Zakon

 

На основу члана 25. став 2. Закона о метеоролошкој и хидролошкој делатности („Службени гласник РС”, брoj 88/10) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС и 72/12),

Влада доноси

 

УРЕДБУ

о утврђивању Програма метеоролошких и хидролошких развојно-истраживачких активности за период од 2013. до 2017. године

"Службени гласник РС", број 106 од 5. децембра 2013.

 

Члан 1.

Овом уредбом утврђује се Програм метеоролошких и хидролошких развојно-истраживачких активности за период од 2013. до 2017. године.

Члан 2.

Програм метеоролошких и хидролошких развојно-истраживачких активности из члана 1. ове уредбе одштампан је уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Члан 3.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

05 број 110-6982/2013-1

У Београду, 28. новембра 2013. године

Влада

Председник,

Ивица Дачић, с.р.

 

ПРОГРАМ
МЕТЕОРОЛОШКИХ И ХИДРОЛОШКИХ РАЗВОЈНО-ИСТРАЖИВАЧКИХ АКТИВНОСТИ ЗА ПЕРИОД ОД 2013. ДО 2017. ГОДИНЕ

I. УВОДНИ ДЕО

Активности Републичког хидрометеоролошког завода, који у складу са чланом 5. Закона о метеоролошкој и хидролошкој делатности („Службени гласник РС”, брoj 88/10) обавља послове систематског праћења, истраживања и прогнозирања промена стања времена, климе и вода, издавања и дисеминације метеоролошких, климатских и хидролошких података, анализа, прогноза и упозорења, као и друге метеоролошке и хидролошке послове од интереса за Републику Србију, и извршава функције националне хидрометеоролошке службе Републике Србије у међународним организацијама, развојно-истраживачким програмима и хидрометеоролошким информационим системима, заснивају се на петогодишњем програму који доноси Влада.

Програм метеоролошких и хидролошких развојно-истраживачких активности у периоду од 2013. до 2017. године има за циљ да се хармонизација метеоролошких и хидролошких истраживања и индикатора са међународним стандардима, пре свега стандардима Светске метеоролошке организације и директивама Европске уније, у основним деловима хидрометеоролошког система изврши до краја наведеног периода.

У том смислу, у складу са одредбама Закона о метеоролошкој и хидролошкој делатности, Програм као полазну основу садржи Стратешке правце развоја метеоролошке и хидролошке делатности Републике Србије у периоду од 2013. до 2017. године. Стратешки оквир треба да одржи смер и обезбеди бржи темпо развоја Републичког хидрометеоролошког завода као националне хидрометеоролошке службе Републике Србије у правцу хармонизације методологија и стандарда са регулаторним документима Светске метеоролошке организације и регулативом Европске уније, примене добре праксе националних хидрометеоролошких служби земаља Европске уније и проширења техничко-технолошких основа за добијање метеоролошких, климатских и хидролошких прогностичких продуката веће резолуције, у временској скали од врло краткорoчних (0 – 2 сата) до сезонских и годишњих, као и ажурирања регионалних климатских сценарија за 21. век у складу са новим сценаријима емисија гасова са ефектом стаклене баште развијених од стране Међувладиног панела за промену климе (IPCC ) Уједињених нација.

Поред тога, овај програм садржи Преглед очекиваних резултата развојно-истраживачких метеоролошких и хидролошких активности у периоду од 2013. до 2017. године по областима метеорологије и хидрологије. У овом програму посебно су наведене планиране активности на развоју и увођењу нових методологија ради постизања потпуне усаглашености и имплементације међународних стандарда у областима где то до сада није урађено. Такође, посебно је дат Преглед инфраструктурних и развојних активности које не могу да се сврстају у одређене области метеорологије и хидрологије, а које су заједничке за све области метеорологије и хидрологије обухваћене Програмом, као и Информација о учешћу Завода у регионалним, европским и међународним развојно-истраживачким програмима у области метеорологије, климатских промена и хидрологије.

II. СТРАТЕШКИ ОКВИР РАЗВОЈА МЕТЕОРОЛОШКЕ И ХИДРОЛОШКЕ ДЕЛАТНОСТИ ЗА ПЕРИОД ОД 2013. ДО 2017. ГОДИНЕ

1. Метеоролошка и хидролошка делатност у Републици Србији

Као последица глобалних промена климе у многим регионима света, поред регистрованих промена у термичком режиму и режиму падавина, регистроване су и промене у интензитету и учестаности појаве климатских екстрема и елементарних непогода, као што су тропски циклони, суше, поплаве, клизишта, ерозија земљишта, олујне непогоде праћене градом и електричним пражњењима, снежне мећаве и лавине, мразеви, јаке кише кратког трајања, таласи екстремно високих температура ваздуха, шумски пожари, услови за ширење епидемија и штеточина и др. узрокујући велике људске жртве и материјалне штете.

Највећи број природних непогода и катастрофа на глобалном нивоу односи се на непогоде и катастрофе метеоролошког и хидролошког порекла. Слична ситуација јавља се и у Европи, као и на територији Републике Србије. Највеће економске штете у Републици Србији узроковане су сушама, поплавама, олујним непогодама праћеним градом, клизиштима, водном ерозијом, а током последњих година повећана је учестаност појаве поплава, суша праћених топлотним таласима и услова погодних за појаву и ширење шумских пожара.

Из наведених разлога хидрометеоролошки информациони системи успостављени у оквиру националних хидрометеоролошких служби свих држава чланица Светске метеоролошке организације, међу којима је и Република Србија, као интегрални делови светског хидрометеоролошког информационог система представљају основну компоненту националних система заштите у ванредним ситуацијама и ублажавања последица природних непогода и катастрофа.

Најважнији задатак метеоролошке и хидролошке делатности јесте да пружи благовремене податке и информације о стању и променама времена климе и вода, правовремена упозорења о појави метеоролошких, климатских и хидролошких елементарних непогода и да обезбеди поуздане анализе, прогнозе, сценарије регионалних и локалних климатских промена, као и бројне метеоролошке, климатске и хидролошке сервисе за анализу и доношење одлука на разним нивоима друштва, од државне управе и других институција, преко пословних субјеката, све до заинтересованих грађана.

Уважавајући међународне принципе на којима почива метеоролошка и хидролошка делатност, Закон о метеоролошкој и хидролошкој делатности (у даљем тексту: Закон) на новим основама и на целовит начин регулише праћење и истраживање времена, климе и вода, како у циљу повећања безбедности људских живота и заштите материјалних добара од стихијског деловања метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и катастрофа, тако и у циљу рационалнијег коришћења повољних временских и климатских услова и расположивих водних ресурса.

Овим законом утврђује се правни, институционални и програмски оквир за извршавање метеоролошких и хидролошких послова од интереса за Републику Србију и уређује надлежност Републичког хидрометеоролошког завода (у даљем тексту: Завод), као посебне организације у систему државне управе, која извршава функције Националне хидрометеоролошке службе Републике Србије.

Хидрометеоролошки информациони систем представља интегрални део система заштите и спасавања од природних елементарних непогода и катастрофа и других ванредних догађаја Републике Србије и оперативно је укључен у међународне метеоролошке и хидролошке информационе системе.

Сагласно Конвенцији о Светској метеоролошкој организацији, Законом је такође прецизирано да Завод заступа и представља Републику Србију у међународним метеоролошким и хидролошким организацијама и извршава обавезе које произлазе из међународних конвенција и чланства у тим организацијама.

2. Мисија националне хидрометеоролошке службе Републике Србије

Основна мисија националне хидрометеоролошке службе Републике Србије односи се на обезбеђење перманентног функционисања и развоја метеоролошког и хидролошког осматрачког, рачунарско-телекомуникационог и аналитичко-прогностичког система, односно хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења о појави метеоролошких, климатских и хидролошких елементарних непогода и катастрофа уз неопходно коришћење методолошких и организационих знања, националних и међународних стандарда и развоја и примене нумеричких метеоролошких, климатских и хидролошких модела као савремених технологија без којих се данас не може обезбедити ефикасан рад националне хидрометеоролошке службе и извршавање све сложенијих захтева које пред њу постављају бројне привредне и друштвене делатности.

Спровођење програма праћења, истраживања и прогнозирања стања и промена времена, климе и водних ресурса на територији Републике Србије, програма метеоролошког и хидролошког обезбеђења свих видова саобраћаја и других видова примењене метеорологије и хидрологије, као и активно учешће у међународној метеоролошкој и хидролошкој сарадњи и европским и међународним развојно-истраживачким програмима из области метеорологије, климатских промена и хидрологије, омогућавају да метеоролошки, климатски и хидролошки подаци, информације, анализе, прогнозе најаве и упозорења буду релевантни, правовремени, приступачни и међународно упоредиви.

3. Визија националне хидрометеоролошке службе Републике Србије

Национална хидрометеоролошка служба Републике Србије која истовремено извршава и функције Подрегионалног центра за климатске промене за Југоисточну Европу, треба да има улогу регионалног лидера у погледу достигнутог нивоа усклађености са међународним стандардима квалитета објављених метеоролошких, климатских и хидролошких података, анализа, прогноза, упозорења и других информација и високог нивоа стеченог поверења партнера у регионалним и међународним програмима и пројектима, као и угледног пружаоца метеоролошких, климатских и хидролошких сервиса и података.

4. Стратешки циљеви

У периоду од 2013. до 2017. године укупна делатност Завода као националне хидрометеоролошке службе Републике Србије усмераваће се према високим нивоима перформанси у обављању стручно-оперативних и развојно-истраживачких активности као и стварању потребног институционалног оквира за та достигнућа, водећи рачуна о актуелним финансијским околностима у којима Завод ради. Под институционалним оквиром нарочито се подразумева брига за развој људских ресурса и ефикасност свих унутрашњих организационих јединица Завода, с обзиром да само усклађен и интегралан развој истраживачке и стручно-оперативне делатности, људских ресурса и организационе структуре гарантују дугорочно водећу позицију Завода у метеоролошкој и хидролошкој делатности Републике Србије, лидерство у региону Југоисточне Европе и уједно партнерски однос са сродним институцијама у окружењу, европском истраживачком простору (ERA) и светским научно-техничким програмима Светске метеоролошке организације.

Стратешки оквир развоја метеоролошке и хидролошке делатности се темељи на: Националној стратегији заштите и спасавања у ванредним ситуацијама – Стратешка област 2: идентификовати, процењивати и пратити ризике и побољшати рано упозорење („Службени гласник РС”, број 86/11); Националној стратегији одрживог развоја („Службени гласник РС”, број 57/08) и Акционом плану за спровођење Националне стратегије одрживог развоја, за период 2009–2017. године – Поглавља: 3.2.1.2, тачка 12, Спровођење програма унапређења хидрометеоролошког информационог система; 3.2.7.1. Институционализовање система Цивилне заштите као дела система заштите и спасавања у ванредним ситуацијама; 3.2.7.2. Повећање степена заштите од поплава, клизишта и земљотреса („Службени гласник РС”, број 31/10); Стратегији научног и технолошког развоја за период од 2010. до 2015. године – Поглавља: 3.3.3. Заштита животне средине и климатске промене, приоритети истраживања у области климатских промена; 3.5. Развој капацитета „суперрачунарства” и информатичке инфраструктуре; 4.9. Партнерство са дијаспором кроз заједничке пројекте; 4.10. Партнерство са међународним организацијама кроз развој програма, база података и статистичких метода („Службени гласник РС”, број 13/10) и Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 88/10).

Основни стратешки циљ до 2017. године је развијен ефикасан и техничко-технолошки хармонизован хидрометеоролошки систем ране најаве и упозорења Завода који представља интегрални део међународних и европских хидрометеоролошких информационих система и основну компоненту националног система заштите живота људи и материјалних добара од штетног деловања метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и катастрофа и унапређени капацитети Завода као националне хидрометеоролошке службе за ефикасно извршавање метеоролошких и хидролошких послова од интереса за Републику Србију као подршке у остваривању одрживог привредног развоја, заштите животне средине и адаптације на климатске промене.

Специфични приоритетни циљеви за период од 2013. до 2017. године:

– Успоставити оперативне функције регионалних центара за рану најаву и упозорења у Нишу, Краљеву и Новом Саду и спровести програм развоја и модернизације основних компоненти хидрометеоролошког система ране најаве метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и катастрофа и најаве прекограничних ефеката нуклеарних акцидената;

– Унапредити постојеће нумеричке моделе за прогнозу времена развојем и применом метода асимилације сателитских и радарских осматрања и развити нове генерације нумеричких метеоролошких, климатских и хидролошких модела и модела за праћење атмосферског транспорта и депозиције радионуклида, вулканског пепела, пустињског песка и аеросола;

– Унапредити функционисање Подрегионалног центра за климатске промене за Југоисточну Европу у оквиру програма Светске метеоролошке организације и програма билатералне и регионалне сарадње и у сарадњи са научном дијаспором реализовати петогодишњи развојно-истраживачки план Подрегионалног центра за климатске промене за Југоисточну Европу;

– Унапредити систем мониторинга, истраживања и прогнозирања климатских промена на територији Републике Србије успостављањем система упозорења на екстремне климатске појаве (суша, топлотни таласи, таласи хладноће, услови за појаву пожара) и оцене ризика елементарних непогода и катастрофа у вези са климатским променама;

– Унапредити систем управљања базама метеоролошких и хидролошких података и информација и спровести мере заштите државног фонда метеоролошких и хидролошких података и информација у складу са прописима о чувању архивске грађе;

– Увести међународне стандарде управљања квалитетом (ISO 9001:2008), калибрације и еталонирања метеоролошких инструмената (ISO 17025:2006) и спровести сертификацију за извршавање ваздухопловних метеоролошких услуга;

– Повећати учешће у развојно-истраживачким програмима Светске метеоролошке организације и Европске уније (FP7), Програму прекограничне сарадње у Југоисточној Европи, програмима Јадранске и Црноморске иницијативе, као и ефикасност у спровођењу међународних стандарда и директива ЕУ у области метеорологије, хидрологије и климатских промена кроз имплементацију стручних прописа донетих на основу Закона о метеоролошкој и хидролошкој делатности, Закона о водама („Службени гласник РС”, број 30/10), Закона о ваздушном саобраћају („Службени гласник РС”, број 73/10), Закона о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, број 111/09), Закона о званичној статистици („Службени гласник РС”, број 104/09) и других релевантних закона.

Наведени основни стратешки циљ и специфични приоритетни циљеви за период од 2013. до 2017. године дефинишу приоритетне правце деловања и резултате које тим деловањем Завод као национална хидрометеоролошка служба Републике Србије треба да постигне.

4.1. Хармонизација националног Хидрометеоролошког информационог система са међународним стандардима и праксом држава чланица Европске уније

Основни дугорочни стратешки циљ Завода као националне хидрометеоролошке службе Републике Србије је убрзање темпа развоја и модернизације тако да до 2017. године достигне потпуно развијен, ефикасан и техничко-технолошки хармонизован хидрометеоролошки систем ране најаве који представља интегрални део међународних и европских хидрометеоролошких информационих система и основну компоненту националног система заштите живота људи и материјалних добара од деловања метеоролошких, климатских и хидролошких елементарних непогода и катастрофа и унапређене техничко-технолошке и кадровске капацитете за ефикасно извршавање осталих метеоролошких и хидролошких послова од интереса за Републику Србију као подршку у остваривању одрживог привредног развоја, заштите животне средине и адаптације на климатске промене. Тиме ће се испунити захтеви које пред националну хидрометеоролошку службу Републике Србије поставља процес придруживања ЕУ.

Поред развоја и примене нових методологија и усвајања нових стандарда у хидрометеоролошком систему ране најаве и упозорења, неопходни су: даљи развој и модернизација државног метеоролошког и хидролошког осматрачког система; развој рачунарско-телекомуникационог система; развој метеоролошког, климатског и хидролошког аналитичко-прогностичког система развојем и увођењем у оперативан рад нових верзија нумеричких модела; опсежне анализе и процене ризика метеоролошких, климатских и хидролошких опасних појава и елементарних непогода у складу са прописаном методологијом, и то на нивоу општина, управних округа, региона, аутономних покрајина и целе територије Републике Србије. У овом процесу неопходно је коришћење српских и међународних стандарда и позитивне праксе земаља ЕУ. Остала унапређења хидрометеорлошког система ране најаве и упозорења везана су за модернизацију примењених информатичко-технолошких решења у процесу прикупљања, контроле, обраде, објављивања, међународне размене, архивирања и трајног чувања података.

4.2. Унапређење система мониторинга и прогнозирања времена, климатских промена и вода и оцене ризика елементарних непогода и климатских промена уз обезбеђивање високог степена међународне упоредивости резултата

Развој аналитичког рада одвијаће се у области праћења стања, прогнозирања промена времена, климе и вода на територији Републике Србије и региону Југоисточне Европе и ране најаве и упозорења о појави метеоролошких, климатских и хидролошких елементарних непогода. Основне развојне области анализе метеоролошких, климатских и хидролошких услова, климатских промена и утицаја климатских промена на привредне делатности, здравље становништва, привреду, природне ресурсе и животну средину су: унапређење и развој нових верзија модела атмосферских и хидролошких процеса, регионалних климатских модела и модела за оцену утицаја климатских промена; развој сателитске и радарске метеорологије и метода асимилације података радарских и сателитских осматрања у нумеричке моделе; развој метода верификације метеоролошких, климатских и хидролошких прогноза; развој и примена метода анализе временских серија података о екстремним метеоролошким, климатским, агрометеоролошким и хидролошким појавама, као и метода оцене рањивости и ризика метеоролошких, климатских и хидролошких елементарних непогода. Следећи праксу земаља ЕУ, Завод ће посебну пажњу посветити усаглашавању критеријума и методолошком уједначавању поступака оцене и мапирања ризика метеоролошких и климатских елементарних непогода, најава и упозорења у оквиру система Метеоаларма и Хидроаларма Европске уније.

Посматрано по областима метеоролошке и хидролошке делатности, основни приоритети развојно-истраживачких активности су следећи:

Нумеричка прогноза времена и климе и моделирање климатских промена: систем „тренутних-Nowcasting” (0 – 2 сата) и врло краткорочних (до 12 сати) прогноза времена и упозорења; база података метеоролошких осматрања за потребе „Nowcasting” система и врло краткорочних прогноза времена; систем краткорочне (12–72 сата) и средњорочне (72–240 сати) прогнозе времена; мониторинг климе и климатске прогнозе (за период до седам месеци унапред); систем верификације прогностичких продуката; развој нове генерације регионалног климатског модела; развој Подрегионалног центра за климатске промене за Југоисточну Европу; истраживање и оцена утицаја варијабилности климе и климатских промена; примена сателитских и радарских метеоролошких података у прогнози времена и вода и климатским упозорењима, као и асимилација радарских и сателитских метеоролошких података нумеричким метеоролошким моделима.

Примењена метеорологија и климатологија: ваздухопловна метеорологија, агрометеорологија (мониторинг и рана најава суша; истраживање утицаја метеоролошких и климатских екстремних појава на пољопривреду), примењена климатологија, урбана и техничка метеорологија (оцена ризика метеоролошких елементарних непогода; дигитални Атлас климе Србије).

Хидрологија: развој хидролошких модела, развој хидрогеолошких модела, израда стандарда за хидролошке прорачуне.

5. Инфраструктурне и развојне активности које не могу да се сврстају у одређене области метеоролошке и хидролошке делатности

У инфраструктурне и развојне активности сврставају се оне активности које детерминишу рад на извршавању метеоролошких и хидролошких оперативних активности у оквиру хидрометеоролошког система за ране најаве и упозорења, развојно-истраживачке активности и извршавање других послова од интереса за Републику Србију.

5.1. Законодавни оквир

Закон о метеоролошкој и хидролошкој делатности представља основни правни акт који регулише област метеоролошке и хидролошке делатности у Републици Србији, односно производњу и дисеминацију метеоролошких и хидролошких података, анализу, прогнозу и упозорења о појави метеоролошких, климатских и хидролошких екстремних појава и елементарних непогода и других метеоролошких, климатских и хидролошких информација, као и правни статус и делокруг Завода надлежног за обављање метеоролошких и хидролошких послова од интереса за Републику Србију. Закон ствара услове за: систематска метеоролошка и хидролошка мерења и осматрања, праћење стања и прогнозирање промена времена, климе и стања вода, прикупљање, обраду, складиштење, претраживање, приказивање, анализу, међународну размену и дисеминацију метеоролошких, климатских и хидролошких података и информација; развој Завода као националне хидрометеоролошке службе у правцу хармонизације методологија и оперативне аналитичко-прогностичке праксе са међународним стандардима кроз имплементацију петогодишњих развојно-истраживачких активности и годишње програме рада; повећање упоредивости метеоролошких и хидролошких података и аналитичко-прогностичких продуката са подацима и продуктима других земаља и на нивоу међународних организација и промовисање улоге и значаја националне хидрометеоролошке службе у друштву. Поред послова од интереса за Републику Србију, Законом су утврђени и други метеоролошки и хидролошки послови које могу обављати привредна друштва, друга правна лица, односно предузетници.

Закон је створио услове за успостављање техничке контроле и инспекцијског надзора над спровођењем сета подзаконских прописа усклађених са међународним и ЕУ стандардима неопходних за функционисање националне хидрометеоролошке службе као интегралног дела европских и светских хидрометеоролошких информационих система.

5.2. Систем управљања квалитетом

Као посебна организација у систему државне управе Републике Србије, Завод ће успоставити систем управљања квалитетом у свим процесима рада из свог делокруга. Увођење система управљања квалитетом повезаће све димензије хидрометеоролошког информационог система и учеснике процеса производње метеоролошких, климатских и хидролошких података, анализа, прогноза, упозорења и других информација имајући у фокусу потребе корисника. Унапређење система управљања квалитетом националне хидрометеоролошке службе чије функције извршава Завод, подразумева континуирани пораст задовољства корисника, ангажованост и задовољство самих запослених и остваривање најбољих резултата у оквиру расположивих средстава. Имајући у виду специфичности процеса у обављању метеоролошких и хидролошких послова од интереса за Републику Србију, а који су у надлежности Завода, као и међународне обавезе увођења стандарда управљања квалитетом у процесима обављања ваздухопловних метеоролошких услуга за потребе међународног цивилног ваздухопловства, Завод ће, у складу са одлукама Светске метеоролошке организације, имплементирати и одржавати стандарде ISO 9001:2008 и ISO 17025:2006.

5.3. Унапређење хидрометеоролошког система за ране најаве и упозорења

Завод је, у складу са својим надлежностима, развио систем праћења и ране најаве метеоролошких и хидролошких непогода и климатских екстрема који представља основну компоненту националног система заштите у ванредним ситуацијама и ублажавања последица природних непогода и катастрофа. Основу овог система Завода чини национални метеоролошки и хидролошки осматрачки систем, хидрометеоролошки телекомуникациони и аналитичко-прогностички систем који оперативно функционишу као интегрални делови европских и глобалних хидрометеоролошких система Светске метеоролошке организације (СМО). Поред укључености у глобалне системе и научно-техничке програме СМО, Завод, као национална хидрометеоролошка служба, обезбеђује сарадњу и перманентну телекомуникациону везу са Европским центром за средњорочне прогнозе времена (ECMWF) са седиштем у Великој Британији као и са Европском организацијом за експлоатацију метеоролошких сателита (EUMETSAT) са седиштем у Немачкој.

Извршавајући функцију Хидрометеоролошког система за ране најаве и упозорења Републике Србије, Завод непрекидно 24 сата дневно, 365 дана у години обавља систематски мониторинг, анализирање и прогнозирање стања и промена времена, климе и вода, издаје временске, климатске и хидролошке прогнозе, ране најаве и упозорења о појави метеоролошких, климатских и хидролошких елементарних непогода и врши међународну размену метеоролошких и хидролошких података, као и информација о регистрованим непогодама и катастрофама.

Ради укључивања у метеоролошки и хидролошки систем ране најаве и упозорења Европске уније у периоду од 2007. до 2009. године развијен је и пуштен у оперативан рад електронски облик издавања најава и упозорења о временским непогодама и поплавама за територију Републике Србије, тзв. Метеоаларм и Хидроаларм који се оперативно објављује на интернет страници Завода и ЕУ.

Унапређење хидрометеоролошког система за ране најаве и упозорења увршћено је у приоритете Националне стратегије заштите и спасавања у ванредним ситуацијама и обухвата следеће програмске активности: модернизацију метеоролошког и хидролошког осматрачког система; стандардизацију опреме државног хидролошког осматрачког система; модернизацију и акредитацију Метеоролошке лабораторије; изградњу, односно реконструкцију објеката регионалних центара хидрометеоролошког система ране најаве у Нишу, Краљеву и Новом Саду и државних мрежа метеоролошких и хидролошких станица; обнављање возног парка.

5.4. Информационо-комуникациона технологија

Хидрометеоролошки информациони систем је сложен систем који представља интегрални део светског хидрометеоролошког информационог система Светске метеоролошке организације, а његова техничко-технолошка основа је информационо-комуникациона технологија (ИКТ). Завод као национална хидрометеоролошка служба Републике Србије, у складу са Конвенцијом о Светској метеоролошкој организацији извршава следеће функције у Светском информационом систему: функције националног метеоролошког, климатског и хидролошког центра за оперативну међународну размену метеоролошких, климатских и хидролошких података и информација; функције Подрегионалног центра за климатске промене за Југоисточну Европу у европској мрежи регионалних климатских центара СМО са оперативним функцијама у области мониторинга климе и климатских прогноза, моделирања климе и развоја сценарија регионалних промена климе, успостављања климатског система ране најаве екстремних климатских појава и непогода и база климатских података; функције Регионалног центра за прикупљање, продукцију и дисеминацију климатских података, анализа, прогноза и упозорења. Развој модерне националне хидрометеоролошке службе и извршавање напред наведених националних и регионалних функција у светском хидрометеоролошком информационом систему непосредно зависи од развоја ИКТ. Политика развоја ИКТ биће усмерена ка: даљем развоју и надоградњи рачунарских ресурса високих перформанси који представљају основу оперативног коришћења нумеричких метеоролошких, климатских и хидролошких модела; увођењу нове технологије информационих и електронских система у складу с концептом електронске управе (e-Government-а); модернизацији комуникационих веза са подручним организационим јединицама Завода (регионални центри за метеоролошке и хидролошке ране најаве и упозорења у Нишу, Краљеву и Новом Саду, метеоролошке и хидролошке станице у саставу државних мрежа метеоролошких и хидролошких станица) и модернизацији софтверске компоненте комуникационог система увођењем у оперативан рад софтвера за надзор рачунарских система, сервера, виртуелне инфраструктуре, сториџа и локалне рачунарске мреже.

5.5. Базе података

Базе метеоролошких и хидролошких података као део државног фонда званичних метеоролошких и хидролошких података представљају основу оперативног функционисања метеоролошког, хидролошког и климатског аналитичко-прогностичког система, као и развоја примењене метеорологије и хидрологије и извршавања услуга по захтеву бројних корисника. Основни правац развоја усмерен је на даљи развој база података и одговарајућих метабаза, као и њихово осавремењавање, ради једноставнијег и свеобухватнијег приступа подацима од стране корисника. Приоритетне активности обухватају: дигитализацију историјских метеоролошких и хидролошких података за период 1848–1947. година; хармонизацију и управљање метаподацима интерно и кроз међународну сарадњу; развој програма за унос актуелних метеоролошких података на главним метеоролошким станицама и припрему за успостављање националне инфраструктуре метеоролошких, климатских и хидролошких геопросторних података у складу са INSPIRE директивом ЕУ. Високи трошкови коришћења ИКТ траже стално анализирање како би се изабрала најрационалнија решења будућег концепта развоја система за управљање базама података. У оквиру програма међународне сарадње планиране су активности на развоју и увођењу нових платформи и отворених програмских система, како би се смањили трошкови по основу одржавања лиценци за коришћење и одржавање постојећих софтвера за метеоролошке и хидролошке базе података.

5.6. Информисање и дисеминација

Дисеминациона политика оријентисана је на кориснички приступ који треба да омогући да сви подаци који се добијају у оперативном раду и истраживањима Завода буду електронски публиковани у обиму у којем постоје како би се повећала доступност дисеминационих база података потенцијалним корисницима. Развој дисеминације података, који се састоји од публиковања података, развоја односа са јавношћу, маркетинга, развоја интернет презентације и других облика стављања података на располагање корисницима, неопходан је за функционисање модерне националне хидрометеоролошке службе. У наредном периоду неопходни су: даљи развој дисеминационе базе података; усмеравање публиковања са класичног штампаног на савремено електронско, двојезично објављивање публикација у области метеоролошке и хидролошке делатности (на српском и енглеском језику) и стално проширивање садржаја и доступности са интернет презентације. Корисник мора имати потпуну информацију о изворима података и информацијама које се нуде, као и начинима њиховог коришћења.

Такође, у овој области примењују се међународно усаглашени стандарди и стратегије за систем дисеминације података који користе СМО (WMO), ECMWF, EUMETSAT, EUMETNET, Међувладин панел за промену климе УН (IPCC).

5.7. Међународна сарадња и Европске интеграције

Међународна сарадња, у којој су приоритет европске интеграције, представља основ за увођење, примену и развој међународних метеоролошких и хидролошких стандарда и методологија. Метеоролошке и хидролошке развојно-истраживачке активности које се одвијају у оквиру процеса европских интеграција Републике Србије, имају за циљ да у наредном периоду обезбеде потпуно усаглашавање хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења са европским (EU Meteoalarm, EU EFAS) и светским хидрометеоролошким системима, односно хармонизовање стандарда, методологија и индикатора ради добијања упоредивих показатеља, као и јачање улоге у регионалној међународној сарадњи кроз извршавање функција Подрегионалног центра за климатске промене за Југоисточну Европу и Регионалног центра за прикупљање, продукцију и дисеминацију климатских података, прогноза и упозорења у оквиру Светског информационог система СМО. У ту сврху, посебна пажња биће посвећена сарадњи са Светском метеоролошком организацијом као специјализованом организацијом УН, Међувладиним панелом за промену климе УН, Европским центром за средњорочне прогнозе времена, Европском организацијом за експлоатацију метеоролошких сателита, Европском мрежом националних хидрометеоролошких служби држава чланица ЕУ (EUMETNET), Дунавском комисијом, Савском комисијом и др. Користиће се планирани програми међународне помоћи Републици Србији дефинисани Инструментима за предприступну помоћ Европске уније, као и финансијски извори ЕУ за учешће у реализацији регионалних развојно-истраживачких пројеката у оквиру програма EU FP7 и др. У оквиру билатералне међународне сарадње Завод ће сарађивати са националним хидрометеоролошким службама САД, Руске Федерације, Савезне Републике Немачке, Републике Француске, БиХ (Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине), Републике Македоније, Црне Горе, Републике Грчке, Републике Кипра, Републике Хрватске, Мађарске, Републике Румуније, Републике Бугарске, Републике Албаније, Републике Турске и других заинтересованих земаља. Завод ће радити на потпуном поштовању и примени основних принципа међународне сарадње у области метеорологије, хидрологије и климатских промена које су донеле организације у систему Уједињених нација и правних тековина ЕУ.

Посебну пажњу у наредном периоду Завод ће посветити интензивирању сарадње са српском научном дијаспором. Српска метеоролошка наука има дугу традицију и врхунске резултате који представљају значајан допринос развоју метеоролошке науке у свету. После чувене Астрономске теорије о промени климе Земље истакнутог српског научника Милутина Миланковића (1879–1958), у другој половини прошлог века на Београдском универзитету појавила се група младих научника на челу са проф. др Завишом Јањићем коме је 2012. године додељено највеће међународно признање Светске метеоролошке организације за допринос развоју савремене метеоролошке науке у области развоја нумеричких метеоролошких и климатских модела. Данас у САД, Канади и Европи ради око 30 истакнутих српских стручњака и научника. Досадашња сарадња Завода са научним Институтом за метеорологију Београдског универзитета и научном дијаспором обезбедила је брз техничко-технолошки напредак у развоју и примени нумеричких модела за потребе прогнозе времена и климе, што је националну хидрометеоролошку службу Републике Србије сврстало у пет најразвијенијих хидрометеоролошких служби у Европи. Планирано укључивање научника из дијаспоре у реализацију развојно-истраживачких активности предвиђених у оквиру овог програма, умањиће одлив младих истраживача у Републици Србији и створити предуслове за запошљавање научника који дођу из иностранства.

5.8. Заштита хидрометеоролошког информационог система

Законом је дефинисан хидрометеоролошки информациони систем као део националног система заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара и животне средине од елементарних непогода и других несрећа и система осматрања ваздушног простора Републике Србије, који оперативно функционише као део међународних метеоролошких и хидролошких информационих система. Законом је регулисано да су метеоролошки и хидролошки осматрачки систем, рачунарско-телекомуникациони и аналитичко-прогностички систем, хидрометеоролошки систем за ране најаве и упозорења о појави временских, климатских и хидролошких екстремних појава, елементарних непогода и катастрофа и базе метеоролошких и хидролошких података основне компоненте хидрометеоролошког информационог система. Законом је прецизирано да је Завод дужан да заштити хидрометеоролошки информациони систем и да је забрањен приступ рачунарско-телекомуникационом систему без сагласности Завода.

У наредном периоду основни правац развоја усмерен је на израду и реализацију програма административних, техничких и организационих мера заштите хидрометеоролошког информационог система против неовлашћеног приступа, уништавања или злоупотреба података и информација, у складу са ратификованим међународним уговорима, Законом и другим прописима и међународним стандардима.

5.9. Обука и усавршавање кадрова

Заводу су потребни добро обучени, ефикасни и стручни државни службеници како би се успешно обављали веома сложени метеоролошки и хидролошки послови од интереса за Републику Србију и наставиле активности на хармонизацији хидрометеоролошких инфраструктурних система са системима ЕУ и светским системима. Све националне хидрометеоролошке службе у процесу придруживања ЕУ предузеле су обимну и дугорочну обуку државних службеника која је подразумевала континуирано усавршавање као право и обавезу запослених у државној администрацији. Поред обуке и усавршавања државних службеника који се спроводе у оквиру Програма општег стручног усавршавања државних службеника из органа државне управе и служби Владе у организацији Службе за управљање кадровима, планирано је перманентно спровођење обуке у циљу повећавања обучености запослених за коришћење нових метода и технологија обраде, анализе, прогнозе и верификације прогностичких продуката нумеричких метеоролошких, климатских, агрометеоролошких и хидролошких модела, метода асимилације радарских и сателитских података, метода оцене ризика метеоролошких и хидролошких елементарних непогода, приказивања података коришћењем GIS технологија, познавања програмских језика за коришћење база и архива података (WISKI, MARS и др.) и специјализованих обука прогностичара у области ваздухопловне метеорологије.

5.10. Јачање поверења у националну хидрометеоролошку службу кроз сарадњу са корисницима

Вредновање аналитичко-прогностичке метеоролошке, климатске и хидролошке продукције Завода захтева непрекидан рад на стицању поверења и развијању добрих односа са главним корисницима метеоролошких и хидролошких података и информација, као и са представницима медија.

Такође, неопходно је обезбедити развој и примену система управљања квалитетом и увођење стандардног извештаја о квалитету званичних метеоролошких и хидролошких података, као и метеоролошких, климатских и хидролошких прогноза. Испуњавање међународних стандарда, као и регулативе ЕУ подразумева да се уз податке обезбеде и информације о самим подацима (метаподаци), укључујући напомене о њиховом квалитету и евентуалним ограничењима њихове употребе.

Завод ће водити дијалог са корисницима метеоролошких, климатских и хидролошких сервиса, података и информација, у циљу јачања њиховог поверења, што је услов унапређења квалитета резултата рада Завода.

Метеоролошки и хидролошки подаци су јавни и доступни су свим заинтересованим институцијама, правним и физичким лицима. Увођењем истраживања повратних информација и реаговања корисника у вези са услугама које им Завод пружа, унапредиће се односи са њима и добиће се информације за унапређење система информисања и дисеминације података.

6. Учешће Завода у регионалним, европским и међународним развојно-истраживачким програмима у области метеорологије, климатских промена и хидрологије

С обзиром на недељивост и глобални карактер атмосферских и хидролошких процеса, данас ни најразвијеније земље света нису у могућности да самостално обезбеде оперативно функционисање националних хидрометеоролошких служби и њихових сложених техничко-технолошких система и програма праћења, истраживања и прогнозирања стања времена, климе и вода, као и ране најаве атмосферских и хидролошких непогода и катастрофа и прекограничног акцидентног загађивања атмосфере и вода у случају нуклеарних удеса. Стога је, на принципима слободне размене података и информација о стању атмосфере и вода, на глобалном нивоу у оквиру Светске метеоролошке организације успостављен програм Светског метеоролошког бдења са глобалним осматрачким, телекомуникационим и аналитичко-прогностичким оперативним системима у које су укључене националне хидрометеоролошке службе свих држава чланица СМО које оперативно раде као интегрални делови тих система и програма. Поред тога, у оквиру СМО успостављени су научно-технички програми у виталним областима метеорологије као што су: Програм глобалног истраживања времена; Светски климатски програм; Светски програм истраживања климе; Програм глобалног атмосферског бдења; Програм ваздухопловне метеорологије; Програм агрометеорологије; Програм за хидрологију и водне ресурсе; Програм смањења ризика природних катастрофа; Програм активности хитног реаговања у случају нуклеарних удеса, као и Програм обуке и образовања и Регионални програми за све УН Регионе света.

Завод као национална хидрометеоролошка служба Републике Србије, у складу са Конвенцијом о Светској метеоролошкој организацији, представља интегрални део наведених система и научно-техничких програма СМО и у наредном периоду активности сарадње са СМО биће усмерене на хармонизацију хидрометеоролошких инфраструктурних система са оперативним системима СМО и извршавање оперативних и развојно-истраживачких функција Подрегионалног центра за климатске промене за Југоисточну Европу и његовог укључивања у нови Глобални оквирни систем за климатске сервисе и регионалне пројекте који су планирани у оквиру овог система. Такође ће интензивирати активности у области ране најаве метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и атмосферског транспорта радиоактивних материја у случају нуклеарних акцидената, пружању ваздухопловних метеоролошких услуга за потребе међународног цивилног ваздухопловства и спровођењу међународних стандарда и регулативе СМО.

Завод ће наставити даљу сарадњу са Међувладиним панелом УН за промену климе, а посебно у активностима разматрања и усвајања Петог научног извештаја о промени климе, чији се завршетак и објављивање очекује у 2014. години, као и у активностима на примени Специјалног извештаја о управљању ризицима екстремних метеоролошких, климатских и хидролошких непогода и катастрофа у циљу ефикасније адаптације на климатске промене.

Стратешки приоритети Завода у међународној сарадњи са европским метеоролошким организацијама односе се на спровођење процедуре преласка из придруженог у пуноправно чланство у Европском центру за средњорочну прогнозу времена што би омогућило успостављање нових модалитета сарадње са овом европском организацијом, нарочито у погледу коришћења рачунарских капацитета Центра за реализацију регионалних пројеката којима координира Завод, као и спровођења обимнијег програма обуке државних службеника. Посебну пажњу Завод ће посветити решавању питања закључивања новог петогодишњег споразума са Европском организацијом за експлоатацију метеоролошких сателита с обзиром да садашњи петогодишњи споразум о придруженом чланству Републике Србије престаје да важи крајем 2013. године.

Као пуноправни члан Европске мреже националних хидрометеоролошких служби држава чланица Европске уније, Завод ће наставити сарадњу у свим стручно-оперативним програмима ове асоцијације, а нарочито у имплементацији програма Метеоаларма и Хидроаларма Европске уније, програму размене радарских метеоролошких података и продуката, као и програмима и пројектима у области истраживања климе, ваздухопловне метеорологије и другим европским метеоролошким програмима који су од интереса за оперативно функционисање и развој Завода.

У току спровођења Националног програма интеграције Републике Србије у Европску унију (НПИ) Завод је кроз учешће у регионалним пројектима који се финансирају из предприступних и других фондова ЕУ унапредио капацитете за остваривање стратешких приоритета у наредном периоду који се односе на интензивније учешће у развојно-истраживачким пројектима Европске уније.

uredba_Page_01.tiff

uredba_Page_02.tiff

uredba_Page_03.tiff

uredba_Page_04.tiff

uredba_Page_05.tiff

uredba_Page_06.tiff

uredba_Page_07.tiff

uredba_Page_08.tiff

uredba_Page_09.tiff

uredba_Page_10.tiff

uredba_Page_11.tiff

uredba_Page_12.tiff

uredba_Page_13.tiff

uredba_Page_14.tiff

uredba_Page_15.tiff

uredba_Page_16.tiff

uredba_Page_17.tiff

uredba_Page_18.tiff

uredba_Page_19.tiff

uredba_Page_20.tiff

uredba_Page_21.tiff

uredba_Page_22.tiff

uredba_Page_23.tiff

uredba_Page_24.tiff

uredba_Page_25.tiff

uredba_Page_26.tiff

uredba_Page_27.tiff

uredba_Page_28.tiff

uredba_Page_29.tiff

uredba_Page_30.tiff