Zakon

На основу члана 25. став 2. Закона о робним резервама („Службени гласник РС”, бр. 104/13 и 145/14 – др. закон) и члана 42. став 1. Закона о Влади (,,Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14),

Влада доноси

УРЕДБУ

о Методологији за одређивање цене складиштења обавезних резерви нафте и деривата нафте у складиштима у јавној својини

"Службени гласник РС", број 4 од 20. јануара 2017.

Члан 1.

Овом уредбом утврђује се Методологија за одређивање цене складиштења обавезних резерви нафте и деривата нафте у складиштима у јавној својини, која је одштампана уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Члан 2.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 110-12793/2016

У Београду, 13. јануара 2017. године

Влада

Председник,

Александар Вучић, с.р.

МЕТОДОЛОГИЈА
ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ЦЕНЕ СКЛАДИШТЕЊА ОБАВЕЗНИХ РЕЗЕРВИ НАФТЕ И ДЕРИВАТА НАФТЕ У СКЛАДИШТИМА У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ

I. ПРЕДМЕТ МЕТОДОЛОГИЈЕ

Методологијом за одређивање цене услуге складиштења обавезних резерви нафте и деривата нафте у складиштима (у даљем тексту: резервоари) у јавној својини које користе енергетски субјекти и Републичка дирекција за робне резерве (у даљем тексту: Дирекција) одређују се: елементи за обрачун и начин обрачуна цене.

II. ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ

Поједини изрази који се користе у овој методологији имају следећа значења:

1) складиште је техничко-технолошка целина која служи за складиштење обавезних резерви нафте и деривата нафте, на коју је могуће алоцирати све оправдане трошкове пословања;

2) обрачунски период је временски период у трајању од 1 (једне) календарске године;

3) оперативни трошкови су трошкови настали по основу пружања услуге складиштења обавезних резерви нафте и деривата нафте;

4) заједнички оперативни трошкови су оперативни трошкови који су заједнички за пружање услуге складиштења обавезних резерви нафте и деривата нафте и за остале активности, односно оперативни трошкови настали ради омогућавања функционисања енергетског субјекта који поред енергетске делатности складиштења нафте и деривата нафте обавља и другу енергетску делатност чија је цена регулисана или који поред тих енергетских делатности обавља и друге енергетске, односно друге делатности које се не сматрају енергетским делатностима, а који се не могу директно алоцирати на појединачне делатности;

5) трошкови амортизације су трошкови амортизације средстава (некретнина, постројења, опреме и нематеријалних улагања) која су ангажована за потребе пружања услуге складиштењa обавезних резерви нафте и деривата нафте;

6) уложена средства су износ нематеријалних улагања, (осим goodwil), некретнина, постројења и опреме која су ангажована за потребе пружања услуге складиштењa обавезних резерви нафте и деривата нафте.

Остали појмови употребљени у овој уредби имају значења као у закону којим се уређује област енергетике.

III. ЦЕНА СКЛАДИШТЕЊА

Елементи за обрачун

Цена складиштења је износ у висини оправданих трошкова пословања насталих пружањем услуге складиштења обавезних резерви нафте и деривата нафте, укључујући и одговарајући принос на уложена средства.

Оправдани трошкови пословања садрже:

– оперативне трошкове и заједничке оперативне трошкове и обухватају: трошкове материјала, трошкове зарада и остале личне расходе, трошкове производних услуга, нематеријалне трошкове, део резервисања за накнаде и друге бенефиције запослених које се исплаћују у периоду од једне календарске године;

– трошкове амортизације;

– трошкове одржавања, изградње, реконструкције и модернизације објеката, руковања складиштима, осигурања, заштите животне средине, заштите од пожара и физичко-техничког обезбеђења;

– друге трошкове којима се обезбеђује одрживо пословање у оквиру пружања услуге складиштења нафте, деривата нафте и биогорива.

Основ за одређивање висине трошкова из става 1. овог члана је годишњи програм или план пословања, кога енергетски субјекти који користе резервоаре у јавној својини и Дирекција, достављају министарству надлежном за послове енергетике (у даљем тексту: Министарство), најкасније до 1. децембра текуће године за наредну годину.

Цена складиштења се обрачунава у зависности од локације складишта.

За обрачун јединичне цене складиштења сирове нафте, примењује се мерна јединица тона (t).

За обрачун јединичне цене складиштења деривата нафте, примењује се мерна јединица метар кубни (m³).

Обрачун цене складиштења врши се тако да се:

1) покривају оправдани трошкови пословања, настали пружањем услуге складиштења обавезних резерви нафте и деривата нафте;

2) обезбеди одговарајући принос на уложена средства;

3) обезбеди примена начела економичности и принципи енергетске ефикасности;

4) спречи међусобно субвенционисање између различитих делатности које обављају енергетски субјекти који користе резервоаре у јавној својини и Дирекција, и између више корисника складишта.

Начин обрачуна цене складиштења обавезних резерви нафте и деривата нафте

Обрачун цене складиштења обавезних резерви нафте и деривата нафте, по тони сирове нафте или по литру деривата нафте, на месечном нивоу, врши се применом следеће формуле:

Ц = (То + Ус * П) * 1/12 * 1/Ку * ½ * (1 + Ку/Кмакс)

Ц – цена складиштења обавезних резерви нафте и деривата нафте у обрачунском периоду, по јединици мере сирове нафте или деривата нафте, на месечном нивоу (у динарима);

То – оправдани трошкови у обрачунском периоду (у динарима);

УС – уложена средства која су ангажована за потребе пружања услуге складиштењa обавезних резерви нафте и деривата нафте (у динарима);

П – принос на уложена средства у обрачунском периоду који износи 14,5%;

Ку – уговорена количина нафте или деривата нафте у обрачунском периоду (у t или m³);

Кмакс – потребна количина нафте или деривата нафте за максималну запуњеност резервоара на једној локацији (у t или m³);

Енергетски субјекти који користе резервоаре у јавној својини су дужни да заједничке оперативне трошкове распоређују на делатност пружања услуге складиштења обавезних резерви нафте и деривата нафте на основу правила за распоређивање заједничких билансних позиција, која ће се примењивати при изради рачуноводствених интерних обрачуна по делатностима, које утврђује у свом општем акту о рачуноводству и рачуноводственим политикама.

У случају да се за обрачунски период утврде одступања билансних позиција које су исказане у годишњем програму пословања у односу на усвојене финансијске извештаје:

– разлика више плаћеног износа сматраће се аконтацијом за текућу годину;

– разлика мање плаћеног износа признаће се у наредном обрачунском периоду и биће исплаћена у текућој години.

Енергетски субјект који користи резервоаре у јавној својини и Дирекција, су дужни да на свака три месеца у току календарске године, обавесте Управу за резерве енергената, о расположивим складишним капацитетима чије је стављање у функцију претходно планирано у годишњем програму или плану пословања енергетског субјекта и Дирекције.