристичких производа у виду посебних интереса:

1) културни (споменички) туризам, на бази повезивања са туристичком понудом у зони средњевековног културног наслеђа у долини Ибра;

2) туризам градова на бази повезивања са туристичком понудом градова у ширем окружењу;

3) транзитни туризам у коридору државног пута I реда М-22;

4) еколошки туризам, на бази повезивања са туристичком понудом заштићених природних вредности пре свега Парка природе Голија и Националног парка Копаоник;

5) рурални туризам аутентичних руралних целина са световним и духовним обичајима (верски празници, саобори, трке коња, и слично); и

6) риболовни туризам на рекама (Рашка, Људска, Дежевска река) у виду специјалних интереса.

У насељима са специфичним туристичким функцијама и њиховом окружењу предузимаће се активности на очувању предеоних, природних и културних вредности. У овим насељима ће се подстицати развој терцијарног сектора.

У развоју културолошког туризма функционалне везе ће остваривати насеља Рајчиновића Бања и Дољани.

Основна специфичност препознатљивог туристичког производа биће понуда кључних тематских итинерера за доминантне туристичке мотиве, с различитим комбинацијама атрактивних програма отвореним за модификацију према захтевима клијентеле. Сваки итинерер ће садржати понуде са специфичним културно-историјским, религијским, етнолошко-еколошким, спортско-рекреативним (за лето и зиму), руралним, истраживачким, спелеолошким, планинарским, ловним, риболовним, гастрономским и другим обележјима.

Приватни смештај ће представљати основни вид организације туристичких смештајних капацитета.

Ради функционалне организације и презентације туристичке понуде, планира се „визитор центар” (презентација понуде, информисање и едукација туриста) на локацији у близини Петрове цркве са потребним паркингом за аутобусе и путничке аутомобиле. Такође се планирају садржаји у функцији туризма и рекреације (етно парк, продавнице сувенира, рекреативне површине за забаву...) у III степену заштите комплекса Сопоћани – Стари Рас на локалитетима између планираног туристичког пута и реке Рашке.

Визитор центар треба да буде почетна и крајња тачка обиласка културног предела, културне баштине и осталих итинерера на потезу од Голије и Копаоника ка Новом Пазару.

На простору визитор центра треба обезбедити простор за паркирање аутобуса и аутомобила, а у самом објекту и одговарајуће просторе типа сала за презентације и промовисање целокупне понуде.

Једна од рута кроз овај простор се може организовати (возићем или минибусом) поласком од визитор центра ка локалитету Постење, за који се са разлогом претпоставља да је био град Рас, јер су пронађени конкретни материјални докази.

Од Постења би се тура наставила ка Петровој цркви и Ђурђевим Ступовима, планираном обилазницом око Новог Пазара. На локалитету код Ђурђевих ступова постоји један ресторан, а могуће је оформити и видиковац са којег се пружа поглед ка Копаонику и Новом Пазару.

Наставак руте би био ка Старом Расу и Трговишту, поред рибњака, планираним туристичким путем, и даље ка Сопоћанима, дуж реке Рашке, где се планирају компатибилни туристички садржаји, а од Сопоћана би се тура кретала дуж планиране обилазнице око Сопоћана, обилазећи културно-историјску баштину, верске објекте, археолошке локалитете ка Новом Пазару где се налазе значајни објекти културне баштине који су комплементарни оваквој туристичкој понуди. Од локалитета из Новог Пазара, тура би се завршавала код визиторског центра.

На неколико места се планирају „видиковци” (код археолошког локалитета Градина у Постењу, Ђурђевих Ступова, на врху гребена код Старог Раса и код манастира Сопоћани – наспрам врела реке Рашке), који ће бити обухваћени туристичким рутама, са којих се пружа поглед ка интересантним пејзажима Новог Пазара и Копаоника.

Поред транзитног туризма, планира се организовање летњих школа у оквиру постојећих објеката школа у насељима (код у насељу Постење летња школа заштите пејзажа, у насељу Иванча летња школа археологије, у насељу Дољани летња школа културе, иконописања, екологије).

Дуж путева и речних токова планирани су зелени коридори са циљем оплемењавања предела. У оквиру друмских зелених коридора се планирају бициклистичке стазе, а дуж речних зелених коридора, где год је то могуће шетне и трим стазе.

Тиме ће се омогућити и стимулисати запошљавање и активирање локалног становништва кроз породичне бизнис програме у пољопривреди и туризму, нарочито задржавање млађег, радноспособног становништва и активирање женског дела радног контингента на руралном подручју (еко-етно производи, гастрономске и друге услуге у туризму).

Смештајне туристичке капацитете развијати у постојећим објектима и приватном смештају, без значајније нове изградње.

За реализацију те планске поставке обезбедиће се одговарајуће политике заштите интереса локалног становништва, ради обезбеђења пуноправног и активног учешћа у процесу развоја туризма и обједињеног ангажовања на организацији и афирмацији домаћинског туризма и на производњи и пласману пољопривредних производа кроз трпезу, као саставног дела услуга домаћинства. Основни предуслов је организовање сеоских домаћинстава у сеоске туристичко-пољопривредне кооперативе. Тиме ће се омогућити и иницирати различити аранжмани за укључивање приватног сектора с подручја Града и из окружења у развој домаћинског туризма (коришћење временског закупа, заједничка улагања и сл.).

Неопходна је заштита најатрактивнијих и потенцијално најкомерцијалнијих туристичких простора на планском подручју, уз усмеравање и контролу коришћења, изградње и уређења тих простора и обезбеђење одговарајуће подршке земљишне политике.

У горњем делу тока Слатинске реке, узводно од села Багри, изнад леве речне обале налази се извор Кисела вода. Иако се коришћење ове воде одвија стихијски, а простор око извора је неуређен и делом деградиран, овај локалитет се Просторним планом дефинише као занимљив природни феномен и предвиђа се његово уређење.

Предуслови за остваривање те планске поставке су следећи:

1) обезбеђење квалитетне саобраћајне доступности туристичких простора;

2) благовремено резервисање, прибављање у јавно или јавно-приватно власништво и опремање јавнокомуналном инфраструктуром земљишта предвиђеног за јавне и комерцијалне намене; и

3) опремање предвиђених зона рекреативном инфраструктуром, преко аранжмана у јавном и јавно-приватном сектору, или применом система концесија.

Припрема и „производња” грађевинског земљишта, тј. грађевинских парцела у зонама предвиђеним за изградњу туристичких капацитета, засниваће се на тржишној вредности тог земљишта која покрива трошкове:

1) комплексног уређења, опремања и изградње свих објеката јавнокомуналне и рекреативне инфраструктуре; и

2) предузимања мера заштите животне средине и природних вредности у зони изградње и непосредном окружењу.

7.4. СЕКТОР УСЛУГА

Полазећи од постојећих потенцијала и локалне и регионалне повезаности, развој сектора услуга ће бити генератор нових радних места и један од покретача инвестиционих активности и побољшања пословне климе.

7.5. ТРАНСПОРТ

Транспорт је једна од потенцијалних грана интензивног развоја под претпоставком организације и удруживања малих транспортних фирми; набавке модернијег возног парка; развоја модерне индустријске и других бизнис/предузетничких зона, укључујући слободну царинску зону.

7.6. СЕКТОР ИНДУСТРИЈЕ

Поред туризма као водеће гране планског подручја треба радити на опоравку и опстанку, по традицији развијене текстилне индустрије. Полазећи од јаке и растуће конкуренције (Кина), локалне фирме текстилне индустрије ће континуирано сарађивати ради заједничког наступа (стратешка сарадња преко обједињеног удружења), набавке, дистрибуције, продаје и наплате, стварања робних марки и лобирања код државних институција ради обезбеђења одговарајућих мера царинске и нецаринске заштите, уз паралелно подизање конкурентности производње. Конкурентност текстилне индустрије ће се остваривати производњом на велико, удруживањем малих произвођача и искоришћавањем постојећих конкурентских предности – традиција у вођењу оваквих фирми, сарадња са добављачима и потенцијали људског ресурса (обучена радна снага), као и даљом редукцијом трошкова производње.

Значајну подршку развоју целокупног сектора обезбедиће градска управа, увођењем пословања у легалне токове, обезбеђивањем пореских олакшица и побољшавањем привредне и инвестиционе климе, уз помоћ око пласмана, кредитних средстава и сл.

Хоризонтално повезивање произвођача обуће оствариће се формирањем удружења ради јачања понуде, конкурентности и заједничког наступа код пласмана, наплате и стварања „робних марки” којима ће се обезбедити наступ на околним и великим тржиштима. Тиме ће бити омогућено и повећање запошљавања младе радне снаге, уз одговарајућу обуку с одређеним стимулацијама, чиме би се додатно смањиле социјалне тензије и допринело укупним ефектима развоја.

Даљи развој сектора производње намештаја подразумева стратешку сарадњу с фирмама из околних општина, пре свега из општине Тутин.

7.7. СЕКТОР МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА

Овај сектор ће представљати основу привредног развоја и отварања нових радних места. Посматрано по делатностима, мала и средња предузећа (у даљем тексту: МСП) ће се највише развијати у традиционалним гранама као што су текстил и обућа, полазећи од традиције и конкурентске предности у погледу обучене радне снаге, као и у трговини и сектору туризма и услуга.

Већи део мањих погона, хала и пословних просторија усмераваће се у градски центар, друге центре у мрежи насеља и поједина насеља, уз коришћење постојећих локација и капацитета, односно дела локација и капацитета великих предузећа, рентирањем и закупом. На усмеравање размештаја производних капацитета утицаће и просторна повезаност појединих индустрија са сировинским базама или тржиштима - прехрамбене индустрије са транспортом и складиштењем свежег меса, воћа и шумских плодова, текстилних, транспортних и трговинских фирми са добрим транспортним локацијама (путевима), појединих произвођачких фирми са другим насељима града и суседним општинама.

Заједно са развојем сектора МСП, посебна пажња посветиће се и развоју микро-бизниса и тзв. породичних фирми (укључујући занатске, трговинске и друге радње, задруге, туризам и сл.), као основним карикама у привредном ланцу и делу сектора МСП.

8. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА

8.1. САОБРАЋАЈ

8.1.1. Друмски саобраћај

Саобраћај друмских моторних возила одвијаће се мрежом друмских саобраћајница која надграђује постојећу мрежу путева.

Изградња и реконструкција категорисаних саобраћајница реализоваће се према приоритетима у складу са значајем и стањем третиране саобраћајнице и у односу са средњорочним програмима развоја.

У Просторном плану су поједини пројекти реконструкције и изградње саобраћајница на територији Просторног плана, који се континуално одвијају, у складу са приоритетима и обезбеђеним финансијским средствима на годишњем нивоу.

Развој друмске саобраћајне инфракструктуре на територији Просторног плана обухвата изградњу/доградњу и ревитализацију путних праваца, према могућностима управљача општинском путном мрежом и иницијативама локалних заједница.

Приоритетима су обухваћени путни правци издвојени у вишим планским документима, који обезбеђују разрешење постојећих проблема у одвијању саобраћаја и повезивање у оквиру локалних заједница насеља и села. Тако, на ободу града Новог Пазара предвиђа се изградња обилазнице, која би око насеља чинила прстен. У подручју Просторног плана су делови источне и југозападне деонице обилазнице, односно скоро целокупни коридор северозападне деонице. Функционално, обилазница би омогућавала транзитним токовима возила да избегну градско језгро, растерећујући уличну мрежу и побољшавајући услове одвијања саобраћаја, уз спровођење одређеног броја возила унутар граница Просторног плана. На предложену трасу будуће саобраћајнице би били повезани и државни путеви другог реда Р-118а, Р-234 и Р-235. На нивоу техничке документације је потребно сагледати укрштања обилазнице и планиране пруге.

Поред изградње обилазнице око Новог Пазара, планирана је и рехабилитација државних путева I реда, М-8 и М-22 (који пролазе кроз посматрано подручје), где радови обухватају и деонице унутар Просторног плана.

Употпуњавање и осавремењивање мреже државних путева II реда на територији Просторног плана модернизацијом и изградњом недостајућих делова путева подразумева следеће путне правце, односно деонице:

1) Р-118а, Дојевићи – Шавци – Пазариште – Себечево – граница општине Тутин (око 10 km);

2) Р-234, граница Плана (Дежевска река) – Нови Пазар (око 4,7 km);

3) Р-235, Нови Пазар (раскрсница са М-22) – граница Плана (Избичка река) (око 0,25 km);

4) Р-236, Пазариште – Багри (око 2,5 km); и

5) измештање деонице државног пута II реда Р-236, изградња југоисточне обилазнице манастира Сопоћани (за коју је Идејни пројекат у дужини око 3,6 km у завршној фази усвајања, а за преостали део трасе од 0,9 km потребна је и израда техничке документације).

Планирана рехабилитација и модернизација постојећих општинских путева на територији плана подразумева рехабилитацију пута Л-41 (Л-37 по Просторном плану града Новог Пазара) са доградњом кратке деонице (0,9 km) у укупној дужини од око 2,5 km, за везу центра заједнице насеља Дољани са државним путем другог реда Р-236.

Реализација наведених интервенција по питању друмске инфраструктуре мора бити у складу са приливом финансијских средстава и спровођењем плана развоја насеља и привредних активности. На основу претходно наведеног, те планираног друштвено-економског развоја подручја Просторног плана могуће је дефинисати основне приоритете у реализацији унапређења елемената транспортног система у периоду до 2014. године.

Основна замисао је да се иницијалним иновирањем мреже државних путева II реда омогући лакши приступ појединим зонама у оквиру територије Просторног плана, а да се у наредном кораку акценат стави на побољшање локалне путне мреже. Саобраћајнице вишег ранга ће опслуживати далеко већи број корисника у односу на појединачне деонице општинских путева; њима ће корисници прелазити веће дистанце док ће на локалној мрежи започињати или завршавати своје кретање. Извори финансирања захвата на државним путевима другог реда је далеко повољнији за град у односу на локалну мрежу где су главна захватања из буџета града (тиме се град донекле штити од већих финансијских издатака док се не успостави стабилна економска база на територији Просторног плана која ће обезбеђивати квалитетан прилив новца).

8.1.1.1. Саобраћај у насељеним местима

Транспортни систем насељених места неопходно је оспособити за функционисање у условима повећаних захтева за превозом, превасходно због локалних потреба, као и због развоја туризма на овом подручју и др. У насељеним местима потребно је дефинисати конкретне циљеве развоја саобраћаја, што поред унапређења система јавног превоза обухвата и уређење површина за динамички и стационарни саобраћај моторних возила.

Регулисање саобраћаја на прилазима и унутар насељених места има значајну улогу у спровођењу контролисаног коришћења уличних површина, усмеравања токова возила. У насељима се поставља и захтев диференцираног вођења саобраћајних токова, на бази кога се саобраћај возила и пешака одвија безбедно. Регулисање стационарног саобраћаја захтева обезбеђење потребне инфраструктуре за организовано паркирање.

8.1.1.2. Јавни масовни путнички превоз – аутобуски саобраћај

Линије јавног масовног путничког превоза (локалног, међумесног (међуградског) или међународног карактера) имају улогу да задовоље потребе становништва за превозом. Систем јавног масовног путничког превоза треба да пружи одговарајући ниво превозне услуге, а посебно да обезбеди одговарајућу повезаност околних места са централним општинским насељем (због одласка на посао и првенствено због превоза ученика у/из школе). Потребно је увести додатне аутобуске линије до околних насеља да би се обезбедила квалитетнија превозна услуга, посебно када је у питању тзв. школски превоз.

У складу са развојем насеља и привредних активности, планира се задржавање постојећих линија аутобуског превоза, уз повећани број полазака. По потреби, увеле би се нове линије, а у складу са друштвено-економским развојем подручја. Њихово увођење иницирале би локалне заједнице, општински органи или носиоци превозне услуге. Линије јавног путничког превоза могуће је организовати на свим путевима на подручју Просторног плана који задовољавају безбедоносне услове за обављање јавног превоза. Њихова реализација може бити коришћењем аутобуса или возила мањег капацитета: минибусеви, комби возила. При томе, у складу са саобраћајним захтевима и потребама за превозом, могуће је организовати линије током целе године, или сезонске (школске, туристичке). Носиоци превозних услуга морају се придржавати важеће законске регулативе из области јавног превоза путника у друмском саобраћају. Организација стајалишта је у складу са саобраћајним захтевима, на начине прописане одговарајућим законским одредбама (превасходно безбедоносни аспект постављања стајалишта).

Функционисање такси превоза унапредити увођењем реда код носилаца превозне услуге (регистрација превозника, означавање возила, формирање тарифног система, увођење савремених начина комуникације корисник – превозник) и по потреби повећати број ангажованих возила. Развој туризма захтева и додатно оспособљавање возача да на прави начин пруже своје услуге придошлим туристима: опште стање возила и возача, познавање културе и историје краја, познавање страних језика и сл.

8.1.1.3. Стационарни саобраћај

Један од основних услова за функционисање саобраћајног система насељених места је обезбеђење услова за паркирање возила, због чега паркирање представља и значајан урбанистичко – планерски проблем. На величину потребних капацитета за стационирање возила битан утицај има степен моторизације, степен атракције постојећих садржаја и др. Потребе за површинама за паркирање се процењују у зависности од локалних услова.

Планирањем и пројектовањем паркинг простора мора се омогућити ефикасно функционисање саобраћајног система, при чему се њиховом локацијом и капацитетима може делимично утицати и на избор грађана у погледу коришћења путничког аутомобила. Приликом пројектовања паркиралишта морају се постојеће просторне могућности ускладити са стандардима и захтевима везаним за паркинг површине, као и за приступне стазе.

Капацитете за паркирање путничких возила и аутобуса је потребно организовати у зони будуће железничке станице, уз објекте повећане атракције, на приступима заштићеним локалитетима и поред заштићених природних и културних добара, према важећим стандардима и нормативима.

За смештај путничких возила на осталом простору прописаће се критеријуми за смештај возила на индивидуалним парцелама, уз културно-историјске, туристичке или привредне објекте. За туристичке капацитете у приватним објектима захтеве за паркирањем је неопходно решавати на припадајућој парцели.

8.1.1.4. Пумпне станице

Изградња станица за снабдевањем горивом мора бити у складу са законским ограничењима (услови за изградњу станица за снабдевање горивом, мере заштите животне средине – Процена утицаја на животну средину).

Отварање нових сервиса за моторна возила могуће је реализовати, на основу иницијативе инвеститора, уз одобрење надлежних служби, а у складу са важећим урбанистичким плановима и уз поштовање законских ограничења везаних за изградњу и експлоатацију таквих објеката.

8.1.1.5. Пешачки и бициклистички саобраћај

Пешачки саобраћај представља најмасовнији вид кретања у обухваћеним насељеним местима. Пешачке стазе, тј. тротоаре потребно је извести денивелисано у свим уличним профилима због безбедног каналисања пешачких токова до/од места становања, радних места и осталих садржаја – циљева кретања. У циљу повећања туристичке атрактивности на посматраном подручју потребно је стимулисати изградњу пешачких стаза са рекреативном наменом.

Услед топографских карактеристика терена и континенталне климе са зимама са обилним снежним падавинама бициклистички саобраћај је релативно мало заступљен на посматраном подручју. Предлаже се изградња бициклистичких стаза у рекреативне сврхе у зонама где је ће се појавити капацитети намењени туризму. На тај начин би се пружили услови за рекреативне активности (вожњу бицикла и пешачење) на потезима раздвојеним и независним од свих осталих видова саобраћаја. Увођење траса пешачких и бициклистичких стаза које воде према атрактивним дестинацијама и излетничким пунктовима доприноси развоју рекреативног туризма.

Локални ниво субјеката представља Скупштина града Новог Пазара. Изградња, реконструкција, ревитализација и одржавање општинских путева и уличне мреже у насељима у оквирима Просторног плана, је у надлежности града. Основна улога градских органа у реализацији поставки развоја и реконструкције путне мреже, представљају активности на изради квалитетне документације, којом се аргументовано могу оправдати захтеви упућени према републичким органима и институцијама у циљу добијања средстава потребних за реализацију решења предложених у плану, а везаних за саобраћајнице вишег реда (државни путеви I и II реда), односно у активностима везаним за мрежу општинских путева (формирање пројектне документације, обезбеђивање финансијских средстава).

8.1.2. Железнички саобраћај

Просторним планом Републике Србије планирана је изградња једноколосечне пруге Рашка – Нови Пазар, чиме би Нови Пазар био интегрисан у железничку мрежу Србије.

Генералним пројектом пруге Рашка – Нови Пазар (Саобраћајни институт ЦИП, 2007. године) предвиђена је изградња једноколосечне пруге између наведених градова. Ситуационо, пруга у подручје Просторног плана улази на крајњем северу (Козарево), прати долину реке Рашке, у зони Постења је предвиђена изградња теретне станице, док су за путничку станицу предвиђене две алтернативне локације, ближе граду. Са аспекта друмске инфраструктуре, потребно је обезбедити везу теретне станице са државним путем првог реда М-22 (раскрсница у зони брда Градина), као и приступне саобраћајнице и остале садржаје намењене путничкој станици, која би се налазила на самој граници Просторног плана, или непосредно изван ње. Издвојено, у случају варијанте са путничком станицом лоцираном изван подручја Просторног плана, потребно је укрштај државног пута првог реда М-8 са железничком пругом извести денивелисано.

8.2. ПЛАН ВОДОПРИВРЕДНЕ И ХИДРОТЕХНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

8.2.1. План снабдевања насеља водом

Снабдевање водом Новог Пазара и околних насеља која су прикључена на новопазарски водовод засниваће се на коришћењу постојећег изворишта Сопоћани на реци Рашкој, са захватом низводно од ХЕ „Рас”. Из тог разлога неопходна је заштита водних потенцијала реке Рашке успостављањем зона заштите изворишта реке Рашке, тј. дефинисати простор на коме ће се пратити начини коришћења простора и изградње објеката који могу довести до загађивања реке Рашке у њеном изворишном делу узводно од водозахвата (зона око манастира Сопоћани и дуж регионалног пута до ХЕ „Рас”) на подручју града Новог Пазара. Градски водовод неопходно је осавременити ревитализацијом и реконструкцијом водоводне мреже и унапређењем управљањем системом (континулано праћење биланса воде у систему – улаз воде у систем – проток у појединим гранама мреже – потрошња – губици).

Зона обухвата у коначним фазама развоја новопазарског водовода ће се, поред градског подручја, проширити на поједина насеља предметног подручја, и то: дуж горњег тока Рашке на насеља Побрђе, Варево и Шавци и на низводном току Рашке на насеље Постење.

Сеоска насеља на предметном подручју ће се и у будућности снабдевати водом из каптираних карстних извора и бунара преко малих групних водовода за поједина села или засеоке, или индивидуално за појединачна домаћинства у разбијеним насељима. Из тог разлога неопходна је заштита и оптимално коришћења свих локалних изворишта подземних и површинских вода, применом следећих мера:

1) успостављањем зоне непосредне заштите за сва локална изворишта;

2) допуштена је експлоатација локалних изворишта само до количине која не угрожава еколошке услове у окружењу;

3) дозвољено је захватање само дела воде из карстних извора и отворених водотока, како би се обезбедила одговарајућа проточност водотока низводно од захвата;

4) проток низводно од водозахвата дефинише се водопривредним условима, с тим да генерално не сме бити мањи од тзв. мале месечне воде обезбеђености 80%; и

5) санитацијом насеља ради заштите изворишта од загађивања и деструкције.

Трајно решење снабдевања водом са обезбеђеношћу сеоских насеља од 95% оствариће се применом следећих мера:

1) смањењем губитака на водоводној мрежи на око 15-20% у току ревитализације мреже;

2) изградњом резервоара у зони насеља, на рубним деловима конзумних подручја, и повезивањем подсистема у веће целине повећаће се поузданост снабдевања испоруком воде са два или више изворишта; и

3) уградњом мерних уређаја за праћење потрошње и биланса воде у систему и губитака воде у деловима мреже при обнови сеоских водовода.

На већем делу предметног подручја отежани су услови за развијање већих повезаних водовода, због велике разуђености насеља и малих густина настањености. Концепција решења снабдевања водом тих насеља заснована је на обнови и побољшању перформанси постојећих групних водовода, стварањем услова за њихов поузданији рад и применом горе наведених мера.

Ибарским речним подсистемом се захватањем из водотока обезбеђује вода за технолошке потребе индустрије, осим за индустрије које због природе технолошких процеса користе воду из водовода. Републички органи надлежни за послове водопривреде дефинишу водопривредним условима и сагласностима начин и динамику захватања воде, количину која се мора задржати у току као гарантовани еколошки проток, начин решења водозахватног објекта у односу на заштитне и друге системе, начин враћања воде у процесу рециркулације, итд. Употребљена технолошка вода ће се већим делом враћати у водоток, након пречишћавања у наменским постројењима за пречишћавање отпадних вода.

8.2.2. План канализационе инфраструктуре и санитације насеља

Приоритет је потпуна санитација насеља на предметном подручју. За Нови Пазар предвиђена је реконструкција и обнова канализације. У циљу што потпунијег и адекватнијег пројектовања система и објеката за сакупљање отпадних вода, наводе се основне поставке, који ће се примењивати:

1) задржати основну концепцију раздвајања фекалне и атмосферске воде, првенствено ради рационализације и оптимизације објеката за пречишћавање отпадних вода (ППОВ);

2) изградња главног фекалног колектора Ø1200 низводно од града до градског ППОВ;

3) проширење обухвата канализационог система који се поклапа са будућим ширењем обухвата градског водовода Новог Пазара;

4) максимално искористити могућност гравитационог транспорта каналског садржаја;

5) избегавати дугачке канализационе гравитационе водове и дугачке цевоводе под притиском, који опслужују мала насеља, јер имају дуго време задржавања непречишћене воде у цевима, отпадна вода тада постаје септична стварајући непријатни мирис и тешкоће у процесу пречишћавања; и

6) трасу канализације морају пратити сервисне саобраћајнице минималне ширине 3,0 m, да би се омогућио приступ возилима Јавног комуналног предузећа, задуженог за одржавање мреже.

Санитација сеоских насеља обављаће се по принципима руралне санитације – изградњом водонепропусних септичких јама и басена с осоком уз оперативну организацију даљег поступка са отпадним водама (пражњење и одношење у ППОВ) и контролисаном употребом стајског ђубрива у пољопривреди која не доводи до угрожавања квалитета вода изворишта.

Сеоска насеља на предметном подручју не задовољавају критеријум од 5000 еквивалентних становника, утврђен Водопривредном основом Републике Србије, за реализацију ППОВ општег типа.

8.2.3. Уређење водотока и заштита од поплава

Заштита од поплава остварује се оптималном комбинацијом хидротехничких и организационих мера. Хидротехничке мере се састоје од пасивних мера заштите (заштита линијским одбрамбеним системима – насипима и регулациони радовима) и активних мера (ублажавање поплавних таласа у акумулационим басенима). Организационе мере чине пре свега мере просторног и урбанистичког планирања, којима се утврђује забрана изградње објеката и контрола градње капиталних објеката у зонама које могу да буду угрожене бујичним поплавама.

8.2.4. Стратегија заштите од поплава

Стратегија заштите од поплава се заснива се на:

1) дефинисању од стране града Новог Пазара програма заштите подручја Просторног плана (насеља и пољопривредне површине) од штетног дејства, са задужењима одговарајућих предузећа, органа, институција и појединаца;

2) утврђивању од стране града Новог Пазара подручја која могу бити угрожена поплавама, (у складу са водопривредним условима) и дефинисању начина за реализацију потребних мера и радова;

3) дефинисању приоритетних радова на регулацији водотока (завршетак евентуално започетих радова и иницирање реализације осталих потребних радова пре свега изградњу бијучних преграда за заустављање наноса);

4) спровођењу мера просторног и урбанистичког планирања;

5) дефинисању свих потребних радњи за заштиту од ерозије и бујица; и

6) одређивању нивелете планираних мостова, пропуста и прелаза преко водотока тако да доња ивице конструкције имају потребну сигурносну висину – зазор изнад нивоа меродавних рачунских великих вода за прописано надвишење, у складу са, за то, важећим прописима.

8.2.5. Хидроенергетско коришћење акумулација и водотока

Развој хидроенергетике на предметном подручју засниваће се на ревитализацији ХЕ „Рас” и реализацији малих хидроелектране (у даљем тексту: МХЕ): „Пазариште” и „Ганићи” на Себечевској реци, као и „Хусићи” на Слатинској реци.

Мале хидроелектране могу да се граде на местима на којима не ремете развој планираних већих објеката у оквиру система за снабдевање водом и речних система и не угрожавају еколошке функције водотока. Потенцијални профили за изградњу МХЕ на Себечевској реци и Слатинској реци имају приоритет за даље истраживање.

У току ревитализације ХЕ „Рас”, то јест замене и модернизације опреме потребно је обезбедити потпуни континуитет у снабдевању водом.

Решења разматрана Катастром МХЕ на територији Новог Пазара су социјално и еколошки проблематична, јер се концентрација пада по правилу остварује врло дугачким деривацијама, тако да дуги потези морфолошки и еколошки веома значајних, реке остављају са јако смањеним протоцима, нарушавају све амбијенталне вредности кањона јединствених морфолошких форми, па се чак и насеља крај река остављају са јако осиромашеним протоцима. Због тога сва разматрана решења из Катастра МХЕ треба третирати искључиво као техничке могућности које су оквирне (необавезујуће) и које тек треба преиспитати са гледишта усклађивања са окружењем, уз прибављање и поштовање услова заштите природе, заштите споменика културе и водопривредних услова и поштовање следећих правила и услова:

1) у случају деривационих диспозиција МХЕ морају се обезбедити гарантовани еколошки протоци низводно од захвата: у хладном делу године (октобар – март), не мањи од (0,1-0,15) хQср (Qср – средњи проток на профилу захвата), а у топлом делу године (април – септембар) у опсегу (0,15-0,25) хQср;

2) објекти МХЕ се морају уклопити у окружење тако да не нарушавају еколошке и амбијенталне вредности, не смеју да провоцирају ерозионе процесе и да представљају препреку за несметано кретање људи, стоке и дивљачи. Такође МХЕ не сме својом деривацијом да осиромашује водоток на потезу кроз изграђене насељске целине кроз које река протиче. Реализација МХЕ условљава се реализацијом антиерозивних радова и санацијом свих биолошких и амбијенталних оштећења изазваних грађењем (зоне позајмишта и депонија итд.).

8.2.6. Заштита квалитета вода

Ефикасна заштита квалитета вода оствариће се применом низа следећих мера:

1) изградњом постројења за пречишћавање отпадних вода и то општег типа и постројења за предтретман отпадних вода појединих индустрија;

2) одређивањем зона санитарне заштите свих подземних и површинских изворишта вода;

3) санитацијом сеоских насеља, као и реконструкцијом и проширивањем обухвата канализационог система;

4) инспекцијским надзор регистрованих и потенцијалних загађивача, ради спречавања неконтролисаног испуштања њихових отпадних вода непосредно у водотоке;

5) забраном сваког појединачног испуштања отпадних вода из производних капацитета у водотоке.

На предметном подручју крајњи реципијент је река Рашка, што треба имати у виду приликом израде пројекта за испуштање отпадних вода. Према Уредби о категоризацији водотока („Службени гласник СРС”, број 5/68) река Рашка од изворишта до Новог Пазара је сврстана у I класу, а од Новог Пазара до Ибра у II класу. Квалитет воде, од стране РХМЗ-а, прати се на реци Рашка. Према Програму системског испитивања РХМЗС, општи параметри квалитета вода за реку Рашку испитују се на х.с. Рашка 12 пута годишње.

8.2.7. Антиерозивна заштита

Ради заштите земљишта од ерозије и деградације морају се предузети одређене активности за санацију и уређење угрожених терена. Мере могу бити превентивне, оперативне, регулативно-административне, биолошке и техничке.

Превентивне мере подразумевају праћење и посматрање самих процеса деградације вегетативног покривача, регресију биљних заједница и њихово деградирање.

Оперативне мере се огледају у успешној санацији деградираних и еродираних терена, у успешном опорављању и пошумљавању голети, деградираних и девастираних шума, где год је то потребно.

Биолошке и техничке мере су основни и најважнији антиерозиони радови: пошумљавање ерозијом угрожених подручја и сливова, заштита обала косина и насипа, заснивање површина и заштитних појасева под трајном вегетацијом, терасирање и равнање терена, затрављивање, изградња ободних канала, обрада земљишта по изохипсама. Ове мере доводе до уравнотежења површинског отицаја, повећања инфилтрације, смањивања спирање земљишта и минимизирање концентрације наноса у речним токовима, изазване великим водама.

Грађевинско-техничким мерама штите се акумулације и доњи токова река од наноса. Објекти који се најчешће предвиђају су преграде, зидови и обалоутврде.

Регулативно-административних мера, које подразумевају организовано и систематско прикупљање података о ерозионим процесима, до сада није било на подручју Просторног плана. Ради планског спровођења наведених мера на предметној територији потребно је учешће локалне самоуправе.

Свака интервенција на уређењу неког водотока се мора обавити у складу са техничком документацијом за коју су прибављени водопривредни услови и сагласности.

8.2.8. Рибарство

Постојећи рибњак крај реке Рашке свој развој ће, као и до сада, усаглашавати са развојем новопазарског водовода. У маловодним периодима, при расподели воде реке Рашке у зони Пазаришта између водовода и рибњака – предност има водовод. Рибњак ће недостајуће количине воде обезбеђивати: рециркулацијом употребљене воде или коришћењем воде Себечевске реке, непосредно или изградњом одговарајуће мање акумулације за регулисање протока и обезбеђење потрошње у маловодном делу године.

8.3. ПЛАН РАЗВОЈА ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

У складу с основним циљевима и потребама развоја подручја посебне намене, стратешка опредељења развоја електроенергетике на подручју Просторног плана су:

1) повећање енергетске ефикасности код производње, преноса, дистрибуције и потрошње електричне енергије, доношењем и обавезном применом стандарда енергетске ефикасности, економских инструмената и организационих мера;

2) веће коришћење нових и обновљивих извора енергије, а нарочито малих хидроелектрана за аутономне и локалне сврхе, за потребе „мале” енергетике, ради задовољења нискотемпературних топлотних потреба;

3) одржавање и побољшање квалитета рада и поузданости постојеће електропреносне и дистрибутивне мреже, изградњом нових и реконструкцијом постојећих електроенергетских објеката, ради њиховог довођења на максималну пројектовану снагу, у складу с очекиваном потрошњом електричне енергије на крају планског периода; и

4) заштита коридора постојеће и планиране електроенергетске инфраструктуре.

Полазећи од стратешких опредељења, у наредном периоду за цело подручје планира се реконструкција постојеће мреже (35 kV, 10 kV, НН и јавне расвете). Сигурно ће се радити и на побољшању квалитета, а посебно квантитета јер се очекује да ово подручје буде гушће насељено у будућности. Реализација ових опредељења подразумева смањење техничких и нетехничких губитака у дистрибутивној мрежи, боље одржавање система, подизање нивоа наплате услуга и др.

У даљем тексту дат је опис планираних радова у наредном периоду за сваку просторну целину у оквиру обухвата Просторног плана:

1) Дољани: уређење посебно простора код изворишта реке Рашке где су црпне пумпе Електродистрибуције за допуњавање цеви за Хидроелектрану од расутих извора, изградња нових ТС 10/0,4 kV између села Дољани и Багри као и изградња јавне расвете према манастиру Сопоћани;

2) Слатина: изградња нових ТС 10/0,4 kV према потреби где су напонске прилике слабе;

3) Забрђе: изградња нових ТС 10/0,4 kV где се укаже потреба у будућности;

4) Шавци: изградња нових ТС 10/0,4 kV где се укаже потреба у будућности, а посебно на подручју где се тренутно гради обилазница, а где је потребно предвидети нисконапонски расплет и јавну расвету;

5) Себечево: изградња нових ТС 10/0,4 kV где се укаже потреба;

6) Лукоцрево: изградња нових ТС 10/0,4 kV где се укаже потреба;

7) Варево: изградња нових ТС 10/0,4 kV и НН расплета са јавном расветом посебно поред нове заобилазнице;

8) Иванча: изградња нових ТС 10/0,4 kV и НН расплета са јавном расветом и изградња нове ТС 35/10 kV на подручју Дојевића;

9) Побрђе, Видово, Војниће, Ботуровина и Прћенова: изградња нових ТС 10/0,4 kV и НН расплета са јавном расветом;

10) Постење: овде је потребна изградња нових 10 kV праваца, посебно поред постојећег пута Нови Пазар – Рашка. Поред 10 kV водова потребна је изградња нових ТС 10/0,4 kV са НН расплетом и јавном расветом; и

11) Нови Пазар: подручје ове целине је бивша индустријска зона са пуно капацитета. Прогноза будућег развоја зависи у ком правцу и како ће се реструктурирати постојећи капацитети ТК РАШКЕ, Петолетке, Војин Поповића.

8.4. ПЛАН РАЗВОЈА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА

У складу с основним циљевима и потребама развоја подручја посебне намене, стратешка опредељења развоја телекомуникација односе се на фиксну телефонију, мобилну телефонију, радио дифузију и телекомуникационе мреже већих пословних институција.

У даљем тексту наведен је опис планиране телекомуникационе опреме и инсталација надлежних предузећа (Телеком Србија, Теленор, VIP мобиле, ЈП ПТТ „Србија”).

У домену фиксне телефоније планирано је следеће:

1) оптички кабл на територији Подбијеље;

2) МСАН на територији Новог Пазара у близини Подбијеља;

3) базна станица руралног радиотелефонског система на територији Подбијеље, Ботуровина, Шавци и Себечево.

У домену мобилне телефоније планирано је следеће:

1) базна станица мобилне телефоније – Телеком Србије на територији Себечево;

2) базна станица мобилне телефоније – Теленор на територији Лукоцрево;

3) базна станица мобилне телефоније – VIP мобиле на територији Постење, Подбијеље, Прћенова, Ботуровина, Видово, Војниће, Побрђе, Иванча, Варево, Лукоцрево, Шавци, Забрђе, Дољани, Слатина и Себечево.

У домену радио дифузије планирано је следеће:

1) РТС на територији Себечево планиран је РДС репетитор Себечево – Велики Врх.

У домену Пословне телекомуникационе мреже планирано је следеће:

1) поштанска јединица евентуално на територији Постење;

2) железничка телекомуникациона инфраструктура на предметном подручју планира се у складу са Просторним планом Републике Србије којим је предвиђена изградња једноколосечне пруге Рашка – Нови Пазар.

У расположиве подлоге унета је планирана телекомуникациона инфраструктура и трасе каблова на предметном подручју.

У оквиру решења потребно је предвидети и неопходне ресурсе за одржавање нове ТТ инфраструктуре и обухватити потребне резервне делове.

Пратеће подршке морају обухватити послове логистике, транспорта, осигурања опреме, елементе спровођења безбедности и здравља на раду и послове заштите животне средине.

8.5. ПЛАН РАЗВОЈА ГАСОВОДА

Према Просторном плану Републике Србије и Програму гасификације Србије, планира се изградња гасовода и гасоводних објеката. Планом је предвићена изградња разводног гасовода Крушевац – Александровац – Копаоник – Нови Пазар – РГ 09-04, максималног радног притиска до 50 бара. Прикључење се планира на разводни гасовод у изградњи РГ 09-04/1, унутар ГМРС Александровац, а потом се планира гасификација Општине Брус, изградња разводног гасовода до Рашке и гасификација Рашке, изградња разводног гасовода до Новог Пазара и гасификација Новог Пазара.

Планирани гасоводи имају већим делом транзитни карактер највишег ранга у Републици Србији, а на местима локација ГМРС би се остваривале дистрибуције градским гасоводима.

Разрада траса планираних разводних гасовода ће се дефинисати кроз одговарајућу техничку и планску документацију.

9. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

9.1. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Утврђују се мере заштите животне средине и предела, које ће се примењивати у даљој разради Просторног плана одговарајућим урбанистичким плановима и актима утврђеним законом на планском подручју и при изради техничке документације за објекте који се налазе у обухвату плана.

Полазећи од чињенице да свака људска делатност изазива поремећаје природне средине, као и да при томе није могуће у потпуности искључити опасност, односно осигурати потпуну заштиту од загађивања ваздуха, тла, површинских и подземних вода, предлoжене су мере и поступци, како би се ризик свео на најмању могућу меру.

9.1.1. Мере заштите загађења ваздуха

Заштита ваздуха се унапређује изградњом гасовода и топловода који ће довести до смањења сагоревања фосилних горива за потребе домаћинства.

Потребно је успоставити систем мониторинга одређених загађујућих материја које се могу емитовати из индустријске зоне или из појединачних индустријских објеката. На основу обављених анализа утврђује се опште стање загађености ваздуха.

Смањењем емисије продуката сагоревања мотора са унутрашњим сагоревањем може се постићи смањењем потрошње горива и коришћењем еколошки прихватљивијих горива.

9.1.2. Мере заштите земљишта, подземних и површинских вода

Заштиту земљишта од загађивања и деградације спроводити градњом у грађевинском рејону, обавезном градњом непропусних септичких јама у деловима без канализационе мреже, забраном неконтролисаног депоновања свих врста отпада као и сече, проређивања и неконтролисаног отварања вегетацијског склопа.

Заштиту пољопривредног земљишта од неповратне деградације спроводити строгим поштовањем изградње у границама грађевинског рејона.

Заштиту пољопривредног земљишта у циљу очувања плодности као услов за производњу биолошки вредне хране спроводити кроз контролу употребе свих хемијских препарата и избором врста за гајење према оптималној микрорејонизацији.

Очување квалитета и плодности пољопривредног земљишта успоставити:

1) утврђивањем нултог стања квалитета и плодности земљишта;

2) успостављањем сталне контроле квалитета;

3) успостављањем прогнозно-извештајне службе за праћење стања пољопривредних површина; и

4) успостављањем сталне едукације непосредних учесника у пољопривредној производњи.

У циљу заштите земљишта, површинских и подземних вода од разних облика загађења, потребно је:

1) према важећој законској регулативи, утврдити зоне санитарне заштите око извора, извршити потребна истраживања, урадити потребну техничку документацију, утврдити зоне заштите и спровести их, према прописаним границама;

2) заштитити водни потенцијал реке Рашке успостављањем зона заштите изворишта реке Рашке, тј. дефинисати простор на коме ће се пратити начин коришћења простора и изградње објеката који могу довести до загађивања реке Рашке у њеном изворишном делу узводно од водозахвата (зона око манастира Сопоћани и дуж регионалног пута до ХЕ „Рас”) на подручју града Новог Пазара;

3) осавременити градски водовод ревитализацијом и реконструкцијом водоводне мреже и унапређењем управљањем системом (континулано праћење биланса воде у систему – улаз воде у систем – проток у појединим гранама мреже – потрошња – губици);

4) заштитити и оптимално користити сва локална изворишта подземних и површинских вода, применом следећих мера:

(1) успостављањем зоне непосредне заштите за сва локална изворишта;

(2) допуштена је експлоатација локалних изворишта само до количине која не угрожава еколошке услове у окружењу;

(3) дозвољено је захватање само дела воде из карстних извора и отворених водотока, како би се обезбедила одговарајућа проточност водотока низводно од захвата;

(4) проток низводно од водозахвата дефинише се водопривредним условима, с тим да генерално не сме бити мањи од тзв. мале месечне воде обезбеђености 80%;

(5) санитацијом насеља ради заштите изворишта од загађивања и деструкције.

5) за сва изворишта на предметној територији потребно је код надлежних институција иницирати дефинисање свих, законом прописаних, зона заштите изворишта, на основу Правилника о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Службени гласник РС”, број 92/08) за снабдевање водом за пиће. Зона непосредне санитарне заштите (зона I) изворишта подземне воде формира се на простору изворишта непосредно око водозахватног објекта. У зони I, у којој због надзирања и одржавања борави стално запослена особа, ограђује се заштитном оградом која не може бити ближа од 10m од водозахватног објекта који окружује. У случају да у Зони I изворишта подземне воде не борави стално запослена особа, зона I се ограђује заштитном оградом која не може бити ближа од 3m од водозахватног објекта који окружује. За дефинисање уже и шире зоне санитарне заштите (II и III зоне) потребно је, за свако извориште понаособ извршити потребна истраживања – издашност изворишта, структура и конфигурација терена, хидрогеологију итд.;

6) укључивање у мониторску мрежу контроле вода река;

7) континуирано контролисати хигијенско-техничку исправност воде за пиће. Праћење и контрола сеоских вода, јавних чесама и природних извора;

8) изградњом постројења за пречишћавање отпадних вода и то општег типа и постројења за предтретман отпадних вода појединих индустрија;

9) забраном сваког појединачног испуштања отпадних вода из производних капацитета у водотоке;

10) задржати основну концепцију раздвајања фекалне и атмосферске воде, првенствено ради рационализације и оптимизације објеката за пречишћавање отпадних вода;

11) изградња главног фекалног колектора Ø1200 низводно од града до градског постројења за пречишћавање отпадних вода;

12) проширење обухвата канализационог система који се поклапа са будућим ширењем обухвата градског водовода Новог Пазара;

13) максимално искористити могућност гравитационог транспорта каналског садржаја;

14) избегавати дугачке канализационе гравитационе водове и дугачке цевоводе под притиском, који опслужују мала насеља, јер имају дуго време задржавања непречишћене воде у цевима, отпадна вода тада постаје септична стварајући непријатни мирис и тешкоће у процесу пречишћавања;

15) трасу канализације морају пратити сервисне саобраћајнице минималне ширине 3,0 m, да би се омогућио приступ возилима Јавног комуналног предузећа, задуженог за одржавање мреже.

9.1.3. Мере заштите од буке

1) Озеленити паркинг просторе;

2) Коловозне засторе предвидети сагласно профилу и очекиваном саобраћајном оптерећењу;

3) При реализацији појединачних Пројеката – производних погона, обавезна је појединачна процена утицаја са аспекта процене очекиваних интензитета буке у окружењу и реализација техничких, организационих и биолошких мера заштите.

9.1.4. Мере за руковање чврстим отпадом

1) Повећање броја домаћинстава обухваћених системом сакупљања отпада;

2) Спречавањем формирања „дивљих” депонија;

3) Извршити санацију и завршити уређење депоније „Голо брдо”; и

4) Депонију „Голо брдо” користити до усвајања коначног решења за регионални центар и за управљање отпадом.

9.1.5. Мере заштите вегетације

Унапређење коришћења и заштите шума оствариће се кроз:

1) унапређење стања шума превођењем изданачких шума у високе ;

2) превођење у виши, тј. високи узгојни облик може се постићи стручним газдовањем у већ постојећим шумама и превођењем изданачких шума у високе, било природним путем – конверзијом тј. изменом облика гајења, било вештачким путем – тј. реконструкцијом која подразумева измену облика гајења и измену примене врста дрвећа);

3) заштита свих постојећих шума, и то првенствено реликтних (борба против ентомолошких и фитопатолошких обољења, строга примена само санитарних, тј. проредних сеча и најстроже кажњавање непланске сече, као и примена свих мера неге и редовног одржавања у свим фено-фазама раста);

4) мелиорације деградираних и шума лошег квалитета;

5) повећање површина под шумама (тежити ка још већем степену );

6) забране непланске градње на шумским комплексима, као и

7) заштита вегетације приобаља и водених екосистема.

9.1.6. Мере заштите фауне

У склопу општих мера заштите фауне обавезна је доследна примена већ постојећих мера обухваћених националном законском регулативом, односно Законом о заштити животне средине, Уредбом о заштити природних реткости, Законом о ловству, Наредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивљих биљних и животињских врста, као и примена мера из оквира међународних уговора и конвенција прихваћених или ратификованих од стране државе.

Потребно је очувати постојећи диверзитет станишта, као базе релативно разноврсне фауне сисара. У том смислу је посебно важно сачувати постојеће комплексе аутохтоних шума и спречити њихово евентуално уклањање у значајнијем обиму, као и даљу деградацију и фрагментисање. Нарочито је важно очување и унапређење тзв. „високих” шумских састојина.

Такође је потребно очувати и мозаични изглед укупног предела, дакле и комплексе под пашњацима и ливадама, међе, живице, шибљаке, дрвореде и шумарке, јер се у њима формирала сасвим специфична фауна сисара, мање-више уско зависна од њиховог постојања и очувања. У том смислу је потребно спречити или ограничити, барем на државном земљишту, ширење агроекосистема и изградњу стамбених објеката.

Потребно је спречити или ограничити даљу изградњу бесправно изграђених и комунално неуређених викенд-насеља у кориту Рашке, затим бетонирање обала река, изградњу малих устава, брана и цеви за спровођење или скретање воде без одговарајућих услова и дозвола.

Треба забранити изливање отпадних и фекалних вода без пречишћавања у токове река, ограничити ширење постојећег каменолома и забранити формирање нових.

Евентуалну изградњу туристичке инфраструктуре и објеката треба пажљиво планирати, поготово у погледу њихове локације и предвиђених капацитета. Објекте је пожељно лоцирати у склопу већ постојећих насеља. Треба избегавати изградњу смештајних капацитета на потпуно новим локацијама, што би захтевало изградњу комплетно нове саобраћајне и логистичке инфраструктуре и рашчишћавање и уређивање грађевинског земљишта.

Слично важи и за евентуалну изградњу нових индустријских капацитета и унапређење и доградњу постојеће саобраћајне инфраструктуре. У том случају је неопходно предвидети могуће утицаје на фауну сисара, посебно могуће загађење земљишта и вода и адекватне мере заштите.

10. КОРИШЋЕЊЕ И УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ И ЗАШТИТУ ОД ПРИРОДНИХ НЕСРЕЋА И ТЕХНИЧКИХ КАТАСТРОФА

На основу података добијених од Министарства одбране, Управе за инфраструктуру, и на основу тачака 3. и 7. Одлуке о врстама инвестиционих објеката и просторних и урбанистичких планова значајних за одбрану земље („Службени лист СРЈ”, број 39/95), а на основу дописа бр. 4387-4, од 23. децембра 2009. године, констатовано је следеће:

Границама „Просторног плана подручја посебне намене – Просторно културно историјске целине Стари Рас са Саопоћанима”, на територији града Новог Пазара обухваћен је део простора који се налази у Копеној зони безбедности (КЗБ), ширине 5 км од административне границе са Косовом.

У предлогу Просторног плана, на графичком прилогу бр. 3 „Природни ресурси и заштита животне средине, природних и културних добара и туризам” приказана је наведена зона у границама Просторног плана.

Зона просторне заштите око војног комплекса (који је ван граница Просторног плана, али се налази у добијеним условима Министарства одбране), третира се као зона са посебним режимом режимом коришћења и изградње и у оквиру ње није дозвољена никаква градња – зона забрањене градње.

Ова зону забрањене градње условљена је, не због безбедности самог комплекса, већ ради безбедности околине од евентуалних акцидената у комплексу, а у циљу заштите становништва и материјалних добара.

Простор у границама Просторног плана који је у зони КЗБ-и третира се као простор који је од посебног значаја за одбрану земље и као такав представља зону контролисане градње. У овој зони је предвиђен је посебан режим планирања, уређења и изградње и дефинисан је правилима уређења у Просторном плану.

У складу са чланом 68. Закона о одбрани („Службени гласник РС”, број 116/07) као и тачке 10. Одлуке, након усвојеног Концепта плана, предлог Просторног плана ће бити достављен Министарству одбране, Управи за инфраструктуру.

Како условима од стране Министарства одбране, није потребан Анекс плана, овим Просторног плана дефинишу се мере и заштите спасавања становништва, материјалних, културних добара и животне средине.

Ове мере се односе на заштиту и одбрану становништва и спашавања у ванредним ситуацијама, које могу угрозити подручје у границама Просторног плана. Посебну пажњу треба посветити следећим категоријама:

Склоништа – За сва насељена места, планирати и дефинисати обавезу изградње склоништа, или заклона у складу са важећим техничким прописима и нормативима за склониште („Службени Војни лист”, број 13/98). Склоништа дефинисати на основу категоризације заштите по којој града Нови Пазар спада у трећу групу територија (трећи степен угрожености).

Ова категорија дефинисана је на основу Смерница ( „Смернице о критеријумима за изградњу склоништа и других заштитних објеката” – Председништво Републике Србије 1985) и Уредбе („Уредба о организовању и функционисању цивилне заштите („Службени лист РС”, број 21/92) којима је одређују четири степена угрожености група територија на основу степена угрожености становништва и материјалних добара.

Земљотреси – Подручје Старог Раса и Сопоћана (град Нови Пазар), према картама сеизмичке рејонизације припада сложеним теренима на којима су могући потреси 6о, 7о и 8о МCS скале.

Досадашња искуства на отклањању последица елементарних непогода показала су да се реаговање на катастрофу одвија пре, за време и после катастрофе. Време пре катастрофе има превентивни карактер јер се у том периоду врши планирање, пројектоване и грађење. Приликом планирања и изградње у простору, сви чиниоци који имају утицај на смањење утицаја земљотреса (изграђеност, густина насељености, системи изградње, спратност објеката, мрежа неизграђених површина и др.) морају бити дефинисани у оптималним (дозвољеним) границама, како би се утицај могућег земљотреса максимално умањио

На подручју града Новог Пазара не постоји хемијска индустрија (заступљена је производња текстила, коже, намештаја и др.), чије би функционисање могло да доведе до евентуалних хемијских акцидената. Уколико у будућности дође до изградње таквих индустријских система, потребно их је дислоцирати и зонирати на одговарајућој удаљености од насељених делова.

Територијом града Новог Пазара пролазе два државна пута I реда: М-22: Краљево – Нови Пазар – Рибарићи, и М-8: Нови Пазар – Сјеница – Пријепоље сложених транспортних услова, који при режиму са две одвојене траке могу представљати зону могућих удеса.

У потенцијалним саобраћајним несрећама могу се догодити пожари и/или експлозије, као и изливање горива, опасних материја, разних врста запаљивих и горивих течности и других гасова. Промет тих материја овим путем веома је велики услед снабдевања бензинских пумпи које се налазе дуж овог правца.

Како општинске ватрогасне јединице не поседују одговарајућу опрему, за овакве специфичне интервенције, потребно је да се организују посебне јединице (на територије ове или неке од суседних општина) са посебном опремом (тешке дизалице, расветни агрегати, дисајни апарати) и посебном обуком. Ове јединице морају да буду у спрези са посебним службама цивилне заштите, хитном медицинском помоћи али и специјалистима за поједине проблеме (нпр. за процену опасности при хаварији са токсичним материјама или опасности од експлозије и потреби евакуације становника).

Алтернативни саобраћај – неопходно је обезбедити повезивање саобраћајне мреже у систем којим се обезбеђује кретање и у условима разорене физичке структуре. Сходно томе, у простору се обезбеђују алтернативне могућност за функционисање саобраћаја и евентуалну евакуацију.

Алтернативност кретања по правцима неопходно је обезбедити у оквиру постојеће мреже саобраћаја. Потребно је извршити рехабилитацију државних путева I реда М-22: Краљево – Нови Пазар – Рибарићи, и М-8: Нови Пазар – Сјеница – Пријепоље.

Обилазница чија се изградња планира по ободу града Новог Пазара омогућиће да се на предложену трасу повежу државни путеви II реда: Р-118а, Р-234 и Р-235.

Велики број путева различите категоризације уз неопходну обавезу одржавања, као и поменута планирана обилазница омогућавају довољан избор алтернативних саобраћајних праваца у случају ванредних ситуација.

Услед отежаности одвијања саобраћаја у зимским периоду, задатак зимске службе је да омогући одвијање саобраћаја применом техничко-оперативих мера. При димензионисању броја екипа зимске службе, треба имати у виду и потребно време које је неопходно за испуњење ових задатака.

11. НАМЕНА ПРОСТОРА И БИЛАНС ПОВРШИНА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

Утврђене границе подручја посебне намене светске културне баштине се налазе на 1229,21 ha, односно око 14% укупне површине Просторног плана. Структура и биланс површина се битно не мењају у односу на постојећи биланс. Просторним планом се само одвајају простори који су под посебним режимом планирања и заштите, задржавајући постојеће намене у што већој површини, са смерницама за заустављање ширења и изградње и максималног задржавања постојећег пољопривредног и шумског земљишта.

Табела бр. 21. Биланс посебне намене

I СТАРИ РАС - СОПОЋАНИ

K.O.

Пољоп. земљиште

Шумско

Остало*

Укупно

ha

%

ha

%

ha

%

ha

%

Дољани

63.7

17.52

267.85

73.67

32.04

8.81

363.59

100

Забрђе

8.8

4.66

136.7

72.34

43.49

23.01

188.98

100

Шавци

0

0

101.86

91.84

9.05

8.16

110.91

100

Слатина

0

0

22.08

82.95

4.54

17.05

26.62

100

Себечево

2.76

2.98

73.57

79.45

16.27

17.57

92.6

100

УКУПНО I:

75.26

9.62

602.06

76.92

105.39

13.46

782.7

100

II ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ- ПЕТРОВА ЦРКВА

Војниће

33.8

95.16

1.03

2.9

0.69

1.94

35.52

100

Ботуров.

59.74

51.84

53.07

46.05

2.44

2.12

115.25

100

Прћенова

44.67

59.17

29.46

39.02

1.18

1.56

75.50

100

Постење

55.38

79.11

6.99

9.99

7.63

10.9

70

100

Нови Паз.

63.29

42.13

79.5

52.92

6.45

4.29

150.24

100

УКУПНО II:

256.88

57.53

170.05

38.08

18.39

4.12

446.51

100

УКУПНО ПОСЕБНА НАМЕНА I+II:

332.14

27.02

772.11

62.81

123.78

10.07

1229,21

100

* У оквиру категорије остало земљиште налазе се површине грађевинског и неплодног земљишта

IV. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА

Утврђују се правила изградње и уређења простора на подручју Просторног плана за посебну намену – зоне и појасеве заштите, резервисања, изградње и уређења простора.

Правила се примењују за изградњу и уређење простора до доношења предвиђених урбанистичких планова и то за два подручја посебне намене, инфраструктурне коридоре и водотоке у оквиру подручја посебне намене, а на преосталом селу подручја плана примењиваће се правила уређења и грађења утврђена Просторним планом града Новог пазара, односно Генералним урбанистичким планом Новог Пазара.

На основу планских решења и основних правила изградње и уређења простора утврђених Просторним планом, надлежни орган издаваће локацијску дозволу за изградњу објеката у зони/појасу до доношења предвиђеног урбанистичког плана.

Овим планом се такође дају смернице и препоруке за развој подручја ван посебне намене и то у рубним деловима заштићених целина, односно за подручја која се граниче са заштићеним целинама (посебном наменом).

1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА

Зоне и појасеви заштите, уређења и изградње простора – утврђују се зоне и појасеви с посебним режимима и правилима изградње и уређења простора на подручју посебне намене, и то:

1) зоне заштите природних и непокретних културних добара; и

2) заштитни појасеви у инфраструктурном коридору.

1.1. ЗОНЕ ЗАШТИТЕ ПРИРОДНИХ И НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

У рубним деловима заштићених зона у III степену заштите, не дозвољава се ширење грађевинских подручја насеља, већ је могуће унутар постојећег изграђеног простора планирати садржаје компатибилне са подручјем посебне намене (ово се пре свега односи на изградњу туристичких, спортских и рекреативних садржаја.

1.1.1. Зоне заштите природних добара

Изградња и уређење предела изузетних одлика Рас – Сопоћани, предложеног за стицање статуса природног добра, као и простора Ђурђеви Ступови – Петрова црква, биће у складу са режимом III степена заштите, условима и мерама очувања предела и заштите споменичког наслеђа.

Такође након дефинисања 3. Режима заштите околине на потезу Сопоћани – Рас, констатовано је да се она простире на КО Грачане на око 10 ha, која није у обухвату овог Просторног плана, али ће за њу важити исти услови као у овом Просторног плана, који ће се примењивати у Просторном плану града Новог Пазара.

1.1.2. Зоне заштите непокретних културних добара

Зона са режимом I степена заштите непокретних културних добара од изузетног значаја са оријентационом границом установљена је за средњевековни град Рас и манастир Сопоћани на Споменичком подручју Старог Раса са Сопоћанима, као и манастир Ђурђеви Ступови и Петрову цркву. За ове зоне су у утврђене планске мере заштите, услови коришћења и правила изградње и уређења простора, и приказане су у поглављу III у тачки 1.1. Режими заштите.

1.2. ИЗГРАДЊА НА ПОВРШИНАМА ЈАВНЕ НАМЕНЕ

На земљишту које је предвиђено за површине јавне намене, до привођења не могу се градити нови објекти друге намене, а постојећи објекти се могу адаптирати, санирати и санитарно хигијенски унапређивати.

1.2.1. Саобраћајна мрежа и објекти

Ширина појаса регулације – Појас регулације јесте простор дефинисан границом грађења јавног пута, унутар кога се изводе грађевински захвати приликом изградње, реконструкције или одржавања јавног пута. Просторним планом се утврђује оријентациона ширина пуног појаса регулације за:

1) државни пут I реда ширине око 25m;

2) државни пут II реда ширине око 20m; и

3) општински пут ширине око 15m.

Одређују се следећи обострани заштитни појасеви траса и објеката постојећих и планираних коридора саобраћајне инфраструктуре на подручју Просторног плана:

1) непосредни појас заштите – 20m за државни пут I реда, 10m за државни пут II реда, 5m за јавни општински и некатегорисан пут; и

2) шири појас заштите – 20m за државни пут I реда, 10m за државни пут II реда и 5m за јавни општински пут.

Сви путеви утврђени Просторним планом су јавни путеви и морају се пројектовати по прописима за јавне путеве и уз примену одговарајућих стандарда на основу Закона о јавним путевима. Процедуре израде и усвајања пројеката, као и само грађење саобраћајне инфраструктуре, мора се спроводити у свему према важећој законској регулативи. Процедуре и активности на пројектовању и грађењу саобраћајне инфраструктуре, инсталација техничке инфраструктуре морају се обједињавати.

Изградња и реконструкција саобраћајне инфраструктуре вршиће се у складу са следећим правилима:

1) У изради техничке документације за потребе изградње путних објеката неопходно је придржавати се законских прописа и норматива, који се односе на утицаје објеката на окружење.

2) Излетниче стазе имаће подлоге и профиле који одговарају њиховој намени, што ће се утврдити посебним пројектима и уз поштовање услова заштите природе и животне средине. Ове стазе треба максимално да користе постојеће трасе, са минималним земљаним радовима и обезбеђеним одводњавањем, како би се сачувало тло, амбијент и окружење.

3) Поред путева (изван урбанизованог подручја) у насељима или ван насеља не могу се градити објекти, постављати постројења, уређаји и инсталације на одређеној удаљености од тих путева тј. у делу пута који се зове заштитни појас, а према важећем Закону о јавним путевима („Службени гласник РС”, број 101/05). У заштитном појасу поред јавног пута ван насеља забрањена је изградња грађевинских или других објеката, осим изградње саобраћајних површина пратећих садржаја јавног пута.

4) Ширина заштитног појаса јавног пута представља зону у којој не могу да се граде стамбене, пословне, помоћне и сличне зграде, копају бунари, резервоари, септичке јаме и сл.

5) Парцеле које излазе на државни пут I реда не могу, свака за себе појединачно, да имају директан излаз на пут већ се приступ таквих парцела мора остварити преко сервисне саобраћајнице, а што се у сваком случају решава прибављењем сагласности управљача пута.

6) У заштитном појасу са директним приступом на јавни пут дозвољено је градити станице за снабдевање моторних возила горивом, аутосервисе, објекте за привремени смештај онеспособљених возила, аутобазе за пружање помоћи и информација учесницима у саобраћају. Пратећи објекти морају да задовољавају хигијенско-техничке захтеве и др.

7) Прикључивање прилазног на јавни пут врши се првенствено његовим повезивањем са другим прилазним или некатегорисаним путем који је већ прикључен на јавни пут, а на подручјима на којима ово није могуће прикључивање прилазног пута врши се непосредно на јавни пут и то првенствено на пут нижег реда.

8) Земљани пут који се укршта или прикључују на јавни пут, мора се изградити са тврдом подлогом или са истим коловозним застором као и јавни пут са којим се укршта, односно на који се прикључује, уз поштовање прописаних ширина и дужина прикључка.

9) Изградња и реконструкција железничке инфраструктуре врши се у складу са законским прописима и нормама за ову област.

10) Заштитни појас са обе стране пруге износи 25m од осе последњег колосека. У овом појасу је забрањена било каква градња објеката која немају везе са одвијањем железничког саобраћаја, осим у изузетним случајевима уз одобрење надлежних органа. У овом појасу је дозвољено постављање каблова, електричних водова ниског напона за осветљење, телеграфских и телефонских ваздушних линија и водова, канализације и сличних цевовода.

11) Ограде, дрвеће и засади поред путева подижу се тако да не ометају прегледност пута и не угрожавају безбедност саобраћаја. Ограде, дрвеће и засади поред путева се морају уклонити уколико се, приликом реконструкције или рехабилитације пута, дође до закључка да негативно утичу на прегледност пута и безбедност саобраћаја.

12) Дуж свих путева потребно је обезбедити инфраструктуру за прикупљање и контролисано одвођење атмосферских вода, са уграђеним сепараторима нафтних деривата на државним путевима који залазе у заштитне зоне водоизворишта.

13) Рекламне табле и панои, ознаке којима се обележавају туристички објекти, натписи којима се обележавају културно-историјски споменици и спомен обележја и други слични објекти, могу се постављати поред државних путева, на удаљености од 7m од ивице коловоза, односно поред општинског пута на удаљености од 5m од ивице коловоза.

14) Излетничке стазе потребно је изградити, са високим хладовитим зеленилом, надстрешницама, са уређеним ватриштима и седиштима у чијој изградњи треба да се користе природни материјали (дрво, камен и сл.).

15) Подлоге стаза и паркиралишта могу бити макадамске, асфалтне, разне врсте поплочања (камен, бехатон плоче, бетон – трава плоче, итд.) у складу са наменом простора где се граде.

1.2.2. Мрежа комуналне инфраструктуре и комунални објекти

Водовод:

1) Уличну водоводну мрежу трасирати по могућству испод тротоара, на 1m од ивице коловоза, за државне путеве ван насеља минимална удаљеност је 3m од крајње тачке попречног профила – ножице насипа трупа пута или спољне ивице путног канала за одводњавање;

2) пожељно је да се цевоводи полажу истовремено приликом изградње саобраћајница, уколико за то постоје услови и да при томе не угрожавају постојеће објекте;

3) сва правила за полагање цевовода важе како за насељена места, тако и за трасе ван насеља;

4) приликом полагања водовода мора се водити рачуна о прописаним минималним растојањима до других инсталација;

5) за сеоске и приватне водоводе и каптаже морају се тражити водопривредни услови и водопривредна сагласност надлежне водопривредне институције;

6) за полагање водовода кроз земљиште путева вишег ранга, пружног појаса и водотока, неопходно је прибавити мишљења и посебне услове од надлежних органа и организација;

7) за полагање цевовода испод водотока, исте се морају поставити у заштитне цеви;

8) спојеве прикључака објеката врши искључиво орган јавног водовода; и

9) све водоводе до којих може допрети дејство мраза заштитити термичком изолацијом.

Канализација:

1) Уличну канализациону мрежу трасирати обавезно испод коловоза, изнад подземних вода, уз обавезно заптивање спојева;

2) правила за полагање цевовода важе и за насељена места и за трасе ван насеља, с тим да ван насеља трасу канализације мора пратити сервисна саобраћајница, која омогућава приступ возилима надлежног ЈКП задуженом за одржавање мреже;

3) приликом полагања канализације водити рачуна о прописаним минималним растојањима до других инсталација;

4) за полагање канализације кроз земљиште путева вишег ранга, пружног појаса и водотока, потребно је прибавити мишљења и посебне услове од надлежних органа и организација;

5) квалитет отпадних вода које се испуштају у канализациони систем мора да одговара Правилнику о техничким и санитарним условима за упуштање отпадних вода у градску канализацију;

6) пречник канализационог прикључка не може бити мањи од Ø150mm;

7) сливници, нужници и остали објекти који леже испод висине до које се може пружити успор из уличне канализације, могу се спојити са каналом ако одговарајући спојни канал од тих објеката има аутоматске или ручне затвараче;

8) на сваком имању морају бити везани на канализацију најмање по један сливник у дворишту и по један олучњак;

9) прикључење дренажних вода од објекта извршити преко таложнице за контролу и одржавање пре граничног ревизионог силаза;

10) прикључење гаража, сервиса и других објеката који испуштају воде са садржајем уља, масти, бензина и друго, вршити преко таложника и сепаратора масти и уља;

11) уколико не постоји улична канализација, отпадне воде се привремено спроводе у озидану непропусну септичку јаму, из које се начиста вода односи на одређене депоније;

12) током прелазног периода и активности изградње интегрисане општинске канализације, неопходно је градити хигијенске непропусне септичке јаме;

13) запремина септичке јаме се рачуна према потрошњи воде и времену трајања процеса;

14) септичке јаме се постављају: мин. 2m од ограде комплекса, мин. 5m од објекта, мин. 10m од регулационе линије, мин. 20m од бунара;

15) посебан проблем представља тзв. „црвена вода” као продукт кланица, тако да те септичке јаме подразумевају посебан режим чишћења и мониторинга; и

16) укрштања са каналима извести у заштитној цеви положеној минимум 1,5m испод дна регулисаног канала.

Електроенергетика – Изградња далековода врши се на начин и под условима утврђеним прописима којима се утврђују услови и начин изградње објеката.

Средњенапонска и нисконапонска мрежа ће се градити искључиво као кабловска, са полагањем у зеленим јавним површинама поред саобраћајница, на удаљености 1m од коловоза и 0,5m од пешачких стаза, изузев поред магистралног пута, где ће се градити на растојању од минимално 3m од крајње тачке попречног профила магистралног пута – ножице насипа трупа пута (или спољне ивице путног канала за одводњавање, изузетно ивице коловоза предметног пута уколико се тиме не ремети режим одводњавања коловоза).

Телекомуникације:

1) Телекомуникационе мреже, системи и средства морају се градити, пројектовати, производити, употребљавати и одржавати у складу са прописаним стандардима и нормативима;

2) трасе постојећих оптичких и мрежних каблова задржавају се ако су у појасу тротоара или у зеленој траци улице, а не угрожавају локацију других планираних објеката;

3) све заштитне цеви и шахте у којима се полажу водови извести благовремено при изградњи саобраћајница;

4) базне радио станице се могу постављати на јавним слободним површинама или на одговарајућем објекту;

5) забрањено је сађење биљака чији корен има дубину већу од 1 m на удаљењу мањем од 5 m од осе гасовода и у појасу заштите оптичког кабла.

6) ТТ инфраструктуру треба градити подземно трасама које прате саобраћајне путеве и пешачке стазе;

7) сам процес полагања ТТ инсталације у ровове дуж трасе подлеже правилима минималног прописаног одстојања у односу на друге инсталације и објекте инфраструктуре; и

8) ради усклађивања постојеће телекомуникационе инфраструктуре са новом потребно је најпре независно урадити ТТ трасе нове инфраструктуре а тек потом извршити превезивања са постојећом.

Правила за међусобно усаглашавање инфраструктурних система – Основна правила за усаглашавање инфраструктурних система спровести у складу са одредбама важећих закона, подзаконских аката и техничким прописима. Они одређују међусобни однос инфраструктурних система у простору, односно њихово трасирање и паралелно вођење кроз заједнички коридор, уз обавезно уважавање правила функционисања и заштите сваког појединачног система, што подразумева рационални приступ у коришћењу земљишта у коридору.

1.3. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА И УРЕЂЕЊА ЈАВНИХ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА

1) Партерна решења морају бити усклађена са наменом и функцијом зелене површине, у складу са микролокацијским карактеристикама и уз стручни избор одговарајућих врста;

2) постојећи шумски комплекси, као и сви остали видови зелених површина, без обзира на власништво и начин формирања, морају бити уважени приликом формирања нових засада;

3) нивелација мора бити усклађена са конфигурацијом терена;

4) озелењавање ускладити са подземном и надземном инфраструктуром;

5) избор врста за дрвореде усагласити са ширином улице и утврдити адекватна растојања између садница – у зависности од врсте и прилаза објектима;

6) начин обраде зелених површина, као и избор биљног материјала треба да буду у функцији целина у којима се налазе;

7) приликом озелењавања максимално водити рачуна о очувању аутохтоности предеоне целине;

8) однос површина – поплочавања травњака и високог растиња ускладити са наменом зелене површине;

9) у оквиру зелених јавних површина обавезно је поставити основне елементе урбаног мобилијара (клупе, жардињере, ђубријере, јавну расвету), а могуће је и постављање фонтана, чесми и сл.; и

10) приликом одабира урбаног мобилијара користити природне материјале који ће подржати препознатљив печат амбијенталности.

2. ПРАВИЛА ИЗГРАДЊЕ ОБЈЕКАТА И УРЕЂЕЊА ПАРЦЕЛА

Утврђују се следећа правила за очување предела и традиционалног начина изградње и уређења простора:

1) обавезно је прилагођавање изградње објеката и уређења парцела предеоном лику брдскопланинског подручја;

2) примењује се традиционалан начин организације и уређења парцела и концепција изградње објеката, прилагођен потребама корисника и очекиваном квалитету живљења;

3) примењују се локални грађевински материјали за изградњу објекта;

4) примењује се једноставан габарит објекта; и

5) по правилу се примењује четвороводни кров.

2.1. ИЗГРАДЊА И УРЕЂЕЊЕ ПАРЦЕЛЕ

Изграђеност и искоришћеност парцеле:

1) за грађевинске парцеле за све намене, изузев за индустрију и МСП утврђује се:

(1) индекс заузетости парцеле до 1,0;

(2) индекс изграђености парцеле до 50%;

2) за грађевинске парцеле за све намене, изузев за индустрију и МСП, у централном делу насеља утврђеног за насеље са специфичним функцијама, изграђеној насељској целини и зони/појасу изградње у коридору државног пута II реда и општинског пута утврђује се:

(1) индекс заузетости парцеле до 0,8;

(2) индекс изграђености парцеле до 40%;

3) величина стамбеног дела грађевинске парцеле пољопривредног домаћинства у делу атара који не представља део изграђене насељске целине и удаљен је од државног и општинског пута, минимум је 8 ари, а минимални однос површине стамбеног према површини економског дела грађевинске парцеле је 30%:70%; и

4) код израчунавања степена изграђености и искоришћености земљишта за све намене узимају се у обзир сви објекти на парцели.

Величина парцеле:

1) за грађевинске парцеле за све намене, изузев за индустрију и МСП, у централном делу насеља утврђеног за центар у мрежи насеља на руралном подручју општине, зони/појасу изградње и у изграђеној насељској целини утврђује се минимална величина грађевинске парцеле за:

(1) слободностојећи породични стамбени објекат домаћинства с непољопривредним изворима прихода од 4 ара; домаћинства с мешовитим изворима прихода 6 ари и пољопривредног домаћинства 8 ари:

(2) објекат стамбено-пословне намене од 6 ари;

(3) објекат пословне намене од 8 ари; и

2) за сваки објекат јавне намене величина грађевинске парцеле утврђује се урбанистичким пројектом (до доношења урбанистичког плана).

Ширина и организација парцеле:

1) минимална ширина грађевинске парцеле у централном делу насеља утврђеног за центар у мрежи насеља на руралном подручју града, у зони/појасу изградње и у изграђеној насељској целини износи:

(1) 15 m за слободностојећи породични стамбени објекат домаћинства с непољопривредним и мешовитим изворима прихода и за објекат стамбено-пословне намене;

(2) 20 m за слободностојећи породични стамбени објекат пољопривредног домаћинства и за објекат пословне и јавне намене;

2) економски објекти домаћинства са мешовитим изворима прихода и пољопривредног домаћинства постављају се у засебан економски део, поред стамбеног дела парцеле; и

3) на неизграђеном делу парцеле однос зелених површина према површинама с тврдим застором не може да буде мањи од 2:1.

За већ формиране парцеле могућа су одступања од појединих правила утврђених у делу највише за 20% површине парцеле и важе сви остали параметри који се обрачунавају у односу на постојећу површину парцеле.

2.2. ИЗГРАДЊА ОБЈЕКТА

Висина објекта и делова објекта:

1) максимална висина новог и реконструисаног објекта не може да прелази:

(1) П + 1 + Пк у зони/појасу изградње и изграђеној насељској целини;

(2) П + Пк у делу атара; и

2) висина фасадног плана (до кровне стрехе) може бити једнака или мања од ширине фасадног плана објекта.

Реконструкција објекта:

1) надзиђивање и доградња објеката могу се дозволити само у склопу реконструкције целог објекта или групације објеката, како би се обезбедило целовито естетско, функционално и техничко сагледавање објекта и амбијенталне целине; и

2) за реконструкцију објеката и прибављање одобрења за изградњу за објекте изграђене, односно реконструисане без грађевинске дозволе примењују се правила утврђена за изградњу објеката.

2.2.1. Правила грађења објеката ван грађевинског земљишта

Пољопривредно земљиште – Правила грађења се односе на целокупно пољопривредно земљиште у обухвату Просторног плана. Забрањено је коришћење обрадивог пољопривредног земљишта I, II, III, IV и V катастарске класе у непољопривредне сврхе, осим уколико то захтева општи интерес.

На пољопривредном земљишту, осим у зонама у којима је режимом заштите забрањена градња, у складу са Законом, дозвољена је изградња:

1) објеката у функцији пољопривреде – изградња појединачних економских и пословних објеката у функцији пољопривреде, као и објеката складиштења и прераде пољопривредних производа, помоћних објеката у функцији пољопривреде – гараже, кошеви, амбари, оставе, настрешнице за пољопривредну механизацију, машине и возила и слично;

2) стамбених објеката пољопривредног домаћинства;

3) економских објеката пољопривредног домаћинства;

4) објеката инфраструктуре и саобраћајница на земљишту нижих бонитетних класа;

За појединачне објекте у функцији пољопривреде:

1) Максимална бруто површина ових објеката утврђује се према односу 1,0m² бруто површине објекта на 50,0m² парцеле.

2) Пољопривредне зграде за узгој стоке не могу се планирати у насељу. Минимална удаљеност објеката за интензивни узгој стоке од грађевинског подручја насеља износи 500m (не односи се на стакленике и пластенике и објекте неинтензивног узгоја).

3) Објекти за интензивни узгој стоке 50 условних грла се не могу градити на заштићеним подручјима природе и на подручју водозаштитних зона, а минимално заштитно одстојање од изворишта водоснабдевања је 800m.

4) Под неинтензивним пољопривредним активностима се сматрају сви облици узгоја који не подлежу субвенцијама и категорији рентабилних активности, према капацитету, а у складу са важећим и опште прихваћеним стандардима.

5) Дозвољена спратност објеката је По+П+Пк са висинама које одговарају захтевима самог објекта, изузетно је дозвољена градња објеката спратности П+1, дозвољена је изградња и коришћење свих подрумских етажа. Објекте пројектовати у складу са наменом и предвиђеним технолошким поступком од одговарајућих материјала, кровови објеката су минимално двоводни, са нагибом који одговара климатским условима.

6) Остала правила за изградњу ових објеката утврђују се према потреби урбанистичким пројектом, што одређује надлежна општинска служба, док ће остали параметри и услови за изградњу бити дефинисани Локацијском дозволом.

За стамбене зграде пољопривредног домаћинства – На пољопривредном земљишту може се организовати пољопривредно домаћинство и то са стамбеним и економским двориштем на парцели:

1) Стамбено двориште садржи: објекте за становање и помоћне објекте уз стамбени објекат (летња кухиња, гаража, остава, надстрешница, септичке јаме, бунари, ограде и слично).

2) Растојање грађевинске од регулационе линије за нови слободностојећи објекат најмање 5 m, с тим да се растојање може другачије одредити кроз Локацијску дозволу.

3) За стамбене објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза, растојање од регулационе линије одређује се Локацијском дозволом .

4) Најмање дозвољено растојање габарита стамбеног објекта и линије суседне парцеле износи 4 m.

5) Максимална спратност објеката за смештај људи је П+1+Пк.

6) Објекте градити од одговарајућих материјала уз уважавање традиционалних форми, кровови објеката су минимално четвороводни, са нагибом који одговара климатским условима.

За економске зграде пољопривредног домаћинства:

1) Економски објекти у економском дворишту су производни објекти за прераду пољопривредних производа и објекти за складиштење пољопривредних производа: пушнице, сушнице, кош, амбар, магацин хране, објекти за смештај стоке (сточне стаје – живинарници, свињци, говедарници, овчарници, козарници и објекти намењени исхрани стоке и сл.).

2) Помоћни објекти уз економске објекте су гараже или надстрешнице за пољопривредну механизацију, машине и возила, испусти за стоку, ђубришне јаме – ђубришта, пољски клозети и сл.

3) Положај, локацију и габарит економског објекта прилагодити просторним могућностима економског дворишта, обезбедити лак приступ и добру организацију економског простора и везу са другим објектима.

4) Локацијском дозволом утврђује се позиција економских и помоћних објеката у односу на грађевинску линију уз примену најмањих дозвољених растојања у овим правилима.

5) Растојања за нове помоћне и економске објекте у односу на границу суседне парцеле када се економски објекти и економско двориште суседних парцела, непосредно додирују, износи најмање 1,5 m.

6) Када се економско двориште једне парцеле непосредно наслања на стамбено двориште друге парцеле (за нове објекте), примењују се правила о међусобној удаљености објеката.

7) Међусобна удаљеност објеката износи од стамбеног објекта до сточне стаје, најмање 15m, од стамбеног објекта до ђубришта и пољског клозета најмање 20 метара.

8) Друга међусобна растојања економских и помоћних објеката зависе од облика организације економског дворишта, уз услов да „прљави” објекти буду оријентисани тако да доминантни ветрови дувају од „чистих” објеката.

9) Живи извор воде на парцели мора бити на вишој коти од ђубришта и пољског клозета, а најмање растојање износи 20–25 m.

10) Пољопривредне објекте већег и значајнијег капацитета са ратарском, повртарском (пластеници и стакленици) и сточарском производњом (фарме) могуће је лоцирати у свим атарима сеоских насеља, у зависности од физичко-географских фактора и стриктно поштовање предвиђених правила, којима се дефинише уређење простора и изградња објеката.

За све категорије пољопривредног земљишта примењиваће се, поред наведених правила, индекси изграђености и заузетости који се односе на сеоске зоне и налазе се у табели са приказом општих урбанистичких показатеља.

За објекте инфраструктуре и саобраћајнице у складу са просторним или урбанистичким планом.

За категорију пољопривредног земљишта се предлаже израда Урбанистичких пројеката за све објекте или групе објеката за потребе интензивног сточарства, ратарства, повртарства, воћарства и осталих облика интензивне пољопривреде, који функционално обухватају више од 2 ha, изузетно се може предложити израда и за мање обухвате у зависности од степена технолошке сложености, потребне инфраструктуре и могућих утицаја на стање животне средине и окружење.

2.2.2. Шумско земљиште

На шумском земљишту, осим у зонама у којима је режимом заштите забрањена градња, дозвољена је изградња:

1) објеката у функцији шумске привреде и ловства и објеката за одржавање и експлоатацију шума;

2) објеката у функцији туризма и рекреације;

3) објеката инфраструктуре и саобраћајница;

За објекте у функцији шумске привреде и ловства:

1) Изградња мора бити заснована на шумско-привредним основама.

2) Величина појединачних објеката мах. 100m² у основи бруто.

3) Висина објеката до П+1.

4) Материјал за изградњу природан и прилагођен шумском окружењу.

5) Објекти морају имати везу са јавним путем.

За објекте у функцији туризма и рекреације:

1) Могу се градити објекти наведени у поглављу Правила градње и регулације; објекти у функцији туризма по правилима из тог поглавља.

2) Објекти би се градили на атрактивним локалитетима. Поред тога, дозвољена је изградња продавница (сувенира и др. садржаја).

3) Примењени материјали треба да су дрво, камен и сл. прилагођени шумском окружењу.

4) Приликом пројектовања и изградње објеката водити рачуна да се исти уклопе у амбијенталну целину.

5) Услов за изградњу је да комплекси имају везу са јавним путем.

6) У оквиру зона предвидети подизање појасева заштитног зеленила.

За објекте инфраструктуре и саобраћајнице у складу са просторним или урбанистичким планом.

За видиковце и пешачке стазе у складу са просторним или урбанистичким планом

У категорији шумског земљишта односно шумске привреде и ловства, се предлаже израда Урбанистичких пројеката за све комплексе, групе објеката или објекте са функционалним обухватом парцеле више од 1ha, изузетно и мање у зависности од технолошке сложености, потребне инфраструктуре и могућих утицаја на стање животне средине и нарочито од услова надлежних јавних предузећа и институција – управљача ресурсима.

Предложени критеријум се не односи на коришћење шумских ресурса или простора без изградње објеката. За објекте из категорије туризма и рекреације важе критеријуми који су приказани у оквиру – објекти у функцији туризма.

2.2.3. Водно земљиште

Водно земљиште у зони обала водотокова дефинисано је положајем регулационе линије насипа или обалоутврде за регулисане делове корита, односно границом водног земљишта утврђеном Законом о водама за нерегулисане делове корита.

Уз водна земљиште дозвољена је изградња ради рекултивације и уређење простора, који је неуређен и девастиран, чиме је онемогућен прилаз до водене површине, или рекултивација простора, који се користи за депоновање отпада, а првенствено у намену рекреације, риболова, за проширење постојеће хидрофилне вегетације, у складу са условима надлежне водопривредне организације и других надлежних органа.

На водном земљишту забрањена је изградња, осим у изузетним случајевима, и то:

1) за изградњу објеката у функцији водопривреде, као и објекти за очување и одржавање отворених водотока;

2) за изградњу објеката инфраструктуре, у складу са просторним и урбанистичким планом;

3) за изградњу објеката туризма и рекреације, у складу са планским решењима;

4) за изградњу свих наведених објеката неопходни су претходни водопривредни услови.

Регулисање водотока:

1) код траса нерегулисаних делова водотока, потребно је спречити изградњу објеката без претходно обезбеђених хидролошко-хидрауличких подлога, прорачуна, студија и комплетне техничке документације;

2) уређење обала вршити без интервенција на промени тока и извршити позиђивање каменом само обала које се могу обрушити;

3) на деловима регулисаних деоница река, са насипима или без насипа, са обе стране корита оставити појасеве ширине минимум 5m за потребе прилаза и инспекцијских стаза, на којима се не сме ништа градити;

4) формирати зелени коридор уз водотоке који би био резервисан за излетничке и рекреативне функције;

5) нивелете планираних мостова, пропуста и прелаза преко водотока одредити тако да доње ивице конструкције имају потребну сигурносну висину; и

6) захватање воде из водотока дозвољено је само уз одговарајуће водопривредне сагласности, уз обавезу обезбеђења гарантованог водопривредног минимума и гарантованог еколошког протока.

Објекте инфраструктуре и саобраћајнице градити у складу са просторним или урбанистичким планом.

Предлаже се израда Урбанистичких пројеката према ставовима надлежне градске службе за веће објекте из категорије туризма и рекреације у зависности од величине обухвата, функционалних сложености и нарочито од услова надлежних јавних предузећа и институција – управљача ресурсима.

3. УРБАНИСТИЧКА МРЕЖА ЛИНИЈА

Регулациона линија и осовине нових саобраћајница утврђују се у односу на постојећу регулацију и парцелацију и постојеће трасе саобраћајница, а према захтеваној функционалности саобраћајне мреже. Услови за изградњу саобраћајница дефинисани су правилима за изградњу саобраћајница и локалних путева.

Мрежа инфраструктуре (примарна и секундарна) поставља се у појасу регулације. Појас регулације у градском простору користи се и за постављање јавног зеленила (дрвореди и паркови).

Грађевинска линија се налази унутар грађевинске парцеле на одређеном растојању од регулационе линије. Грађевинска и регулациона линија се могу поклапати.

Грађевински објекат се поставља предњом фасадом на грађевинску линију или се налази унутар простора одређеног грађевинским линијама.

4. ПРАВИЛА ИЗГРАДЊЕ ОБЈЕКАТА

На истој парцели се може градити више објеката, главни и помоћни објекти, с тим да заједно остану у границама дозвољених урбанистичких показатеља.

Начин постављања, односно начин изградње грађевинског објекта на грађевинској парцели може бити:

1) у непрекинутом низу, када објекат на парцели додирује обе бочне линије грађевинске парцеле;

2) у прекинутом низу, када објекат додирује само једну бочну линију грађевинске парцеле;

3) као слободностојећи, када објекат не додирује ни једну линију грађевинске парцеле;

4) као полуатријумски, када додирује три линије грађевинске парцеле.

Висина објекта је растојање од нулте коте (нулта кота је тачка пресека линије терена и вертикалне осе објекта) објекта до слемена, за објекте са косим кровом, није предвиђена изградња објеката са равним кровом.

Кота приземља објекта одређује се у односу на коту нивелете јавног или приступног пута, односно према нултој коти објекта по принципу да кота приземља нових објеката не буде нижа од коте нивелете јавног или приступног пута и да кота приземља може бити највише 1,2m виша од нулте коте.

Висина надзитка стамбене поткровне етаже износи највише 1,6 m, рачунајући од коте пода поткровне етаже до тачке прелома кровне косине (уколико није другачије прописано за поједине зоне односно врсте објеката).

Кровови на објектима су по правилу четвороводни, осим ако се другачије не одреди за поједину зону, а нагиби кровова су по правилу од 35 до 60°.

Спољни изглед објекта, примењени материјал, облик крова, примењене боје и други елементи објекта користе се тако да се обезбеди хармоничност просторне целине и локалних особина места (локални материјали, традиционални детаљи и сл.). У материјализацији треба тежити примени природних, економичних и естетски прихватљивих материјала.

Спољни изглед објекта у урбанистичкој целини која има посебну историјску и културну вредност, усклађује се према добијеним конзерваторским условима од надлежне службе заштите.

Ограде између суседних грађевинских парцела уколико се ограђују треба да буду зелене – жива ограда која се сади у осовини границе грађевинске парцеле или транспарентне ограде до 1,4 m и то тако да стубови ограде буду на земљишту власника ограде, а изузетно ограде међу суседима могу бити пуне зидане до висине 1,4 m, уз сагласност суседа. Врата и капије на уличној огради не могу се отварати изван регулационе линије.

Одводњавање површинских вода са грађевинске парцеле вршити слободним падом према улици, са најмањим падом од 1,5%. Површинске и друге отпадне воде из економског дворишта одводе се регулисано до ђубришне јаме, обавезно у случају када се економско двориште налази уз јавни пут. Површинске воде са једне грађевинске парцеле не могу се усмеравати према другој парцели.

Насипање терена не сме угрозити објекте на суседним парцелама, а одвођење површинских вода мора бити контролисано.

Паркирање возила – За паркирање возила за сопствене потребе, власници нових објеката свих врста по правилу обезбеђују манипулативни простор и паркинг или гаражна места на сопственој грађевинској парцели, изван површине јавног пута, по нормативу једно паркинг или гаражно место на један стан.

Објекти у функцији туризма:

1) Објекти би се градили на атрактивним локалитетима. Поред тога, дозвољена је изградња продавница (сувенира, излетнички и др. садржаја).

2) Примењени материјали треба да су дрво, камен и сл. прилагођени шумском окружењу.

3) Приликом пројектовања и изградње објеката водити рачуна да се исти уклопе у амбијенталну целину.

4) Услов за изградњу је да комплекси имају везу са јавним путем.

5) У оквиру зона предвидети подизање појасева заштитног зеленила.

За ове објекте се прописује правило грађења и обавезном израдом урбанистичких пројеката, у оквиру којих ће се поред општих, примењивати урбанистички параметри и правила, приказани у претходном поглављу, а који се односе на садржаје и објекте планираних туристичко – комерцијалних намена.

Предлаже се израда Урбанистичких пројеката према ставовима надлежне градске службе за веће објекте из категорије туризма и рекреације у зависности од величине обухвата, функционалних сложености и нарочито од услова надлежних јавних предузећа и институција – управљача ресурсима.

Визиторски центар – Основна намена: визиторски центар са туристичко-информативним пунктом (који треба да садржи простор за прихват посетилаца, мању салу, инфо центар, изложбени простор и продају сувенира), зона рекреације и археолошки парк.

Пратеће намене: административни део, пешачке стазе, потребна постројења и опрема, инфраструктурни објекти.

Тип изграђености: слободностојећи објекти на парцели.

Индекс изграђености: до 0,6

Степен заузетости земљишта:

1) до 30% под објектима високоградње, заједно са надстрешницама и терасама у саставу објекта;

2) у степену заузетости земљишта, не урачунавају се пешачке стазе, платои, потпорни зидови.

Спратност и висина објеката: максимално П+ПК; изградња подрумских и сутеренских просторија је дозвољена, с тим да се не урачунавају у максимално дозвољену бруто грађевинску површину на парцели, ако је кота пода приземља максимално 1,20m од коте терена и ако је чиста висина ове етаже до 2,40m.

Положај објекта на грађевинској парцели: објекте постављати на или унутар зоне дефинисане грађевинским линијама. Објекти се могу постављати на грађевинску линију или повлачити од ње према унутрашњости парцеле.

Најмање дозвољено растојање основног габарита слободностојећег објекта или линије суседне грађевинске парцеле износи 3 m.

Објекте постављати у складу са морфологијом терена, примењени материјали мора да буду природни (дрво, камен, малтерисана фасада у природним тоновима), облик крова је четвороводан или вишеводан, зидови подрумских етажа, сутерена и подзида који су видљиви мора да се обраде облогом од ломљеног камена.

Паркирање и гаражирање возила за потребе посетилаца и запослених обезбеђено је на јавном паркинг простору.

Ограђивање парцеле: Грађевинска парцела се не ограђује.

Нивелациони услови: Потребно је у комплексу извршити одговарајућу припрему земљишта и нивелацију терена у односу на планирану нивелету јавне саобраћајнице.

Одвођење површинских вода из комплекса: Површинске воде се одводе са парцеле слободним падом према риголама, односно према јавној саобраћајници, са најмањим падом од 1,5%; површинске воде се не могу усмеравати према другој парцели, осим у случају писмене сагласности власника/корисника друге парцеле.

Дозвољена је фазна реализација на грађевинској парцели.

V. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА

1. ПРИОРИТЕТИ У ОСТВАРИВАЊУ ПЛАНА ДО 2015. ГОДИНЕ

Природни ресурси – Приоритети:

1) Коришћење природних ресурса на принципима рационалне и контролисане експлоатације, у складу са применом концепта одрживог развоја.

2) Интегрална заштита природних ресурса уз примену одрживог планирања и развоја.

3) Спровођење земљишне политике у односу на бројне актере (власнике, закупце, земљишне предузимаче, инвеститоре и др.) у складу са дефинисаним планским решењима.

4) Поштовање Просторним планом дефинисаних оперативних мера у циљу очувања земљишта које се одликује високим пољопривредним вредностима, а које је угрожено загађивањем од вода и процеђивањем са депонија.

5) Планирање коришћења шумских ресурса заснивано на опште наменском дефинисању шумског простора у функционалном смислу и очување полифункционалне улоге шума.

6) Коришћење и заштита водног земљишта уз поштовање и примену, правила која се односе на зоне заштите изворишта и токова.

7) Заштита и унапређење квалитета вода да нивоа прописаних класа и планска рационализација потрошње.

8) Поштовање свих мера заштите, које се односе на коришћење земљишта, девастацију и накнадну рекултивацију, при експлоатацији минералних сировина и грађевинског материјала.

Становништво – Приоритети:

1) Заустављање депопулационих процеса имплементацијом планских решења у свим областима које у већој или мањој мери утичу на формирање демографске слике на подручју Просторног плана.

2) Ургентна примена предложених мера којима се стимулише останак млађег и радно способног становништва.

Мрежа насеља и јавно – комунална инфраструктура – Приоритети:

1) формирање и функционално оспособљавање центара заједнице насеља и села;

2) активнија сарадња центара заједнице насеља са општинским центром, посебно оних у планинским зонама, ради решавања основних социјалних и економских питања;

3) оптимална покривеност планског подручја како услугама, тако и објектима јавних служби, нарочито у центрима заједнице насеља;

4) повећање доступности и ефикасности услуга јавних служби.

Планска решења развоја мреже насеља у директној су вези са реализацијом решења и приоритета из области путне инфраструктуре, привредних активности и инвестиција, развоја комуналних система и објеката, јавних служби и услужних делатности. Развој наведених области и њихових приоритета допринеће унапређењу мреже насеља.

Реализација планских решења формирања мреже насеља је дуготрајан процес. Наведени приоритети у исто време представљају и дугорочне циљеве који воде рационалној организацији простора.

Јавне службе и услужне делатности – Рационализација мреже, реконструкција објеката, побољшање нивоа опремљености и квалитета услуга образовања и васпитања, културе и физичке културе, примарне здравствене и социјалне заштите. Повећање доступности и ефикасности услуга јавних служби.

Приоритети:

1) селективна дислокација, развој и побољшање опремљености у мање развијеним центрима заједнице насеља и села; и

2) оптимална покривеност територије Просторног плана како услугама, тако и објектима јавних служби, нарочито у центрима заједнице насеља.

Пољопривреда – Приоритети:

1) ажурирање постојећег стања у циљу дефинисања обухвата и коришћења земљишта;

2) реорганизација пољопривредне производње, што подразумева мере комасације и укрупњавање поседа предвиђених за пољопривреду;

3) реструктурирање производње на еколошким основама;

4) модернизација пољопривредне производње и формирање задруга које би пословале на модерним принципима; и

5) постизање потпуног циклуса пољопривредне производње на селу (од примарне производње до прераде и продаје), тј. покушај продаје локалних производа унапред одређеном купцу.

Индустрија – Приоритети:

1) Организовање прерађивачке делатности у мањим погонима заснованим на постојећим ресурсима.

2) Организовање подршке у проналажењу стратешких партнера за предузећа која се баве дрвно-прерађивачком, текстилном и прерађивачком индустријом у области прераде пластике и метала.

3) Олакшавање и омогућавање преквалификација лица са евиденције тржишта рада, за секторе прерађивачке индустрије у којима се отварају нови погони.

4) Израда потребне документације у циљу дефинисања потенцијала и локација налазишта сировина и позајмишта грађевинског материјала.

Развој МСП – Приоритети:

1) Обезбеђивање основних инфраструктурних услова за функционисање производних погона.

2) Преструктурирање предузећа, развој малих и средњих економски ефикасних предузећа уз директна страна улагања.

3) Обезбеђивање одговарајућих, комунално опремљених локација.

4) Спровођење мера олакшица за приоритетне делатности.

Туризам – Приоритети:

1) Формирање функционалних, комуникационих и других веза између планског подручја и непосредног окружења у контексту дефинисања укупне туристичке понуде града Новог Пазара.

2) Обнова и модернизација државних саобраћајница (реконструкција и изградња пратећих садржаја), као и локалних путева.

3) Обнова постојећих смештајних капацитета и активно укључивање приватног сектора у туристичку понуду смештаја (домаћа радиност) по међународним стандардима, који ће бити опремљени бројним садржајима, који би одговорили потребама садашњих и будућих туриста.

4) Обједињавање туристичке понуде са већ афирмисаним туристичким локалитетима у ужем и ширем окружењу.

5) Стварање услова за формирање туристичких кластера на нивоу упарвних, административних и/или функционалних целина – округа, области и других подручја.

6) Увођење маркетинг – менаџмент концепта за управљање туристичком дестинацијом.

Саобраћај – Приоритети:

1) завршетак рехабилитације државних путева I реда М-22 и М-8 и изградња деоница југозападне обилазнице Новог Пазара (које су у границама предметног Просторног плана) до 2015. године;

2) израда техничке документације и изградња деонице источне, као и израда техничке документације за северозападну обилазницу Новог Пазара, до 2015. године;

3) рехабилитација деоница државних путева II реда, са израдом техничке документације и изградњом југоисточне обилазнице око манастира Сопоћани у дужини од 4,5 км на државном путу II реда Р-236, до 2015. године;

4) израда техничке документације и реализација радова на рехабилитацији и доградњи предвиђеног општинског пута Л 41 (Л 37 по Просторним планом града Новог Пазара).

Осим развоја саобраћајне инфраструктуре на територији обухваћеној Просторним планом неопходан је и одговарајући програм одржавања путних праваца, а посебно реорганизација и опремање зимске службе одржавања уз јасно дефинисање надлежности између Републике и града.

Енергетика – Приоритети:

1) Повећање енергетске ефикасности код преноса, дистрибуције и потрошње електричне енергије.

2) Заштита предвиђених коридора електроенергетске инфраструктуре.

3) Измештање ваздушних водова или каблирање кроз подручје посебне намене.

4) Дефинисање потенцијала и могућности коришћења и примене обновљивих извора енергије на подручју Просторног плана.

Водопривреда и хидротехника – Приоритети:

1) Израда фекалне канализације.

2) Изградња водонепропусних септичких јама одговарајуће запремине, као и водонепропусних јама на локацијама где не постоји могућност за прикључење на фекалну канализацију.

3) Провера валидности и иновирање постојеће документације везану за ППОВ.

4) За индивидуалне сеоске куће или групе сеоских кућа, за које није исплатива изградња система канализације, изградити септичке резервоаре који функционишу као мала постројења за пречишћавање санитарних отопадних вода.

5) Реализација санитарне заштите свих локалних сеоских изворишта на подручју Просторног плана.

6) Код надлежних институција потребно је иницирати израду Елабората о зонама санитарне заштите у коме се приказује површина и просторно пружање зона санитарних заштита, а у складу са Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања из 2008. године („Службени гласник РС”, број 92/08).

7) Уређење приобаља речних токова у циљу одржавања и очувања природног амбијента.

Заштита животне средине – Приоритети:

1) Поштовање и спровођење забране испуштање отпадних вода у водотоке и изградња планираних постројења за пречишћавање отпадних вода.

2) Иницирање дефинисања свих, законом прописаних, зона заштите изворишта, на основу Правилника о начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите објеката („Службени гласник СРС”, број 33/78) за снабдевање водом за пиће, односно усмеравање активности ка што бржем добијању решења од надлежних институција, о прихватању плански утврђеног предлога зона санитарне заштите Рашке.

3) Израда биланса потребних и расположивих вода по количинама, квалитету и планским периодима и укључивање у мониторску мрежу контроле вода река.

4) Примена превентивних, оперативних, регулативно-административних, биолошких и техничких мера заштите од ерозије.

5) Утврђивање подручја која могу бити угрожена поплавама (у складу са водопривредним условима) и дефинисање начина за реализацију потребних мера и радова.

6) Израда пројекта управљања органским отпадом на територији града Новог Пазара и реализација садржаја и објеката у оквиру планиране трансфер станице.

7) Обезбеђивање одговарајуће покривености системом третмана чврстог отпада од стране комуналне службе.

8) Успостављање система мониторинга загађујућих материја, које се могу емитовати из индустријске зоне или из појединачних индустријских објеката.

9) Заштита, очување и унапређивање биолошког диверзитета, екосистема, разноврсности флоре и фауне, генетског фонда и његовог обнављања.

10) Заштита свих постојећих шума, и то првенствено реликтних.

Заштита и коришћење природних и културних добара – Приоритети:

1) Израда квалитетног катастара угрожених и деградираних, заштићених природних и културних добара.

2) Доношење Одлуке о проглашењу Предела изузетних одлика Рас-Сопоћани;

3) Спровођење утврђених мера и активности у циљу заштите и санације угрожених добара.

4) Поштовање прописаних мера интегралне заштите природних и културних добара.

5) Утврђивање постојећег стања заштићених културних добара и спровођење потребних мера и активности њихове заштите и санације.

6) Израда менаџмент плана за светску културну баштину.

7) Утврђивање могућности стављања под заштиту неких од евидентираних споменика културе.

8) Формирање фонда за заштиту споменика природе и непокретних културних добара на нивоу градске општине, издвајањем пара од туристичких такси, као и издвајањем из општинског буџета.

9) Стварање услова за квалитетно коришћење и презентацију добара у поштовање предвиђених мера заштите.

10) Спровођење прописаних мера при разради Просторног плана документима нижег реда.

11) Предузму свеобухватне мере санације планског подручја.

12) Дислоцирање свих активних каменолома, забрана отварања нових у околини непокретних културних добара и каква таква рекултивација, санација свих затворених каменолома и позајмишта.

2. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

2.1. СМЕРНИЦЕ ЗА ДАЉУ ПЛАНСКУ РАЗРАДУ ПЛАНА

Разрада Просторног плана кроз планове нижег реда и техничку документацију – У циљу имплементације планских решења и реализације дефинисаних смерница, овај Просторни план ће се, у приоритетној фази, разрађивати за:

1) подручја посебне намене Ђурђеви Ступови – Петрова црква и Стари Рас – Сопоћани кроз:

(1) План генералне регулације, којим се разрађује ГУП Новог Пазара – За подручје посебне намене Ђурђеви Ступови – Петрова црква у границама сва три степена заштите, као дела плана са елементима детаљне регулације.

(2) План детаљне регулације – За подручје посебне намене Сопоћани – Стари Рас у границама II степена заштите око Сопоћана.

(3) План детаљне регулације – за обилазницу око Сопоћана.

(4) Урбанистичкe пројектe за туристичке објекте и поједине комплексе – израђиваће се у циљу утврђивања примене урбанистичких параметара и урбанистичког уређења простора, на оним локацијама за које надлежна општинска служба буде одредила потребу израде урбанистичког пројекта.

2) подручја ван посебне намене кроз:

(1) Генерални урбанистички план Новог Пазара – за грађевинско подручје града Новог Пазара ван подручја посебне намене

(2) Просторни план града Новог Пазара – делови Плана ван посебне намене и ГП Новог Пазара.

Смернице за уређење простора и правила грађења која су предложена у овом Просторном плану ће важити у обухвату предложеном за план генералне регулације, односно план детаљне регулације до његове израде и усвајања у складу са категоријама земљишта које се налази на том простору.

Урбанистички пројекти ће се израђивати према опште утврђеним правилима односно смерницама, дефинисаним законским и подзаконским Актима и у складу са предложеним критеријумима приказаним у Правилима грађења у овом просторном плану. Изузетно градска надлежна служба може (у сарадњи са Комисијом за планове) донети одлуку о изради Урбанистичког пројекта за одређену локацију која није обухваћена наведеним критеријумима, или општим правилима, услед специфичности садржаја, обухвата или функционалних захтева планираних намена.

Технички пројекти, студије, анализе и истраживачки елаборати израђиваће се по потреби, у зависности од динамике реализације изградње значајних инфраструктурних објеката – система (путеви, итд.) или индустријско – пословних локација са већим обухватом и у зависности од динамике и могућности приступа фондовима финансирања. Приоритетним активностима су обухваћени сви пројекти који су назначени у оквиру секторских приоритета.

Локацијске дозволе на основу правила уређења из овог Просторног плана ће се, уз одговарајућу техничку документацију и потребне услове и сагласности, издавати локацијске дозволе за појединачне инфраструктурне објекте (трафо станице, резервоари за воду, локалне саобраћајнице итд) и друге објекте као што су видиковци, који нису диспозиционо одређени графичким прилозима или текстуално, а према мишљењима односно ставовима надлежних општинских служби.

Планска решења и начини имплементације Просторног плана се не односе на објекте који су у процесу легализације, већ ће се законске процедуре у процесу легализације спроводити у складу са законским и подзаконским Актима која се односе на ову област.

Одреднице о мрежи насеља и јавних служби, ван утврђена два подручја посебне намене, могу се мењати просторним планом јединице локалне самоуправе.

3. УЧЕСНИЦИ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ ПЛАНА

1) Министарство животне средине, рударства и просторног планирања учествује у праћењу израде документације, у процедури стручне контроле и усвајања Просторног плана (преко својих представника у надлежним комисијама), врши мониторинг над спровођењем планских решења, учествује у процедури ревизије планских решења и обавља остале активности из домена своје надлежности.

2) Управа за заштиту животне средине учествује у изради средњорочних програма заштите, развоја и унапређења простора заштићених добара, дефинише стратегију управљања отпадом, учествује у реализацији свих стратешких опредељења из области заштите животне средине, доставља мишљење на елаборат Стратешке процене утицаја на животну средину.

Министарство културе, информисања и информационог друштва:

1) учествује у праћењу израде документације санације, реконструкције и конзервације културних добара, прати израду менаџмент план светске културне баштине;

2) врши мониторинг над спровођењем санације, реконструкције и конзервације културних добара, и обавља остале активности из домена своје надлежности;

3) стара се о свим објектима културне баштине.

Остала министарства Владе Републике Србије се старају о организовању и спровођењу Планских приоритета у оквирима својих надлежности и сарађују са представницима локалне управе при реализацији Просторног плана, кроз пружање финансијске, едукативне и кадровске помоћи.

Републички и регионални Заводи за заштиту природних и културних добара утврђују зоне и режиме заштите, сходно одредбама законске регулативе и припремају за доношење Акта о проглашењу зона заштите од стране надлежних органа Републике Србије.

Републички завод за заштиту споменика културе:

1) израђује менаџмент план за подручје посебне намене светске културне баштине, издаје услове за реконструкцију и конзервацију објеката, прати реализацију планских решења за културна добра на подручју овог плана;

2) стара се о свим објектима културне баштине;

3) издаје услове за појединачне објекте у подручју посебне намене;

Републички завод за заштиту споменика културе, Регионални завод за заштиту споменика културе Краљево и Републички завод за заштиту природе сарађују са Управом за заштиту животне средине на изради програма и студија, достављају податке о конкретним мерама и начинима заштите, прате спровођење мера и начина заштите природних и културних добара у току реализације планских решења.

ЈП „Путеви Србије” издаје услове и издаје сагласности за изградњу објеката из домена своје надлежности, прати динамику реализације планских решења.

АД „Железнице Србије” прати динамику реализације планских решења из своје надлежности и доставља мишљења, ставове и сагласности.

Телеком Србија, ЈП ПТТ „Србија”, Београд и Јединица Нови Пазар издају услове за изградњу објеката из домена своје надлежности, прати динамику реализације планских решења.

ЈП „Електромреже Србије” и „Електродистрибуција – Београд” д.о.о. издају услове за изградњу објеката из домена своје надлежности, прати динамику реализације планских решења.

ЈВП „Србијаводе” издаје услове заштите и коришћења вода и развоја водопривредне инфраструктуре, прати динамику реализације планских решења из своје надлежности.

ЈП „Србијашуме”, Шумско газдинство Нови Пазар газдује шумама у државној својини, издаје услове заштите и коришћења шума, прати динамику реализације планских решења из своје надлежности.

Локална самоуправа:

1) ангажује постојеће службе и по потреби формира нове (неопходне) за активности у току имплементације Просторног плана;

2) сарађује са надлежним министарствима, јавним предузећима и осталим актерима у имплементацији Просторног плана;

3) правовремено покреће процедуру израде потребних урбанистичких докумената у циљу омогућавања потпуне реализације планских решења;

4) организацијом и функционисањем најзначајније утиче на поштовање дефинисане динамике имплементације Просторног плана;

5) учествује у реализацији циљева и задатака из области очувања природних ресурса, развоја и стимулације демографских процеса и привреде, инфраструктуре и животне средине, у сарадњи са надлежним министарствима, јавним предузећима и агенцијама.

Надлежност локалне самоуправе:

1) Доноси урбанистичке планове у складу са овим просторног плана.

2) Уређује и обезбеђује обављање и развој комуналних делатности у складу са овим Просторног плана (пречишћавање и дистрибуцију воде, пречишћавање и одвођење атмосферских и отпадних вода, линијски градски и приградски превоз путника, одржавање чистоће у градовима и насељима, одржавање депонија, уређивање, одржавање и коришћење пијаца, паркова, зелених, рекреационих и других јавних површина, јавних паркиралишта, јавна расвета, уређивање и одржавање гробља и сахрањивање и др.), као и организационе, материјалне и друге услове за њихове обављање.

3) Стара се о заштити животне средине, доноси програме коришћења и заштите природних вредности и програме заштите животне средине, односно локалне акционе и санационе планове, у складу са овим Просторног плана, стратешким документима и својим интересима и специфичностима.

4) Уређује и обезбеђује обављање послова који се односе на изградњу, рехабилитацију и реконструкцију, одржавање, заштиту, коришћење, развој и управљање локалним и некатегорисаним путевима.

5) Организује вршење послова у вези са заштитом културних добара од значаја, подстиче развој културног и уметничког стваралаштва, обезбеђује средства за финансирање и суфинансирање програма и пројеката у области културе и ствара услове за рад музеја и библиотека и других установа културе.

6) Доноси основе заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта и стара се о њиховом спровођењу, одређује ерозивна подручја, стара се о коришћењу пашњака и одлучује о привођењу пашњака другој култури.

7) Уређује и утврђује начин коришћења и управљања изворима, јавним бунарима и чесмама, утврђује водопривредне услове, издаје водопривредне сагласности и водопривредне дозволе за објекте локалног значаја.

8) Подстиче и стара се о развоју туризма на својој територији и утврђује висину боравишне таксе.

9) Стара се о развоју и унапређењу угоститељства, занатства и трговине.

10) Образује инспекцијске службе и врши инспекцијски надзор над извршењем прописа и других општих аката из своје надлежности.

11) Обавља и друге послове од непосредног интереса за грађане, у складу с Уставом, законом и статутом.

12) Органи јединица локалне самоуправе могу сарађивати са невладиним организацијама, хуманитарним организацијама и другим организацијама, у интересу јединице локалне самоуправе и становника са свог подручја.

4. МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ПЛАНА

Опште одредбе – Стратешка опредељења, планске концепције и планска решења спроводе се:

1) применом општих, појединачних и секторских политика, мера и инструмената;

2) поштовањем утврђених норми и стандарда које прописује закон, подзаконски акти и планерско искуство засновано на примерима усвојених планова;

3) разрадом утврђених циљева и концепција кроз планове и програме развоја Града, јавних предузећа и кроз друге програме развоја и

4) даљим истраживањем и планирањем, израдом техничке документације, праћењем промена у простору и реализације планских решења, као и њиховог утицаја на простор и функције у њему.

4.1. ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИЈСКЕ МЕРЕ

За планска решења шума, ловишта и пољопривреде:

1) ангажовање средстава ЈВП „Србијашуме”, Шумско газдинство; и

2) ангажовање средстава буџета Републике Србије и/или корисника шума.

За планска решења вода, водног земљишта и водопривреде:

1) средства надлежног јавног водопривредног предузећа из накнада за одводњавање подручја и накнада за коришћење водног земљишта;

2) активирање развојних Програма радова у области вода у надлежности локалне самоуправе за искоришћавање дела накнада;

3) средства буџета Републике Србије, односно део накнада које убира надлежно министарство за захваћену и испуштену воду; и

4) заинтересовани корисници и средства из донација.

За планска решења привредног и регионалног развоја:

1) суфинансирање равномерног регионалног развоја средствима буџета Републике Србије, буџета локалне самоуправе и других извора;

2) државна помоћ за равномерни регионални развој који се додељују у складу са правилима и регулативама о финансирању локалне самоуправе за: предузетничка улагања, текуће пословање привредних субјеката, реструктурирање привреде, оспособљавање кадрова за имплементацију регионалне политике, припрему опреме и уређаја, који непосредно служе заштити животне средине, коришћење обновљивих извора енергије;

3) субвенције, повољне позајмице, гаранције, пореске олакшице, које су дефинисане пореском регулативом; и

4) инструменти за претприступну помоћ – ИПА – У новом буџету ЕУ 2007–2013 предвиђена су и средства за нови Инструмент за претприступну помоћ (Instruмent for Pre-accession Assistance – IPA) који треба да припреми државе кандидате и потенцијалне кандидате за коришћење структурних фондова ЕУ када постану пуноправне чланице. ИПА садржи укупно пет специјализованих компоненти: а) за помоћ у процесу транзиције и изградње институција, с циљем испуњавања критеријума приближавања ЕУ и јачања административних и правосудних капацитета; б) за помоћ за регионалну и прекограничну сарадњу; в) за регионални развој; г) за развој људских ресурса; и д) за развој села и пољопривреде. Земљама кандидатима за чланство (тренутно Турска, Хрватска и Македонија) су доступне све, а осталим земљама (Албанија, БиХ, Црна Гора и Србија), до добијања статуса кандидата, само прве две компоненте.

За планска решења демографских процеса и мреже и објеката јавних служби:

1) ангажовање средстава Републике Србије, јединица локалне самоуправе;

2) актери реализације развоја јавних служби су још:

(1) надлежна министарства и сектори;

(2) невладине организације; и

(3) институције образовања, културе и информисања.

За планска решења мреже насеља и центара и рурални развој:

1) фискалне мере: пореске олакшице и подстицаји за привлачење страног и домаћег капитала, за улагање у више фазе прераде, за нове производе и др.;

2) суфинансирање равномерног регионалног развоја средствима буџета Републике Србије, буџета локалне самоуправе и других извора;

3) ангажовање приватних средстава уз стимулисање преко фискалне политике;

4) финансијске мере: дефинисање кредитно-монетарне политике у функцији развоја малих и средњих предузећа, инструменти кредитне политике (каматне стопе, рок враћања, грејс период);

5) спољно-трговинске мере: прилагођавање инструмената трговинске политике (девизни курс, царине, царинске заштите, увозна контрола и ограничења. финансирање извоза, извозни кредити...);

6) коришћење средстава из фондова Европске уније (PHARE) програм, програм Пакта за стабилност, за реструктуирање привреде и изградњу капиталних објеката (производних и инфраструктурних);

7) средства буџета Републике и локалних органа управе;

8) формирање посебног фонда локалне управе за подржавање програма интегралноп руралног развоја; и

9) подстицање развоја породичних/кућних предузећа пореским и социјалним мерама.

За планска решења инфраструктурних система:

1) Основни финансијске реализације планских решења саобраћаја и инфраструктуре су:

(1) Министарство за инфраструктуру и енергетику;

(2) ЈП „Путеви Србије”;

(3) АД „Железнице Србије”;

(4) „Електропривреда Србије”;

(5) ЈП „Електромрежа Србије”, ЈВП „Србијаводе”, градска управа и ресорно министарство за водопривреду, пољопривреду и шумарство Републике Србије;

(6) TЕЛЕКОМ, преко наплате услуга;

(7) будући корисници, дистрибутери и ЈП ПТТ „Србија” – РЈ КДС;

(8) локална самоуправа и јавно предузеће надлежно за локалне путеве; и

(9) приватни сектор.

2) Реконструкција, модернизација и изградња путева I и II реда финансираће се средствима републичког буџета и ЈП „Путеви Србије”, док би модернизација и изградња деоница локалних путева требало да се реализује средствима општинског буџета.

3) Реализацију планских решења железничке инфраструктуре, треба да финансира АД „Железнице Србије” средствима републичког буџета.

За планска решења развоја туризма:

1) републички буџет, средства локалне самоуправе, и приватне институције;

2) Туристичка организација Србије и туристичка организација Новог Пазара;

3) Министарство економије и регионалног развоја;

4) потенцијални актери реализације развоја туризма, спорта и рекреације су још:

5) спортска друштва и установе;

6) Министарство културе, информисања и информационог друштва путем коришћења медија;

7) Републички завод за заштиту споменика културе и Завод за заштиту споменика културе Краљево;

8) Завод за заштиту природе Србије; и

9) корисници и власници добара.

За планска решења заштите природних и непокретних културних добара:

1) Република Србија из наменских и посебних средстава;

2) Министарство културе, информисања и информационог друштва;

3) Републички завод за заштиту споменика културе и Завод за заштиту споменика културе Краљево;

4) локална самоуправа;

5) корисници и власници добара;

6) донације;

7) екофонд општине;

8) кредити, субвенције за развој савремених еколошких технологија;

9) међународне организације и фондови; и

10) подстицање исплативих развојних активности којима се побољшава стање заштићених природних вредности и омогућава њихово одрживо коришћење (кроз пољопривреду, туризам, шумарство, спорт, рекреацију).

За планска решења заштите животне средине:

1) буџет Републике Србије;

2) подстицајне мере за програме заштите и унапређења животне средине;

3) пореске олакшице за спровођење биолошких мера заштите пољопривредног и шумског земљишта;

4) обезбеђивање средстава за антиерозивну и еколошку заштиту земљишта; и

5) новчане казне и остале финансијске рестрикције за физичка и правна лица која врше загађивање животне средине.

4.2. ОРГАНИЗАЦИОНЕ МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ

За планска решења шума, ловишта и пољопривреде:

1) организовање интегралног газдовања шумама и шумским земљиштем у државној својини у једном јединственом предузећу са децентрализованом унутрашњом организацијом;

2) усклађивање истоветних принципа газдовања и исте применити на државне и приватне шуме;

3) трајна сарадња и усклађивање интереса са локалном самоуправом; и

4) подстицајним мерама и инструментима аграрне, кредитне и пореске политике, а нарочито средствима аграрног буџета Републике Србије стимулисаће се: извозна оријентација у пољопривредној производњи.

За планска решења вода, водног земљишта и водопривреде – локална самоуправа, ЈКП, Републичка дирекција за воде, при Министарству пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, ЈВП „Србијаводе” и месне заједнице (за локалне водоводе) прописују мера за реализацију заштите и коришћења вода и развоја водопривредне инфраструктуре и то:

1) усклађивање продајне цене воде са ценама које су дефинисане Стратегијом дугорочног развоја водопривреде Републике Србије, што значи да цена мора да покрије све трошкове просте репродукције система, трошкове заштите изворишта, као и део трошкова проширене репродукције (око 30%) за даљи развој система;

2) доношење пакета мера за рационализацију потрошње воде и заштиту вода од загађивања;

3) успостављање реалне висине накнаде за коришћење вода и упуштање употребљених вода, у складу са принципима који су дефинисани Стратегијом дугорочног развоја водопривреде Србије, односно висина накнаде мора бити већа од специфичних трошкова пречишћавања отпадних вода;

4) забрана стављања у промет материја (за које постоји замена) штетних по квалитет вода; и

5) увођење појединачних водомера за сваку стамбену јединицу.

За планска решења привредног и регионалног развоја:

1) подстицајним мерама и инструментима аграрне, кредитне и пореске политике, а нарочито средствима аграрног буџета Републике Србије стимулисаће се: извозна оријентација у пољопривредној производњи;

2) својинском (својинска трансформација предузећа, дугорочни закуп, несвојинска права коришћења земљишта и сл.), регионалном, кредитном, пореском, социјалном и образовном политиком стимулисаће се преструктурирање предузећа, развој малих и средњих економски ефикасних предузећа, директна страна улагања, предузетништво на регионалном и локалном нивоу, дисперзивни размештај индустријских и капацитета производног занатства;

3) локална самоуправа ће активно учествовати у развоју мале привреде подстицајним мерама из своје надлежности:

(1) обезбеђиваће одговарајуће локације на општинском земљишту за изградњу пословних објеката;

(2) додељиваће локације заинтересованим предузетницима за обављање делатности које су од приоритетног значаја за развој,

(3) даваће олакшице у погледу плаћања такси, ренти и других дажбина за приоритетне делатности;

(4) обезбеђиваће основне инфраструктурне услове за пословно функционисање објеката; и

(5) посебно ће подстицати развој допунских занимања која се могу организовати у сеоским домаћинствима.

За планска решења демографских процеса и мреже и објеката јавних служби:

1) Изградња нових, недостајућих предшколских објеката у сеоским насељима.

2) Укључивање приватних актера у организован предшколски систем.

3) Организовање предшколских разреда при основним школама.

4) Реконструкција, адаптација и опремање постојећих вртића од стране градских институција.

5) Организовање поузданог, редовног и субвенционарног специјализованог ђачког превоза.

6) Укључивање приватних актера у организовану понуду социјалне заштите.

7) Формирање мобилних екипа и служби примарне здравствене заштите.

8) Изградња (реконструкција – адаптација) објеката и садржаја здравствене заштите.

9) Програм реконструкције и модернизације постојећих спортских терена и објеката.

За планска решења мреже насеља и центара и рурални развој:

1) Побољшање пословног окружења за привлачење инвестиција кроз активности ресорних министарстава и агенција.

2) Унапређење рада и ангажовање локалне управе и одељења за економски развој из домена привреде, комуналних делатности, животне средине.

За планска решења инфраструктурних система – За реализацију инфраструктурних система и изградњу објеката, дефинисаних Просторним планом, неопходно је да се перманентно сачињавају средњорочни и краткорочни програми. Ови програми у свему морају бити усаглашени са:

1) програмима развоја привредних активности;

2) програмима развоја садржаја социо-економског стандарда;

3) програмима развоја јавног превоза; и

4) програмима заштите животне средине.

За планска решења туризма:

1) израда средњорочних програма развоја туризма и уређења ових простора;

2) обезбеђивање средстава ресорних министарстава, буџета општине и приватног сектора, обезбеђивање подршки разних политика (пореске, земљишне);

3) у оквиру маркетиншких активности на организацији туристичке понуде неопходно је презентирати све туристичке активности и садржаје, преко свих видова информативне подршке; и

4) локална самоуправа, уз помоћ надлежног министарства и туристичких организација, треба да: донесе програм презентације туристичких вредности и понуде и утврди и реализује програм уређења и опремања туристичких простора.

За планска решења заштите природних и непокретних културних добара:

1) реализацију планских решења би спроводиле следеће институције: локална управа, Завод за заштиту природе Србије, научне институције и факултети;

2) разни видови самоорганизовања грађана (добровољне и интересне групе, приватни сектор и грађанска контрола) у спровођењу заштите простора и природног наслеђа;

3) успостављање партнерства – кооперације на релацији јавни – приватни сектор, државне – независне институције и организације, нивои управе – становништво, интересне и добровољне групе;

4) формирање Географског информационог система (ГИС) и стварање јединствене базе података о природним вредностима у циљу интегралног и рационалног управљања природним наслеђем и ресурсима;

5) праћење промена у простору (неконтролисано коришћење биолошких ресурса) формирањем посебног надзорног органа;

6) разни видови самоорганизовања грађана (добровољне и интересне групе, приватни сектор и грађанска контрола) у спровођењу заштите простора и културног наслеђа;

7) успостављање система евалуације и мониторинга (утврђивање основног сета индикатора за израду, усклађивање, праћење и оцену остваривања планских циљева, одлука и политика као и коришћења заштићених и резервисаних простора); и

8) праћење промена у простору (неконтролисано коришћење културних ресурса) формирањем посебног надзорног органа.

За планска решења заштите животне средине:

1) на републичком нивоу, Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, Завод за заштиту природе и Завод за заштиту споменика културе треба да реализују планска решења;

2) на локалном нивоу, надлежне општинске службе за област привреде, стамбенокомуналних делатности и Екофонд града; и

3) побољшање инспекцијског надзора из домена заштите животне средине;

4.3. НОРМАТИВНЕ МЕРЕ

За планска решења шума, ловишта и пољопривреде:

1) доношење потребних одлука на нивоу локалне управе; и

2) спровођење предложених мера и начина заштите, коришћења и управљања шумама.

За планска решења вода, водног земљишта и водопривреде:

1) доношење одлука у надлежности локалне самоуправе за израду развојних програма у области вода, водног земљишта и водопривредне инфраструктуре; и

2) дефинисање селективне и рестриктивне политике легализације уз примену прописа из области водопривреде (водопривредне сагласности, дозволе) и прописивање обавезе осигурања угрожених објеката као критеријума легализације.

За планска решења привредног и регионалног развоја:

1) доношења одлука у надлежности локалне самоуправе за израду развојних програма; и

2) примена европских норматива и стандарда у регионализацији, привредном развоју и заштити животне средине.

За планска решења демографских процеса и мреже и објеката јавних служби:

1) усклађивање законодавне материје у области пореске и земљишне политике;

2) усклађивање са важећим прописима о нормативима и стандардима простора за потребе дечјих предшколских и образовних установа, према смерницама Министарства просвете и науке;

3) праћење и уклапање у нормативе и стандарде Европске уније у домену образовања;

4) правно обезбеђење давалаца и корисника различитих облика заштите и бриге о старим грађанима и лицима са посебним потребама;

5) редефинисање обухвата, норматива и стандарда примарне здравствене заштите; и

6) усклађивање законодавне материје о здравству.

За планска решења мреже насеља и центара и рурални развој:

1) примена одговарајућих закона, прописа и нормативних аката;

2) Стратегија привредног развоја, Стратегија развоја малих и средњих предузећа и

3) програми развоја локалне заједнице, програми развоја предузећа, анализе утицаја индустријске производње на средину, локални еколошки акциони план.

За планска решења инфраструктурних система:

1) важећи прописи, техничке препоруке, правилници и стандарди ЕМС-а;

2) усаглашавање са важећим прописима и стандардима ЕМС-а, Прописима и условима ЈВП „Србијаводе”, условима Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде;

3) примена међународних прописа.

За планска решења туризма:

1) Израда и доношење одговарајућих урбанистичких докумената, студија, програма и пројеката.

За планска решења заштите природних и непокретних културних добара:

1) успостављање законодавства из области заштите природе; и

2) успостављање законодавства из области заштите непокретних културних добара.

За планска решења заштите животне средине:

1) обезбеђивање планске и урбанистичке документације;

2) прописи о заштити природе, природних богатства и заштите и унапређивања животне средине;

3) сагласности и решења ресорних министарстава; и

4) прописи везани за техничке мере и стандарде.

4.4. ПОЛИТИКЕ

За планска решења шума, ловишта и пољопривреде:

1) доношење Националног програма развоја шумарства; и

2) доношење Националног ловног програма, на бази дефинисане ловне политике, у складу са Националним програмом развоја шумарства и Националним аграрним програмом и у њима исказаним циљевима шумарске и аграрне политике.

За планска решења вода, водног земљишта и водопривреде:

1) израда Програма за утврђивање и конституисање санитарних зона и њихових мониторинга и израда потребне планске документације;

2) израда Програма и дефинисање динамике изградње додатних капацитета, као и израда пројектне документације; и

3) израда Програма реализације водоводне и канализационе мреже са неопходном урбанистичком и техничком документацијом.

За планска решења привредног и регионалног развоја:

1) утврђивање националног интереса и доношење националних стратегија развоја;

2) укључивање у европске интеграције; и

3) примена европских норматива и стандарда.

За планска решења демографских процеса и мреже и објеката јавних служби:

1) дефинисање стратегије развоја предшколских установа и образовних на територији Просторног плана;

2) дефинисање политике социјалне заштите на нивоу јединица локалне самоуправе, а све према локалним потребама; и

3) дефинисање политике здравствене заштите на нивоу јединица локалне самоуправе, а у складу са локалним потребама.

За планска решења мреже насеља и центара и рурални развој:

1) макроекономска и регионална политика (политика преструктурирања, политика развоја МСП-а, кредитно-монетарна политика, политика цена итд.);

2) политика индустријског развоја (стимулисање приоритетних грана, обезбеђивање материјално-финансијске основе, подстицање мобилности фактора производње);

3) политика одрживог развоја; и

4) политика развоја локалне заједнице.

За планска решења инфраструктурних система:

1) политике развоја саобраћајних система усаглашених са европским системима; и

2) политике развоја инфраструктурних система.

За планска решења туризма:

1) кредитном, пореском и политиком финансирања комуналних система, јавних служби и развоја туристичких подручја подстицаће се планирани развој мреже насеља, а нарочито опремање и уређење центара заједнице села и насеља са туристичком функцијом, као и иницирање планираног развоја туристичке инфраструктуре уз развој посебних мера и инструмената ових политика којима ће туристичка подручја имати третман угледно-огледног подручја за иницирање и остваривање планиране туристичке понуде и интегрални развој руралног туристичког подручја.

За планска решења заштите природних и непокретних културних добара:

1) израда програма заштите, развоја и уређења природе, објеката и околине заштићених добара; и

2) обезбеђивања средстава ресорних министарстава, буџета локалне самоуправе и приватног сектора за остваривање заштите.

За планска решења заштите животне средине:

1) дефинисање стратешких циљева заштите; и

2) примена законских прописа из области заштите животне средине и заштите природних добара.