Zakon

 

На основу члана 15. став 4. Закона о робним резервама („Службени гласник РС”, брoj 104/13) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14),

Влада доноси

 

УРЕДБУ

о методологији прикупљања и обраде података и обрачуну просечног дневног нето увоза, просечне дневне потрошње и количина обавезних резерви нафте и деривата нафте

"Службени гласник РС", број 108 од 10. октобра 2014.

 

Члан 1.

Овом уредбом ближе се прописују начин, поступци и рокови обрачуна просечног дневног нето увоза нафте и деривата нафте, њихове просечне дневне потрошње и количине резерви које се чувају, обвезници доставе података о увозу, извозу и потрошњи нафте и деривата нафте, као и методологија прикупљања и обраде података у циљу одређивања нето увоза и дневне потрошње нафте и деривата нафте у Републици Србији.

Члан 2.

Просечни дневни нето увоз и просечна дневна потрошња нафте и деривата нафте обрачунавају се ради одређивања количине обавезних резерви нафте и деривата нафте, у складу са законом.

Обрачун износа из става 1. овог члана врши се на основу података које достављају енергетски субјекти који обављају енергетску делатност производње деривата нафте и/или енергетску делатност трговине нафтом, дериватима нафте, биогоривима и компримованим природним гасом, а који увозе и/или извозе нафту и деривате нафте, еквивалента сирове нафте и методологије из члана 15. став 3. Закона о робним резервама (у даљем тексту: методологија).

Члан 3.

Енергетски субјекти који обављају енергетску делатност производње деривата нафте достављају податке о свим токовима сирове нафте, течности природног гаса, рафинеријских сировина, адитива и осталих угљоводоника, министарству надлежном за послове енергетике (у даљем тексту: Министарство), једном месечно, на Обрасцу 1-1 – Снабдевање сировом нафтом, течностима природног гаса, рафинеријским сировинама, адитивима и осталим угљоводоницима и на Обрасцу 1-2 – Снабдевање готовим производима, који су одштампани уз ову уредбу и чине њен саставни део.

Члан 4.

Енергетски субјекти који обављају енергетску делатност трговине нафтом, дериватима нафте, биогоривима и компримованим природним гасом достављају податке о свим токовима свих врста деривата нафте, Министарству, једном месечно, на Обрасцу 1-2.

Образац 1-2 обухвата и податке о међународном бункерисању на унутрашњим пловним путевима на територији Републике Србије и испорукама авионског горива за потребе међународног ваздушног саобраћаја, који се одређују на основу податка из које луке брод/авион долази односно за коју луку одлази.

Податак из става 2. овог члана се не одређује на основу заставе брода или седишта бродара/авиопревозника.

Члан 5.

Појмови из образаца из чл. 3. и 4. ове уредбе имају значење дато у Прилогу 1, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Обрасци из чл. 3. и 4. ове уредбе се користе за извештавање на месечном и на годишњем нивоу.

Члан 6.

Обрасци из чл. 3. и 4. ове уредбе достављају се Министарству једном месечно, најкасније до 20. у месецу за претходни месец, и то у писаној и електронској форми на е-mail адресу објављену на web страници Министарства.

Обвезници доставе података из чл. 3. и 4. ове уредбе дужни су да уписују податке из образаца и у базу енергетских података ИМИС, коју образује Министарство.

Обвезници доставе образаца из чл. 3. и 4. ове уредбе дужни су да одмах по сазнању да постоји потреба за изменом већ достављених података, доставе Министарству измене и допуне образаца, односно података.

Члан 7.

Сви појединачни подаци које обвезници доставе података достављају на обрасцима из чл. 3. и 4. ове уредбе представљају пословну тајну обвезника доставе образаца и не могу се користити у друге сврхе осим за израду збирних статистичких извештаја који се односе на нафтно тржиште Републике Србије.

Министарство и министарство надлежно за послове финансија међусобно размењују појединачне и збирне податке о увозу, извозу и наплати царина и акциза на нафту и деривате нафте ради провере поузданости достављених података.

Члан 8.

Министарство, у року од 25 дана од завршетка месеца на који се подаци односе, доставља обрасце из чл. 3. и 4. ове уредбе у електронској форми Републичком заводу за статистику који, у сарадњи с Министарством, за сваки месец проверава статистичку поузданост достављених података, истражује могућа одступања и захтева објашњења или исправке од обвезника доставе образаца. Обвезници доставе образаца дужни су да у року од седам дана одговоре на захтев Републичког завода за статистику или Министарства у вези са подацима из достављених образаца.

На основу достављених образаца Републички завод за статистику за сваки месец за који су достављени обрасци из чл. 3. и 4. ове уредбе израђује збирни месечни Извештај о снабдевању сировом нафтом, течностима природног гаса, рафинеријским сировинама, адитивима и осталим угљоводоницима и Извештај о снабдевању готовим производима на нивоу Републике Србије и, најкасније у року од 55 дана од завршетка месеца на који се подаци односе, те извештаје доставља Министарству.

Члан 9.

На основу 12 месечних извештаја, Републички завод за статистику израђује сумарни годишњи Извештај о снабдевању сировом нафтом, течностима природног гаса, рафинеријским сировинама, адитивима и осталим угљоводоницима и Извештај о снабдевању готовим производима на нивоу Републике Србије за претходну календарску годину и најкасније до 25. фебруара текуће године, доставља га Министарству.

На основу података из става 1. овог члана, Министарство, најкасније до 28. фебруара текуће године, обрачунава просечни дневни нето увоз и просечну дневну потрошњу у Републици Србији за претходну календарску годину. Просечни дневни нето увоз и просечна дневна потрошња исказују се у еквиваленту сирове нафте.

На основу обрачунатог просечног дневног нето увоза и просечне дневне потрошње из става 2. овог члана, Министарство, најкасније до 28. фебруара текуће године, обрачунава обавезне резерве нафте и деривата нафте у количини 90 дана просечног нето увоза и обавезне резерве нафте и деривата нафте у количини 61 дан просечне дневне потрошње и утврђује која је од обрачунатих количина већа.

Члан 10.

Национални просечни дневни нето увоз из члана 9. став 2. ове уредбе и количину обавезних резерви нафте и деривата нафте на основу нето увоза у складу са методологијом обрачунава Министарство.

Еквивалент сирове нафте за просечни дневни нето увоз у претходној календарској години обрачунава се тако да се сума нето увоза сирове нафте, течности природног гаса, рафинеријских сировина и осталих угљоводоника из Прилога 1. ове уредбе (коригована за промену залиха и умањена за 4% ради производње примарног бензина) сабере са сумом нето увоза свих осталих деривата нафте (из које је изузет примарни бензин и која је коригована за промену залиха) и помножи фактором 1,065, при чему међународно бункерисање на унутрашњим пловним путевима у Републици Србији не улази у обрачун.

Уколико је удео примарног бензина у укупној рафинеријској преради у Републици Србији већи од 7%, сума нето увоза сирове нафте, течности природног гаса, рафинеријских сировина и осталих угљоводоника из става 2. овог члана не умањује се за 4%, већ се умањује за стварну потрошњу примарног бензина или за стварни удео примарног бензина у рафинеријској преради, у зависности од тога која количина има за резултат мању обавезу чувања обавезних резерви нафте и деривата нафте.

Вршење обрачуна из става 1. овог члана приказано је у Обрасцу 1-3 – Обрачун обавезе чувања обавезних резерви нафте и деривата нафте на основу нето увоза, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Члан 11.

Националну просечну дневну потрошњу из члана 9. став 2. ове уредбе и количину обавезних резерви нафте и деривата нафте на основу укупне домаће потрошње у складу са методологијом обрачунава Министарство.

Еквивалент сирове нафте за просечну дневну потрошњу у претходној календарској години обрачунава се тако да се сума укупних домаћих испорука, како је то дефинисано у Прилогу 1. ове уредбе, и то само следећих производа: моторни бензини, авионски бензини, гориво за млазне моторе бензинског типа, гориво за млазне моторе керозинског типа, остали керозини, дизел/гасна уља и уља за ложење (с великим садржајем сумпора и с малим садржајем сумпора) како је дефинисано у Прилогу 1. ове уредбе, помножи фактором 1,20. Међународно бункерисање на унутрашњим пловним путевима у Републици Србији не улази у обрачун.

Вршење обрачуна из става 1. овог члана приказано је у Обрасцу 1-4 – Обрачун обавезе чувања обавезних резерви нафте и деривата нафте на основу домаће потрошње, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Члан 12.

Министарство је дужно да формира обавезне резерве нафте и деривата нафте на основу веће количине обавезних резерви из члана 9. став 3. ове уредбе и то за број дана колико се за поједину годину утврди плановима постепеног формирања и одржавања обавезних резерви из чл. 17. и 18. Закона о робним резервама.

Изузетно од става 1. овог члана, најкасније 31. децембра 2022. године обавезне резерве морају бити формиране у количини 90 дана просечног нето увоза или 61 дан просечне дневне потрошње, у зависности која је количина већа.

Количина обавезних резерви из ст. 1. и 2. овог члана за текућу календарску годину (н) одређује се на основу еквивалента сирове нафте за просечни дневни нето увоз, односно еквивалента сирове нафте за просечну дневну потрошњу из претходне календарске године (н-1), сагласно чл. 10. и 11. ове уредбе.

Изузетно од става 3. овог члана дневни просеци нето увоза и домаће потрошње из става 3. овог члана за период од 1. јануара до 31. марта одређују се на основу количина које су увезене или потрошене током претпоследње календарске године (н-2).

Члан 13.

Количину обавезних резерви нафте и деривата нафте које је Република Србија формирала и чува их у земљи и/или у другим државама на основу међудржавних споразума, у складу са методологијом обрачунава Министарство.

Министарство, најкасније до 10. у текућем месецу, обрачунава количину обавезних резерви из става 1. овог члана које се чувају на задњи дан претходног месеца. Количина обавезних резерви које се чувају, исказује се у данима просечног нето увоза и данима просечне домаће потрошње рачунатим преко еквивалента сирове нафте.

Члан 14.

Количина обавезних резерви која се чува, укључујући и количине биогорива и адитива, у случају да су намешани са дериватима нафте, рачуна се преко еквивалента сирове нафте који се добије тако да се резерве сирове нафте исказане у хиљадама тона умањују за 4% за просечну производњу примарног бензина и затим саберу са резервама деривата нафте, при чему резерве деривата нафте могу или укључити резерве свих деривата нафте из Прилога 1. ове уредбе и у том случају сума резерви деривата нафте исказана у хиљадама тона се множи фактором 1,065, или могу укључити резерве само следећих деривата нафте: моторни бензини, авионски бензини, гориво за млазне моторе бензинског типа, гориво за млазне моторе керозинског типа, остали керозини, дизел/гасна уља и уља за ложење (с великим садржајем сумпора и с малим садржајем сумпора) и у том случају сума резерви деривата нафте исказана у хиљадама тона се множи фактором 1,20. Начин обрачуна резерви деривата нафте који се одабере за предметну календарску годину, мора се примењивати током целе предметне године.

Резерве примарног бензина и горива за међународно бункерисање на унутрашњим пловним путевима не улазе у обрачун резерви.

Количина обавезних резерви у данима просечног нето увоза добије се тако да се сума еквивалентне сирове нафте и еквивалентних деривата нафте из става 1. овог члана коригује за 10% на име недоступног дела резерви и потом подели са просечним дневним нето увозом из члана 10. ове уредбе.

Количина обавезних резерви када се обрачунава у данима просечне домаће потрошње добије се тако да се сума еквивалентне сирове нафте и еквивалентних деривата нафте из става 1. овог члана коригује за 10% на име недоступног (непумпабилног) дела резерви и потом подели са просечном дневном потрошњом из члана 11. ове уредбе.

Вршење обрачуна из става 1. овог члана приказано је у Обрасцу 1-5 – Обрачун количине обавезних резерви нафте и деривата нафте које се чувају, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Члан 15.

Новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 динара, за прекршај казниће се енергетски субјект правно лице уколико не достави потребне податке, документацију и одговоре у складу са чл. 3, 4, 6. и 8. ове уредбе.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара одговорно лице енергетског субјекта.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара енергетски субјект предузетник.

Уз прекршајну казну из става 1. овог члана, правном лицу се изриче и заштитна мера забрана правном лицу да врши одређене делатности – енергетска делатност у трајању од шест месеци до годину дана.

Уз прекршајну казну из става 3. овог члана, предузетнику се изриче и заштитна мера забрана вршења одређених делатности – енергетске делатности у трајању од шест месеци до годину дана.

Члан 16.

Енергетски субјекти ће најкасније до 20. јануара 2015. године доставити и збирне годишње податке за 2014. годину на обрасцима из чл. 3. и 4. ове уредбе.

Члан 17.

Ова уредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 15. октобра 2014. године.

 

05 број 110-11838/2014

У Београду, 9. октобра 2014. године

Влада

Председник,

Александар Вучић, с.р.

 

 

Прилози

 

Прилог 1.

Појмови који се користе у обрасцима из ове уредбе имају следеће значење:

1) Сирова нафта – минерално уље природног пореклa које је смеша угљоводоника и нечистоћа, као што је сумпор. При нормалној температури и атмосферском притиску је у течном стању, а њена физичка својства (густина, вискозност итд.) су врло променљива. Ова категорија укључује кондензате с поља и погонске кондензате из везаног и невезаног гаса, који се мешају са сировом нафтом;

2) Течности природног гаса (NGL) – течни или утечњени угљоводоници добијени из природног гаса у постројењима за сепарацију или у погонима за прераду гаса. Течности природног гаса укључују етан, пропан, бутан (нормални и изобутан), (изо) пентан и различите пентане и више угљоводонике (понекад се називају природни бензин или кондензати постројења за обраду (прераду) гаса);

3) Рафинеријскa сировинa – прерађена нафта намењена за даљу прераду (нпр. уље за ложење добијено примарном дестилацијом или вакуум гасно уље), али без намешавања. Даљом прерадом претвара се у једну или више компоненти и/или у готове производе. Ова дефиниција такође обухвата повраћаје из петрохемијске индустрије у рафинерију (нпр. пиролитички бензин, C4 фракције, фракције гасног уља и уља за ложење);

4) Адитиви – не-угљоводонична једињења која се додају или намешавају са производом због побољшања својстава горива (октански и цетански број, нискотемпературна својства итд.), и то:

– оксигенати, као што су алкохоли (метанол, етанол) и етри (као што је МТБЕ (метил-терцијарни-бутил-етар), ЕТБЕ (етил-терцијарни-бутил-етар) и ТАМЕ (терцијарни- амил-метил-етар),

– естри (нпр. уљане репице или диметил естар итд.),

– Хемијска једињења (као што су тетра-метил олово, тетра-етил олово и детерџенти).

Напомена: Количине адитива/оксигената (алкохоли, етри, естри и друга хемијска једињења) наведене у овој категорији морају се односити на количине намењене за намешавање са горивима или на количине које ће се користити као гориво.

4.1. oд тога: Биогорива – Биобензин и биодизел. Примењују се дефиниције из напомене 1. Количине течних биогорива наведене у овој категорији односе се на количине биогорива, а не на укупну количину течности која настаје намешавањем с биогоривима. Није укључена трговина биогоривима која нису намешана с транспортним горивима (тј. биогорива у чистом облику); Биогорива која чине део транспортних горива треба навести под одговарајући производ с назнаком удела биогорива;

5) Други угљоводоници – синтетска нафта која се добија из катранског песка, уљних шкриљаца итд., течности из утечњеног угља, ликвификација конверзијом природног гаса у бензин, водоник и емулгована уља (нпр. Оримулсион);

6) Рафинеријски гас (не утечњени) – обухвата смешу некондензабилних гасова који се углавном састоје од водоника, метана, етана и олефина који се добијају дестилацијом сирове нафте или обрадом нафтних деривата (нпр. крековањем) у рафинеријама. Овде су такође укључени повратни гасови из петрохемијске индустрије;

7) ЕтанEтан (C2H6) – природно гасовити угљоводоник, који се добија из природног и рафинеријског гаса;

8) Течни нафтни гас (ТНГ) – лаки парафински угљоводоници који се добијају рафинеријском прерадом, у постројењима за стабилизацију сирове нафте и постројењима за обраду природног гаса. Углавном се састоје од пропана (C3H8) и бутана (C4Hl0) или њихове комбинације. Они могу укључивати и пропилен, бутилен, изопропилен и изобутилен. ТНГ се за транспорт и складиштење обично утечњава под притиском;

9) Примарни бензин – сировина или за петрохемијску индустрију (нпр. производња етилена или аромата) или за производњу бензина реформингом или изомеризацијом у рафинерији. Примарни бензин обухвата фракције у подручју дестилације између 30 °C и 210 °C, односно у делу тог подручја;

10) Моторни бензин – састоји се од смеше лаких угљоводоника и дестилује у опсегу између 35 °C и 215 °C. Користи се као гориво за моторна возила са мотором са унутрашњим сагоревањем. Моторни бензин може садржати адитиве, оксигенате и средства за повећање октанског броја, укључујући оловна једињења, као што су TEL (тетра етил олово) и TML (тетра метил олово). Укључене си и компоненте за намешавање моторног бензина нпр. алкилати, изомерати, реформати и крековани бензин за коришћење као готов моторни бензин (нису укључени адитиви/оксигенати);

10.1. Од тога: биобензи – Примењују се дефиниције из напомене 1;

11) Авионски бензин – моторни бензин посебно припремљен за погон клипних авионских мотора, с октанским бројем прикладним за мотор, тачком мржњења од – 60 °C и опсегом дестилације обично између 30 °C и 180 °C;

12) Млазно гориво бензинског типа – укључени лаки угљоводоници намењени за погон авионских турбинских мотора са опсегом дестилације између 100 °C и 250 °C. Добијају се намешавањем керозина и бензина или примарног бензина тако да удео аромата не буде већи од 25% запреминских, а притисак паре је између 13,7 kPa и 20,6;

13) Млазно гориво керозинског типа – нафтни дестилат који се користи за погон авионских турбинских мотора. Има једнаке карактеристике дестилације између 150 °C и 300 °C (генерално не изнад 250 °C) и тачку паљења као керозин. Осим тога, има и неке посебности (нпр. тачку мржњења) коју је утврдила Међународна асоцијација авио превозника (IATA). Укључује компоненте за намешавање керозина;

13.1. Биокерозин за млазне моторе – Течна биогорива добијена из биомасе и намешана са керозином за млазне моторе или која замењују керозин за млазне моторе;

14) Остали керозини – Рафинисани дестилати нафте који се користе у другим секторима, осим у авионском саобраћају. Распон дестилације је између 150 °C и 300 °C;

15) Гасно уље/дизел гориво – средњи дестилат са опсегом дестилације у распону између 180 °C и 380 °C. Укључује компоненте за немешавање. У зависности од употребе, на располагању је неколико градација;

15.1. од тога: Дизел гориво за моторна возила – Дизел гориво које се користи у возилима са дизел мотором (аутомобили, камиони итд.), обично с ниским садржајем сумпора;

15.1.1. под 15.1, oд тога: биодизел – Примењују се дефиниције из напомене 1;

15.2. oд тога: Гасно уље за загревање и друго гасно уље – Лако гасно уље за загревање за индустријску и комерцијалну употребу, дизелско гориво за бродске моторе и дизелско гориво за жељезнички саобраћај, друга гасна уља, укључујући тешка гасна уља која дестилују у опсегу 380 °C и 540 °C и која се користе као сировине у петрохемијској индустрији;

16) Уље за ложење – Сва резидуална (тешка) уља за ложење (укључујући и она добијена намешавањем). Кинематичка вискозност је изнад 10 cSt на температури од 80 °C. Тачка паљења је увек изнад 50 °C, а густина је увек већа од 0,90 kg/l;

16.1. oд тогa: са ниским садржајем сумпора;

16.2. oд тогa: са високим садржајем сумпора;

17) Вајт шпирит и индустријски шпирит SBP – рафинисани средњи дестилати с дестилацијом у распону између примарног бензина и керозина. Деле се на:

– индустријски шпирит (SBP): лака уља која дестилишу између 30 °C и 200 °C. Постоји 7 или 8 градација индустријског шпирита у зависности од граница распона дестилације. Градације су утврђене према температурној разлици између 5 % [V/V] и 90 % [V/V] тачке дестилације (која није већа од 60 °C);

– вајт шпирит: посебни индустријски шпирит са тачком паљења изнад 30 °C. Дестилациони опсег вајт шпирита је између 135 °C и 200 °C;

18) Мазива – угљоводоници настали из дестилата нуспроизвода; углавном се користе за смањивање трења међу површинама. Укључују све коначне облике мазивих уља, од уља за вретена до уља за цилиндре, као и уља која се користе у мастима за подмазивање, моторна уља и све врсте сировина за мазива уља;

19) Битумен – чврсти, получврсти или вискозни угљоводоник колоидне структуре, смеђе до црне боје, добија се као остатак дестилацијом сирове нафте, вакуум дестилацијом лаког остатака атмосферске дестилације. Битумен се често назива асфалт и првенствено се употребљава за изградњу путева и као материјал за покривање кровова. Укључен је течни и ломљени битумен;

20) Парафински восак – то су засићени алифатски угљоводоници. Овај восак је остатак добијен при одстрањивању парафина из мазивих уља. Има кристалну структуру која је више или мање фина у односу на градацију. Главне карактеристике су му: без боје и мириса, пропушта светло, топљења с тачка изнад 45 °C;

21) Нафтни кокс – црн, чврст нуспроизвод, добија се углавном крековањем и карбонизацијом остатака сировина, остатака вакуум дестилације, катрана и смоле у процесима као што је континуирано или дисконтинуирано коксовање. Састоји се углавном од угљеника (90 до 95%) и има низак садржај пепела. Користи се као сировина у пећима које користе кокс у индустрији челика, за грејање, за производњу електрода и за производњу хемикалија. Постоје ‚зелени кокс’ и ‚калцификовани кокс’ Укључује ‚кокс на катализатору’; тај кокс се не може поново употребљавати и обично се користи као гориво у рафинерији;

22) Остало – сви производи који претходно нису посебно споменути, нпр.: катран и сумпор. Укључују аромате (нпр. BTX или бензен, толуен и ксилен) и олефине (нпр. пропилен) који су произведени у рафинеријама;

23) Повратни производи у прераду – готови производи или полупроизводи које крајњи потрошачи враћају у рафинерије у сврху прераде, намешавања или продаје. То су обично нуспроизводи петрохемијске индустрије. Примењују се само за рафинеријске сировине;

24) Производи рекласификовани као улазна сировина – увезени деривати нафте који су рекласификовани као сировине за даљу прераду у рафинерији, без испоруке крајњим потрошачима;

25) Увоз и извоз – укључује количине сирове нафте и производа који су увезени или извезени на основу споразума о процесима обраде (тј. рафинирање на основу рачуна). Код сирове нафте и НГЛ-а треба навести земљу изворног порекла; код рафинеријских сировина и готових производа треба навести земљу последњег слања. Укључени су сви утечњени гасови (нпр. ТНГ) добијени поновним превођењем у гасовито стање увезеног утечњеног природног гаса и нафтни деривати које је директно увезла или извезла петрохемијска индустрија. Напомена: Сва трговина биогоривима која се не мешају с транспортним горивима (тј. биогорива у њиховом чистом облику) морају се навести у Упитнику о обновљивим изворима енергије. Поновни извоз нафте увезене у сврху процеса прераде у подручју под царинским надзором треба навести као извоз производа из земље у којој је прерада обављена у одредишну земљу;

26) Директна потрошња – сирова нафте, НГЛ и други угљоводоници који се користе непосредно, без прераде у рафинеријама нафте. Укључена је сирова нафта за производњу електричне енергије;

27) Промена залиха – разлика између почетне и завршне висине залиха на држаном подручју. Повећање залиха приказује се као негативан број, а смањење залиха приказује се као позитиван број;

28) Укупна прерада у рафинеријама (рачунато) – израчуната укупна количина производа који су ушли у рафинерију. Та се количина рачуна као: домаћа производња + производња из других извора + повратни производи из индустрије + пренос производа + увоз – извоз – непосредно коришћење – промена залиха;

29) Статистичка разлика – вредност која се израчунава на следећи начин: Израчуната бруто потрошња – забележена бруто потрошња. Овде су укључене промене залиха код крајњих корисника када се не могу укључити у категорију „Промене залиха”. Треба навести разлоге сваке веће разлике;

30) Укупна прерада у рафинеријама (забележено) – измерена количина материјала који су ушли у рафинеријску прераду;

31) Рафинеријски губици – разлика између инпута у рафинерије (забележеног) и бруто производње рафинерије. Губици се могу појавити за време процеса дестилације нафте због испаравања. Наведени губици приказују се позитивном бројком. Могућа су повећања запремине али не и масе;

32) Директна потрошња улазних сировина (као енергенти) – укључене су количине сирове нафте из домаће производње или увоза (укључујући кондензате) и домаћих НГЛ које се користе као енергенти, без претходне прераде у рафинеријама нафте и количине повратних токова полупроизвода петрохемијске индустрије који се користе као енергенти иако примарно нису гориво;

33) Укупна производња рафинерије – производња готових производа у рафинерији или у постројењу за намешавање. Нису укључени губици у рафинеријама, али је укључено гориво за сопствену потрошњу рафинерије;

34) Рециклирани производи – готови производи који су поново стављени на тржиште након што су једном испоручени крајњим потрошачима и враћени на дораду (нпр. употребљена мазива која су поново прерађена). Ове количине треба разликовати од повратка из петрохемијске индустрије;

35) Сопствена потрошња рафинерије – нафтни деривати произведени у рафинерији и потрошени за рад рафинерије. Нису укључени производи које нафтне компаније користе за друге употребе осим прераде, нпр. спремници и танкери за превоз нафте. Укључена су и горива из сопствене потрошње искоришћена у рафинерији за производњу електричне енергије и топлоте која се користи за продају/испоруку ван круга рафинерије;

36) Међународно бункерисање – количине горива испоручене бродовима свих застава у међународној пловидби. Међународна пловидба се може одвијати на мору, унутрашњим пловним путевима домаћим језерима, као и приобалним водама. Није укључено следеће:

– потрошња пловила у унутрашњој пловидби. Разлика између унутрашњи и међународне пловидбе одређује се на темељу луке испловљавања и луке упловљавања, а не према застави или државној припадности брода;

– потрошња рибарских пловила;

– потрошња војних пловила;

37) Производи интерно рекласификовани – количине готових производа рекласификованих или због промене спецификације или због намешавања у други производа, (нпр. ВГО). Негативна вредност једног производа надокнађује се с једном или више позитивних вредности за један или више новог производа и обрнуто; укупни нето резултат треба да буде једнак нули;

38) Производи рекласификовани као улазна сировина – увезени нафтни деривати који су рекласификовани као сировине за даљу прераду у рафинерији, а нису испоручени крајњим потрошачима;

39) Промена залиха – разлика између почетног и завршног нивоа залиха на територији државе;

40) Укупна домаћа испорука (забележено) – забележена испорука деривата нафте из примарних извора (рафинерија, постројења за намешавање и сл.) на унутрашње тржиште. Ови се подаци могу разликовати од израчунатих података због, нпр. разлике у обиму/или разлике у дефиницијама у различитим системима извештавања.

Напомена 1: Биобензин – Ова категорија обухвата биоетанол (етанол произведен из биомасе и/или биоразградиве фракције отпада), биометанол (метанол произведен из биомасе и/или биоразградиве фракције отпада), биоЕТБЕ (етил-терцијарни-бутил- етар произведен на бази биоетанола, запремински проценат биоЕТБЕ која се израчунава као биогориво је 47%) и биоМТБЕ (метил-терцијарни-бутил-етар произведен на бази биометанол: запремински проценат биоМТБЕ који је прорачунат као биогориво је 36%).

Биодизел: Ова категорија обухвата биодизел (метил-естер масних киселина произведен из биљног или животињског уља, квалитет за дизел моторе), био ди-метил-етар (диметилетар произведене из биомасе), Fischer-Tropsch дизел (Fischer-Tropsch произведен из биомасе), хладно екстраховано био-уље (уље произведено из семена уље само путем механичке обраде) и сва друга течна биогорива које се додају, намешавају или користе као дизел за транспорт.

Напомена:

Поједини изрази употребљени у овој уредби усклађени су са свим начелима и битним захтевима из Уредбе ЕК 1099/2008 о енергетској статистици. Деривати нафте стављају се у промет на тржиште Републике Србије сагласно прописима о квалитету течних нафтних горива.

 

Обрасци

Образац 1-1 - Снабдевање сировом нафтом, течностима природног гаса, рафинеријским сировинама, адитивима и осталим угљоводоницима

Образац 1-2 - Снабдевање готовим производима

Образац 1-3 - Обрачун обавезе чувања обавезних резерви нафте и деривата нафте на основу нето увоза

Образац 1-4 - Обрачун обавезе чувања обавезних резерви нафте и деривата нафте на основу домаће потрошње

Образац 1-5 - Обрачун количине обавезних резерви нафте и деривата нафте које се чувају