Zakon

Редакцијски пречишћен текст

 

 

На основу члана 17. став 1. и члана 43. став 3. Закона о Влади („Службени гласник РС” бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), а у вези са Секторским споразумом између Владе Републике Србије и Европске комисије о механизмима примене финансијске помоћи Уније Републици Србији у оквиру инструмента за претприступну помоћ у области подршке пољопривреди и руралном развоју (ИПАРД), на предлог Министарства пољопривреде и заштите животне средине,

Влада доноси

ЗАКЉУЧАК

"Службени гласник РС", бр. 30 од 23. марта 2016, 84 од 20. септембра 2017, 20 од 22. марта 2019, 55 од 2. августа 2019.

1. Усваја се ИПАРД програм за Републику Србију за период 2014–2020. године, који је саставни део овог закључка.

2. Овај закључак објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 48-2293/2016-2

У Београду, 11. марта 2016. године

Влада

Председник,

Александар Вучић, с.р.

 

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА:

Закључком о усвајању Програма о изменама и допунама ИПАРД програма за Републику Србију за период 2014–2020. године ("Службени гласник РС", број 84/2017) измењен је ИПАРД програм за Републику Србију за период 2014-2020. године (види Закључак - 84/2017-30).

Закључком о усвајању Програма о изменама и допунама ИПАРД програма за Републику Србију за период 2014–2020. године ("Службени гласник РС", број 20/2019) измењен је ИПАРД програм за Републику Србију за период 2014-2020. године (види Закључак - 20/2019-22).

Закључком о усвајању Програма о изменама и допунама ИПАРД програма за Републику Србију за период 2014–2020. године ("Службени гласник РС", број 55/2019) измењен је ИПАРД програм за Републику Србију за период 2014-2020. године (види Закључак - 55/2019-55).

 

ИПАРД ПРОГРАМ ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ ЗА ПЕРИОД 2014–2020. ГОДИНЕ

I. УВОД

Министарство надлежно за послове пољопривреде је започело процес израде ИПАРД II програма Републике Србије почетком 2014. године. Рад на изради програма се заснивао на дефинисаним смерницама и анализама добијеним кроз процес израде Националне стратегије пољопривреде и руралног развоја 2014–2024. године. Суштина израде програма односила се на јасно дефинисање приоритетних сектора и адекватних мера подршке, при чему су узети у обзир резултати секторских анализа и комплементарности мера ИПАРД II програма са мерама које ће се налазити у Националном програму руралног развоја. Одлуком Европске комисије, 20. јануара 2015. године, усвојен је Програм претприступне помоћи за рурални развој Републике Србије за период 2014–2020. године. (ИПАРД II програм).

ИПАРД II програм представља најзначајнији програм претприступне подршке руралном развоју и први документ из области пољопривреде и руралног развоја Републике Србије који је одобрен од стране свих чланица Европске уније. Главни циљ и сврха овог програма је да помогне пољопривредне произвођаче и прерађиваче, као и све становнике руралних подручја Републике Србије, да постепено подижу своје капацитете и потенцијале како би се благовремено и на прави начин, припремили за испуњавање европских стандарда и закона у области пољопривреде, прехрамбене индустрије и заштите животне средине.

Програм дефинише мере које ће омогућити финансијску подршку сектору примарне пољопривредне производње, сектору прераде и маркетинга пољопривредних производа, као и подршку диверзификацији економских активности у руралним областима Републике Србије. Приоритетни сектори за инвестирање су сектор млека, меса, воћа и поврћа и ратарства. Мере ће подржати инвестиције у изградњу и/или у реконструкцију објеката, као и набавку нове механизације, опреме и нових технологија.

Један од услова за коришћење средстава овог програма је успостављање комплементарног система подршке како на националном, тако и на локалном нивоу, у којем неће бити могуће двоструко финансирање из јавних фондова за исту врсту инвестиција, а који ће својим синергетским ефектом допринети смањењу регионалних разлика.

*Службени гласник РС, број 20/2019

II. ЗЕМЉА КОРИСНИК

2.1. ГЕОГРАФСКО ПОДРУЧЈЕ ОБУХВАЋЕНО ПРОГРАМОМ

ИПАРД програмом обухваћена је територија Републике Србије (без Косова и Метохије1), са следећим регионима:

Табела 1: NUTS региони (ниво I, II) обухваћени програмом

NUTS ниво

Код по потреби

Опис

Површина у km2

Број становника

Густина насељености становници/ km2

I

СРБИЈА – СЕВЕР

II

Регион

Регион Београда

3.226

1.659.440

514,4

II

Регион

Регион Војводине

21.603

1.931.809

89,4

I

СРБИЈА – ЈУГ

II

Регион

Регион Шумадије и западне Србије

26.495

2.031.697

76,7

II

Регион

Регион јужне и источне Србије

26.246

1.563.916

59,6

Извор: РЗС

Списак скраћеница

АП – Агенција за плаћање

АПВ – Аутономна покрајина Војводина

БДВ – Бруто додата вредност

БДВ/ПРВ – Бруто додата вредност по еквиваленту пуног радног времена

БДП – Бруто домаћи производ

БПП – Бруто пољопривредна производња

БСЋ– Број соматских ћелија

ВВТ – Врло висока температура

GAEC – Очување земљишта у добром производном стању и заштита животне средине

ГЕФ – Глобални еколошки фонд

ГИС – Географски информациони систем

ГРЈ – Годишња радна јединица

ГСБ – Гасови са ефектом стаклене баште

ДНРЛ – Дирекција за националне референтне лабораторије

ДРЕПР – Пројекат смањења загађења реке Дунав из индустрије

ЕЕЗ – Европска економска заједница

ЕК – Европска комисија

EУ – Европска унија

ЗГО – Заштићена географска ознака

ЗОП – Заштићена ознака порекла

ЗП – Заједнички програм

ЗПП – Заједничка пољопривредна политика

ЗРП – Званична развојна помоћ

ИБРД – Међународна банка за обнову и развој

ИПА – Инструмент за претприступну помоћ

ИПА ОП – Одбор за праћење инструмента за претприступну помоћ

ИПАРД – Инструмент за претприступну помоћ за рурални развој

IPM – Интегрисан програм заштите од штеточина

ИПН – Институт за примену науке у пољопривреди

ИРС – Истраживање о радној снази

ISO – Међународна организација за стандардизацију

ИСУК – Интегрисани систем управљања и контроле

IUCN – Међународна унија за заштиту природе

ICPDR – Међународна ЕК за заштиту реке Дунав

КЕИ – Канцеларија за европске интеграције

КиМ – Косово и Метохија

ККС – Класична куга свиња

КПП – Коришћена пољопривредна површина

ЛАГ – Локалне акционе групе

LEADER – Француски акроним који означава – Liaison Entre Actions de Development de l’Économie Rural – Везе између акција руралног развоја

ЛИС – LEADER иницијатива у Републици Србији

ЛСРР – Локална стратегија руралног развоја

МПШВ – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

МРРС – Мрежа за рурални развој Републике Србије

МСП – Мала и средња предузећа

NARDS – Национална стратегија пољопривреде и руралног развоја

НВО – Невладина(е) организација(е)

НД – НД

НИПАК – Национални ИПА координатор

НМРР – Национална мрежа за рурални развој

НПРР – Национални програм руралног развоја

НСО – Национални службеник за одобравање

NUTS – Номенклатура територијалних јединица у статистици

ОДВ – Оквирна директива о водама Европске уније

ОЕЦД – Организација за економску сарадњу и развој

ОП – Органска производња

ОС – Оквирни споразум између Републике Србије и Европске комисије о правилима за спровођење финансијске помоћи Европске уније Републици Србији у оквиру инструмента за претприступну помоћ (ИПА II)

ОУ – Оквирни уговор

ПГС – Прекогранична сарадња

ПДВ – Порез на додату вредност

ПДПП – Правила добре пољопривредне праксе

ППЗРП – Подручја са потенцијалним значајним ризиком од поплава

ПРА – Рурална процена на основу учешћа

PRAG – Практични водич кроз процедуре уговарања помоћи ЕУ трећим земљама

РВ – Рејонизација виноградарства

РЗС – Републички завод за статистику

РХМЗ – Републички хидрометеоролошки завод

СЗК – Стратегија за земљу корисника

SIDA – Шведска агенција за развој

СПС – Шема за појединачну примену

СРГ – Секторска(e) радна(e) група(e)

СС – Секторски споразум између Владе и Европске комисије о механизмима примене финансијске помоћи Уније Републици Србији у оквиру инструмента за претприступну помоћ у области подршке пољопривреди и руралном развоју (ИПАРД)

ССП – Споразум о стабилизацији и придруживању између европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране

STAR – Транзициона реформа пољопривреде Републике Србије

СТО – Светска трговинска организација

SWOT – Предности, слабости, прилике, претње

Тое – Тона еквивалента нафте

УАП – Управа за аграрна плаћања

УББ – Укупан број бактерија

УЗБ – Управа за заштиту биља

УЛО – Веома низак садржај кисеоника

УН – Уједињене нације

USAID – Америчка агенција за међународни развој

УТ – Управљачко тело

UWWT – Tретман комуналних отпадних вода

FADN – Систем рачуноводствених података на пољопривредним газдинствима

ФАО – Организација за храну и пољопривреду

HACCP – Анализа опасности и критичне контролне тачке

ХЕ – Хидроелектрана

HNV – Висока природна вредност

CARDS – Помоћ заједнице у обнови, развоју и стабилизацији

CEFTA – Споразум о слободној трговини у централној Европи

ЦОИ – Центар за обуку и информисање

CHP – Комбинована производња топлотне и електричне енергије (когенерација)

–––––––––––––––

1 Овакав вид означавања је без прејудицирања ставова о статусу КиМ и у складу је са UNSCR 1244/1999 као и са ICJ Мишљењем о проглашењу независности Косова.

*Службени гласник РС, број 84/2017

**Службени гласник РС, број 20/2019

III. ОПИС ТРЕНУТНОГ СТАЊА, SWOT И ДЕФИНИСАЊЕ ПОТРЕБА

3.1. ОПШТИ ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ КОНТЕКСТ ГЕОГРАФСКОГ ПОДРУЧЈА

3.1.1. Aдминистративни систем

Република Србија је организована у 24 управна округа. Јединице локалне самоуправе чине 145 општина, градова и град Београд. Окрузи су регионални центри државне власти, немају сопствену управу и представљају административну поделу. Град Београд је посебна територијална јединица утврђена Уставом и законом.

Према Закону о територијалној организацији Републике Србије (,,Службени гласник РСˮ, бр. 129/07, 18/16 и 47/18), термин „град” се односи на врсту локалне управе и означен је као „територијална јединица утврђена законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а само у изузетним случајевима мање”. Територија града може бити подељена на градске општине. Поделу града на градске општине дефинише статут града, у складу са законом. Насеља која не називамо „урбаним” су класификована као „остала” и по правилу се сматрају руралним подручјима.

Брисан је ранији став 3. (види Закључак - 20/2019-22)

У складу са ОЕЦД дефиницијом2 руралних подручја, у Републици Србији руралну територију чини 75.1% државне територије и обухвата око половине укупне популације (49.9%). Просечна густина насељености у Републици Србији је око 93 становника по km2. У руралним подручјима тај број износи 62 становника по km2, док је у урбаним подручјима 289 становника по km2.

За потребе ИПАРД II програма, а на основу критеријума ОЕЦД-а и у складу са територијалном класификацијом Републике Србије, сва територија Републике Србије се може сматрати руралном територијом, изузимајући територије насељених места са густином насељености изнад 150 становника по km2 у 27 градова и граду Београду, који су дати у Прилогу 7 – Списак насељених места изван руралних подручја, који је одштампан уз овај програм и чини његов саставни део.

–––––––––––––––

2 Рурална подручја дефинисана према критеријумима ОЕЦД-а на нивоу општине са густином насељености мање од 150 становника по km²

*Службени гласник РС, број 20/2019

3.1.2. Демографске карактеристике и трендови

Према попису из 2012. године, Република Србија има 7.199.077 становника. Укупно, у периоду 2002–2013. године, популација Републике Србије је опала за 4,15%, док се рурална популација смањила за 10,9%. Посматрано према регионима, највећи пад популације у руралним подручјима забележен је у јужној и источној Републици Србији (-18,7%). Највећи део руралне популације налази се у региону Шумадије и у западној Србији, који уједно представља и једини регион где рурална популација броји више од 50%. Неповољне демографске трендове су изазвали бројни чиниоци, попут ограниченог приступа квалитетним услугама и државним добрима као што су инфраструктура, могућност квалитетног образовања, здравствене услуге, недостатак друштвеног живота у руралној заједници, као и доминација примарне пољопривредне производње и слаба подељеност између производних и непроизводних активности, итд. Као резултат тога, присутна је значајна миграција становништва које се не бави пољопривредом и младих људи, што води ка старењу руралне популације и неповољној образовној структури руралне радне снаге. Истовремено, то смањује људску основну потребу за развојем економије и квалитета живота у руралним подручјима.

Једна од најзначајнијих демографских карактеристика руралног дела Републике Србије јесте неповољна старосна структура популације. Сваки пети становник села у Републици Србији има више од 65 година, а у јужној и источној Србији сваки четврти становник. Просечна старост руралне популације се у периоду 2002–2011. године повећала са 42 на 43,6 година. Најнеповољнија старосна структура је у јужној и југоисточној Србији, где просечна старост руралне популације достиже 45,7 година (за жене чак 47,1).

Образовне карактеристике руралног становништва су неповољније у односу на урбана подручја. Рурална популација обухвата значајно већи део популације који није образован и оних који имају завршену само основну школу. Такође, веома је мали број оних са вишим образовањем. Ситуација је посебно неповољна у случају популације жена у руралним подручјима, где приближно једна трећина није похађала никакву школу и где више од половине нема никакве квалификације (нема образовање, незавршену или завршену основну школу). Ово је забрињавајућа чињеница којој се мора приступити када је у питању оснаживање женског дела руралног становништва.

3.1.3. Економски показатељи и запосленост

Стопа незапослености (21,3%) и стопа неактивности (39,1%) руралне популације биле су у 2012. години испод стопе урбане популације (26,9% тј. 40,5%). Ипак, остали показатељи учинка руралног тржишта рада, посебно удела запослености осетљивих категорија и професионалног статуса запослених итд., значајно су лошији за руралну популацију. Виши проценат запослености осетљивих категорија код руралне популације резултат је високог процента неплаћених пољопривредника и њихових чланова породице, као и малог удела плаћених запослених у руралној популацији, у односу на урбану популацију.

Укупна запосленост у пољопривреди, шумарству и рибарству за радно способно становништво је 18,3%, а за становништво старије од 15 година 21%. Запосленост радно способног становништва у пољопривреди у руралним подручјима је у 2012. години износила 37,5%, што је знатно више него у многим другим европским земљама. У 2012. години, највећи удео међу запосленим руралним становништвом су чинили квалификовани радници у пољопривреди и рибарству (34,8%), а затим занатлије (13,8%), пружаоци услуга и трговци (11,7%), док је запосленост у другим занимањима забележила значајно ниже учешће. Према државној обрачунској статистици, удео пољопривреде, шумарства и рибарства3 у БДП-у за 2012. годину износио је 7,5% (9,7% од БДВ).

Посебан проблем у Републици Србији, као и у већини земаља јужне Европе, чини ограничен приступ финансијама. Значајан део руководства МСП, укључујући и газдинства, препреке које ометају приступ финансијама сматра изузетно оптерећујућим проблемом, који спречава успешан развој њихових предузећа.

Удео пољопривредних кредита у укупном износу пласмана за привреду у 2013. години износио је 2,8% (подаци из трећег квартала 2013. године). Финансијски сектор Републике Србије тренутно обезбеђује низак ниво кредита за пословања у пољопривреди и углавном их нуди кроз краткорочне кредите. У одређеној мери доступни су и средњорочни кредити банака, али су они у највећој мери намењени преради хране, пре него примарној производњи. Друге кредите са смањеним каматним стопама обезбеђује држава, директно или индиректно. Већина пољопривредника даје земљу као „идеално” средство обезбеђења. Међутим, банке често невољно прихватају земљу као средство обезбеђења, а неретко је разлог томе тешко доказивање власништва над истим, како услед застарелог система регистрације, тако и услед мале вредности земље у појединим областима. Коришћење јавних складишта у својству средства обезбеђења није развијено. Постоји добар потенцијал да јавна складишта олакшају кредит, омогућавајући власницима складишта да користе приход као средство обезбеђења. Додатни проблем је слаба административна сарадња за добијање помоћи (тј. грађевинских дозвола).

–––––––––––––––

3 Сектор А према класификацији активности из 2010. године, РЗС

3.1.4. Структура пољопривредних газдинстава

Структура пољопривредних газдинстава у Републици Србији је сложена и чине је мала пољопривредна газдинства која производе за сопствене потребе, пољопривредна газдинства која делимично производе за сопствене потребе, велика породична газдинства, као и велика предузећа са мешовитим власништвом.

Према попису пољопривреде из 2012. године, укупан број газдинстава у Републици Србији је 631.552, а површина КПП износи 3.437.000 хектара. Највећи удео у укупном броју газдинстава (48,1%) имају мала газдинства (до 2 ha земље, која користе само 8% површине). Газдинства мања од 5 ha чине 77,4% укупног броја газдинстава и заузимају око 25% КПП. Насупрот томе, највећа газдинства, од преко 50 ha, чине само до 1% укупног броја газдинстава и обрађују око једне трећине КПП (Табела 2).

Табела 2: Пољопривредна газдинства у Републици Србији
по КПП, према Попису пољопривреде из 2012. године

Газдинства

КПП

број

%

ha

%

Укупно

631.552

100

3.437.423

100

0 ha

10.107

1,6

0

0

0 – < 2 ha

298.286

47,2

273.622

8,0

2 – < 5 ha

182.489

28,9

596.052

17,3

5 – < 10 ha

89.083

14,1

617.281

18,0

10 – < 20 ha

32.313

5,1

435.499

12,7

20 – < 30 ha

7.677

1,2

185.846

5,4

30 – < 50 ha

5.352

0,8

203.666

5,9

50 – < 100 ha

4.394

0,7

314.096

9,1

≥ 100 ha

1.851

0,3

811.362

23,6

Извор: Попис пољопривреде из 2012. године, РЗС

Просечна парцела КПП по газдинству у Републици Србији износи 5,4 ha, што је око једне трећине ЕУ – 27 просека (14,5 ha). КПП чини око 43% укупне површине Републике Србије, а по структури, оранице и баште чине до 73%, ливаде и пашњаци 21%, а вишегодишњи засади око 6%.

Пољопривредна газдинства су приватизована. Најчешћи изазови са којима се сусрећу јесу унапређење радног капитала тако да постане продуктивнији и привлачење инвестиционог капитала за поновна улагања у већ утврђена основна средства. Многа од ових предузећа имају или слабо или потпуно некоришћену имовину, попут објеката. Такође, постоје и велика предузећа која користе савремене системе производње, са нивоима ефикасности сличним онима у ЕУ.

Број ГРЈ по газдинству у Републици Србији износи 1,02, што је око 20% више од просека за ЕУ – 27, где просечно газдинство користи 0,81 ГРЈ. Узимајући у обзир разлике у величини, ово је показатељ ниског степена механизације и рационализације.

Један од разлога ниске пољопривредне продуктивности у Републици Србији јесте низак ниво адекватних стручних вештина, посебно у домену управљања газдинством. Према попису пољопривреде из 2012. године, само мали део руралне радне снаге има одређено образовање, док већина носилаца газдинстава стиче своја знања из области пољопривреде искључиво путем праксе. Један од основних разлога је неповољна старосна структура пољопривредних газдинстава, која потиче из традиционалног модела наслеђа имовине, где се газдинство преноси на најстарије дете преминулог. Као резултат тога, млађа браћа и сестре чине само радну снагу газдинства или траже други посао, без обзира на њихов ниво образовања и вештине. И поред чињенице да је Влада увела мере за подстицај преноса газдинства на млађу децу, ситуација је у великој мери остала непромењена. Сходно томе, мање од 5% носилаца газдинстава има завршену средњу пољопривредну школу, више пољопривредно образовање или пољопривредни факултет, мада АПВ представља изузетак.

3.2. КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ, ШУМАРСКОГ И ПРЕХРАМБЕНОГ СЕКТОРА

3.2.1. Опште карактеристике

Две трећине вредности пољопривредне производње долази из биљне производње. Кукуруз је најважнији производ и чини 25% укупне вредности пољопривредне производње. Преосталу трећину пољопривредне производње чини сточарство, где је најчешће гајење говеда са учешћем од 13% до 17%. Ове вредности су остале релативно непромењене током последње деценије.

Производња воћа и поврћа чини приближно 20% вредности пољопривредне производње и последњих година бележи тренд раста. Насупрот томе, процес економске трансформације је погодио сектор за сточарство знатно више него сектор биљне производње.

Ипак, сектор сточарства има велики потенцијал у Републици Србији због веома повољних услова за производњу сточне хране и крмива. Око 1.500.000 ha чине природни потенцијал за производњу кабасте и концентроване сточне хране (ливаде и пашњаци) који се тренутно недовољно користе за исхрану животиња.

Пољопривредни сектор карактерише двојна структура:

1) предузећа (укупно 3.000) у власништву правних лица (2.521) и предузетника (479), која чине око 18% КПП4;

2) породична газдинства чине 82% КПП. Она могу бити додатно подељена у две категорије: комерцијална газдинства и мала приватна газдинства. Комерцијална газдинства у приватном власништву, која у просеку обухватају од 2 до 20 ha, чине 48% КПП. Само 8,3% произвођача обрађује више од 10 ha. Стога, 569.858 газдинстава (90,1% пољопривредних газдинстава – искључујући газдинства без земље у поседу) обрађује мање од 10 ha КПП. Већина газдинстава испод 5 ha се састоји из неколико засебних земљишних парцела, која производе пољопривредна добра примарно за сопствене потребе и у великој мери зависе од примања која нису везана за газдинство.

Табела 3: Структура пољопривредних газдинстава према правном статусу и КПП

ПГ, КПП

Укупно

КПП, ha

%

≤ 1

1,01–2

2,01–5

5,01–10

10,01–50

> 50

Пољопривредна газдинства (ПГ)

631.552

184.674

123.719

182.489

89.083

45.342

6.245

100,0

ПГ према правном статусу газдинства, %

Породична ПГ

628.552

99,3

99,8

99,8

99,8

99,2

89,1

99,5

ПЛ и предузетници

3.000

0,7

0,2

0,2

0,2

0,8

10,9

0,5

Просечна КПП по газдинству, ha

5,4

0,5

1,5

3,3

6,9

18,2

180,2

-

КПП, %

У власништву

2.406.196

94,2

94,1

91,9

86,5

61,3

50,9

70,0

Рентирано

1.031.227

5,8

5,9

8,1

13,5

38,7

49,1

30,0

Извор: Попис пољопривреде из 2012. године, РЗС

Ипак, Република Србија има значајне компаративне предности у пољопривреди, захваљујући изобиљу обрадивог земљишта високог квалитета, стратешкој трговинској позицији и уопште добром образовању.

Прехрамбена индустрија има значајну улогу у српској економији, као и на тржишту рада и чини 3,4% од БДП (4,1% БДВ-а) у 2012. години, а заједно са производњом пића5 и дувана6, око 4,3% (5,3% БДВ) у просеку, током периода 2004–2012. године.

Прехрамбена индустрија је у 2012. години запослила приближно 88.000 радника, што чини 3,9% укупне радне снаге, односно 23% запослених у прерађивачкој индустрији.

Једна од основних карактеристика агроиндустрије је велики број МСП, као и мали број великих, савремених предузећа, тако да 75% свих врста пословања запошљава мање од 10 људи, док 90% предузећа има мање од 50 запослених и/или мање од 10.000.000 евра промета. Индустрије, посебно оне са малим капацитетима, нису примиле одговарајуће инвестиције за технолошке иновације и већина објеката и опреме је испод захтеваног стандарда за извоз, посебно за ЕУ тржиште.

Главни ограничавајући фактори за ефикасно учешће на међународном тржишту су:

1) недовољан асортиман прехрамбених производа;

2) недостатак истраживања тржишта и производа како би се боље користили постојећи капацитети, увођењем нових производних линија и производа;

3) недостатак стандарда или неусклађеност са постојећим стандардима;

4) споро прилагођавање условима тржишног пословања;

5) непостојање дугорочних уговора између предузећа у прехрамбеној индустрији и произвођача сировина (пољопривредна газдинства, задруге, агрокомбинати).

Од потписивања ЦЕФТА споразума, као и споразума о билатералној слободној трговини (са Русијом, Белорусијом, Казахстаном и Турском), Република Србија се приближила међународним тржиштима, неколико пута већим од домаћег, што нуди могућности за боље коришћење доступних капацитета.

Табела 4: Партнери Републике Србије у трговини пољопривредно-прехрамбеним производима, у %

Земље

2011.

2012.

2013.

Извоз

Увоз

Извоз

Увоз

Извоз

Увоз

ЕУ

50,0

46,8

51,0

52,3

53,0

63,0

ЦЕФТА

40,7

21,6

38,6

20,4

34,4

13,5

Друге земље

9,2

31,5

10,0

27,4

13,2

28,8

Извор: РЗС

Највећи потенцијал прехрамбене индустрије налази се у производњи безбедне хране високог квалитета, која је веома тражена на страним тржиштима. То захтева примену нових стандарда (ISO 9000 и ISO 14000, као и примену HACCP система квалитета, ISO 22000; GLOBALG.A.P; Halal; Kosher, итд.).

Стога, прехрамбена индустрија мора остати у фокусу развојне политике Републике Србије, као и страних и домаћих инвеститора. Развојна политика мора да се уклапа у глобалне трендове, попут концентрације капацитета и високо софистициране технологије са циљем побољшања продуктивности, ефикасности производње и конкурентности.

У области обновљиве енергије и енергетске ефикасности (ЕЕ), Влада је увела правни оквир који укључује подзаконска акта по моделу Feed-in-tariff за електричну енергију добијену из обновљивих енергетских извора. У 2013. години, Влада је усвојила Други акциони план за енергетску ефикасност за период 2013–2015. године.

Највећи део потенцијала Републике Србије у домену обновљиве енергије је у биомаси (49%), док је остали део у великим ХЕ (ХЕ, 27%), соларној енергији (13%), ветру (4%), геотермалним изворима (4%) и малим ХЕ (3%). Енергетски извори биомасе распоређени су на подручју од 24.000 km² (25% територије) покривеног шумама, док се 45.000 km² (55% територије) користи у пољопривредне сврхе. Енергетски потенцијал биомасе потиче углавном из пољопривредног отпада и дрвне биомасе. Употребљиви енергетски потенцијал који потиче из животињског отпада процењен је на 0,45 toe, док се индустријски и општински отпад процењују на 1.400.000.000 toe.

Иако је Влада успела да реши неке од најкритичнијих проблема енергетске безбедности током последње декаде, Република Србија је још увек суочена са ризиком недостатка електричне енергије. Република Србија је ниско рангирана у Извештају о пословању из 2013. године, узимајући у обзир поузданост електричне енергије.

–––––––––––––––

4 Попис пољопривреде из 2012. године

5 C11 према класификацији активности из 2010. године, РЗС

6 C21 према класификацији активности из 2010. године, РЗС

3.2.2. Сектор производње и прераде млека

Укупна производња млека на годишњем нивоу показује мали пад током последње деценије. Годишња вредност изражена на нивоу произвођача тренутно бележи око 300.000.000 евра. То значи да је производња млека највећи сектор у оквиру српске пољопривреде имајући у виду чињеницу да чини 7,92% вредности пољопривредне производње (просечних 8,12% за 2008–2013. годину).

Произвођачи

Према Попису пољопривреде из 2012. године, забележено је 431.290 музних крава на 155.829 фарми. Општи просек величине стада је 2,8 музних крава. Стада од 1 до 2 краве, која би се у многим земљама сматрала премалим да би била одржива и даље чине окосницу српске млечне индустрије, збрајајући 70% фарми и 36% државног стада. У следећој групи стада (3–9 музних крава, са просечним стадом од 4,2 краве) обухваћено је 97% произвођача млека, 78% крава, готово 68% производње млека и 59% укупног млека које се доставља млекарама. Свака четврта фарма у Републици Србији производи кравље млеко.

Табела 5: Музних крава – број газдинстава и грла по величини музног стада за 2012. годину

Број грла (опсег)

Укупно (сва газдинства)

Просечна
величина стада

Породична газдинства

Број грла

Број

газдинстава

Структура (%)

Број грла

Број газдинстава

Структура (%)

1–2

153.901

108.795

35,7

69,8

1,4

153.870

108.774

37,6

69,8

3–9

182.344

42.715

42,3

27,4

4,3

182.139

42.675

44,4

27,4

10–19

41.706

3.320

9,7

2,1

12,6

41.616

3.312

10,2

2,1

20–29

14.139

613

3,3

0,4

23,1

13.983

606

3,4

0,4

30–49

8.373

236

1,9

0,1

35,5

8.218

232

2,0

0,1

50–99

7.825

120

1,8

0,1

65,2

7.023

109

1,7

0,1

≥ 100

23.002

60

5,3

0,1

383,4

2.904

24

0,7

0,1

Укупно

431.290

155.859

100,0

100,0

2,8

409.753

155.732

100,0

100,0

Извор: РЗС

Стада којa броје више од 50 крава се често сматрају минималним за одрживу млечну фарму са пуним радним временом, рачунајући само 0,05% стада, 7,15% крава, 11% производње млека и 14% млека које се доставља млекарама. Највећи део производње из ове групе долази са комерцијалних фарми са преко 200 крава. Група „породичних фарми које су у порасту” – оне са 20–50 крава и потенцијалом да се прошире је још увек веома мала и броји 849 фарми. Скоро половина производње се налази у централној Србији. У друге производне зоне спадају шабачки, сомборски и зрењанински регион. Такође, југозападно подручје, које карактеришу тешки услови за рад у пољопривреди, са релативно високом густином насељености, битна је зона за сточарство.

Просечна производња млека по једној крави се повећала за 7,7% у односу на 2008. годину и у 2013. години је износила око 3.200 l. Са оваквим просечним приносом по крави, Република Србија се налази испред других земаља кандидата за чланство у ЕУ, док у поређењу са земљама чланицама ЕУ, бележи знатно нижу продуктивност. Очекује се да ће озбиљне реформе у овом сектору решити институционалне проблеме. Референтне лабораторије за испитивање сировог млека неће само побољшати конкурентност, већ ће омогућити и свеобухватан развој сектора. Укупни просечни принос од 3.200 l по крави обухвата од 2.050 l млека по једном стаду крава које се не шаље даље у млекаре, до 8.200 l на појединим фармама са више од 1.000 крава. Принос на фармама од 3 до 5 крава које чине окосницу снабдевања млекара, имају просек од 2.900 l.

Принос млека у АПВ је за више од 40% већи: 3.890 l/крави у односу на 2.730 l/крави у централној Србији. За ову разлику заслужна је расна структура: 52% крава у АПВ чини холштајн-фризијска раса крава док их у централној Србији има 8%, где преовлађују сименталска раса говеда и раса домаће шарено говече у типу сименталца. Коришћење интензивнијих млечних раса у АПВ је могуће због бољих услова за производњу и складиштење крмног биља попут кукуруза, уз генерално боље управљање инвестицијама на већим газдинствима.

Током последњих година (2008–2012. године), број говеда је опао за 13%, а број крава и јунади за 17%. Укупна производња млека није се значајно променила услед повећања просечног приноса, што је резултат побољшања услова узгоја, исхране и чувања, проширења стада, подстицаја за количине млека које се достављају млекарама, као и повећаног броја интензивно узгајаних и веома продуктивних животиња који износи отприлике 164.000 (30% од укупног броја животиња) са трендом даљег раста. У поређењу са развијеним земљама које производе млеко (Холандија, Немачка итд.) где се до 95% животиња интензивно гаји, Република Србија је и даље на нижем степену развоја.

*Службени гласник РС, број 84/2017

Прерађивачи

Од укупно 1.505.000.000 l произведеног млека, 27.000 l се потроши на исхрану говеда или се изгуби на фарми, при чему остаје 1.478.000.000 l за потрошњу у људској исхрани, а 90% од укупне количине млека прерађује 187 предузећа за прераду млека у Републици Србији. Преостало млеко прерађује додатних 40 сезонских млекара. Највеће 24 млекаре прераде 85% млека.

Када су у питању мање млекаре, стање више варира, мада чак неке од њих упорно спроводе планове за успешан опстанак у будућности, те се чини да ће Република Србија ући у ЕУ са значајним бројем одрживих малих и средњих млекара.

Табела 6: Расподела млекара према дневној количини прерађеног млека

Опсег величине

Број млекара

Удео млекара (%)

Удео прерађеног млека (%)

< 3 тоне/дан

103

55

5

3–10 тона/дан

54

29

10

10–50 тона/дан

22

12

20

50–100 тона/дан

3

1

7

> 100 тона/дан

5

3

58

Укупан број

187

100

100

Извор: Анализа млекарског сектора, Република Србија 2013. године

Према Правилнику о квалитету сировог млека („Службени гласник РС”, број 21/09) „Екстра” класа млека је у складу са лимитом ЕУ за УББ од 100.000, док не дефинише БСЋ. Класа 1 је испод стандарда ЕУ, са УББ од 100.000–400.000. Класа 2 је испод минималног српског стандарда од 400.000 УББ за пријем млека од стране прерађивача млека, док 10% производње иде трговини.

На основу анализе 20 највећих млекара наведених у оквиру последње студије овог сектора, млеко ВВТ представља најраспрострањенији појединачни производ са 35% укупне производње, а са пастеризованим млеком „млеко на тржишту” тежи 54% укупне производње. Следећи најраспрострањенији производ је јогурт са 33% укупне производње, док највећи удео у производњи од преосталих седам производа има кисела павлака са 6%. Све врсте сира чине 4% укупне производње.

Тржиште млека чине две гране: прва обухвата фабрике млечних производа које прерађују млеко и продају своје производе кроз продавнице и супермаркете, а друга обухвата млеко које се продаје директно локалним потрошачима, као прерађено на пољопривредном газдинству у облику белог сира и кајмака или се производи продају на пијацама. Потрошња млека и млечних производа од стране пољопривредних газдинстава може се сврстати у другу тржишну грану. Подаци из годишње анализе сточарске производње за 2013. годину показују да се 52,2% млека намењеног људској употреби достави млекарама и прође кроз прву тржишну грану, док се преостало употреби на пољопривредном газдинству или се прода директним путем.

Потребно је боље саветовати и обучити пољопривредне произвођаче како би се ојачао читав млечни сектор и побољшао целокупан учинак, те је зато неопходно да се уложе значајна финансијска средства у едукацију и унапређење нивоа знања пољопривредних произвођача. Претходно искуство показује да би то могло да повећа производњу за 20% без финансијских улагања, у зависности од структуре пољопривредног газдинства и његове локације. Последњих година су добијени различити резултати, у зависности од тога ко је вршио обуку и од способности пољопривредних произвођача да прихвате и употребе стечено знање.

ОП представља област која се постепено развија. Бележи пораст у броју животиња које имају органски статус, као и у броју грла у периоду конверзије. Удео органске производње у укупној сточарској производњи је још увек веома низак, мада постоји велика могућност за развој, посебно у планинским пределима. Производња органског млека у Републици Србији полако заузима своје место на тржишту. Актуелни и прецизни подаци о органској производњи и маркетингу су недоступни.

Други критичан фактор је величина млекара. Тренутно, снабдевање млеком зависи од веома великог броја малих пољопривредних газдинстава. Ово покреће озбиљну забринутост по питању како неопходна улагања могу бити подржана или економски оправдана њиховим малим прометом. Дугорочно, овај проблем би требало да се реши са мањим број фарми и повећањем њихове просечне величине, мада искуства широм Европе показују да такав вид реструктуирања може да потраје годинама. Чак и када би се величина просечног стада удвостручила на 5,6 и даље би оно остало мало у поређењу са просеком ЕУ, те је стога, Републици Србији потребан стратешки приступ реструктурирању млекарског сектора, као и испуњење регулаторних и конкурентних изазова приступања.

Како би постао конкурентнији произвођачима млечних производа у ЕУ и како би достигао стандарде ЕУ за добробит животиња, хигијену и заштиту животне средине, сектор млекарства треба да прође кроз велике измене у погледу објеката, опреме и начина управљања, што подразумева веома значајне инвестиционе захтеве.

Усклађеност са стандардима ЕУ још увек је на нивоу законодавства. Доношење и спровођење појединих подзаконских аката још увек није почело. Подаци о пољопривредним газдинствима која примењују стандарде ЕУ за добробит животиња, хигијену и одлагање стајњака нису доступни, иако се сматра да је број пољопривредних газдинстава која испуњавају стандарде ЕУ изузетно мали. Тренутно, је за извоз регистровано 56 млекара, од чега шест има дозволу за извоз у ЕУ. Осталих 50 има дозволу за извоз за земље чланице ЦЕФТА и друге земље. Сходно томе, постоје и значајна очекивања да интервенције ИПАРД II програма буду усмерене ка корисницима који су у могућности да на пољопривредном газдинству достигну потпуну примену стандарда ЕУ, током спровођења инвестиционог пројекта. Улагања у овај сектор треба да буду фокусирана на одговарајући смештај животиња, управљање стајњаком и опрему за производњу млека.

Подршка ИПАРД II програм треба да буде усмерена на јачање веза и ефикасности у производњи и маркетиншком ланцу. Основни циљ је да се ојача целокупан рад и одрживи развој овог сектора у контексту приступања ЕУ, као и да се достигну неопходни тржишни стандарди.

Генерално, пољопривредна газдинства имају потребу за осавремењивањем и побољшањем своје механизације у циљу ефикаснијег рада.

Млекаре имају потребу за увођењем редовног узорковања и лабораторијског испитивања сировог млека, за оснивањем или унапређењем лабораторија, као и за увођењем опреме за аутоматизовано испитивање млека. Неопходно је обезбедити да мале млекаре имају приступ комерцијалним лабораторијским услугама, обезбедити складишта и постројења за течни отпад, као и постарати се за његово безбедно одлагање.

ИПАРД II програм је усмерен ка пољопривредним газдинствима која на дан подношења пријаве имају минимум 20 и максимум 300 музних крава. Улагања треба да унапреде објекте и опрему како би се достигли стандарди ЕУ за хигијену, добробит животиња и заштиту животне средине, као и да унапреде механизацију у циљу повећања конкурентности, што се детаљно описује у бизнис плану. За велике фарме, које на дан подношења пријаве имају више од 300 музних крава, помоћ треба да буде усмерена ка унапређењу објеката и опреме за руковање, складиштење и дистрибуцију стајњака, како би се достигли стандарди ЕУ у области заштите животне средине.

Када је у питању прерада млечних производа, помоћ треба да буде усмерена ка малим и средњим млекарама које ће до краја инвестиције имати прерађивачки капацитет од 10 тона/дан, успоставити лабораторије за испитивање млека и објекте за прераду течног отпада, као и унапредити своја постројења, опрему, сакупљање млека и управљање отпадом.

3.2.3. Сектор производње и прераде меса

Позадина и кључни фактори

Према Попису пољопривреде из 2012. године, око 77,5% од укупног броја пољопривредних газдинстава (489.364) укључено је у сточарску производњу. Говеда се гаје на око 177.000 газдинстава, свиње на 355.000, овце на 155.000, а живина на 414.000.

Сектор за сточарство (укључујући и производњу млека) је у 2013. години допринео укупној вредности пољопривредне производње са 32,6%. Ипак, значајније је разматрати производњу пољопривредних производа који се троше на газдинству или директно продају.

Производња на нивоу пољопривредних газдинстава

Број и величина

Сектором за сточарство преовлађује велики број пољопривредних газдинстава којима се управља на традиционалан начин, са системима за узгој ниског интензитета. Она су окарактерисана као самоодржива, користећи аутохтоне, локално адаптиране расе. Према подацима из јуна 2014. године, укупан број објеката за тов износи: за говеда 1.532, за свиње 1.170, за овце и козе 255, односно за живину 1.142 (Табела 7).

Табела 7: Број објеката за узгој/тов

Говеда

Свиње

Овце и козе

Живина

број грла

број регистрованих објеката

број грла

број регистрованих објеката

број грла

број регистрованих објеката

број грла

број регистрованих објеката

-

-

-

-

-

-

0–5.000

238

-

-

-

-

-

-

5.000–7.000

86

0–10

41

0–50

7

0–50

1

7.000–10.000

100

10–20

67

50–100

16

50–150

6

10.000–20.000

151

Укупно

108

Укупно

23

Укупно

7

Укупно

575

20–50

195

100–500

509

150–200

34

20.000–25.000

17

50–100

391

500–1.000

53

200–300

39

25.000–30.000

10

100–200

125

1.000–3.000

50

300–500

27

30.000–40.000

20

200–300

41

3.000–5.000

16

500–600

9

40.000–50.000

13

300–500

35

5.000–7.000

7

600–800

8

50.000–70.000

14

500–1.000

44

7.000–10.000

10

800–1.000

7

70.000–100.000

18

Укупно

831

Укупно

645

Укупно

124

Укупно

92

1.000–2.000

34

10.000–15.000

12

1.000–2.000

5

100.000–120.000

5

2.000–5.000

10

15.000–20.000

10

2.000–4.000

8

120.000–150.000

6

5.000–10.000

1

20.000–50.000

14

> 4.000

3

150.000–200.000

8

> 10.000

0

> 50.000

2

-

-

> 200.000

13

Укупно

45

Укупно

38

Укупно

16

Укупно

32

Укупан број регистрованих објеката за тов

Говеда

984

Свиње

706

Овце и козе

147

Живина

699

Број нерегистрованих објеката за тов

Говеда

548

Свиње

464

Овце и козе

108

Живина

443

Укупан број објеката за тов

Говеда

1.532

Свиње

1.170

Овце и козе

255

Живина

1.142

Извор: Управа за ветерину, МПШВ (јун 2014. године)

Основни показатељи производње када је у питању број животиња по пољопривредним газдинствима приказани су у Табели 8.

Табела 8: Пољопривредна газдинства према величини газдинства и броју стоке, 2012. године

Број

Укупно

Говеда

1–29

%

30–49

%

50–99

%

≥ 100

%

грла

908.102

691.032

76,10

62.757

6,91

52.848

5,82

101.465

11,17

ПГ

177.252

174.469

98,43

1.701

0,96

810

0,46

272

0,15

Свиње

Број

Укупно

1–99

%

100–199

%

200–399

%

≥ 400

%

грла

3.407.318

2.409.390

70,71

142.447

4,18

89.407

2,62

766.044

22,48

ПГ

355.052

353.395

99,53

1.092

0,31

336

0,10

229

0,06

Овце

Број

Укупно

1–99

%

100–199

%

200–499

%

≥ 500

%

грла

1.736.440

1.553.148

89,44

93.556

5,39

61.211

3,53

28.525

1,64

ПГ

154.972

153.980

99,36

729

0,47

230

0,15

33

0,02

Живина

Број

Укупно

1–99

%

100–999

%

1000–4999

%

≥ 5.000

%

грла

26.708.220

8.875.188

33,24

1.215.168

4,55

1.714.953

6,42

14.902.911

55,79

ПГ

413.792

405.415

97,98

7.037

1,70

801

0,19

539

0,13

Извор: Попис пољопривреде из 2012. године, РЗС

*Службени гласник РС, број 20/2019

Ниво квалитета производње

Постоји потреба да се повећа производња, као и да се побољша квалитет сточарских производа и технике одлагања стајњака. Подручја са већом густином малих пољопривредних газдинстава би могла да имају већи утицај на квалитет подземних вода услед дифузног загађења проузрокованог неадекватним системима за одлагање стајњака. Нова политика подршке укључује подстицање специјализованих пољопривредних газдинстава за производњу меса, како за потребе домаћег тржишта, тако и за извоз, спровођење добрих пољопривредних пракси и минималних националних стандарда у области заштите животне средине.

Сточарска производња у Републици Србији углавном се заснива на малим и средњим породичним пољопривредним газдинствима, која располажу већим делом пољопривредног земљишта и имају већи утицај на укупну сточарску производњу. Будућност сточарске производње, која захтева релативно интензиван рад и ангажује већину пољопривредне радне снаге у руралним подручјима, није само питање развоја пољопривреде, већ се односи на читав процес руралног развоја. Мала и средња газдинства су и даље главни снабдевачи сточарским производима на националном тржишту, изузев живине, и суочавају се са падом сточарске производње. Сходно томе, мере политике за мала газдинства су планиране НПРР, а за средња газдинства ИПАРД II програмом, концентришући се на новчану подршку за мала газдинства и подршку за потенцијална средња газдинства да би се брже развила и припремила за будућу ситуацију на тржишту.

Последњи подаци показују да више од 86% пољопривредника намерава да прошири или побољша производњу стоке у кратком року. За развој овог сектора у будућности важна су следећа питања:

1) смањење просечне старости управника газдинства;

2) успостављање система за стабилизацију цена сточне хране, као и меса (као финалних сточарских производа) и управљање ризицима;

3) боља сарадња и помоћ саветодавних услуга;

4) спремност за примену нових технолошких решења;

5) доступност подршке кроз НПРР и ИПАРД II;

6) доступност банкарских кредита или других финансијских извора.

Усклађеност са стандардима ЕУ још увек је на нивоу законодавства. Доношење и спровођење појединих подзаконских аката још увек није почело. Подаци о газдинствима која примењују стандарде ЕУ за добробит животиња, хигијену и одлагање стајњака нису доступни. Сматра се да је број газдинстава која испуњавају стандарде ЕУ изузетно мали. Сходно томе, постоје и значајна очекивања да интервенције ИПАРД II програма буду усмерене ка корисницима који су у могућности да на пољопривредном газдинству достигну потпуну примену стандарда ЕУ, током спровођења инвестиционог пројекта. Стога, улагања у овај сектор треба да буду усмерена ка адекватном смештају животиња, складиштењу хране и управљању стајњаком.

Прерађивачка индустрија

Број и величина

Укупан број кланица (982 које су званично радиле у марту 2010. године) тренутно запошљава између 20.000 и 25.000 људи. Процена регистроване прераде меса у објектима у периоду од 2002 до 2012. године приказана је у Табели 9.

Табела 9: Динамика прераде меса у регистрованим објектима
у периоду од 2002. до 2012. године (000) t

2002.

2006.

2010.

2012.

Говедина и телетина

190

185

167

161

Свињско месо

473

417

399

368

Овчије месо

36

45

44

54

Живина

88

100

120

140

Извор: РЗС

Укупан број од 1.197 кланица и објеката за прераду показује да Република Србија има изузетне капацитете за клање и прераду меса, што даље значи да је ниво стварне искоришћености испод пројектованих капацитета. Само око 0,5% њих има дозволу за извоз у ЕУ, што показује да већина није у складу са стандардима ЕУ.

Табела 10: Број објеката за клање, сечење и прераду меса

Врста објекта

Објекти –
(домаће тржиште)

Објекти – извоз (ЕУ)

Објекти – извоз (треће земље)

Кланица (црвено месо) – копитари

277

2

9

Кланица (живина)

31

-

-

Објекти комбиноване намене (клање, сечење, прерада – црвено месо)

415

3

32

Објекти комбиноване намене (клање, сечење, прерада – живина)

19

1

9

Прерада меса и производња месних прерађевина

455

-

-

УКУПНО

1.197

6

50

Извор: МПШВ

Тренутни укупни капацитет кланица свакако превазилази потражњу на локалном тржишту, а у будућности ће се, уз доследну примену домаћих стандарда и усвајање стандарда ЕУ, број ових објеката значајно смањити. Процењује се да се 44% говеђег меса, преко 14% званично закланог овчијег меса и скоро 78% свињског меса (45% свињско месо и 33% сланина) конзумира у виду прерађених производа, стога је секундарни прерађивачки сектор од изузетне важности.

*Службени гласник РС, број 20/2019

Ниво квалитета производње

Класификација трупова заклане стоке, оваца и свиња не постоји у кланицама у Републици Србији. Стога се, у већини случајева, плаћање заснива на коришћењу живе мере животиња и/или њихове старости у тренутку продаје. Један од најхитнијих задатака јесте управо регистровање начина класификације животињских трупова на линији клања.

Тржиште и трговина

Ситуација на тржишту (производи, образац потрошње, трговина)

Спољнотрговинска размена меса и производа од меса у 2013. години бележи негативан трговински биланс у износу од 13.300.000 евра. Увоз меса и производа од меса износио је 66.900.000 евра (у 2012. години износио је 57.800.00 евра), док је извоз ових производа у 2013. години био 51.800.000 евра (у 2012. години износио је 46.400.000 евра), према подацима РЗС, Извештај бр. 24, 31. јануар 2014. године.

Снабдевање тржишта у Републици Србији говеђим месом је недовољно да задовољи потребе домаћег тржишта, као и извоз. Квота за извоз говеђег меса по повлашћеним условима за тржиште ЕУ износи до 8.700 тона годишње, али је само 5% тога искоришћено.

У 2012. години увоз замрзнутог говеђег меса износио је око 154 тоне, а извоз само око 29 тона. Укупан извоз свежег говеђег меса износио је 1.500 тона, од чега је око 630 тона извезено у ЕУ. Извоз исте робе у 2007. години износио је око 9.100 тона, од чега је око 2.300 тона извезено у ЕУ.

У 2013. години, индустрија меса Републике Србије забележила је производњу свежег говеђег и телећег меса на истом нивоу као и претходне године (161.000 тона). Међутим, у поређењу са петогодишњим просеком (2008–2012. године) бележи смањење од 6%. Производња свежег свињског меса у 2013. години је остварила раст од 4% (до 381 тоне), што је опет мање од петогодишњег просека (2008–2012. године) за 2%. Производња свежег живинског меса је остала мање-више на истом нивоу током последњих неколико година. Током истог временског периода, производња месних прерађевина је остала стабилна, док се производња конзервираног меса увећала за скоро 100%.

За сектор прераде меса у Републици Србији најзначајнији подсектор производње меса чини свињско месо што је приказано у Табели 11. У општем смислу, производња се годишње смањује, као и број свиња и крмача.

Током последњих десет година број стоке је опао за 20%. Ово је значајно утицало на прерађивачку индустрију која повећава увозну тражњу меса како би задовољила захтеве за прерадом. Република Србија покушава да обнови своја традиционална тржишта за извоз, како за свежу, тако и за прерађену младу говедину.

Производњом живинског меса у Републици Србији бави се релативно мали број произвођача и прерађивача. Ипак, ова производња остварује кључну улогу у сектору меса и повећала је своје учешће у потрошњи.

Табела 11: Производња меса у Републици Србији (бруто домаћа производња меса у (000) t тежине заклане животиње)

 

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

Структура

2010–2012. (%)

Говеђе месо

93

90

83

95

99

100

96

81

82

18,5

Свињско месо

242

253

255

289

266

252

269

271

252

56,5

Живинско месо

65

67

75

70

76

80

84

103

94

20,1

Овчије месо

20

21

20

20

23

24

23

24

22

4,9

УКУПНО

420

431

433

474

464

456

472

479

450

100,0

Извор: РЗС

Тржиште и правна документа везана за извоз

ССП са ЕУ и ЦЕФТА споразум отворили су нове могућности за повећање извоза пољопривредних производа у Европу. Међутим, за сада се чини да ће Белорусија, Русија и земље чланице ЦЕФТА споразума, заједно са Италијом и Грчком, остати примарна тржишта за говеђе месо, у погледу постојећих залиха меса и квалитета.

Пољопривреди Републике Србије неопходан је даљи развој како би била конкурентна, најпре на тржиштима доступним кроз прелазни трговински споразум ЕУ, а касније на проширеним тржиштима кроз чланство у ЕУ.

Ниво постизања стандарда ЕУ посебно у области здравља, хигијене, безбедности хране на пољопривредном газдинству и ниво прераде

Тренутно постоји шест лиценцираних кланица за извоз на тржиште ЕУ и четири регистроване за трговину са земљама чланицама ЦЕФТА. Објављени капацитет шест лиценцираних објеката за извоз на тржиште ЕУ износи 875 говеда на дан (клање и сечење).

У поређењу са захтевима и стандардима ЕУ по питању безбедности хране, Републици Србији недостају системи за обезбеђење квалитета, као и конкретни подаци о дефицитима. Ово је главни фактор који онемогућава развој прехрамбене индустрије. Неподударање у коришћењу и спровођењу стандарда ЕУ за производњу и прераду хране приказано је у Табели 10, где се види да је само 0,5% од свих објеката лиценцирано за извоз у ЕУ, тј. у потпуности одговара стандардима.

Идентификовање потреба за обучавањем у оквиру сектора

Пољопривредници – производна група

Обука треба да обухвати следеће теме:

1) књиговодство и управљање, спровођење новог, тржишно оријентисаног приступа,

2) примена нових технологија сточарске производње,

3) побољшање квалитета производње и хигијене, као и безбедности хране,

4) заштита животне средине и добробит животиња,

5) ширење начела добре пољопривредне праксе.

Кланична индустрија

Главни фокус и оријентација треба да буду на обуци за примену GZP, DPP и HACCP принципа, као и управљање према ISO 9001. Такође, веома је важно обавити обуку о сечењу и класирању меса у складу са прописом ЕУ „Класирање говеда према EC/1215/2003”.

Идентификовање према сектору – нивоу

Промене на пољопривредним газдинствима

Пољопривредна газдинства у Републици Србији нису довољно опремљена механизацијом. Потребно је обновити пољопривредне објекте и пратећу инфраструктуру. Ово се може постићи улагањем у модернизацију и опремањем постојећих објеката, као и изградњом нових.

Такође, потребна је финансијска подршка за унапређење исхране, квалитета приплодног материјала и објеката за смештај животиња, заједно са подршком за руковање, складиштење и дистрибуцију стајњака у складу са стандардима ЕУ.

Промене у прерађивачкој индустрији

Модернизација у погледу ветеринарских, здравствених стандарда и стандарда за заштиту животне средине је од виталног значаја. Захтевани стандарди су уведени у мали број погона за прераду меса који су лиценцирани за извоз у ЕУ. Осим тога, производња меса у Републици Србији показује низак ниво искоришћености постојећих производних капацитета, као и специјализованости за специфичне врсте производа. Технолошка инфраструктура кланица и погона за прераду меса је такође, на ниском нивоу.

У шта треба инвестирати?

У пољопривредна газдинства

Као приоритет постављају се замена лоше техничке опреме и старих објеката и увођење нових технологија и начина сточарске производње у складу са принципима безбедности хране, заштите животне средине и добробити животиња. Ово су захтеви који се односе на пољопривредна газдинства свих величина. Такође, потребно је побољшати механизацију.

У прерађивачку индустрију

Инвестиције у циљу достизања стандарда ЕУ у области безбедности хране и заштите животне средине представљају приоритет. Такође, инвестиције треба да имају за циљ оријентисање производње ка тржишту, коришћење постојећих тржишних позиција, стварање нових производних места, увођење нових технологија, итд.

3.2.4. Сектор производње и прераде воћа и поврћа

Позадина и кључни фактори

Подсектор за воће и поврће чини око 20% укупне производне вредности у пољопривреди.

Производња/Пољопривредници

Број и величина

Структуру подсектора за воће и поврће можемо дефинисати као хетерогену. Примарна производња се делом заснива на раду пољопривредних субјеката у државном власништву, док највећи удео у укупној производњи имају породична пољопривредна газдинства.

Воћњацима припада 5,7% КПП, а половину тога чине шљивици. Више од половине (54%) газдинстава која се баве производњом воћа обрађују мање од 5 ha КПП.

Табела 12: КПП за производњу воћа, ha

Број пољопривредних газдинстава

КПП, ha

< 1

1,1 – 2

2,1 – 5

5,01 – 10

10,01 – 50

50 <

Укупно

ПГ – Воће и бобичасто воће

60.079

57.219

101.608

53.771

21.412

1.114

295.203

ПГ – Јагода

1.292

1.301

3.016

1.698

656

19

7.982

ПГ – Виногради

81.436

1.590

716

131

88

16

83.977

ПГ – Хмељ

0

2

4

1

3

1

11

Укупно

142.807

60.112

105.344

55.601

22.159

1.150

387.173

Извор: Попис пољопривреде из 2012. године, РЗС

Mала газдинства, испод 5 ha, чине 40% земљишта за производњу поврћа. Већина њих гаји парадајз, паприку, пасуљ, купус, лубеницу, дињу, црни и бели лук, грашак итд. Оваква производња намењена је директној потрошњи, интерној употреби и индустријској производњи. На великим пољопривредним газдинствима, од поврћа се најчешће гаји грашак (30%), паприка (9%) и боранија (7%) и производња се првенствено обавља за потребе прерађивачке индустрије.

Табела 13: КПП за производњу поврћа, ha

Број пољопривредних газдинстава

КПП, ha

< 1

1,1 – 2

2,1 – 5

5,01 – 10

10,01 – 50

50 <

Укупно

ПГ – Парадајз

11.947

10.169

17.097

8.372

3.160

115

50.860

ПГ – Паприка

15.040

14.300

23.065

10.033

3.903

210

66.551

ПГ – Кромпир

19.972

23.261

42.820

22.397

8.663

252

117.365

ПГ – Поврће у пластеницима

3.768

2.787

5.253

2.486

1.248

83

15.625

Укупно

50,727

50,517

88,235

43,288

16,974

660

250,401

Извор: Попис пољопривреде из 2012. године, РСЗ

*Службени гласник РС, број 84/2017

Производња воћа

У 2012. години површина под воћњацима износила је 239.846 ha, што представља 4,4% КПП. У оквиру ове површине, традиционално су доминантни шљивици (41%), затим производња јабука (20%) и воћњаци вишње (10%). Расподела производње воћа приказана је у Табели 14.

Табела 14: Производња воћа у Републици Србији

Производња (000) t

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

Структура 2010–2012 (%)

Укупно

1.218

1.381

1.299

1.452

1.077

1.337

925

100,0

Дрвенасто воће – укупно

1.073

1.242

1.145

1.295

927

1.178

802

86,7

Јабуке

240

245

236

282

240

266

179

19,4

Крушке

58

61

62

68

48

65

39

4,2

Трешње

23

29

30

29

22

29

22

2,4

Вишње

81

100

90

105

66

91

75

8,1

Кајсије

22

23

22

31

23

33

17

1,8

Дуња

10

13

12

15

11

14

11

1,2

Шљиве

556

681

607

663

427

582

391

42,3

Брескве

59

66

63

77

69

75

54

5,8

Орах

24

25

24

25

21

24

15

1,6

Јагодасто (бобичасто) воће – укупно

145

139

154

157

150

159

123

13,3

Купине

31

29

32

34

33

34

26

2,8

Малине

80

77

84

87

84

90

70

7,6

Јагоде

34

33

38

36

33

36

27

2,9

Извор: РЗС

Производња поврћа

У периоду 2009–2012. године забележен је значајан принос поврћа, иако је због суше у 2012. години, у току вегетационог периода, производња била слабија. Поврће се производи у количини око 1.000.000 тона годишње (према Попису пољопривреде из 2012. године), што није довољно да би се покрила домаћа потражња.

У оквиру ове производње (2010–2012. године), највећи удео има кромпир (36%), затим купус и кељ (16%), диња и лубеница (12%), парадајз (10%), паприка (8%) и црни лук (7%). Највећи део површине под поврћем припада малим пољопривредним газдинствима, која на годишњем нивоу производе углавном за потрошњу на газдинству у свежем стању, а мање у сврхе индустријске прераде. Око 10.000 ha припада великим произвођачима, где се гаји поврће за комерцијалну употребу, као што су грашак (30%), паприка (9%) и пасуљ (7%).

Ниво производног квалитета

Квалитет производње карактерише низак технолошки ниво, заједно са старим и традиционалним воћњацима и виноградима, застарелим сортама, непостојањем система за наводњавање, неадекватном заштитом усева од болести и штеточина, старим машинама и опремом за заштиту усева и бербу.

Табела 15: Производња поврћа (укључујући кромпир)

Производња (000) t

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

Структура

2010–2012 (%)

Укупно

2.279

1.871

2.120

2.207

2.201

2.166

1.618

100,0

Кромпир

930

743

844

898

887

891

578

35,7

Шаргарепа

68

57

66

68

101

60

47

2,9

Лук

140

116

141

131

144

140

107

6,6

Бели лук

26

21

24

23

22

21

17

1,0

Пасуљ

55

39

42

46

43

39

27

1,7

Боранија

14

13

15

17

18

17

12

0,7

Грашак

36

35

42

39

37

41

33

2,0

Краставац

67

60

62

67

70

72

55

3,4

Купус и кељ

325

280

301

326

337

315

266

16,5

Парадајз

189

152

176

189

189

199

156

9,6

Паприка

177

150

151

171

155

145

130

8,0

Диња и лубеница

251

205

256

230

197

225

190

11,8

Извор: РЗС

Прерађивачка индустрија

Број и величина

Република Србија има дугу традицију и искуство у узгајању воћа, укључујући грожђе, као и поврћа и у њиховој преради лежи велики потенцијал.

Прерађивачка индустрија за воће и поврће je у транзицији. Република Србија има велике производне објекте, али су они лоше развијени и неретко смештени у областима са малим бројем произвођача. Неки од објеката су приватизовани, док су други у процесу приватизације. Значајан број прерађивача више не ради, док остали имају застарелу опрему, углавном услед недостатка инвестиција. У већини објеката опрема је на нивоу нижем од оног који захтевају стандарди за извоз, посебно на тржиште ЕУ. Само мали број предузећа поседује прерађивачку технологију високог квалитета.

Република Србија има значајан извор сировина за прераду и извоз. Просечна производња на десетогодишњем нивоу износи око 2.100.000 тона свежег поврћа и око 1.200.000 тона свежег воћа. Ипак, ово је недовољно искоришћено, с обзиром на то да се само 15% поврћа и 20% воћа произведе, преради и прода у Републици Србији.

Термичка обрада и сушење воћа и поврћа, као и производња сокова се обавља у 85 предузећа са укупним уграђеним капацитетом од око 565.000 тона. Значајан део капацитета за прераду се односи на производњу воћа и поврћа.

Постоји 181 регистрована хладњача у Републици Србији намењена чувању воћа и поврћа, са укупним капацитетом од 608.000 тона.

Већина постојећих хладњача је застарела и није климатизована, што резултира великим губицима. Продужетак сезоне свежег воћа је ограничен слабим складишним капацитетима. Само око 12 хладњача има технологију УНК (ултра ниског кисеоника) или квалитетне радне системе (нпр. HACCP и ISO стандарде).

Поред великих, постоји и око 363 малих хладњача са капацитетом у опсегу од 50 до 350 тона. Неке од ових објеката су недавно отворили пољопривредници да би повећали своју конкурентност на тржишту. Само око 50% објеката за термичку обраду воћа, као и за мешано воће и поврће је у потпуности оперативно.

Број предузећа у сектору за воће и поврће, у погледу капацитета за прераду, приказан је у Табели 16.

Taбела 16: Број већих предузећа у сектору за воће и поврће

>2 милиона kg

1–2 милиона kg

0,5–1
милиона kg

0,1–0,5
милиона kg

Број предузећа

18

29

27

109

Извор: Привредна комора Републике Србије

Tржиште и трговина

Процена ситуације на тржишту (производи, образац потрошње, трговина)

Постоји велики потенцијал за извоз, посебно када је у питању конзервирано, замрзнуто и суво поврће. Извоз воћа добија све већи значај услед приступа новим тржиштима. Замрзнуто воће чини 80% извоза, а свеже 16,6%. Извоз воћа значајно је допринео развоју пољопривреде последњих двадесет година. Међу најпрофитабилнијим производима су малине, које се углавном извозе на тржиште ЕУ као замрзнут производ. Свеже воће (углавном јабуке) се извози у Руску Федерацију, Немачку, Аустрију и скандинавске земље.

Ниво достизања стандарда ЕУ

У погледу испуњења стандарда за безбедност хране у сектору за воће и поврће, главна правна акта су усвојена, али без одговарајућих подзаконских аката, прописа за спровођење и контролних мера. Стога, није доступна статистика по овим питањима.

Закон о безбедности хране који је ступио на снагу 2009. године („Службени гласник РС”, број 41/09) је усклађен са Регулативом ЕК 178/2002 и Регулативом ЕК 882/2008. Овим законом се оснива ДНРЛ и дефинишу надлежности МПШВ и МЗ. Званичне контроле у оквиру интерне контроле повремено обавља пољопривредна инспекција.

Законом о средствима за заштиту биља („Службени гласник РС”, број 41/09), здравље биљака и права узгајивача су делимично усклађени са директивама и прописима ЕУ. Велике празнине остају, посебно када су у питању спровођење и контрола. Део Закона о семену („Службени гласник РС”, бр. 45/05 и 30/10 – др. закон), који се односи на воће и грожђе је делимично усклађен са законима ЕУ.

*Службени гласник РС, број 20/2019

Идентификовање потреба за обучавањем у оквиру сектора

Обуке треба првенствено да помогну произвођачима да побољшају компетентност како би увећали своју производњу и конкурентност, да би се ускладили са acquis communautaire. Инспекторе МПШВ треба обучити како би били способни да контролишу испуњеност државних стандарда и стандарда ЕУ (Добра пољопривредна пракса и мере за заштиту животне средине).

*Службени гласник РС, број 20/2019

Идентификација на нивоу сектора

Потребе за развојем сектора

Главне препоруке активности за побољшање конкурентности у сектору за воће и поврће су следеће:

1) развој пољопривредне инфраструктуре на земљишту,

2) развој савремених велетржница, центара за расподелу/паковање,

3) потребно је појачати обуке и образовање,

4) диверзификација сортимента воћа и поврћа,

5) побољшање конкурентности српских производа,

6) треба дати предност развоју производних група,

7) пружити помоћ МСП у развоју бизнис планова, стандардизацији, лиценцирању, безбедности хране и умрежавању са европским партнерима.

У шта треба инвестирати?

Инвестирање у пољопривредна газдинства:

1) инвестирање у механизацију за рад након бербе/жетве,

2) инвестирање у савремене објекте за складиштење,

3) инвестирање зарад формирања модерних центара за дистрибуцију/паковање и велетржница,

4) инвестирање у нове технологије,

5) инвестирање у циљу побољшања квалитета и стандарда.

Инвестирање у прерађивачку индустрију:

1) инвестирање у циљу модернизације објеката за прераду у оквиру МСП,

2) подршка у лиценцирању производних објеката и финалних производа.

3.2.5. Остали усеви (житарице, уљарице, шећерна репа)

Позадина и кључни фактори

Највећа површина пољопривредног земљишта у Републици Србији припада производњи житарица и обухвата око 60% укупнe пожњевене површине. Производња житарица у Републици Србији је једна од највећих компонената пољопривредне производње, са око 32% удела у укупној производњи (2004–2012. године). Кукуруз је најзаступљенији усев са преко 1,2 милиона посејаних хектара, а затим следи пшеница са око пола милиона хектара. Овим је представљен удео кукуруза од 25% у вредности пољопривредне производње и пшенице од 6,6%. Због велике површине под житарицама, овај сектор је међу секторима са највећом примарном производњом, што се додатно повећава даљом прерадом. Република Србија је највећи регионални произвођач житарица, а према подацима ФАО, она је на 19. месту произвођача кукуруза на свету и на 35. месту када је у питању пшеница. Производња житарица задовољава потребе домаће прерађивачке индустрије и остварује одређену количину за извоз. На пример, последњих година, у укупној вредности извоза робе из Републике Србије, кукуруз заузима прво место. Ланац житарица на тржишту је кратак, док преовлађују неформални канали продаје.

Око 400.000 хектара обрадиве земље је под индустријским биљним културама (12% укупне пожњевене површине). Највећи део површине под уљарицама је на територији АПВ, где су такође смештени и капацитети за прераду. Сунцокрет и соја су међу најбитнијим пољопривредним усевима у Републици Србији (раст у производњи уљане репице је забележен током последње деценије).

Република Србија се убраја у ред највећих произвођача шећерне репе у Европи, али и у свету, према подацима ФАО заузима 14. место у производњи соје и 15. место у производњи сунцокрета. Захваљујући дугој традицији и повољним климатским условима и земљи за производњу, Република Србија постиже задовољавајући просек приноса уљарица. Производња уљарица задовољава домаће потребе, док су сунцокретово и сојино уље значајни производи за извоз.

У погледу просечног приноса житарица, Република Србија је на нижем нивоу у односу на земље чланице ЕУ, посебно у производњи пшенице. Међутим, једно од објашњења за то је незавршено усклађивање података о приносу, па се могу очекивати евентуална одступања у смислу повећања наведених вредности. Има неколико иновација у производњи и технологији након бербе, а цене се крећу по сезонским трендовима, у зависности од односа потражње, цене и конкурентности квалитета. Уљарице и шећерна репа су изузеци са приносима једнаким европским, јер се већим делом производе у равницама на северу Републике Србије, на великим, савременим пољопривредним газдинствима. Република Србија је један од најзначајнијих европских произвођача житарица, посебно кукуруза (Република Србија производи 11% укупног ЕУ-27), соје (35%), сунцокрета (6%) и шећерне репе (2,5%).

Разлози ниског приноса су вишеструки, попут технолошког застоја, неадекватне пољопривредне праксе, недостатка одговарајућег плодореда житарица, неефикасних система за пренос знања, коришћења семена без сертификата, неадекватног коришћења ђубрива и недовољних финансијских средстава.

Произвођачи

Житарице су универзални усев у Републици Србији, а саде се на пољопривредним газдинствима свих типова и величина. Укупно 458.196 газдинстава (72,6% од укупног броја газдинстава) учествује у производњи житарица и простире се на око 1.700.000 ha, са просечном величином од 3,7 ha по газдинству. Највећи број газдинстава (37%) припада групи до 2 ha, са укупном површином од око 123.000 ha, што представља само 7% укупне површине под житарицама и просечну површину под зрном од 0,7 ha по газдинству. Детаљнији подаци су приказани у Табели 17. Тешкоће стварања фондова потребних за повећање продуктивности и производње на породичним газдинствима резултат су великог броја парцела, мале просечне површине под житарицама, ниског просечног образовног нивоа пољопривредника, недостатка информација које долазе до произвођача, као и других проблема у вези са производњом и маркетингом.

Tабела 17: Број газдинстава и површина под житарицама*
по газдинствима

Број газдинстава

Број газдинстава (%)

КПП (ha)

КПП (%)

Укупно (сва газдинства)

631.552

100,0

3.437.423

100,0

До 2 ha КПП

171.695

27,2

123.441

3,6

Преко 2 ha до 5 ha

155.393

24,6

284.673

8,3

Преко 5 ha дo 10 ha

81.686

12,9

295.833

8,6

Преко 10 ha дo 20 ha

30.809

4,9

227.283

6,6

Преко 20 ha дo 50 ha

12.669

2,0

237.129

6,9

Преко 50 ha дo 100 ha

4.231

0,7

195.024

5,7

Преко 100 ha

1.713

0,3

352.179

10,2

Укупно

458.196

72,6

1.715.562

49,9

Извор: Попис пољопривреде из 2012. године, РЗС

* Пшеница, раж, јечам, овас, кукурузно зрно и друге житарице за зрно

Посматрајући регионе (NUTS 1 и NUTS 2), северна Србија са 28% укупног броја газдинстава укључених у производњу пшенице, држи 61% укупне површине под житарицама, са просечном површином под зрном од 8,2 ha по газдинству. Од газдинстава у АПВ, око 23% поседује 53% укупне површине под житарицама, са просечном површином од 9,3 ha по газдинству. Насупрот томе, у јужној Србији је велики број малих газдинстава која производе житарице (72%) са просечном површином од 2 ha по газдинству. Иста ситуација је и са Шумадијом, западном и источном Србијом.

Житарице се гаје уз помоћ 425.000 двоосовинских трактора, 261.000 једноосовинских трактора, 25.000 комбајна и више од 3.000.000 прикључних и стационарних машина и опреме. Рурална транспортна инфраструктура је неразвијена, док су пољопривредне машине и опрема генерално у лошем стању. Просечна старост трактора је 12 година, а комбајна – сакупљача 15 година.

Прерађивачка индустрија

Прехрамбена индустрија се издваја као подсектор са највећим бројем произвођача у оквиру овог сектора. Стога, Република Србија тренутно има око 370 складишта за зрнасте ратарске производе (различитих капацитета) која раде у оквиру предузећа и задруга, трговаца зрном (извозника), као и занатских објеката, силоса за зрно и млинова. Процењен укупни капацитет складиштења износи око 3.800.000 тона зрна, где је однос између индустријских и институционалних капацитета 75% : 25%. Основни проблем представљају неједнак капацитет складиштења и застарела технологија за сушење и складиштење робе.

У производњи хране за животиње, велики је број занатских објеката и миксера за храну, док се индустријски објекти своде углавном на складишта и млинове. Процењује се да постоји укупно више од 750 индустријских објеката, од којих 111 има капацитет да произведе више од 10 тона концентрата на сат.

Капацитет прераде пекарске индустрије износи 2.500.000 тона пшенице, што се последњих година користи до 60%, уз релативно стабилан производни ниво у току последњих десет година. Производња хлеба и пецива врши се у индустријским и занатским објектима. Према званичној статистици, постоји 3.408 објеката од којих 3.023 чине мањи објекти, док постоји 120 великих индустријских постројења. Тестенина се индустријски производи у шест објеката, док је број трговинских објеката значајно већи и процењен је на око 600 објеката. Годишња производња износи око 35.000 тона тестенине, што је око 60% расположивог капацитета. Капацитети су подједнако расподељени, а може се приметити да је у јужној Србији присутан већи број занатских објеката. Постоје две фабрике за производњу скроба са годишњим капацитетом прераде од 140.000 тона кукуруза и обе раде.

Тренутно у Републици Србији постоји једна фабрика за производњу биоетанола која је 2007. године саграђена у Шиду, са годишњим капацитетом од 100.000 тона. Фабрика може да произведе биодизел по стандарду квалитета ЕУ EN 14214.

Тржиште и трговина

Укупан промет пшенице и кукуруза се повећао током последњих десет година. За остале зрнасте производе може се констатовати смањење обима промета.

Житарице заузимају значајно место у извозу са уделом од 21% од укупне вредности извоза. Пшеница и кукуруз су нето извозни производи и из године у годину су водећи пољопривредни производи, како у погледу количине тако и вредности извоза.

Ипак, упркос позитивном развоју сектора за житарице последњих година, газдинства су недовољно опремљена техничком опремом и механизацијом.

Република Србија је на путу да створи механизам за процену ризика захтева за увоз или узгој биотехничких усева и производа. Постоји и даље велики отпор прихватања биотехничких усева и производа насталих од ГМ усева. У 2013. години, одређени број општина у Републици Србији је потписао „Декларацију о ГМ усевима” позивајући на забрану ГМ производа. Јануара 2013. године, Република Србија је потписала споразум „Дунав Соја Асоцијација” који у земљама дунавског региона промовише узгој и прераду соје која није генетски модификована. Такође, током последњих неколико година појавиле су се поједине грађанске групе које промовишу кампању против генетски модификованих усева.

3.2.6. Сектор производње и прераде јаја

*Службени гласник РС, број 55/2019

Живинарство са две главне линије производње – узгојом бројлера и производњом конзумних јаја, представља најзаступљенију грану сточарства на газдинствима у Републици Србији. Од десет газдинстава, свих типова, на готово седам се узгаја живина. Истовремено, живинарство је највише индустријализована грана пољопривреде, где се чак 37,3% грла живине узгаја на свега 225 газдинстава у статусу правног лица и предузетника. По вредности производње, живинарство заузима треће место у сточарству, са уделом од 11,8%. У укупној вредности пољопривредне производње, према подацима за 2011. годину, производња кокошијих јаја и бројлера учествује са 4,9%. Значај живинарства расте како на светском тржишту, тако и на тржишту Републике Србије. Јаја представљају једну од најкомплетнијих и најкориснијих намирница у исхрани људи, и спадају у групу високопротеинске хране велике биолошке вредности и хранљивости.

Велики број малих газдинстава одликује се традиционалним начином истовремене производње више категорија и врста живине, малим капацитетима производње, екстензивним гајењем са најчешће ограђеним испустима, док се производи користе углавном за потребе сопственог домаћинства. Чак 96,6% газдинстава има мање од 50 кокошака носиљa, али се на таквим газдинствима држи 44.86% укупног броја носиља.

Табела 17а: Број и структура газдинстава на којима се гаје коке носиље у Републици Србији (Попис пољопривреде из 2012. године, РЗС)

Број кокошака
носиља

Број
газдинстава

Структура
(%)

Број
кокошака

Структура
(%)

1–49

267.261

96,62

3.780.280

44,86

50–99

7.399

2,67

410.455

4,87

100–299

1.113

0,40

149.843

1,78

300–499

198

0,07

66.525

0,79

500–999

133

0,05

85.447

1,01

1.000–2.999

255

0,09

411.789

4,89

3.000–4.999

84

0,03

304.824

3,62

5.000 и више

160

0,06

3.217.510

38,18

Укупно

276.603

100,00

8.426.673

100,00

Табела 17б: Број и структура произвођача јаја

Број кокошака носиља

Број
газдинстава

Структура
(%)

Број
кокошака

Структура
(%)

1–49

267.261

96,62

3.780.280

44,86

50–99

7.399

2,67

410.455

4,87

100–299

1.113

0,40

149.843

1,78

300–499

198

0,07

66.525

0,79

500–999

133

0,05

85.447

1,01

1.000–2.999

255

0,09

411.789

4,89

3.000–4.999

84

0,03

304.824

3,62

5.000 и више

160

0,06

3.217.510

38,18

Укупно

276.603

100,00

8.426.673

100,00

Извор: Управа за ветерину, март 2019. године

С друге стране, производња се одвија у објектима средњег и већег капацитета, уз примену високог нивоа технологије са делимично или потпуно механизованим радним операцијама и са исхраном комплетним смешама концентроване сточне хране, што доприноси високој носивости и одличним резултатима у производњи. На 160 газдинстава који узгајају преко 5000 јединки налази се 3.217.510 кокошака носиља односно 38,18% од укупног броја у држави.

РЗС систематски и континуирано прикупља и публикује податке о броју и носивости кокошака носиља као и укупном броју снесених јаја у Републици Србији. Наведени подаци су идентични оним који су приказани у бази података Oрганизације за храну и пољопривреду Уједињених нација FAOSTAT (http://www.fao.org/faostat/en/#data).

Према анализи Пословног удружења за живинарство Заједница живинара до 2012. године, увоз јаја и производа од јаја је био већи од извоза, а тренд је последњих година промењен и значајно је смањена разлика између увоза и извоза. Увоз је током 2016. године износио око 4.735.000 конзумних јаја и око 68.500.000 јаја кроз производе (претежно меланж (јаје) у праху и жуманце у праху), док је извезено око 41.500.000 конзумних јаја и око 6.300.000 јаја кроз производе. Наредне 2017. године је увезено око 7.560.000 конзумних јаја и око 75.000.000 јаја кроз производе, а извезено је око 42.000.000 конзумних јаја и око 6.000.000 јаја кроз производе.

Из Републике Србије извозе се јаја искључиво у Босну и Херцеговину, Црну Гору и Републику Северну Македонију, док се производи од јаја увозе у огромним количинама из држава чланица ЕУ, поред тога што у Републици Србији постоје два одобрена објекта за прераду јаја.

Пијаце у Републици Србији заузимају најзначајније место у директном маркетингу пољопривредних производа. Поврће и воће се традиционално продају на пијацама на мало, тако да ће овај канал директног маркетинга вероватно остати важан и у будућем периоду. Сличан закључак може се извести и за живину и јаја, а према подацима РЗС у периоду од 2009. године до 2013. године удео промета на пијаци у укупном промету живине и јаја износио је 56,65%. Укупна вредност промета пољопривредних производа на пијацама у Републици Србији у 2018. години у односу на 2017. годину била већа је у текућим ценама за 5,8%. Живина и јаја са 13,3% учествују у структури вредности промета пољопривредних производа на пијацама у 2018. години (РЗС, 2019).

У Републици Србији постоје два одобрена објекта за прераду јаја „Таково” Инђија и „Melange d.o.o.” Ваљево. Један од објеката ради само за сопствене потребе, а током 2018. године укупно је произведено око 225.000 kg сушеног и 15.000 kg течног производа, од којих око 30.000 kg извезено. Након увођења новог компјутерског програма граничне ветеринарске инспекције Управе за ветерину од 1. јула 2018. године може се пратити увоз свих различитих производа од јаја, а не како је до скоро било по доста широким тарифним линијама/групама производа.

Количине увезеног сушеног меланжа (јаја у праху) и сушеног жуманца током друге половине 2018. године одговарају количини од 36.000.000 јаја. На основу анализе количине увезених и произведених у Републици Србији производа од јаја може се закључити да се увозом подмирује близу 70% потреба.

У зависности од структуре, у Републици Србији производња јаја се одвија у три различита система:

1) екстензивне производње у сеоским домаћинствима за сопствене потребе;

2) полуинтензивне или интензивне производња мањег обима;

3) интензивне високо ефикасне производње.

Екстензивна производња јаја у сеоским домаћинствима је углавном малог обима која подмирује потребе сопственог домаћинства. У одређеним раздобљима године ова домаћинства имају вишкове које стављају на тржиште у складу са Правилником о малим количинама примарних производа које служе за снабдевање потрошача, подручју за обављање тих делатности као и одступања која се односе на мале субјекте у пословању храном животињског порекла („Службени гласник РС”, број 111/17). Произвођач директно продаје или испоручује крајњем потрошачу, односно локалним малопродајним објектима који директно снабдевају крајње потрошаче, јаја у количинама максимално до 500 јаја недељно односно 10.000 годишње. Подручје њихове продаје је дата или суседне општине, а место продаје могу бити газдинство, домаћа трпеза, локална пијаца, локална продаја доставом на кућну адресу („од врата до врата”), локални малопродајни објекат и локалне манифестације.

Произвођачи који имају полуинтензивну или интензивну производњу мањег обима узгајају кокошке носиље у одобреним објектима од стране Управе за ветерину са капацитетом између 350 и 5.000 јединки. Укупан број ових произвођача је око 800, а већина ових по правилу породичних фарми добро и организовано послују претежно на локалном нивоу.

У Републици Србији има око 150 већих организованих компанија са интензивном производњом, који на годишњем нивоу на тржиште пласирају већину од 1,5 милијарде конзумних јаја и снабдевају дистрибутивне центре односно директно малопродајне ланце и објекте. Највећи део ове производње налази се код 15–20 произвођача.

Велике фарме из времена Савезне Федеративне Републике Југославије су у процесу транзиције пролазиле кроз различите облике власништва. Многе су пропале, а неке су промениле власника и још увек послују. Са друге стране већи број породичних средњих фарми су временом повећале своје капацитете и постали данас носиоци производње јаја у Републици Србији.

Усклађивање законске регулативе са легислативом Европске уније, произвођачима доноси додатне трошкове везане за добробит животиња, безбедност хране и заштиту животне средине. Економска истраживања су показала да примена регулативе Европске уније повећава трошкове производње јаја у просеку за 16%.

Правилник о условима за добробит животиња у погледу простора за животиње, просторија и опреме у објектима у којима се држе, узгајају и стављају у промет животиње у производне сврхе, начину држања, узгајања и промета појединих врста и категорија животиња, као и садржини и начину вођења евиденције о животињама („Службени гласник РС”, бр. 6/10 и 57/14) прописује да се одредбе правилника примењују код узгоја кокошака носиља најкасније до 31. децембра 2020. године.

За сваку кокошку носиљу од 1. јануара 2021. године треба обезбедити у обогаћеним батеријским кавезима површину пода од најмање 750 cm², што је велико повећање површине која сада у необогаћеним батеријским кавезима износи најмање 550 cm².

*Службени гласник РС, број 55/2019

3.2.7. Сектор производње и прераде грожђа

*Службени гласник РС, број 55/2019

Позадина и кључни фактори

*Службени гласник РС, број 55/2019

Сектор производње грожђа у Републици Србији је јако специфичан, с обзиром да се одликује великим бројем произвођача грожђа који имају винограде малих површина. На основу Пописа пољопривреде 2012, 80.341 газдинство поседује винограде, што је скоро 13% од укупно пописаних газдинстава (621.445 пописаних газдинстава).

На основу података РЗС, производња вина је у 2017. години учествовала у укупној вредности пољопривредне производње са 7,74%.

*Службени гласник РС, број 55/2019

Производња на нивоу пољопривредних газдинстава

*Службени гласник РС, број 55/2019

Број и величина

*Службени гласник РС, број 55/2019

Структура сектора виноградарства и винарства је доста хетерогена, али највећи удео у производњи имају мања породична пољопривредна газдинства.

Више од једне трећине (око 34%) су газдинства која имају изузетно мале винограде, односно винограде мање од 0,1 ha. Највећу групу виноградарских газдинстава (око 62%) чине произвођачи који имају винограде малих површина, односно винограде од 0,1 до 0,5 ha. Са друге стране, свега шест пописаних винарија у Републици Србији је имало површине винограда од 100 и више хектара.

Графикон: Површине под виноградима (ha) и број пописаних газдинстава са виноградима; 2012. година

Упоређујући са укупним приносом воћа и грожђа, производња грожђе учествује са око 10% у укупној количини произведеног воћа које РЗС прати, и то јабучастих (јабука, крушка и дуња), коштичавих (шљива, трешња, бресква, вишња и кајсија), јагодастих (малина, купина и јагода) и језграстих (орах) врста воћака.

*Службени гласник РС, број 55/2019

Производња грожђа

*Службени гласник РС, број 55/2019

На основу података РЗС из 2018. године површина под виноградима је 22.150 ha, од чега је родних 21.328 ha винограда.

Према подацима из Виноградарског регистра, тренутно (на дан 1. марта 2019. године) је у том регистру уписано 3.997 произвођача грожђа са 19.265 виноградарских парцела. У оквиру Виноградарског регистра воде се површине од 6.501,63 ha винограда који претежно имају комерцијалну намену.

Производња грожђа, односно принос је варирао од године до године у зависности од климатских услова, али је у просеку за последњих десет година просечна произведена количина грожђа била 167.363,1t.

Графикон: Производња грожђа (принос) по годинама (t); 2009–2018. година


*Службени гласник РС, број 55/2019

Ниво квалитета производње

*Службени гласник РС, број 55/2019

Иако има модерних засада винове лозе, због високих трошкова за подизање и одржавање винограда, квалитет производње претежно има нижи технолошки ниво. Уситњеност виноградарских парцела, застарели виногради код појединих већих произвођача, непостојање сертификованих клонских садница од аутохтоних, регионалних и домаћих створених сорти, неприлагођеност механизације и опреме савременој виноградској производњи (виноградима са већим бројем биљака винове лозе по хектару), као и неадекватна заштита од болести и штеточина су неки од проблема виноградарске производње Републике Србије.

*Службени гласник РС, број 55/2019

Прерађивачка индустрија

*Службени гласник РС, број 55/2019

Број и величина

*Службени гласник РС, број 55/2019

Република Србија има јако дугу традицију у производњи вина, која се у претходном периоду заснивала на великим друштвеним системима са огромним капацитетима, док се данас углавном заснива на породичним винаријама мањег и средњег капацитета. Значајан број прерадних капацитета, односно бивших друштвених и задружних винарија, осим пар изузетака, се током процеса трансформације уређености није приватизовао или је имао неуспешну приватизацију, па је дошло до њиховог пропадања. Заједно са урушавањем винских система, дошло је и до напуштања винограда код коопераната, односно физичких лица која су производила грожђе, па је самим тим дошло и до великог смањења површина под виноградима у свим виноградарским подручјима Републике Србије.

На основу података из Винарског регистра тренутно се у Републици Србији производњом вина баве 353 винарије. Укупни максимални капацитети за прераду грожђа у тржишно оријентисаним винаријама које су анализиране у 2019. години (310 винарија) у оквиру тог регистра су 195.073.521 kg грожђа. Такође, 312 винарија из Винарског регистра у 2019. години тренутно имају максимални капацитет производње вина од 71.520.850 l.

Структура произвођача вина у Републици Србији је слична као и структура произвођача грожђа, где по броју произвођача преовлађују винарије са јако малим капацитетима за производњу вина. Наиме, више од половине, односно 136 винарија имају ограничене капацитета за производњу вина, и то испод 20.000 l. Значајан број винарија (93) имају нешто веће капацитете (од 20.000 l до мање од 40.000 l) за производњу вина, али и даље недовољно велике капацитете за конкурентну производњу вина.

Највећи капацитети за производњу вина се налазе у оквиру 48 највећих винарија, које имају максималну појединачну могућност производње вина од 100.000 l и више. У ову групу винарија спада и 13 винарија које имају капацитет за годишњу производњу од 1.000.000 и више литара вина.

Графикон: Број произвођача вина уписаних у Винарски регистар по максимално могућим капацитетима годишње производње вина; 2019. година

Генерални проблеми у производњи вина су недовољна заступљеност система за контролисану ферментацију и хладну стабилизацију вина, као и недостатак модерне опреме, адекватних судова од инертног материјала, квалитетних судова за одлежавање вина и друге опреме, уређаја и судова. Код произвођача вина са малим капацитетима постоје и извесни проблеми у производним погонима по питању одржавања адекватне температуре и хигијене објеката и судова.

*Службени гласник РС, број 55/2019

Ниво квалитета производње

*Службени гласник РС, број 55/2019

Иако у Републици Србији постоји законска усклађеност по питању категоризације винских производа и система географског порекла са одредбама из ЕУ легислативе, тренутно не постоји задовољавајући удео производње висококвалитетних вина са географским пореклом (тзв. PDO/PGI вина). Неодговарајући услови и капацитети за производњу висококвалитетних вина, односно старија опрема и судови код појединих винарија, поред осталих техничких и административних препрека и непостојање система сертификационих тела утичу на ограничену производњу вина са географским пореклом.

Табела 17в: Однос производње вина без географског порекла и вина са географским пореклом; 2016–2018. година

Квалитетне категорије вина

2016.

2017.

2018.

Вина без географског порекла

92%

85%

85%

Г.И. (PGI)

3%

7%

8%

К.П.К/К.Г.П.К (PDO)

5%

8%

7%

Извор: МПШВ, Винарски регистар

*Службени гласник РС, број 55/2019

Тржиште и трговина

*Службени гласник РС, број 55/2019

Снабдевеност тржишта Републике Србије домаћим вином није довољна за сопствене потребе, па је генерално гледано увоз вина најмање дупло већи од извоза, како у погледу количине вина, тако и у погледу вредности прометованог вина.

ССП и ЦЕФТА споразум су омогућили извоз вина на та тржишта, али због пропадања винарија и крчења бројних винограда у претходном периоду, Република Србија не може количински да одговори захтевима ових тржишта. Са друге стране, Споразум између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске Федерације о слободној трговини између Савезне Републике Југославије и Руске Федерације („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 1/01) резултирао је извесним повећањем извоза вина на ово тржиште.

Према подацима РЗС, у десетогодишњем периоду 2009–2018. година Република Србија је на нивоу годишњег просека укупно извезла 12.622.000 l вина (без ароматизованог вина) са годишњом просечном вредношћу извезеног вина од 13.397.000 евра. Просечан годишњи укупан увоз вина у истом периоду је био дупло већи, односно 25.482.000 l вина, а укупна просечна годишња вредност увезеног вина је била 25.721.700 евра. Укупан просечан негативан биланс у посматраном десетогодишњем периоду је био 12.860.000 l по питању количине, а 12.325.000 евра по питању вредности.

Током последњег десетогодишњег периода (2009–2018) Република Србија је највећи обим трговине вином имала у оквиру CEFTA тржишта, одакле потиче већина увезеног вина. Са овог тржишта је увезено више него што је извезено винa у просечној количини од 18.102.265 l, а просечан негативан биланс са овим тржиштем је по питању вредности био 12.443.700 евра. Просечан годишњи извоз на CEFTA тржиште је у посматраном периоду био 5.365.500 l (са просечном годишњом вредношћу од 6.734.100 евра), а увоз је био четири пута већи, односно 23.467.800 l (са просечном годишњом вредношћу од 20.313.500 евра).

Према подацима РЗС у десетогодишњем периоду 2009–2018. годинa остварен је позитиван спољнотрговински биланс са земљама Европске уније по питању количина (798.100 l), али негативан просечан годишњи биланс по питању вредности (3.384.700 евра) вина. Просечан извоз на ЕУ тржиште је у посматраном периоду био 2.733.000 l (са просечном годишњом вредношћу од 1.935.560 евра), а просечан годишњи увоз је био 1.935.000 l (са просечном годишњом вредношћу од 5.167.260 евра).

Битан део трговине вином се обавља и са осталим земљама (пре свега са Руском Федерацијом), где Република Србија једино остварује просечан годишњи позитиван биланс, како у погледу количине (4.444.300 l) за период 2009–2018, тако и у погледу вредности (4.486.500 евра) за исти вишегодишњи период. Просечан годишњи извоз на тржиште трећих земаља је у посматраном периоду био 4.523.500 l (са просечном годишњом вредношћу од 4.727.300 евра), а просечан годишњи увоз је био 79.200 l (са просечном годишњом вредношћу од 240.950 евра).

Поред вина, према подацима РЗС за десетогодишњи период (2008–2017) Република Србија остварила је позитиван просечан годишњи биланс по питању увезених и извезених количина ароматизованих вина, где је просечан годишњи биланс за количину ароматизованог вина био 23.840 l. Негативан биланс је остварен по питању вредности ароматизованог вина, у просечној годишњој вредности од 72.330 евра.

*Службени гласник РС, број 55/2019

У шта треба инвестирати?

*Службени гласник РС, број 55/2019

Инвестирање у пољопривредна газдинства:

Примарни циљ ИПАРД II програма је јачање сектора виноградарства и винарства у циљу достизања тржишних стандарда ЕУ. Пољопривредна газдинства имају потребу за подизањем винограда са квалитетним садним материјалом одговарајућих сорти, клонова и подлога прилагођених конкретним локалним еколошким условима. Одређене винограде са сортама чије вино није конкурентно или не одражава еколошке и антропогене факторе виноградарских подручја Републике Србије и заражене винограде неизлечивим болестима је неопходно заменити виноградима са одговарајућим сортама, по могућству аутохтоним, регионалним и домаћим створеним сортама. Такође, одређене винограде је неопходно реконструисати у циљу њихове модернизације и добијања конкурентних производа.

Пољопривредна газдинства која се баве производњом грожђа имају потребу за осавремењивањем и побољшањем механизације у циљу ефикаснијег обављања агротехничких и ампелотехничких мера у савременом виноградарству, као и за увођење нових технологија производње.

Произвођачима стоног грожђа је неопходно обезбедити одговарајуће услове за чување конзумног грожђа у циљу постизања боље конкурентности.

Када је у питању расадничарска производња винове лозе, ИПАРД II програм би кроз инвестиције у објекте, опрему, механизацију, као и матичне засаде омогућио производњу квалитетног садног материјала винове лозе одговарајућих виших фитосанитарних категорија и успостављање шеме сертификације, као и клонску селекцију аутохтоних, регионалних и домаћих створених сорти винове лозе.

Инвестирање у прерађивачку индустрију:

ИПАРД II програм треба да омогући примену ЕУ захтева и јачање конкурентности произвођача вина/винских производа и ароматизованих производа на бази вина кроз изградњу и опремање модерних производних погона, али и кроз модернизацију опреме за производњу вина/винских производа и ароматизованих производа на бази вина, инсталирање модерних интерних лабораторија и других потреба у циљу побољшања квалитета производа. Произвођачи вина/винских производа и ароматизованих производа на бази вина имају и потребу за подршком везано за производњу производа са додатом вредношћу.

*Службени гласник РС, број 55/2019

3.3. УПРАВЉАЊЕ ЖИВОТНОМ СРЕДИНОМ И ЗЕМЉИШТЕМ

Република Србија намерава да уведе агроеколошке мере у каснијим фазама програма, у складу са спремношћу институција и потенцијалних корисника. Међутим, и инвестиционе мере су такође намењене стварању значајног утицаја на побољшање стања животне средине. Република Србија још увек није дефинисала GAEC стандарде на националном нивоу.

3.3.1. Биолошка разноврсност

Републику Србију карактерише висок степен генетичке разноврсности, као и разноликости врста и екосистема. Планинска и брдска подручја Републике Србије, као део Балканског полуострва, представљају један од шест центара биодиверзитета Европе. Такође, Република Србија је потенцијално један од глобалних центара биљног диверзитета, у смислу богатства флоре.

Стратегија биолошке разноврсности Републике Србије за период 2011–2018. године („Службени гласник РС”, број 13/11) садржи преглед стања биолошке разноврсности у Републици Србији, најбитније факторе који су претња њеном очувању, као и преглед људских активности које их покрећу. Наглашава се богатство Републике Србије аутохтоним биљним врстама и агробиодиверзитетом који укључује врсте и станишта гајених биљака и животиња.

Генетички ресурси српске пољопривреде су веома богати, сматра се да постоји између 700 и 800 варијетета и врста различитих генетичких ресурса.

На биолошку разноврсност у највећој мери утиче интензивна пољопривредна производња кроз претварање великих површина у монокултуру и коришћење хемијских средстава.

Не постоји централизована база података или координисан систем праћења биолошке разноврсности на државном нивоу. Праћење биолошке разноврсности је непотпуно и из делова. Квалитет и количина података се веома разликују, нису стандардизовани и често су неупоредиви са подацима других европских земаља.

Генетички ресурси Републике Србије су веома богати и укључују велики број аутохтоних сорти и раса гајених биљака и животиња:

1) биљни генетички ресурси

Републику Србију карактеришу огромне географске и биолошке различитости које се огледају у богатству аутохтоне флоре. Према проценама, флора Републике Србије садржи око 4.000 од укупно 11.000 биљних врста у Европи.

Процењује се да домаће пољопривредне организације чувају око 15.000 узорака гајеног биља у виду семена и око 3.500 узорака воћних стабала и винове лозе, углавном пореклом из Републике Србије или других земаља западног Балкана. Национална колекција ex situ биљних генетичких ресурса, коју одржава банка биљних гена, садржи укупно 4.238 узорака. У природи постоји око 1.000 дивљих сродника in situ биља. Такође, постоји преко 400 познатих врста званично регистрованог медицинског биља. Законски је заштићено од коришћења и транспорта 150 биљних врста. Потенцијал биљних врста (око 1.800 врста медоносног биља) и екосистема, као и станишта опрашивача (пчеле, бумбари) за коришћење у пољопривреди је велики.

2) животињски генетички ресурси

Према најновијим подацима, аутохтоне, локално прилагођене расе Републике Србије су потиснуте и игнорисане. Регистровано је петнаест врста домаћих животиња, као и 30 угрожених врста. Очување и рационално коришћење животињских генетичких ресурса директно доприноси очувању биолошке разноврсности, уз давање предности одрживом систему производње, промоцији домаћих производа, као и развоју региона у целини. Тренд аутохтоних раса је стабилан, уз присуство благог пораста. Банка животињских генетичких ресурса још увек није основана.

3) шумски генетички ресурси

Опште стање шума дефинисано је као „незадовољавајуће”. Негативни утицај шумарства на биолошку разноврсност долази од коришћења монокултурних засада тополе (тренутно око 39.000 ha) и бора (100.000 ha белог бора). Монокултурни састав шуме умањује биолошку разноврсност и нарушава укупан квалитет станишта за многе врсте. Шумски генетички ресурси и шумски екосистеми се састоје од 282 врсте дрвећа, од чега је око 250 аутохтоно. Најчешће су две врсте букве и храста. Посебно је значајно постојање 88 врста дрвећа дивљег воћа у 18 родова. Као вид заштите генетичке разноврсности шумског дрвећа in situ, као и у сврхе њиховог контролисаног коришћења, препознато је 212 семенских састојина (58 четинарских и 154 листопадних врста) на укупној површини од 1.865 ha. Биолошку разноврсност животињских врста у шумским екосистемима карактерише 46 врста водоземаца и гмизаваца, 350 врста птица и 94 врсте копнених сисара.

3.3.1.1. Еколошка мрежа

Република Србија има утврђену еколошку мрежу као функционално и просторно повезану целину успостављену ради очувања типова станишта од посебног значаја за заштиту, обнављање и/или унапређивање нарушених станишта и за очување станишта дивљих врста флоре и фауне. Еколошку мрежу, у складу са Законом о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16 и 95/18 – др. закон), као скуп међусобно повезаних или просторно блиских целина чине еколошки значајна подручја и еколошки коридори од националног и међународног значаја.

*Службени гласник РС, број 20/2019

3.3.2. Квалитет воде

Закон о водама (,,Службени гласник РСˮ, бр. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 и 95/18 – др. закон), регулише правни статус вода, интегрисано управљање водама, управљање воденим структурама и мочварама, изворима и начинима финансирања управљања водом, праћење и спровођење закона, као и друга релевантна питања у погледу управљања водом. Закон о водама се примењује на све подземне и површинске воде, укључујући и воду за пиће, термалне и минералне воде. У складу је са препорукама Оквирне директиве о водама ЕУ (Директива 2000/60/EС Европског парламента и Савета, ОДВ), док је транспозиција ОДВ и других одговарајућих закона и подзаконских аката и даље парцијална.

У складу са Законом о водама, предвиђено је усвајање следећих националних планова и стратешких докумената: Стратегија управљања водама на територији Републике Србије, План управљања водама за речни слив Дунава и програмске мере, као и Уредба о усвајању Плана за заштиту вода од загађивања. Подаци праћења доступни су само за 102 водна тела од укупно 496 површинских водних тела. Систем за праћење квалитета воде је недавно проширен како би укључио параметре неопходне за одређивање еколошког статуса водног тела. У случају подземних водних тела прате се само плитке подземне воде. Главни извор загађења воде су углавном нетретиране индустријске и комуналне отпадне воде, дренажна вода у вези са пољопривредом, оцедне воде и загађења у вези са речним пловидбама и термоелектранама.

У Нацрту плана за заштиту вода од загађивања, оптерећење воде нутријентима анализира се за одређене категорије извора загађења, попут тачкастих извора (насеља и индустрија) и извора који нису тачкасти (коришћење земље, хортикултура, стока, итд.), те се праве одговарајуће мапе. Према доступним подацима, просечна вредност азота је око 120 kg/ha годишње, узимајући у обзир целу територију. Када је у питању фосфор, укупно оптерећење је око 2 kg/ha годишње, а око 3 kg/ha у подручјима са интензивном пољопривредом.

Осетљиве и угрожене зоне према директиви UWWT и Нитратној директиви још увек нису обележене у Републици Србији. Тренутно на пројекту обележавања тих зона ради шведска Агенција за заштиту животне средине. Завршетак пројекта очекује се у априлу 2016. године.

Још увек није започело спровођење НД (91/676/EEC), али ће оно бити важно за прикључивање Републике Србије ЕУ и захтеваће значајне инвестиције. Подршка ће бити потребна како би се дугорочно пратио квалитет воде и земљишта у подручјима интервенције. Ефикасно спровођење НД може имати значајан позитиван утицај на јавно здравље кроз побољшање квалитета ваздуха и ублажавање утицаја климатских промена, с обзиром на то да је лоше управљање стајњаком у вези са повећаним емисијама метана и азотоксида. Према подацима Светске банке у Републици Србији, емисија метана из пољопривреде износи 44%, а азота 64% од укупних емисија. У ЕУ, емисије метана и азота из пољопривреде су 41%, односно 56%.

*Службени гласник РС, број 20/2019

3.3.3. Климатске промене и емисије ГСБ, као и њихова повезаност са пољопривредом

Република Србија је чланица Оквирне конвенције УН о промени климе од 10. јуна 2001. године, као и потписница Кјото протокола, од 17. јануара 2008. године и има статус земље у развоју (земље које не припадају Анексу 1). Република Србија није у обавези да одреди степен смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште у првом обавезујућем периоду, мада обавезе преузете ратификацијом Конвенције значе да она мора да дефинише и врши активности које доприносе достизању тих циљева.

Агро-климатска класификација Републике Србије извршена је на основу метеоролошких података РХМЗ за период од 1961–2004. године. Анализе показују повећање средње годишње температуре. Територију карактерише сувља клима у равницама и долинама, где се налази већи део пољопривредног земљишта. Током последњих деценија дошло је до повећања од 0,2 °C. Просечна годишња температура за пределе на надморској висини до 300 m износи 10,9 °C, а за пределе са надморском висином од 300 m до 500 m око 10 °C. У планинским пределима изнад 1.000 m годишња температура износи око 6 °C, а за надморске висине преко 1.000 m годишња температура износи око 3 °C. Узимајући у обзир атмосферске процесе и карактеристике рељефа, падавине су на територији Републике Србије временски и просторно неравномерно распоређене. Већи део Републике Србије има континенталне обрасце падавина, укључујући веће количине падавина током топлијих годишњих периода. Нормалан годишњи износ за читаву земљу је 896 mm. У нижим пределима, годишње падавине се крећу између 540 и 820 mm. Годишња количина падавина се повећава са надморском висином. Области са надморском висином преко 1.000 m имају у просеку 700 до 1.000 mm падавина, док неки планински врхови у југозападној Србији имају падавине до 1.500 mm.

Tабела 18: Просечна годишња температура

Висина (msl)

Просечна годишња температура (°C)

< 300

10,9

300–500

10,0

500–1.000

9,0

>1.000

6,0

>1.500

3,0

Извор: РХМЗ Републике Србије

Чешће и интензивније суше у последње две деценије нанеле су велику штету пољопривредном сектору у Републици Србији. Осим тога, повећан је број олуја, као и појава града и ноћног мраза. У Републици Србији климатске промене доводе до повећаних варијација како температуре тако и падавина и већег броја екстремних временских неприлика. Сценарији климатских промена израђени за Републику Србију показују да ће се температуре повећавати. Што се тиче падавина, до 2030. године очекује се повећање са непредвидивим варијацијама по различитим областима и током годишњих доба. Касније у овом веку, очекује се да ће се укупна количина падавина смањити.

Очекивани утицаји климатских промена на пољопривреду, засновани на сценаријима климатских промена, су следећи:

1) пољопривреда у Републици Србији ће се суочити са смањењем жетви главних усева попут кукуруза, житарица, сунцокрета, махунарки и кромпира. Очекују се јаки утицаји у виду суша, поплава, екстремних временских услова и промена нивоа водостаја, што ће довести до негативног утицаја на пољопривреду. Такође, студије других земаља показују да се већ појављују или се очекују инвазивне врсте биљака, инсеката и животиња, које се крећу ка северу. То доноси опасност од увођења страних штеточина у пољопривредно подручје;

2) претња фармама музних крава лежи у чињеници да ће повећане температуре изазвати „топлотни стрес” код животиња, што може имати за резултат смањену производњу млека и меса. Другу претњу за стоку и живину чини повећан ризик од појава „традиционалних обољења” (E-coli, салмонела, кју грозница, болест лудих крава, слинавке и шапа, болест плавог језика, итд.), али такође и повећан ризик због „нових” обољења (афричка куга коња, итд.). Очекује се да ће климатске промене побољшати услове у којима ове болести и узрочници могу да преживе и да се шире.

Недавне студије о утицају климатских промена на шуме показују потенцијалне ризике попут:

1) померања неких врста шума у односу на географску ширину и дужину;

2) промене реалне дистрибуције различитих шума и њихов међусобни однос, као и промене у саставу појединих биљних заједница;

3) веће изложености шумске заједнице разним штетним утицајима.

Све наведено ће негативно утицати на очување биодиверзитета и изгледе за рационално управљање овим природним ресурсом.

3.3.4. Земљиште

Земљиште Републике Србије је суочено са следећим факторима деградације: ерозија водом, ерозија ветром, таложење наноса, губитак нутријената, хемијско загађење од индустријских извора, механичко сабијање земљишта тешком механизацијом, засићење водом, плављење, смањена плодност и др. У централном делу Републике Србије, 80% земљишта спада у класу добро снабдевену хумусом, док 20% земљишта спада у класу са много хумуса. Део од 88% површине земљишта је под утицајем ерозије воде, а 25% под утицајем ерозије ветра. На северу земље углавном утиче ерозија ветра, док на југу више утиче ерозија воде.

Услед релативно ниског интензитета сточарства, проблем емисија и деградације изазваних неадекватним руковањем и складиштењем стајњака је на ниском нивоу.

Читава територија Републике Србије погођена је променљивим интензитетом средњег нивоа водне ерозије. У АПВ преовлађује еолска ерозија.

Ерозија падина преовлађује на теренима са деградираним каменим масивима. Најјача ерозија са ефектом бујице присутна је у Врањској Бањи, Долини Пчиње, Грделичкој клисури, сливу Власине, долини реке Лим, горњим потезима реке Ибар и планинским пределима Шумадије.

Ерозија и бујице често наносе велику штету насељима, индустријским и енергетским постројењима, транспортној инфраструктури и пољопривредном земљишту. Флувијална ерозија са деградацијом речних корита и плављењем земље јавља се на обалама река близу сталних речних токова, а изазвана је обилним кишама, топљењем снега и ерозијом падина, као и бујицама водотокова у горњим и средњим сливовима у брдским и планинским регионима. Често засецање речних корита и деградација речних обала може изазвати клизишта на нестабилним и полустабилним падинама.

Колапс речних обала преовлађује у зонама нерегулисаних речних корита, већином у руралним подручјима, где долази до оштећења пољопривредног земљишта, а нерегулисаних или слабо регулисаних обала има и у урбаним зонама. Према доступним подацима, 2013. године било је 6.996 km2 еродираног земљишта (3.708 km2 у 2011. години), док је око 277 km2 стабилизовано (362 km2 у 2011. години), што показује значајан негативан тренд у поређењу са претходним годинама.

Према доступним статистичким подацима, закључује се да за читаву територију Републике Србије постоје тачни подаци о клизиштима, одронима и ерозији, представљени Графиконом 1.

Осетљиве и угрожене зоне према директиви UWWT и НД још увек нису обележене у Републици Србији. Тренутно на пројекту обележавања тих зона ради шведска Агенција за заштиту животне средине, а завршетак пројекта се очекује у априлу 2016. године.

IPARD_Page_1.tiff

Графикон 1: Еродирано земљиште и мелиорација

Последњих година постигнути су значајни резултати заштите од ерозије и бујичних поплава, усредсређујући се на заштиту животне средине, заштиту резервоара, путева и насеља. Република Србија има специјализована државна и локална предузећа, као и научне институције са стручним особљем ангажованим у домену контроле поплава и ерозија, док се национална политика примењује у овој области у оквиру усвојених закона и подзаконских аката.

Дренажа

У 2010. години КПП покривена дренажним системом износила је 1.971.000 ha, док је дренирана КПП износила 1.673.000 ha, чинећи 33% укупне КПП. Према државном прегледу Републике Србије (Светска банка, 2007. године), проблеми слабе дренаже довели су до засићења водом, салинизације и ерозије. Дренажни канали, повезане структуре и црпна станица су временом пропали. Неопходно је обновити објекте. Процене из наведене студије показују да са побољшањем дренажних система долази до повећања приноса усева за 20%–30%. Нема скорашњих података којима би се проценило тренутно стање дренажних система.

Поплаве

Директива 2007/60/EC Европског парламента и Савета од 23. октобра 2007. године о процени и управљању ризицима од поплава је делимично транспонована у домаће законодавство кроз Закон о водама и Правилник о утврђивању методологије за израду прелиминарне процене ризика од поплава („Службени гласник РС”, број 1/12). Према Закону о водама, заштита од штетног дејства вода, обухвата припрему Прелиминарне процене ризика од поплава и спровођење Планова управљања ризицима од поплава, засноване на мапама штете и ризика од поплава. Закон о водама обухвата припрему Општег плана за одбрану од поплава и Годишњег оперативног плана одбране од поплава, спровођење мера редовне и хитне заштите од поплава, као и мере за заштиту од леда на водотоцима и мере за контролу ерозије и бујица.

На основу Прелиминарне процене ризика од поплава, која је за територију Републике Србије завршена 2012. године, 99 подручја је препознато као ППЗРП којима прети флувијална ерозија. Припрема мапа штете и ризика од поплава је у току. До сада је 27 од 99 ППЗРП мапирано у оквиру различитих пројеката. Планове управљања ризицима од поплава треба припремити за територију Републике Србије, али и за водна подручја. Општи циљеви и садржај планова дефинисани су Законом о водама, док су иницијалне активности већ почеле на међународном нивоу, у оквиру активности ICPDR. Највећи ризик од поплава је концентрисан у равницама поред највећих река, као што су Дунав, Тиса, Сава, Дрина, Велика Морава, Јужна Морава и Западна Морава, које опслужују највеће градове и економске активности. Грубе процене показују да је подручје од око 12.000 km2, као и око 1.500.000 људи потенцијално угрожено флувијалном ерозијом.

Влажна подручја

У погледу влажних подручја у Републици Србији постоји одређен број подручја према Рамсарској конвенцији, као и других већих мочвара, које су под одговарајућом контролом у складу са Законом о заштити природе. Ипак, треба рећи да је велики део ових подручја исушено претходним радовима на регулацији река и дренажним системима. С обзиром на предвиђене промене падавина услед климатских промена, неким влажним подручјима може претити пропадање и чак нестанак.

3.3.5. Коришћење минералних ђубрива и пестицида

Просечан принос по обрађеној земљи се значајно увећао током претходних деценија, услед већег коришћења разних хемијских инпута током процеса производње усева, најчешће минералних ђубрива, различитих група пестицида, поспешивача раста, итд. Ипак, сви ти хемијски инпути утичу на биолошке процесе, а њихова прекомерна употреба може да наруши природне циклусе и равнотежу, првенствено земљишта, али и агроекосистема и читавог природног окружења. Коначно, они могу посредно или непосредно да утичу на здравље животиња и људи.

У просеку се употреби 40 килограма минералног ђубрива по хектару. Сматра се да је употреба агрохемикалија на прилично ниском нивоу и редовно је контролишу врло организовани системи ветеринарске, фитосанитарне и санитарне инспекције.

Подаци о коришћењу инпута (укључујући ђубрива и пестициде) у Републици Србији већ дуго нису доступни. Наиме, анкетирање пољопривредних газдинстава у оквиру Анкете о пољопривредним газдинствима није вршено више од две деценије. На основу резултата Пописа пољопривреде из 2012. године, 2013. године објављени су први подаци о коришћењу инпута у пољопривредној производњи. РЗС Републике Србије је анкетирао пољопривредна газдинстава до 2016. године, што ће омогућити редовно извештавање о коришћењу наведених инпута. У току је усклађивање података и временских распона за производњу и принос у претходним годинама, заснованих на подацима Пописа пољопривреде из 2012. године и оно треба да буде завршено до краја 2017. године. Према подацима из 2012. године, употреба минералног ђубрива је била присутна на 491.157 газдинстава (77,8% свих газдинстава), покривајући површину од 2.298.574 ha, док је органско ђубриво користило 314.299 (49,8%) газдинстава, покривајући површину од 400.276 ha. Производи за заштиту биља су коришћени на 455.103 газдинстава (72,1%), покривајући површину од 2.107.311 ha.

Основни циљ је да се унапреди постојећа ситуација увођењем система за праћење/контролу коришћења агрохемикалија, као и да се обезбеди подршка за пренос знања кроз образовне услуге.

3.3.6. Концепт пољопривредне производње високе природне вредности у Републици Србији

Република Србија је започела идентификацију пољопривредних HNV газдинстава. Индикативна мапа дистрибуције пољопривредних подручја овог типа је првенствено анализирана коришћењем ограниченог броја доступних података. Мапа наводи да око 11.872 km2 пољопривредног земљишта има HNV статус. Ово је еквивалентно са приближно 19% КПП и 13% укупне територије Републике Србије. Треба нагласити да је реална површина HNV пољопривредних подручја знатно већа, јер је анализа пратила само идентификацију HNV газдинстава Типа 1 (газдинства са великом количином полуприродне вегетације) и није у потпуности укључила Типове 2 и 3 (газдинства са комбинацијом пољопривреде ниског интензитета и природних и структуралних елемената).

Традиционални пољопривредни системи и подручја екстензивне пољопривреде подржавају разноврсност дивљих врста и станишта и/или присуство угрожених дивљих врста од европског или глобалног значаја. Примери пољопривреде ниског интензитета, који имају потенцијал да постану пољопривредни HNV системи, могу се наћи у сваком од три распрострањена типа пољопривредне производње: у производњи стоке, једногодишњим или вишегодишњим засадима. У Републици Србији постоји десет типова пољопривредних HNV система:

1) листопадне шуме са високим учешћем травног покривача – агрошумарски системи ниског интензитета са полуприродним пашњацима за испашу оваца и говеда у плављеним шумама на обалама Саве, Дунава, Тисе, Тамиша и других низијских река АПВ. Један од најстаријих агрошумарских система у низијској Републици Србији;

2) зимски номадски пашњаци у руралним подручјима и стрњишта – ови пашњаци се углавном налазе у Срему и Банату, као и у долинама река близу високих планинских венаца широм Републике Србије – овај систем се зове попаша и више не постоји;

3) полуприродне ливаде или ливаде са посејаним мешавинама које се користе за производњу сена – овај пољопривредни систем створио је пејзаж шумадијских планина у Републици Србији. Њихово екстензивно управљање карактерише касно кошење и поновно природно засејавање аутохтоним врстама. Оба приступа су довела до одржања високе разноврсности биљних и животињских заједница;

4) полуинтензивна испаша брдско-планинских полуприродних травњака у шумским зонама и природних пашњака изнад границе шума – полуинтензивни сточни системи засновани на испаши оваца, говеда и коња на брдско-планинским полуприродним пашњацима у шумским зонама и природним пашњацима изнад границе шума, који се обично могу наћи у влажнијим зонама западне Србије;

5) екстензивна номадска испаша брдско-планинских пашњака – екстензивни сточни систем, са испашом оваца, коза и говеда на брдско-планинским пашњацима у јужној, југоисточној и источној Србији. Преко 100.000 ha пашњака је под екстензивном испашом, углавном аутохтоних раса оваца, као што је Праменка–Зекел;

6) екстензивна испаша на сеоским испустима – екстензивни сточни систем са испашом свиња на отвореном, оваца и живине, на полуприродној вегетацији у контролисаним воћњацима (углавном шљивицима) и у деловима шуме, врши се широм централне Србије;

7) комбинована употреба планинских травњака – сточни систем заснован на испаши оваца и говеда на долинским ливадама, ливадама средњих планинских предела комбиноване намене и високим пашњацима;

8) листопадне шуме окресане за производњу лисника – екстензиван планински систем за узгој оваца, са зимском храном добијеном кресањем листопадних шума, практикује се у појединим планинским областима са ограниченим ресурсима за производњу зимске сточне хране;

9) гранична испаша на лаганим, сланим и тешким земљиштима – полуинтензивни системи испаше за испашу оваца, говеда и магараца на песковитим динама, заслањеним или тешким земљиштима са високим нивоом воде, типично за Банат;

10) испаша на влажним пределима у низијским селима – вековна пракса експлоатације колективних пашњака – утрина за испашу животиња које нису преживари (свиње и живина, углавном патке, гуске и ћурке) и данас траје у појединим областима Републике Србије.

3.3.7. Органска производња

Органска пољопривредна производња у Републици Србији је регулисана Законом о органској производњи („Службени гласник РС”, број 30/10), који је ступио на снагу 1. јануара 2011. године. МПШВ је донело Правилник о контроли и сертификацији у органској производњи и методама органске производње („Службени гласник РС”, бр. 48/11 и 40/12) у јулу 2011. године. Оба документа су припремљена у складу са Уредбом Савета бр. 83/07, као и Уредбом Комисије бр. 889/08 и Уредбом Комисије (EC) бр. 710/2009.

Закон и подзаконскa актa налажу производњу пољопривредних и других производа добијених методама органске производње. Након ступања на снагу Закона о органској производњи, дефинисан је надлежни орган за органску производњу (Одељење за органску производњу) у ДНРЛ. Надлежни орган за органску производњу овлашћује контролне органе, надзире њихов рад, води групну евиденцију о органској производњи, скраћује период конверзије и омогућава коришћење репродуктивног материјала из производње која није органска.

Сектор за пољопривредну политику МПШВ обавља послове у вези са побољшањем система органске производње, припрема стручне основе за израду нацрта прописа, предлаже мере подршке и припрема информације и анализе стања у органској производњи.

МПШВ води базу података о органској производњи која се заснива на годишњим извештајима овлашћених контролних органа. Правилник о контроли и сертификацији органске производње и методама органске производње прописује нови облик и начин вођења евиденције. Ови прописи су ступили на снагу почетком јула 2011. године. Најновији подаци о размерама органске производње у Републици Србији представљени су у Табели 19 и Табели 20.

Taбела 19: Органска биљна производња, 2013. године

Биљна производња

Површина (ha)

Период
конверзије

Органски
статус

Укупно

Житарице

1.608

665

2.273

Воће и грожђе

324

1.160

1.484

Поврће

29

78

107

Лековито и ароматично биље

27

106

133

Остало*

832

526

1.358

Укупно обрадиве земље (ha)

2.820

2.535

5.355

Пашњаци/ливаде (ha)

2.221

652

2.873

Укупно

5.041

3.187

8.228

Извор: МПШВ

* Индустријско биље, крмно биље, итд.

Табела 20: Органска сточарска производња, 2013. године

Производња животиња

Број животиња

Период
конверзије

Органски статус

Укупно

Говеда

323

1.853

2.176

Овце

1.238

2.793

4.031

Козе

865

81

946

Коњи

162

48

210

Свиње

118

57

175

Живина

28

1.362

1.390

Пчеле (кошнице)

1.337

603

1.940

Извор: МПШВ

Удео земљишта у органској производњи je веома низaк, 0,23% од КПП (Попис пољопривреде из 2012. године, РЗС и МПШВ). Површина под органском производњом и број произвођача који се баве овом производњом расту из године у годину, а подаци о томе представљени су у Табели 21.

Tабела 21: Површина под органском производњом
и број произвођача

2010.

2011.

2012.

2013.

Површина под органском производњом

5.855

6.335

6.340

8.228

Број произвођача органских производа

137

323

1.061*

1.281*

Извор: МПШВ

* укључена је групна сертификација, покривајући до једне стотине малих пољопривредника

Током 2013. године, повећана је укупна количина извоза (око 7.101 тона у 2013. години и 1.562 тона у 2012. години). Слично томе, укупна вредност извоза је у порасту и износи око 101.000.000 евра у 2013. години, односно 3.740.000. евра у 2012. години, према подацима МФ, Управа царина.

Од 2004. године, МПШВ обезбеђује субвенције за органску производњу, с тим што је током година промењена врста подршке, корисници, као и висина и услови субвенција. Обим органске производње и даље није на задовољавајућем нивоу, посебно када се узму у обзир природни ресурси Републике Србије. Из тог разлога, МПШВ је израдило Национални акциони план развојa органске производње, који има за циљ да препозна препреке које спречавају интензиван развој органске производње у Републици Србији, као и да дефинише активности за њихово превазилажење и предложи одговарајућа решења за интензивни развој.

*Службени гласник РС, број 20/2019

3.3.8. Биоенергетски извори и биомаса

Република Србија има значајан технички искористиви потенцијал снаге обновљиве енергије, који је процењен на преко 4.300.000 toe годишње – од чега је око 2.700.000 toe биомасе, 600.000 toe неискоришћене хидроенергије, 200.000 toe постојећих геотермалних извора, 200.000 toe снаге ветра и 600.000 toe сунчане радијације.

Национални акциони план развојa органске производње у Републици Србији садржи следеће основне спецификације у вези са биомасом:

1) детаљно дефинисани услови: биомаса (биљног или животињског порекла), биотечност, биогас, објекти за производњу биогаса, итд.;

2) преглед мера за достизање пројектованог повећања удела обновљиве енергије у укупној потрошњи;

3) конкретне мере за промовисање коришћења енергије биомасе;

4) енергија биомасе се дели на:

(1) шумска биомаса (од сече, индустријски остаци, рециклирана),

(2) пољопривредна и рибарска (примарни производи, остаци примарне производње),

(3) отпадна биомаса (биоразградив отпад, папирни отпад, итд.);

5) дате су годишње процене, до 2020. године, повећања удела обновљиве енергије у укупној потрошњи, као и удела појединачне обновљиве енергије.

Будућност и изгледи за коришћење биомасе у Републици Србији су неспорни, како највећи потенцијал обновљиве енергије у земљи припада биомаси. Потенцијал коришћења биомасе у АПВ мора се усмерити првенствено на коришћење пољопривредних остатака и отпада, а у централној Србији на шумску биомасу.

Зарад подстицања коришћења биомасе за производњу енергије, Влада је усвојила Акциони план за биомасу од 2010. до 2012. године („Службени гласник РС”, број 56/10), који је дефинисао стратегију за коришћење биомасе као обновљивог извора енергије, имајући у виду потенцијал, државну стратегију, законодавство и европске директиве.

Акциони план за биомасу креиран је у складу са њеним обавезама по основу Споразума о енергетској заједници и у духу нове Директиве ЕУ о обновљивој енергији (Директива 2009/28/EC), а у складу са препорукама ЕУ (COM/2005/628) у припреми акционих планова за биомасу како би повећали коришћење биомасе у ЕУ. До сада постоје следеће врсте постројења:

1) грејање: 20 јединица мањих од 5 MWth, 5 јединица преко 5MWth;

2) CHP: мање 3 MWel 2 јединице;

3) биогас из стајњака: мање 1 MWel 3 јединице;

4) биодизел: 300.00 t/Y 2 јединице;

5) произвођачи пелета: 2 велике и много малих јединица.

3.3.9. Шуме

Република Србија се сматра средње пошумљеном земљом. Од укупне површине (без територије АП КиМ) 29,1% је пошумљено. Укупна површина шуме (Статистички годишњак 2013, РЗС) износи 1.962.000 ha, од чега је 47,3% или 927.773 ha у државном власништву и 52,7% или 1.034.562 ha у приватном власништву. Постоји 49 врста дрвећа, са преовлађујућим широколисним врстама (40) у односу на четинарске врсте (9).

Корисници шума – јавна предузећа, дефинишу планове за заштиту шума, у складу са Законом о шумама (,,Службени гласник РСˮ, бр. 30/10, 93/12, 89/15 и 95/18 – др. закон), који укључује оперативне мапе деловања у случају пожара. Ове планове треба да одобри Министарство унутрашњих послова – Сектор за заштиту и спасавање. Посебна осетљивост шума на пожар дефинисана је у планским документима. Иако су у западној Србији четинари присутнији, већина пожара јавља се у источној Србији, где преовлађују широколисне врсте. Закон о шумама покрива конзервацију, заштиту, планирање, гајење, коришћење шума, управљање шумама и шумским земљиштем, праћење спровођења овог закона, као и друга питања од значаја за шуме и шумско земљиште.

*Службени гласник РС, број 20/2019

3.4. РУРАЛНА ЕКОНОМИЈА И КВАЛИТЕТ ЖИВОТА

3.4.1. Рурална економија

Привредна структура руралних подручја у Републици Србији је веома зависна од примарних индустрија, посебно пољопривреде и заснива се на коришћењу природних ресурса. Висок проценат пољопривреде, прехрамбене индустрије, рудника и сектора енергетике, као и мали значај терцијарног сектора су основне карактеристике привредне структуре руралних подручја у Републици Србији.

Иако статистички извори бележе висок удео руралног запошљавања у пољопривреди (око 45%) и прерађивачкој индустрији (око 15%), неопходно је истаћи тенденцију промена у привредној структури руралних подручја у периоду од 2008. до 2013. године. Ове промене се односе на смањено учешће пољопривреде или примарног сектора (за око 10%) и секундарних индустрија (до 1/4), као и значајно повећање у услужном сектору (за преко 60%) у укупном руралном запошљавању током овог периода.

Ово представља промену привредних структура ка већим разликама у активностима.

Разлике у продуктивности радне снаге и економској структури су подједнако евидентне између урбаних и руралних подручја, као и између појединих региона или типова руралних подручја.

Ниво остварене диверзификације сличан је као и код суседних земаља, а ограничавајући фактори су готово идентични: неповољан положај пољопривредног сектора и руралних подручја у развојним политикама и обавезама, неповољно тржиште капитала и неизвестан инвестициони амбијент, тржишта ограничена на продају производа и услуга, недовољно образован људски потенцијал и слабо приватно предузетништво.

Низак степен образовне структуре, недостатак стручног искуства, слаба додатна знања и вештине и недовољна покривеност активним мерама за запошљавање од стране Националне службе за запошљавање, умањују могућности запослења на тржишту рада за сеоско становништво и његову конкурентност, нарочито за жене и младе. Преношење знања и нових технологија у области производње хране одвијају се у склопу активности пољопривредних саветодавних служби, националне МРРС, приватних саветодаваца, трговинских предузећа и пољопривредних добављача. Други образовни програми ретко су доступни сеоском становништву.

3.4.2. Рурална инфраструктура

Сеоска газдинства у Републици Србији карактеришу лош приступ основним инфраструктурним садржајима (становништво/путеви, развијеност путне мреже, снабдевање водом по глави становника, отпадне воде из јавне канализације, телекомуникациона мрежа) и лошији квалитет стамбених објеката у односу на урбана подручја, у погледу снабдевања електричном енергијом, водоводних система, канализационих система, централног грејања, кухиња, тоалета и купатила у кућама. Република Србија је у погледу руралне инфраструктуре у процесу споријег економског и друштвеног развоја. Главни показатељи су нижи у руралним општинама у поређењу са градским, што је уочено у окрузима претежно руралног карактера.

Најзначајније разлике тичу се повезаности са системима централног грејања, канализације, водоводне и путне мреже. Снабдевање енергијом је такође нестабилно у многим сеоским срединама и под утицајем је бројних прекида. Када је у питању грејни систем, више од две трећине руралних газдинстава није повезано на систем централног грејања. Инвестирањем у топлане које користе биомасу као извор енергије побољшала би се ова ситуација. Централно грејање се помиње у смислу градских система централног грејања који су уобичајени за Републику Србију, за разлику од централног грејања у домаћинствима.

Иако су у неким општинама газдинства повезана на канализациону мрежу, већина нема решен проблем отпадних вода. Ово ствара проблеме у окружењу. У 21 општини постоје постројења за пречишћавање канализационих вода, али већина има различите проблеме у раду. Велике количине (85% од укупне) нечистих канализационих вода пуштају се директно у реке. Још једну препреку ка друштвено-економском развоју представља слабо развијена мрежа локалних улица и некатегорисаних путева. Према подацима Светског економског форума, Република Србија је на дну листе од 133 земље у погледу стања инфраструктуре.

Рурално становништво сматра приоритетним побољшање комуналне сервисне инфраструктуре, посебно водоводног и канализационог система, електричне и путне мреже, чак и у поређењу са сопственим економским проблемима.

3.4.3. Пренос знања и информација

Пренос знања у области пољопривреде врши се кроз формално образовање на свим нивоима (од средњег образовања до докторских студија), кроз разне обуке које организују образовне и истраживачке институције, пољопривредне стручне саветодавне службе, приватна предузећа, пројектне јединице, медији, итд. Јавне пољопривредне саветодавне службе обухватају 34 ПССС – 22 на подручју централне Србије које раде под МПШВ и 12 ПССС и Еколошку станицу, чији рад прати Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

Постојеће структуре и системи преноса знања недовољно су ефикасни и неадекватно испуњавају потребе динамичне техничке и технолошке измене сектора. Нема функционалних мрежа са специјализованим центрима знања. Такође, знање се не чува систематично и тешко је приступити одговарајућим информацијама на локалном нивоу. Квалитет опреме и читаве технике за истраживање заостаје иза европског просека. Ипак, постојеће научне и образовне институције имају релативно квалитетан кадар који је постигао низ међународно препознатих и признатих резултата (нових сорти, раса и сојева, научних радова и техничких решења).

Рад саветодавних служби обухвата око 41.500 газдинстава, где већину чине изабрана пољопривредна газдинства, интензивно праћена четири пута годишње (4.000 у централној Србији и 2.500 у АПВ), док су остала газдинства у саветодавни систем укључена, углавном кроз учешће у групним обукама и кроз повремене посете пољопривредним газдинствима/консултације. Оваквим образовањем обухваћено је 25.000 домаћинстава у централној Србији и 10.000 у АПВ. Организован пренос знања кроз саветодавне службе стиже до релативно малог броја корисника.

*Службени гласник РС, број 20/2019

3.4.4. Мала и средња предузећа

Република Србија је 2003. године усвојила Европску повељу о малим предузећима и тиме се обавезала да оствари своје циљеве уз мере економске политике. Министарство привреде (раније Министарство економије и регионалног развоја), у сарадњи са Европском комисијом и ОЕЦД, оцењује примену Повеље у земљама западног Балкана.

У 2009. години, у Републици Србији је пословало укупно 88.586 МСП, што представља 99,4% од укупног броја предузећа. Посматрано по секторима, 63% МСП је део услужног сектора (трговина на велико и мало и услуге поправки за готову робу 34%, хотели и ресторани 6%, транспорт, складиштење и комуникација 10%, некретнине 13%), 17% је у производној индустрији и 8% у изградњи. МСП и предузетници запошљавају 872.540 радника, што представља више од 2/3 од 1.300.000 активне радне снаге у Републици Србији.

Број предузећа знатно је мањи у руралним него у урбаним зонама. Ипак, МСП у руралним подручјима претежно раде за локално тржиште и не улажу довољан напор како би се поправио квалитет производа и услуга. Стога је неопходно инвестирати у побољшање стандарда квалитета за МСП да би ова предузећа постала конкурентнија.

Република Србија нема довољан број програма за подршку малих бизниса у руралним подручјима, док су постојали различити облици помоћи развоја за неразвијене општине. Недостатак оснивачког капитала тренутно представља значајну препреку за развој одрживог пословања.

3.4.5. Рурални туризам

Анализа сеоског туризма у Републици Србији показује да он већ доприноси руралној економији и да има велики потенцијал за даљи развој. У АПВ, западној и централној Србији постоје добри примери као и значајна искуства у руралном туризму. Процењено је да има више од 32.000 лежаја (регистрованих и нерегистрованих) доступних за коришћење у сврхе туризма на руралним газдинствима. Процењује се да укупно 10.000.000.000 РСД прихода долази из сеоског туризма (5.000.000.000 РСД од услуга смештаја и 5.000.000.000 РСД директних прихода). Ово представља 16% од 62.000.000.000 РСД укупног директног БДП-а туризма, према подацима Светске туристичке организације из 2010. године.

Стратегија развоја туризма Републике Србије узима у обзир потенцијал развоја сеоског туризма у Републици Србији, али не као приоритетног производа. Тако је сеоски туризам у производном портфолију постављен на дну списка приоритета у смислу атрактивности и конкурентности. Међутим, постоје и други производи који су у чврстој вези са сеоским туризмом као што су планине и језера, бање и велнес, обиласци, атракције у сфери посебних интересовања и наутике.

Стратегија развоја туризма Републике Србије („Службени гласник РС”, број 91/06) дефинише 4 кластера „који нису засновани на административно – управним границама које актуелно постоје унутар земље, већ пре свега на рационалним упориштима и различитим облицима економије искуства”. Ова четири туристичка кластера која покривају читаву територију Републике Србије су: АПВ, Београд, југоисточна Србија и југозападна Србија.

Промовисање дестинација руралног туризма не утиче на синергију између културних, природних и сеоских туристичких производа и производа руралног туризма. Пре свега, домаће туристичке агенције продају поједине активности руралног туризма у Републици Србији уз показано смањено интересовање на међународном и регионалном тржишту. Промовисање руралног смештаја се не користи у пакету као део свеукупног производа који обједињује руралне активности и смештај. Иако се у сврхе рекламирања користи интернет, он генерално, још увек није доступан за резервацију.

Што се тиче напред наведених тачака, укључивање Републике Србије у две макро-регионалне стратегије (Дунавска стратегија ЕУ (COM (2010) 715) и Стратегија ЕУ за јадранско-јонски регион (COM (2014) 357) је посебно значајно за МСП и сеоски туризам. Обе макро-регионалне стратегије идентификују специфичне стратешке приоритете у оквиру својих акционих планова, до којих се може доћи кроз пројекте реализоване у оквиру овог програма.

3.5. ПРИПРЕМА И СПРОВОЂЕЊЕ ЛОКАЛНИХ СТРАТЕГИЈА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА – LEADER

Од 2006. године МПШВ подржава иницијативу за успостављање центара регионалног руралног развоја широм земље. Они се углавном налазе у општинама и раде удружено са запосленима у општинама како би промовисали рурални развој у оквиру својих региона.

У последње две године, сваки регионални центар почео је да припрема и развија локалне руралне стратегије након почетних састанака са локалним заинтересованим странама. Као резултат тога, завршено је више од 200 локалних „сеоских мапа” у складу са ПЛА/ПРА методологијом.

У четири регионална центра, завршене су стратегије за локални рурални развој, а пилот ЛАГ су формирани и подржани.

Средства за меру „Техничка помоћ” ИПАРД II програма користиће се у циљу даљег побољшања капацитета Мреже за рурални развој, а у облику помоћи за промотивне и смештајне капацитете, обучавање и анимацију становника руралних територија, као и за помоћ у изради стратегија за рурални развој широм Републике Србије. До октобра 2011. године, 100 локалних актера заинтересованих за процес увођења LEADER приступа на локалном нивоу, добило је основну обуку. Они који су испунили те захтеве и активности ићи ће на наредне обуке и на лицу места ће добити помоћ у процесу идентификације и образовању локалних партнерстава као и у процесу припреме локалних развојних стратегија. Ове активности ће се одвијати упоредо са израдом неопходних смерница и одговарајућих процедура на државном нивоу, у складу са захтевима ЕУ. Тренутно 24 потенцијалне ЛАГ имају припремљену стратегију локалног развоја.

На основу резултата помоћи и квалитета одговора на локалном нивоу, као и уз доступност средстава националног буџета, МПШВ ће истражити могућност увођења подршке потенцијалним локалним акционим групама у оквиру НПРР, да би олакшало процес увођења LEADER приступа.

*Службени гласник РС, број 20/2019

3.6. ТАБЕЛА КОНТЕКСТ ПОКАЗАТЕЉА

Taбела 22: Заједнички контекст показатељи

Друштвено-економска и рурална ситуација

Назив контекст показатеља

Мерна јединица

Вредност контекст показатеља

Година

Коментари

+ извор за верификацију

1. Становништво – укупно

милион становника

7,2

2012.

РЗС /Eurostat

рурално

%

40,6

средње

%

недоступно

урбано

%

59,4

Становништво – укупно (ОЕЦД)

2012.

РЗС

рурално

%

49,9

средње

%

27,0

урбано

%

23,1

2. Структура

<15 година

15–64 година

≥ 65 година

милион становника/

% држављана

1,03 мил./14,3%

4,91 мил./68,4%

1,25 мил./17,4%

2012.

РЗС

3. Територија – државна – укупно

без Косова и Метохије

km2

88.502

77.592

2012.

РЗС

рурална

km2

70.113

2012.

РЗС

%

90,4

рурална (ОЕЦД)

km2

58.282

2012.

РЗС

%

75,1

4. Густина насељености

становништво/km2

92,8

2012.

РЗС

5. Стопа запослености за становништво старости 15 – 64

– Укупно

– Рурално

%

45,6

47,9

2012.

РЗС

6. Неплаћени породични радници

– државни

%

6,7

2012.

ИРС Неплаћени породични радници 15 – 64

/запослени 15 –64

7. Стопа незапослености

(15–64 година)

–Укупно

–Рурално

%

%

%

24,6

21,3

2012

ИРС

8. БДП

– национални

Паритет куповне моћи ЕУР/становник

СКМ индекс

9.100

36,0

2012.

Eurostat

– рурални

СКМ индекс

недоступно

2012.

9. Стопа сиромаштва

– Укупно

– Рурално (слабо

насељене области)

%

%

24,6

2012.

Стопа ризика од сиромаштва за 2012. годину

10. Структурна привреда

милион евра

(тренутне цене)

25.539,4

2012.

РЗС

БДВ у примарном сектору

%

9,7

2012.

РЗС

БДВ у секундарном сектору

%

28,6

2012.

РЗС

БДВ у терцијарном сектору

%

61,7

2012.

РЗС

11. Структура запосленог становништва (15–64)

(000)

2.143

2012.

РЗС

%

45,3

2012.

РЗС

рурална

%

47,9

2012.

РЗС

Структура запосленог становништва по секторима

– у примарном сектору

%

21,0

2012.

РЗС

– у секундарном сектору

%

26,5

– у терцијарном сектору

%

52,6

12. Продуктивност радне снаге по привредним секторима

– укупна

– у примарном сектору

евро по особи

недоступно 3.531,51

2012.

РЗС

 

Секторски показатељи

Назив секторског показатеља

Мерна јединица

Вредност секторског показатеља

Година

Коментар

+ извор за верификацију

1. Запосленост према привредној активности

– укупно

(000)

1.341,114

2012.

Статистички годишњак

2013.

Пољопривреда

Хиљада лица/

% од укупног броја

27,120/2%

Шумарство

4,838/0,4%

Прехрамбена индустрија

60,555/4,5%

Туризам

(Услуге смештаја и хране)

20,306/1,5%

2. Продуктивност радне снаге у пољопривреди

ЕУР/ГРЈ

4.061

2012.

РЗС

3. Структура пољопривредне производње

Учешће следећих сектора:

житарице,

уљарице,

шећерна репа,

воће и поврће,

месо,

млеко,

у укупној пољопривредној производњи (у квантитативном смислу)

41,4%

4,2%

13,5%

17,6 %

2,0%

6,6%

2013.

РЗС

4. Продуктивност радне снаге у прехрамбеној индустрији

ЕУР/лице

22.339

2011.

Статистички годишњак

2013.

5. Пољопривредна газдинства

– према величини (у ha): број газдинстава /удео у укупном пољопривредном земљишту

0 ha

<2 ha

2–4,9 ha

5–9,9 ha

10–19,9 ha

20–29,9 ha

30–49,9 ha

50–99,9 ha

>100 ha

Укупно ПГ

Број / %

631.552

10.107/1,6%

298.286/47,2%

182.489/28,9%

89.083/14,1%

32.313/5,1%

7.677/1,2%

5.352/0,9%

4.394/0,7%

1.851/0,3%

2012.

Попис пољопривреде из 2012. године

6. Пољопривредно земљиште

1.000 ha

1.000 ha/%

Обрадива земља

Стални травњаци и ливаде

Стални усеви

Укупно: 5.052

3.282/65,0%

1.478/29,3%

292/5,8%

2012.

Статистички годишњак

2013.

7. Пољопривредна површина под органском пољопривредом

ha

8.227,99

0,16%

2013.

МПШВ

8. Земљиште које се наводњава

ha

53.086

1,05%

2013.

Истраживање о наводњавању

http://webrzs.stat.gov.rs/ WebSite/repository/ documents/00/01/36/85/ saopstenje_VOD4_2013_cirS.pdf

9. Сточарство

LSU

2.019.889

2012.

Попис пољопривреде

10. Пољопривредна радна снага

Број лица

ГРЈ

1.442.628

611.814

2012.

Попис пољопривреде

11. Старосна структура управника ПГ

<35:

35-54:

>55:

Управници, број

1.000 лица/%

30 / 4,8%

203 / 32,1%

399 / 63,1%

2012.

Попис пољопривреде

12.Пољопривредна обука управника ПГ

Само практично пољопривредно искуство

Основна пољопривредна обука

Пуна пољопривредна обука

Број управника

602.170

20.390

8.992

2012.

Попис пољопривреде

13. Повећање основних средстава у пољопривреди

милиона евра

% БДВ у пољопривреди

226

8,6%

2012.

Национални рачуни

14. Шуме и остало пошумљено земљиште (ШОПЗ)

Укупна површина под шумама 1.000 ha

% укупне површине

без Косова и Метохије

1.962

22,2%

25,3%

2011.

Статистички годишњак

2013.

15. Инфраструктура туризма, укључујући инфраструктуру агротуризма

Укупно: број лежајева

113.385

2012.

Статистички годишњак

2013.

*Службени гласник РС, број 20/2019

Показатељи животне средине

Назив показатеља животне средине

Мерна јединица

Вредност показатеља

Година

Коментар + извор за верификацију

1. Тип земљишне вегетације

Укупна површина, 000 ha

– Пољопривредна површина

– Природни пашњаци

– Укупна површина под шумом, 000 ha

8.850,2

5.052

837

1.962

2012.

2011.

Статистички годишњак

2013.

2. Индекс пољских птица на земљишту ПГ (FBI) (уколико је доступно)

недоступно

3. Травњаци (према статусу заштите)(уколико је доступно)

недоступно

4. Заштићена шума (уколико је доступно)

недоступно

5. Квалитет воде

– kg N/ha/година

– kg P/ha/година

120 kg N/ha пољопривредног земљишта

2.0 kg P/ha пољопривредног земљишта

6. Ерозија земљишта водом

km²

6.996

2013.

Истраживање о заштити од штетног дејства вода http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/44/83/ZS10_107_srb+cir.pdf

7. Пољопривредне површине под ризиком од ерозије земљишта водом

%

80%

2012.

РЗС

8. Производња обновљиве енергије из пољопривреде и шумарства

Шумарство

% производње из шумарства у укупној производњи обновљиве енергије

13.997 TJ (Тераџула)

31%

2011.

Статистички годишњак

2013.

IV. SWOT – РЕЗИМЕ ПРЕТХОДНИХ АНАЛИЗА

4.1. SWOT – ПОЉОПРИВРЕДА, ШУМАРСТВО И ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА (укључује засебне табеле за сваки сектор одабран за подршку)

СНАГЕ

1) Добри агро-климатски услови за повећану пољопривредну производњу

2) Довољна површина обрадивог земљишта високог квалитета за пољопривредну производњу

3) Проширени производни капацитети и продуктивност у циљу задовољавајућег снабдевања домаћег тржишта

4) Већа потражња потрошача за производима домаће производње

5) Дуга традиција у производњи воћа, поврћа и грожђа, као и сточарска производња (месо и млечни производи)

6) Задовољавајући прерађивачки капацитети за производњу хране

7) Боље дефинисана политика и брига Владе за развој конкурентности овог сектора

8) Постојеће основне структуре за проширење и трансфер технологије за примарну производњу

9) Неке од постојећих јединица за прераду хране (млека и меса) су усклађене са стандардима ЕУ за безбедност хране (категорија А)

10) Постојећа шема подршке (директна плаћања и инвестициона подршка) за главне пољопривредно-прехрамбене секторе

11) Постојање великог броја образовних и научних институција

СЛАБОСТИ

1) Мала пољопривредна газдинства и велики део пољопривредне производње која није оријентисана ка тржишту (издржавана газдинства)

2) Низак степен специјализоване пољопривредне производње

3) Слабе способности управљања газдинствима и недостатак свеобухватне саветодавне подршке и сталне обуке

4) Претежно старо становништво у руралним зонама

5) Тежак приступ кредитима

6) Недостатак финансијске подршке да би се испунили захтеви уведених прописа у области добробити животиња, безбедности хране, заштите животне средине, ветеринарских и фитосанитарних захтева

7) Недовољно познавање стандарда ЕУ

8) Недовољан ниво образовања пољопривредника на средњим и полувеликим газдинствима о производњи и економским активностима

9) Недостатак пољопривредне механизације, велика физичка радна снага

10) Застарела механизација, технолошка опрема и пољопривредни објекти

11) Слабе способности управљања газдинствима и недостатак свеобухватне саветодавне подршке и сталне обуке

12) Слаба повезаност истраживања и развоја, и мали корак ка иновацијама у пољопривредно-прехрамбеном сектору

13) Недовољно познавање коришћења обновљивих извора енергије из пољопривредне производње или прераде хране и ефикасне технологије ресурса

14) Недовољно интерсовање или образовање пољопривредника

Лоши системи за одводњавање и дренажу

МОГУЋНОСТИ

1) Повољни услови за органску производњу

2) Планирана помоћ од ЕУ – ИПАРД II програм за период 2014-2020. година

3) Могуће повећање прихода смањењем трошкова производње

4) Усклађивање и спровођење државног законодавства са правним тековинама ЕУ

5) Могућности извоза због боље усклађености са стандардима (суседним/ЕУ)

6) Већа подршка из државног буџета за пољопривреду и прехрамбену индустрију у циљу веће производње

ПРЕТЊЕ

1) Време потребно за процес образовања и промену свести произвођача

2) Високи трошкови за прилагођавање квалитету, безбедности хране и стандардима добробити животне средине/животиња

3) Климатске промене и непредвиђене природне катастрофе

4) Непредвидиве флуктуације цена пољопривредних производа

5) Селидбе људи, посебно младих, из руралних подручја

6) Дуг временски процес добијања грађевинских дозвола

7) Незавршен процес за легализацију изградње у неким селима и градовима

8) Национални стандарди су слични стандардима ЕУ

4.1.1. SWOT анализа сектора за млеко и месо

СНАГЕ

1) Велике површине под ливадама и пашњацима, као основа за квалитет и количину хране за животиње

2) Традиционални млечни производи, везани за српско културно наслеђе

СЛАБОСТИ

1) Недостатак одговарајућих складишних капацитета за чување сточне хране

2) Недовољно знање о методама производње

3) Велики део млека не дистрибуира се преко директних трговинских ланаца

4) Недостатак квалитетног сировог млека за потребе прерађивачког сектора

5) Недовољно објеката за складиштење стајњака и одлагање истог

МОГУЋНОСТИ

1) Смањење трошкова производње увођењем одговарајуће сточне хране

2) Повезивање система – субјекти у ланцу исхране

3) Коришћење расположивих ЕУ фондова за прецизно дефинисање и позиционирање производа српског порекла

4) Коришћење расположивих ЕУ фондова када је реч о стварном потенцијалу Републике Србије

5) Мере аграрне политике треба да буду усмерене ка већој заштити потрошача и усклађености са прописима ЕУ, промовисању квалитета и безбедности хране у вези са сировим млеком

ПРЕТЊЕ

1) Државни прописи у области сточне хране

2) Не постоје законске одредбе за заштиту порекла и квалитета млечних производа

3) Потребно је време за процес образовања и промену свести произвођача

4) Потребно је време за процес образовања о доброј хигијенској пракси и промену свести произвођача

5) Недостатак независних акредитованих националних лабораторија

6) Дуг временски процес добијања грађевинских дозвола

7) Незавршен процес за легализацију изградње у неким селима и градовима

8) Национални стандардни су слични стандардима ЕУ

4.1.2. SWOT анализа сектора за воће и поврће и остале усеве

СНАГЕ

1) Добро земљиште и климатски услови за усеве, воће и поврће

2) Дуга традиција у ратарској производњи и производњи воћа и поврћа

3) Производња која није генетски модификована

4) Довољно извора воде за наводњавање

5) Доступна радна снага

6) Развијена производња семена

7) Биолошка разноврсност – постојање различитих сорти гајених биљака

8) Велика конкурентност осталих усева и поврћа на регионалним тржиштима

СЛАБОСТИ

1) Слаба вертикална и хоризонтална веза са домаћим тржиштем; смањена конкурентност на страним тржиштима

2) Недовољна организованост произвођача

3) Мали број произвођача са интензивном производњом и модерном технологијом окренутих према тржишту

4) Мали удео прерађевина у извозу

5) Државна подршка на ниском нивоу

6) Расцепкано коришћење земљишта

7) Низак ниво техничке и технолошке опреме (сушење и чување усева, постројења за паковање, хлађење воћа и поврћа, итд.)

МОГУЋНОСТИ

1) Унапређење и организација домаћег тржишта

2) Спремност потрошача да користи дома-ће производе

3) Приступ страним тржиштима

4) Оснивање организација произвођача

ПРЕТЊЕ

1) Ограничења у погледу цене

2) Дуг временски процес добијања грађевинских дозвола

3) Незавршен процес за легализацију изградње у неким селима и градовима

4.1.3. SWOT анализа сектора производње и прераде јаја

*Службени гласник РС, број 55/2019

SWOT анализа сектора производње и прераде јаја

Снаге

Слабости

Могућности

Претње

Квалитет и квантитет хране за животиње

Недовољан ниво усклађености са захтевима добробити животиња, хигијенским и стандардима заштите животне средине

Потенцијал за одрживост производње средњих и великих произвођача у складу са ЕУ стандардима

Скупа улагања у добробит животиња (затварање производње)

Традиција и добро позната технологија производње

Претежно старо становништво у руралним подручјима

Потенцијал за повећање конкурентности и побољшања квалитета јаја

Неиспуњење еколошких услова производње и добробити животиња код малих произвођача

Постојање већих организованих компанија са савременим интензивним процесом високо ефикасне производње

Неконкурентност малих произвођача

Коришћење националних и ИПАРД фондова

Смањење цене јаја на регионалном, европском и светском тржишту

Постојање повољних региона за заснивање органске производње

Недовољан ниво управљањем стајњаком и недовољни капацитети за његово збрињавање

Мерама аграрне политике подстаћи заштиту потрошача и прилагођавање ЕУ регулативама, унапредити квалитет и здравствену безбедност јаја

Појава болести које могу утицати на домаћу потрошњу и извоз

Неадекватне биосигурносне мере код малих произвођача

*Службени гласник РС, број 55/2019

4.1.4. SWOT анализа сектора производње и прераде грожђа

*Службени гласник РС, број 55/2019

СНАГЕ

1) Повољни еколошки услови за производњу висококвалитетног грожђа и вина

2) Постојање дуге традиције у виноградарству и винарству

3) Позитивно интересовање за производњом вина код породичних газдинстава

4) Постојање домаћих створених сорти, нарочито оних погодих за интегралну и органску производњу

СЛАБОСТИ

1) Слаба ценовна конкурентност са увезеним грожђем и вином

2) Недовољна организованост произвођача у професионалном смислу

3) Лоша структура произвођача грожђа и вина (доминантни мали произвођачи)

4) Уситњеност парцела у виноградарским подручјима повољним за гајење винове лозе

5) Непостојање сертификованих садница од аутохтоних, регионалних и домаћих створених сорти

6) Низак ниво техничке и технолошке опреме у винаријама

7) Слаб извоз грожђа и вина

8) Недовољна организована промоција домаћих вина и ознака географског порекла

9) Захтевне административне процедуре и услови за регистрацију винарија, заштиту ознака географског порекла и услови који нису обавезни ЕУ легислативом

МОГУЋНОСТИ

1) Унапређење и организација домаћег тржишта

2) Спремност потрошача да у већој мери конзумирају домаћа вина

3) Активнија промоција и приступ страним тржиштима

4) Оснивање/трансформисање професионалних произвођачких организација и оснивање одговарајућих фондова

5) Јачање система сертификације и клонске селекције аутохтоних, регионалних и домаћих створених сорти винове лозе

6) Побољшање ефикасности спровођења процедура захтеваних ЕУ легислативом кроз ауторизацију обављања послова професионалним институцијама и организацијама

7) Отклањање свих административних и других захтева према произвођачима грожђа и вина који нису захтевани ЕУ легислативом, а који смањују конкурентност домаћих произвођача

8) Успостављање мера помоћи винском сектору по угледу на ЕУ захтеве

9) Коришћење ЕУ фондова

ПРЕТЊЕ

1) Ограничења за постизање боље ценовне конкурентности

2) Дуг временски процес добијања грађевинских дозвола за инвестиције

3) Слабо провођење прописа и контрола по питању примене недозвољених енолошких поступака и енолошких средства

4) Недоношење нове законске регулативе којима би се отклонили услови за регистрацију произвођача вина и други услови који отежавају пословање произвођача грожђа и вина, а који нису обавезни ЕУ легислативом

*Службени гласник РС, број 55/2019

4.2. SWOT – УПРАВЉАЊЕ ЖИВОТНОМ СРЕДИНОМ И ЗЕМЉИШТЕМ

 

СНАГЕ

1) Висока билошка разноврсност и постојање генетичких ресурса

2) Очуван разнолик природни пејзаж

3) Добри климатски услови за пољопривреду

4) Травњаци са великом вредношћу биолошке разноврсности (богата структура врста)

5) Слаба употреба хемикалија

6) Закони (о животној средини, заштити природе, биолошкој разноврсности итд.) усклађени са захтевима ЕУ

7) Генетичка основа и природно окружење омогућују узгој локалних раса

8) Висок квалитет земљишта, укључујући плодност, физичке, хемијске и биолошке карактеристике, као и управљање водом.

СЛАБОСТИ

1) Неконтролисана употреба хемикалија и пестицида

2) Неправилно управљање рекама и уништавање речних корита

3) Ерозија и пропадање земљишта

4) Недостатак управљања рекама и каналима

5) Недовољно објеката за складиштење и руковање стајњаком

6) Недостатак система за сакупљање отпада у руралним зонама

7) Недовољна развијеност канализације и постројења за третирање воде

8) Слабо спровођење стратешке политике очувања пољопривредног земљишта од пропадања и губитка биолошке разноврсности пашњака (испаша без критеријума)

9) Недовољно интересовање и образовање пољопривредника по питању животне средине

10) Недостатак обука и специјалних саветодавних услуга по питању животне средине

11) Недостатак одрживог управљања шумама

12) Недовољно улагања у шуме и шумске активности

13) Велика површина под шумама лошег квалитета

14) Напуштање пољопривредног земљишта

15) Недовољно података од стране ГИС.

МОГУЋНОСТИ

1) Осмишљавање и примена агро-еколошких мера и мера органске производње

2) Успешно спровођење планираних агро-еколошких мера према ИПАРД II програму

3) Одржавање травњака високе природне вредности

4) Више зона сертификованих за органску производњу

5) Заштита генетичких ресурса у пољопривреди

6) Заштита подземних и површинских вода због неадекватних објеката за одлагање стајњака

7) Развој еколошког, руралног туризма, и зелене економије

8) Промовисање добрих пракси у оквиру агро заштите и заштите животне средине од стране пољопривредника

9) Већа свест о осетљивости на заштиту животне средине међу руралним становништвом

10) Извоз сертификованих органских производа

11) Јачање саветодавних услуга и обука о пољопривредним, и проблемима животне средине

12) Оптимална употреба свих функција шума, постизање циљева одрживог управљања шумама (SFM)

13) Гајење биоенергетских усева

14) Могућност коришћења фондова ЕУ за управљање отпадом.

ПРЕТЊЕ

1) Слабо спровођење закона који се тичу животне средине

2) Недовољно обука за пољопривреднике и стручњаке који се баве заштитом животне средине, недовољно интересовање пољопривредника за питања која се тичу животне средине

3) Губитак на квалитету земљишта услед интензивне производње

4) Загађење воде

5) Даља ерозија земљишта

6) Климатске промене, суше, поплаве

7) Недовољно коришћење травних површина

8) Национални стандардни су слични стандардима ЕУ.

4.3. SWOT – РУРАЛНА ЕКОНОМИЈА И КВАЛИТЕТ ЖИВОТА

СНАГЕ

1) Доступност природних ресурса са специфичним микроклиматским условима (земљиште, вода, добро земљиште итд.)

2) Значајан удео малих газдинстава у пољопривреди са потенцијалом за раст

3) Богато културно наслеђе

4) Атрактиван пејзаж за рурални туризам

5) Доступност људских ресурса

6) Постојање добре праксе у руралном туризму и пратећим активностима

СЛАБОСТИ

1) Неповољни демографски трендови и социјална структура

2) Неактивно тржиште рада

3) Слаб економски развој руралних зона

4) Недостатак финансијских ресурса

5) Слаба рурална инфраструктура (водовод, недостатак управљања отпадом, канализација); недовољан квалитет сеоских путева; лоше јавне услуге

6) Недостатак адекватних саветодавних услуга и приступ стручним и пословним обукама

МОГУЋНОСТИ

1) Потенцијална потражња за традиционалним пољопривредним производима

2) Потенцијална потражња за туристичким услугама и услугама за одмор које се нуде у руралним зонама

3) Ефективно коришћење ЕУ ИПАРД II фондова

ПРЕТЊЕ

1) Сталне селидбе становништва настављају слабљење већ ограничених људских ресурса

2) Све веће сиромаштво у руралним зонама

3) Растуће разлике између руралних и урбаних зона

4) Климатске промене и непредвиђене природне катастрофе

5) Дуг временски процес добијања грађевинских дозвола

6) Незавршен процес за легализацију изградње у неким селима и градовима

4.4. SWOT – ПРИПРЕМА И СПРОВОЂЕЊЕ ЛОКАЛНИХ
СТРАТЕГИЈА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА – LEADER

СНАГЕ

1) Постојеће групе типа ЛАГ

2) Постојеће локалне (руралне) стратегије за развој на општинском нивоу

3) Постојећа мрежа за рурални развој

4) Основни капацитет планирања и искуство у финансирању, углавном из ЕУ и других донаторских пројеката

5) Општа свест о могућностима локалне заједнице под LEADER иницијативом

6) Постојеће државне мреже за подршку развоја LEADER иницијативе

СЛАБОСТИ

1) Ограничени капацитети ЛАГ (недостатак људских ресурса, припреме пројеката/вештина управљања, итд.)

2) Недостатак финансијских извора

3) Ограничена свест о локалним развојним стратегијама

4) Недостатак спровођења постојећих локалних развојних стратегија до сада

5) Ограничене вештине за састављање пројеката, њихово спровођење, итд.

МОГУЋНОСТИ

1) Национална рурална мрежа је јача да би подржала LEADER иницијативу

2) Сарадња између ЛАГ и одговарајућих централних институција

3) Веће могућности аплицирања за финансијска средства

4) Развој капацитета представника ЛАГ стицањем вештина у оквиру ЕУ ИПАРД II програма

ПРЕТЊЕ

1) Недостатак усклађености између централних институција и локалног нивоа

2) Слабо разумевање улоге ЛАГ и слаба сарадња са истом од стране локалног становништва

V. ГЛАВНИ РЕЗУЛТАТИ ПРЕТХОДНИХ ИНТЕРВЕНЦИЈА

5.1. ГЛАВНИ РЕЗУЛТАТИ ПРЕТХОДНИХ ДРЖАВНИХ ИНТЕРВЕНЦИЈА, ДОДЕЉЕНИ ИЗНОСИ, РЕЗИМЕ ВРЕДНОВАЊА ИЛИ ИЗВУЧЕНЕ ПОУКЕ

У 2013. години, 27.500.000.000 РСД потрошено је на финансирање подстицаја у пољопривреди и руралном развоју, предвиђених прописима и законима. Од тога 25.900.000.000 РСД потрошено је на директна плаћања, тј. 94,4% средстава.

Инвестирање у примарну биљну производњу и узгој животиња током протеклих осам година допринело је већој конкурентности домаћих произвођача. Исплате су вршене након што корисник заврши комплетну инвестицију. Спровођење ове мере пратио је низ административних проблема везаних за дуг период за издавање грађевинских и других дозвола, као и за дефинисање услова за одобравање пројеката. Такође, инвестиције су се морале завршити у периоду од годину дана, према захтеву националних мера и националног буџета.

У 2013. години, субвенције за рурални развој износиле су 1.100.000.000 РСД, односно 4,0% укупних средстава за субвенционисање пољопривреде и руралног развоја. Са подршком за руралну инфраструктуру (од 616.300.000 РСД), укупни износи плаћања у 2013. години износили су 1.720.000.000 РСД, тј. 6,25% укупног буџета.

У oквиру субвенција за рурални развој за 2013. годину, најчешће су реализоване субвенције за побољшање конкурентности пољопривреде путем инвестирања у пољопривредна газдинства. У ту сврху потрошено је 1.080.000.000 РСД или 98,6% од укупног износа подршке за рурални развој. Инвестиције у пољопривредна газдинства дате су у виду бесповратних средстава (до одређеног процента укупне вредности инвестиције) за реновирање и изградњу објеката, куповину стоке, опрему и механизацију, побољшање стандарда, као и обнову и проширење засада вишегодишњих биљака. У оквиру средстава додељених за ову намену, значајан део новца уплаћен је на основу обавеза из претходне, 2012. године (преко 90% од укупних средстава за инвестирање у пољопривредна газдинства).

У периоду од 2010. до 2012. године, 527 корисника добило је укупно 80.942.036,63 РСД као подршку инвестицијама за набавку машина за производњу житарица, индустријског биља и поврћа. За нове засаде воћа од 2002. до 2012. године, 3.789 корисника је добило укупно 1.377.114.326 РСД. За изградњу УЛО и стандардних хладњача и објеката за сушење воћа, у периоду од 2006. до 2013. године, 33 корисника добило је укупно 469.651.270.9 РСД. Од 2002. до 2012. године, 1.804 корисника је добило 1.917.072.751 РСД за нове засаде винове лозе. Новчана подршка имала је значајан утицај на постепену промену различитих структура, тј. увођење нових сорти и клонова чији су плодови тражени на светском тржишту, повећање извоза, увођење новог сортимента и побољшање квалитета домаћег вина, више произвођача вина са географском индикацијом, постављање основе за пословање да би се задовољиле домаће потребе за квалитетним и сертификованим садницама воћа и вина.

Током 2010. године инвестирано је у прераду и рекламирање пољопривредних производа и производа рибарства, док су 2011. године циљни производи били млеко, месо, воће и поврће. Искоришћеност средстава у оквиру ове мере је само 22% због недостатка информација о расположивој подршци, захтева за пријаву, недостатка средстава корисника за суфинансирање инвестиција, неповољних каматних стопа, због слабог разумевања потребних услова и одсуства стручне подршке за израду формулара за пријаву и подношење потребне документације. Најтежи део припреме пријава били су економски и финансијски критеријуми и недостатак разумевања значаја комплетности документације. У 2011. години, око 280.000.000 РСД издвојено је за унапређење прерађивачких капацитета за инвестирање у производњу и прераду млека, меса, воћа и поврћа, грожђа, и подршку активностима усмереним ка стварању производа са додатом вредношћу. Конкурс за мере је касно отворен, те кандидати нису имали довољно времена да се припреме и поднесу пријаве, што је резултирало ниском искоришћеношћу (око 6%).

Подстицаји за унапређење животне средине и руралних подручја односили су се на мере за подршку органске производње и генетичких ресурса. Подршка за унапређење животне средине је традиционално мање присутна у структури утрошених средстава за подршку руралном развоју. У 2013. години, само 14.693.000 РСД потрошено је на ове мере тј. 1,3% укупних средстава намењених за подршку руралном развоју. Имајући у виду сложеност проблема животне средине у Републици Србији, значај овог вида подршке за одређене области и објективне могућности за боље коришћење претприступних фондова у ове сврхе, јасно је да ће се овом сегменту политике посветити много више пажње у наредном периоду.

Подршка диверзификацији активности на пољопривредним газдинствима финансирана је кроз меру економске активности у смислу додавања вредности пољопривредним производима, као и увођење и сертификација система безбедности и квалитета хране, органских производа и производа са ознаком географског порекла. Мере за подршку развоја сеоског туризма и традиционалних заната, нису финансиране иако су биле предвиђене уредбом, зато што буџетска средства у то време нису била доступна. Укупна утрошена средства за подршку диверзификацији активности (сеоски туризам) у 2013. години износила су 712.112 РСД, што је само 0,07% од укупне подршке руралном развоју.

У 2011. години, Фонд за развој Републике Србије имао је посебну буџетску линију искључиво намењену финансирању сертификованих традиционалних уметности и рукотворина, што се наставило у 2012. години.

Инвестициона подршка руралне инфраструктуре раније је била много јача, нарочито у 2006. години, након чега су се умањила расположива средства. У 2013. години, подршка руралној инфраструктури износила је 616.300.000 РСД или 2,24% од буџетских средстава за субвенције.

Подршка активностима ПССС у пољопривреди и безбедности контроле хране део је посебних подстицаја и у 2013. години је износила 442.050.000 РСД, тј. 1,65% буџетских средстава за субвенције, што је нешто више у односу на претходну годину.

5.2. ГЛАВНИ РЕЗУЛТАТИ ПОДРШКЕ ИЗ ФОНДОВА ЕУ,
ДОДЕЉЕНИ ИЗНОСИ, РЕЗИМЕ ВРЕДНОВАЊА
ИЛИ ИЗВУЧЕНЕ ПОУКЕ

Главни извори ЕУ финансирања пољопривредних пројеката у Републици Србији били су CARDS програм и ИПА фондови. Република Србија је, од 2007. године добила помоћ у оквиру ИПА фондова из прве две од укупно пет ИПА компонената, а први уговори су потписани 2010. године.

ИПА пројекти намењени јачању капацитета и институционалној припреми за ИПАРД:

1) Пројекат ИПА 2007: „Изградња капацитета за спровођење политике руралног развоја у складу са ЕУ стандардима” (4.500.000 евра), намењен јачању капацитета и стручности Управе за аграрна плаћања и Управљачког тела. Пројекат се састојао од две компоненте. Компонента 1 – Твининг пројекат „Јачање капацитета Србије за апсорпцију фондова ЕУ за рурални развој у претприступном периоду”, и Компонента 2 – Техничка помоћ „Изградња капацитета за формирање и спровођење ЛИС”;

Извештај о вредновању ОУ наводи да су резултати Компоненте 1 делимично остварени. Резултат 1 – оснивање ИПАРД Агенције (АП) у складу са захтевима ЕУ, није остварен. Резултат 2 – УТ је сада основано у оквиру Сектора за рурални развој, и тако је циљ остварен, иако је потребно наставити са запошљавањем додатне радне снаге. План обуке за АП и УТ (резултат 3) је обрађен и тренутно се спроводи.

Компонента 2 – ЛИС пројекат је остварио мешовите резултате, а према извештају о вредновању ОУ, то су следећи; 1) капацитети и свест локалних заједница да учествују у LEADER приступу (резултат 1) су повећане; 2) на основу овог снажног систематичног рада са локалним општинским групама, оцењена је пилот симулациона вежба за избор потенцијалних ЛАГ за преко 25 пријава у новембру 2012 године. Процењено је да се очекује да ће најмање 15–20 потенцијалних ЛАГ испунити критеријуме селекције који одговарају захтевима резултата 2; 3) мање задовољавајући је напредак у постизању резултата 3 („људске, техничке, организационе и финансијске процедуре и/или средства за свеобухватну подршку LEADER приступу у оквиру МПШВ су ојачали”). Није успостављен ниједан институционални мандат (најновији планови за „LEADER саветодавни одбор” су пропали због недостатка посвећености и одлуке од стране Министарства за националне међуагенцијске форуме о руралном развоју, као што је то раније чињено кроз планове за ‚LEADER водеће групе’). Нису развијени механизми у оквиру УАП за развој процедура за спровођење LEADER мера.7

2) ИПА 2009 ОУ Europe Aid/127054/C/SER/multi – ЛОТ бр. 1: Рурални развој „Помоћ Управи за аграрна плаћања” (април 2013. – фебруар 2014. године). Циљ пројекта био је да се обезбеди ТП УАП у циљу јачања националних и регионалних капацитета потребних за приоритете усклађивања са ЕУ и развој сектора, са акцентом на испуњењу услова за акредитацију за ИПА Компоненту V. Један од резултата пројекта је процес самооцењивања који је истакао главне недостатке (факторе блокаде) који значајно могу утицати на акредитовање УАП. Резултат процеса самооцењивања био је коначан извештај о интерној ревизији (поднет 26. јула 2013. године);

3) Пројекат ИПА 2010 „Систем рачуноводствених података на пољопривредним газдинствима (FADN)”, са буџетом од 2.000.000 евра имао је за циљ да унапреди економске, финансијске и податке о учинку на српским пољопривредним газдинствима. Извештај о вредновању ОУ наводи да су рани показатељи за постизање резултата следећи: 1) развијен је петогодишњи Национални план за FADN; 2) основан је институционални оквир за FADN, а јачање капацитета је у току; 3) FADN софтвер је у фази развоја (мада се опет ИТ задужења делегирају ка УАП, постављајући још веће захтеве њеним ресурсима), а све обуке, прикупљање података и методолошка питања у вези са првим пилот пољопривредним газдинствима су успешно спроведени;

4) ИПА 2010 ОУ: „Техничка помоћ за Национални фонд у оквиру Министарства финансија у Републици Србији за припрему ИПА Компоненте V”. Циљ: завршетак процедура, развој рачуноводствених стандарда, завршетак пакета акредитације за ИПАРД за Национални фонд. Статус: пројекат завршен у јуну 2013. године;

5) ИПА 2011 – ЕУ твининг лајт пројекат, SR/2013/IB/AG/01TWL: „Помоћ Управљачком телу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у сарадњи са ИПАРД програмом 2014–2020, подршка у акредитацији и обуци.” Пројекат је помогао у обради основних елемената ИПАРД Програма 2014–2020. године (идентификовање адекватних мера подршке, показатеља, правних недостатака у вези са спровођењем мера, разрада мера, израда извештаја за праћење и процену са неопходним пратећим документима) уз додатну обуку за УТ током процеса. Нове мере су укључене, а списак минималних државних стандарда је ревидиран. Осим припрема за ИПАРД програм 2014–2020. године, пројекат подржава обуку тренутно запосленог особља на радном месту и помаже у ревизији докумената у складу са добијеним коментарима и препорукама од DG AGRI и претходног ex-ante вредновања. Подношење првог Нацрта ИПАРД II програма ЕК је највреднији резултат остварен у оквиру овог пројекта. Како би се упознало са будућим задацима у оквиру радне структуре под ИПАРД II програмом запослени у Управљачком телу су имали бројне обуке на радном месту. Спроведене су важне консултације са заинтересованим странама у циљу представљања Нацрта ИПАРД II програма. Позвани су представници прерађивачке индустрије и пољопривредници, удружења, задруге и НВО укључене у рурални развој како би својим писаним коментарима и дискусијом током састанка допринели бољем квалитету ИПАРД II програма;

6) Пројекат ИПА 2012: „Техничка подршка српским властима у управљању програмима претприступне помоћи” у Министарству финансија који је започео у марту 2014. године, трајаће две године. Осим тога што ће бити претежно усмерен на запослене и процедуре НСО/НФ и канцеларије за подршку НСО, пројекат има и ИПАРД компоненту са следећим активностима: мапирање стања ИПАРД припреме, преглед тренутне правне основе и радних процедура за ИПА V и њена измена у складу са новим финансијским прописима, креирање и спровођење обука прилагођених за запослене у НФ и ИПАРД ОС, обуке и тренинге на радном месту кроз студије случаја у оквиру ИПАРД, посебно осмишљене за НФ и ИПАРД ОС и дајући смернице алате за рад НФ у циљу ефективног функционисања управљачког контролног система;

7) ИПА 2012 ТВЛ пројекат 12SER01/11/71: „Подршка Управљачком телу МПШВ у преговорима и акредитацији ИПАРД Програма 2014–2020 ” – почео је у првој половини 2015 године. Овај пројекат ће помоћи УТ у преговарачком процесу за ИПАРД и припреми за националну акредитацију. Пројекат ће такође, помоћи у обради националних стандарда и стандарда ЕУ за ИПАРД и оснивању Сталне радне групе (СРГ), коју чине представници УТ, АП и техничких тела ИПАРД програма, који ће радити на дефинисању националних и ЕУ стандарда, припреми одговарајућих Приручника за кориснике ИПАРД II програма, као и ИПАРД промотивним активностима.

ИПА пројекат: „Припрема стратешких програмских докумената 5” (PPF5) (Број уговора: 2012/302-220) допринела је припреми ИПАРД II програма за МПШВ. Квантитативне, квалитативне и ажуриране програмске информације за припрему ИПАРД II програма обезбеђене су кроз:

1) ажурирање табела у Глави III. Нацрта програмског документа за ИПАРД II, описујући друштвено-економско стање и пољопривредне секторе кроз најновије изворе података, укључујући и званични Попис пољопривреде из 2012. године;

2) ажурирање секторских студија из 2010. године за производњу и прераду млека, производњу и прераду меса, као и за производњу и прераду воћа и поврћа;

3) праћење и стручну ревизију статистичких података и анализа, достављених у оквиру ажурираних секторских студија и других извештаја за ажурирање друштвено –економских анализа које треба укључити у ИПАРД II програму;

4) обраду Нацрта Главе III. ИПАРД II програма у складу са DG AGRI планским смерницама за садржај Главе III. Текст главе не треба да премаши 50 страна. Треба да садржи квантитативни опис тренутне ситуације приказујући диспаритете, недостатке и потенцијале развоја;

5) разматрање и пружање информација о постојећим минималним националним стандардима (МНС) и техничким телима, одговорним за контролу у областима: заштита животне средине, квалитет и безбедност хране, здравље и добробит животиња, здравље биља;

6) процену потреба везаних за пољопривредне машине/механизацију у сектору биљне производње;

7) еx-ante процену Програма за рурални развој у Републици Србији под ИПАРД Програмом 2014–2020. године.

ИПА пројекти намењени области безбедности и стандардима су следећи:

1) За ИПА 2008 пројекат „Усаглашавање националних прописа у области регистрације и контроле средстава за заштиту биља са прописима Европске уније и примена нових законских прописа” издвојен је буџет од 1.200.000 евра. Сврха пројекта била је подршка УЗБ у успостављању свеобухватне структуре за ефективну примену читавог система ауторизације и контроле производа за заштиту биља (ПЗБ) у складу са стандардима ЕУ, почев од законодавства и грађења институција, а затим обезбеђивање комуникационих система. Главни резултати су следећи:

(1) увођење нових начина рада у циљу побољшања ефикасности, припремање нових врста апликација које се могу очекивати када се законодавство усклади са оним у ЕУ и писање стандардних процедура рада за све кључне области посла, а такође, развијена је и усвојена нова стратегија за заштиту биља,

(2) запослени у УЗБ, као и велики број стручњака са института и факултета, упознати су са свим областима стандарда и методологија ЕУ које се тичу процене ризика,

(3) припремљен је нацрт закона о ПЗБ, док су одговарајућа подзаконска акта за ауторизацију ПЗБ припремљена и објављена,

(4) систем за управљање учинком приближен је запосленима у УЗБ и припремљен је нацрт тендера и уговора. Извршена је оцена факултета и института који су погодни за учешће у даљем процесу,

(5) извршена је провера будућих организација Добре експерименталне праксе и предложене су измене у будућем раду у вођењу ефикасног испробавања ПЗБ;

2) ИПА 2008 пројекат „Јачање капацитета и техничка подршка за обнову рејонизације виноградарства и за систем ознака географског порекла вина” (1.200.000 евра) имао је за циљ да побољша ситуацију у виноградарском сектору, посебно кроз нову рејонизацију виноградарства која би помогла малим произвођачима вина у сиромашним и слабије развијеним руралним подручјима, који производе специфична вина типична за дати географски простор;

3) ИПА 2010 пројекат „Опремање Дирекције за националне референтне лабораторије Републике Србије у ланцу исхране” (6.500.000 евра) имао је за циљ изградњу капацитета новоосноване ДНРЛ и пуштање у рад лабораторијског комплекса у Батајници, као и довођење исте у потпуно оперативно стање како би била усклађена са најбољим праксама и стандардима ЕУ. Пројекат је заснован на одредбама Закона о безбедности хране. Подела задужења између НРЛ и осталих сектора МПШВ, посебно Управе за ветерину (ветеринарске инспекције), Генералног инспектората (фито – санитарна инспекција) и Управе за заштиту биља, није јасно дефинисана. Према извештају о процени ОУ постизање резултата је на ниском нивоу (укупно је постигнуто само 26% резултата до краја септембра 2012. године). Наводи се да је 35% резултата постигнуто у оквиру Компоненте II (изградња, систем за управљање информацијама лабораторије), а 33% у оквиру компоненте III (акредитација). Објекти у Батајници намењени мрежи лабораторија потпуно су обновљени, без довољног броја стручног особља и скупи су за одржавање;

4) ИПА 2011 пројекат „Изградња капацитета у области безбедности хране и добробити животиња” имао је за циљ развијање капацитета за ветеринарски сектор како би се омогућило испитивање потенцијалних ризика који проистичу из базе података животиња за будуће активности које су у складу са правним тековинама ЕУ. Завршен је у септембру 2014. године. До сада су постигнути следећи резултати:

(1) ажуриран систем документовања по питању управљања храном и сточном храном,

(2) обучени запослени у Управи за ветерину, укључујући и инспекторе, о увођењу закона ЕУ о храни.

ИПА пројекти намењени области здравља животиња су следећи:

1) ИПА 2008, 2009, 2011 пројекат „Подршка за контролу/искорењивање класичне куге свиња”, (допринос ЕУ од 20.300.000 евра) има за циљ да искорени болести животиња у земљама западног Балкана, посебно оне које су и даље претња земљама чланицама ЕУ, попут беснила и ККС. Пројекат се мора примењивати најмање пет узастопних година на читавој територији западног Балкана (нпр. 2010, 2011, 2012, 2013. и 2014. године), уз вакцинације два пута годишње, на пролеће и јесен (април – мај и октобар – новембар). Постигнути резултати су следећи: (1) акциони план за побољшање тренутног институционалног оквира за искорењивање, контролу и праћење ККС и беснила, (2) стратешки оперативни вишегодишњи акциони план за искорењивање, контролу и праћење ККС и беснила, (3) стратешки оперативни вишегодишњи акциони план за искорењивање, контролу и праћење ККС, укључујући план против невакцинисања за ККС, (4) план за непредвиђене случајеве и радни приручник за ККС, (5) програм обуке који је уведен уз сагласност корисника, (6) упутства или протоколи усвојени од стране корисника, за праћење броја и просторне распрострањености лисица и дивљих свиња и (7) систем за праћење за беснило и ККС, заснован на ГИС-у, прилагођен од стране ветеринарског информационог менаџмент система. Као резултат програма вакцинације, број идентификованих случајева беснила у Републици Србији спао је са готово 200 у 2009. години на само 1 у 2014. години са перспективом да Република Србија добије статус земље без беснила, у наредним годинама.

Праћење ефектности оралне вакцинације лисица (ОРВ) непрекидно се спроводи од 2011. године и засновано је на: (1) post mortem лабораторијска испитивања можданог ткива циљних животињских група (лисице, шакали и други месоједи) тестом флуоресцентних антитела (ФАТ), (2) детекција антитела против вируса беснила у узорцима крви ELISA методом и (3) детекције биомаркера тетрациклина у вилицама ради процене реакције на мамак са вакцином. Од септембра 2011. до маја 2014. године, анализирано је укупно 4.943 узорака можданих ткива, 4.241 крвних серума и 4.984 вилица. Број потврђених ткива позитивних на беснило смањио се од десет у 2011/2012. години на шест у 2012/2013. години, а у 2013/2014. години на једну позитивну лисицу. Стопа сероконверзије се повећала са 10,48% (133/1269) на 20,12% (362/1800) и 42,23% (495/1172) у 2011/2012, 2012/2013, односно 2013/2014. години. Заједно са сероконверзијом и број детектованих тетрациклин позитивних вилица забележио је тенденцију раста у истом периоду, од: 49,67% (682/1373) у 2011/2012, 62,54% (1294/2067) у 2012/2013. године и 90,33% (1383/1531) у програму за праћење спроведеном током 2013/2014. године. Приказани резултати показују да је ОРВ дивљих животиња у Републици Србији против беснила била успешна и пропраћена сталним растом узимања мамака са вакцином и имунизацијом животиња;

2) ИПА 2012 твининг пројекат „Јачање капацитета за унапређење објеката за производњу хране и управљање споредним производима животињског порекла” (2.000.000 евра) подржава развој стратегија у две различите области: за унапређење објеката за прераду хране и за управљање споредним производима животињског порекла. Такође, пројекат подржава развој одговарајућих стандарда у различитим секторима (нпр. меса и млека), а спроводи обуке за инспекторе и кампање подизања шире јавне свести. Овај пројекат је снажно повезан са припремама за реализацију ИПАРД II програма за инвестирање у пољопривредна газдинства, као и инвестирање у прерађивачку индустрију у секторима за месо, млеко, воће и поврће. Подносиоци пријава треба да испуне минималне националне стандарде у погледу здравља животиња, јавног здравља, безбедност и здравље на раду, како би испунили услове за помоћ у оквиру мера за инвестирање у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства, за коју подносиоци пријаве, односно, потенцијални корисници, на крају инвестирања морају да достигну стандарде ЕУ. Следећа важна ставка је да се стандарди морају проверавати на лицу места, што значи да се ветеринарска инспекција сматра техничким захтевом за спровођење ИПАРД II програма. Крајњи резултат било би побољшање стандарда прехрамбених објеката корисника што би помогло већој апсорпцији средстава.

–––––––––––––––

7 „Техничка помоћ за вредновање сектора пољопривреде и руралног развоја спроведена и финансирана од стране ИПА Програма и других Донатора у Републици Србији”, Извештај о вредновању, јануар 2013. године.

*Службени гласник РС, број 20/2019

5.3. ГЛАВНИ РЕЗУЛТАТИ СПРОВЕДЕНЕ МУЛТИЛАТЕРАЛНЕ ПОМОЋИ, ДОДЕЉЕНИ ИЗНОСИ, РЕЗИМЕ ВРЕДНОВАЊА ИЛИ ИЗВУЧЕНЕ ПОУКЕ

Промоцију националног раста, кроз повећану конкурентност МСП, подршку предузећа да задрже међународне стандарде и сертификацију, подршку продаје и рекламирања (сајмови и истраживање тржишта), стварање индустријских група и удружења, симулирање пословних кластера, стварање мреже за сарадњу између државних и приватних заинтересованих страна и подршку електронској управи кроз стандардизацију интернет страница, подржали су донатори, попут Аустрије, Чешке, Немачке, Јапана, Холандије, Данске, Норвешке, Румуније, Шпаније, Шведске, Швајцарске, САД, УН и Светске банке (списак донатора са одговарајућим буџетима и трајањем налази се у Прилогу 1 који је одштампан уз овај програм и чини његов саставни део). Према ефикасности ЗРП, подршка се може најбоље сагледати на локалном нивоу и уз билатералне пројекте, које често финансирају мањи донатори, као и помоћ покривену другим сектором (реформа државне управе (РДУ), конкурентност, грађанско друштво, медији и култура).8

Норвешка пружа помоћ Републици Србији од 2001. године. Последњи пројекат био је „Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Републици Србији по норвешком моделу” (1.000.000 евра). Циљ пројекта био је да унапреди пословање нових и постојећих задруга и земљорадничких удружења према западноевропском – норвешком моделу. Кључни резултати су следећи: 1) јачање пољопривредне производње у Републици Србији кроз ревитализацију осам пољопривредних задруга и стварање нових, савремених организација пољопривредних произвођача према европским принципима; 2) организоване обуке о успостављању и раду модерних пољопривредних задруга, маркетингу и трговини, преносу знања саветодавним службама и пољопривредним задругама и њиховој стратегији; 3) развијена упутства и приручници за успостављање задруга; 4) припремљена основна анализа о пољопривредним задругама у Републици Србији и 5) припремљена стратегија о пољопривредним задругама у Републици Србији.

Пројекат „Спровођење програма приватног сектора за подршку воћарству и сектору гајења јагодастог и бобичастог воћа на југу Србије” (донација Данске) – подржао је пет важних воћних ланаца за домаћа и страна тржишта. Ово је био потпуно одговарајући пројекат јер Република Србија има одређене конкурентне предности у сектору воћарства. Пројекат је почео крајем 2010. године, а биће завршен 2016. године. Њиме су обезбеђени техничка подршка (4.000.000 евра) и донације (5.300.000 евра) кроз два позива за аплицирање годишње.

Пројекат „Партнерство за ревитализацију руралних подручја” (донација Владе Румуније) – спроведен је од стране програма УНДП. Буџет: 200.000 евра. Пројекат је започет у јулу 2010. године и настављен је до краја 2011. године, а разматра се даље проширење пројекта на општине Кучево, Жагубица и Голубац. Овај пројекат има за циљ да повеже постојеће потенцијале пет засебних руралних општина у АПВ користећи LEADER приступ. Пројектне активности представљају јачање руралног друштвеног капитала и промовисање руралног развоја кроз иновативне обуке, побољшану сарадњу свих учесника битних за рурални развој и повећање разноликости руралних развојних стратегија. Резултати пројекта су следећи: 1) подржан развој руралних подручја у АПВ кроз подршку пет постојећих мрежа и мрежа у развоју; 2) ангажован рурални друштвени капитал и напори заједнице како би се ојачале активности у области руралног развоја циљних пилот општина; 3) реализована изградња капацитета потенцијалних ЛАГ у циљним подрегионима и општинама и Мреже за рурални развој у циљу одрживог спровођења иницијатива за локални рурални развој кроз промовисање и обуке о LEADER приступу и методологији.

Пројекти Светске банке

Пројекат „STAR” покренут је у децембру 2008. године, а завршен у мају 2013. године, уз Уговор о зајму од 12.500.000 евра и ГЕФ Уговор од 4.500.000 УСД. Циљ је био унапредити конкурентност српске пољопривреде. Пројекат је подржао: јачање Aгенције за плаћање у циљу доделе средстава за инвестирање у рурални развој и процену утицаја истих, капацитет пољопривредних произвођача и прерађивача да искористе ова средства, програм обуке за пружаоце саветодавних услуга који је проширен са 250 на 1.800 пољопривредних саветодаваца од новембра 2011. године, критичне инвестиције у општинску инфраструктуру у удаљеним руралним подручјима (ГЕФ програм) што је допринело већој приступачности понуде руралног туризма. Програм транзиционе реформе пољопривреде (STAR) Светске банке током прве три године вратио је само 6% од ИБРД Уговора о зајму и 7,6% од финансијског програма Светске банке намењеном подршци заштите животне средине (ГЕФ). Пред МПШВ постављен је изазов у разумевању и спровођењу мера и интервенција ЗРП.9

ДРЕПР (ГЕФ, SIDA), Светска банка покренула је почетком 2006. године, са буџетом од 9.000.000 евра. Глобални циљ пројекта за заштиту животне средине био је смањење нутритивних одлива са пољопривредних газдинстава и предузећа у водотокове повезане са реком Дунав, као и промовисање утицаја на јавно здравље, економску одрживост пољопривредне производње, очување природног наслеђа и заштите животне средине. Пројекат је успешно остварио дефинисане пројектне циљеве и кључне резултате кроз четири компоненте пројекта: регулаторну реформу и изградњу капацитета, инвестирање у смањење нутријената, праћење квалитета воде и земљишта, повећање свести јавности и стратегија репликације и управљање, спровођење и праћење пројеката. Главни постигнути резултати ДРЕПР пројекта били су: 1) припремљен правилник добрих пољопривредних пракси; 2) развијена студија „Припрема плана за увођење НД и правних оквира за Србију”; 3) припремљено 120 планова за управљање нутријентима; 4) рад са преко 200 пољопривредних газдинстава; 5) 105 пољопривредних газдинстава добило је донације за подршку; 6) три кланице су подржане кроз набавку опреме за управљање ризичним отпадом; 7) основан је ЦОИ за пренос знања о Доброј пољопривредној пракси; 8) 650 учесника обучено је у ЦОИ центру о законодавству ЕУ у вези са НД и ОДВ, ПДПП, правилном управљању стајњаком и отпадом из кланица; 9) набавка опреме за лабораторије и софтвера за Институт за земљиште, РХМЗ и четири локалне лабораторије; 10) 104 пољопривредна газдинства подржана су у изградњи објеката за одлагање стајњака са опремом за растурање стајњака.

Главни резултати пројекта: „Подршка агроеколошкој политици и програмима за Републику Србију – IUCN”. били су: 1) припрема две пилот агроеколошке шеме за различите заштићене зоне где је битно наставити традиционалну пољопривредну праксу у циљу очувања биолошке разноврсности у вези са HNV пољопривредним системима и пољопривредним земљиштем; 2) основана агроеколошка радна група, типологија HNV пољопривредних система, нацрт мапе за HNV пољопривредно земљиште, као и разна техничка документа; 3) вођене обуке о стварању и спровођењу агроеколошке политике: значај пољопривредне производње HNV; 4) завршен и одштампан приручник за припрему националног агроеколошког програма са циљем да се покрене и обезбеди заштита биолошке разноврсности и управљање одрживим природним ресурсима у Републици Србији.

Планирани резултати пројекта УН агенција „Одрживи туризам за рурални развој” су: развијање правног и политичког оквира за подршку диверзификације руралне економије кроз туризам што доприноси постизању Миленијумских развојних циљева; боље повезивање и организовање локалног руралног туризма и пратеће производње, као и унапређење капацитета локалних заинтересованих страна у смислу достављања услуга и производа. Излазне вредности пројекта су биле: 1) развој правног и политичког оквира за подршку диверзификације руралне економије кроз туризам; 2) израда Националног мастер плана за рурални туризам; 3) израда Националног програма за рурални развој 2010–2013. године; 4) умрежавање и организација локалног туризма и пратећих индустрија; 5) унапређење капацитета локалних заинтересованих страна за пружање услуга и понуду производа у складу са стратегијама.

Како би се постигли ови резултати, ЗП је користио неколико стратешких приступа у спровођењу, и то су: 1) изградња капацитета за припрему LEADER програма ЕУ и 2) портфолио обука и активности за развој капацитета усмерених локалним заинтересованим странама у јавном, приватном и цивилном сектору.

Главна достигнућа: 1) пројекат је подржао развој Националног мастер плана за рурални туризам који је одобрила Влада који чине дијагностички, стратешки, акциони планови и план за спровођење, а садржи оквир и принципе за развој дечјег, породичног туризма и туризма за младе. Такође, основан је и Национални савет за рурални развој; 2) повећање капацитета за одрживи рурални туризам; преко 1.000 заинтересованих за рурални туризам је обучено кроз радионице, практичне тренинге и обуке у оквиру програма који су углавном концентрисани на енергетску ефикасност и одрживо коришћење ресурса. Програм је помогао умрежавање група и појединаца укључених у рурални туризам (добављача, локалних туристичких агенција, општина и цивилног друштва); 3) разрађене су локалне развојне стратегије за све општине и у сваком од четири циљна региона. Појачан је капацитет потенцијалних локалних акционих група, укључујући планирање и развој стратегија, развијена је способност појединаца или група, укључених у рурални развој, да припреме локалне развојне стратегије и управљају пројектним циклусом; 4) подстакнуто је формирање партнерстава између јавног, цивилног и приватног сектора кроз више од 60 пројеката и припремљене су смернице за јавно – приватна партнерства у руралном туризму.

–––––––––––––––

8 Извештај агенције SIDA о „Процени делотворности и ефикасности развојне помоћи Републици Србији по секторима”

9 Извештај агенције SIDA о „Процени делотворности и ефикасности развојне помоћи Републици Србији по секторима”

*Службени гласник РС, број 20/2019

VI. ОПИС СТРАТЕГИЈЕ

6.1. ОПИС ПОСТОЈЕЋЕ НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА

NARDS за период 2014–2024. године усвојена је 31. јула 2014. године и објављена у „Службеном гласнику РС”, број 85/14. Заснована је на следећој визији за развој пољопривреде и руралних подручја: ефикасан и иновативан пољопривредно-прехрамбени сектор заснован на знању, модерним технологијама и стандардима, нуди производе високог квалитета на домаћем и страном тржишту, као и одрживи развој природних ресурса, животне средине и културног наслеђа руралних подручја, обезбеђујући економске активности и могућности запошљавања, као и квалитет живота за младе и друго становништво руралних подручја.

У складу са овом визијом, дефинисани су следећи циљеви стратешког развоја:

1) повећање раста производње и стабилност прихода произвођача;

2) побољшање конкурентности уз прилагођавање захтевима домаћих и страних тржишта и уз технолошко и техничко унапређење сектора;

3) одрживо управљање ресурсима и заштита животне средине;

4) бољи квалитет живота у руралним подручјима и смањење сиромаштва;

5) ефикасно управљање јавном политиком и побољшан институционални оквир за развој пољопривреде и руралних подручја.

Ради постизања ових стратешких развојних циљева, дефинисани су следећи принципи политике:

1) пољопривредна политика и политика руралног развоја треба да буду усмерене ка наведеним циљевима;

2) треба обезбедити усвајање и потпуно усклађивање са acquis communautaire и

3) институционалне реформе у вези са ефикасним спровођењем политике и изградњом капацитета за примену ЗПП ЕУ.

Као резултат анализе стања и сагледаних унутрашњих и спољашњих изазова, одређени су следећи секторски приоритети:

1) стабилизација прихода у пољопривреди;

2) повећано финансирање пољопривреде и руралног развоја и управљање ризицима;

3) ефикасно управљање земљиштем и унапређење расположивости земљишних ресурса;

4) унапређење физичких ресурса;

5) бољи систем преноса знања и развој људских ресурса;

6) ублажавање ефеката климатских промена и прилагођавање истим;

7) развој технологије и модернизација пољопривредне производње и прераде;

8) развој трговинских ланаца и логистичка подршка сектора;

9) заштита и унапређење животне средине и очување природних ресурса;

10) очување пољопривреде, људских и природних ресурса у подручјима са отежаним условима рада у пољопривреди;

11) диверзификација руралне економије и очување културног и природног наслеђа;

12) побољшање друштвене структуре и јачање друштвеног капитала;

13) модернизација и прилагођавање институција и правног оквира;

14) побољшање квалитета и безбедности производа.

Да би се остварили стратешки циљеви, одређене су следеће политичке интервенције:

1) директна плаћања и интервенције подршке тржишту и ценама, у вези са подршком прихода пољопривредника;

2) интервенције у области руралног развоја, финансиране кроз ИПАРД II програм и националне шеме финансирања;

3) подршка општим услугама, укључујући ветерину и заштиту биља;

4) институционални развој и изградња капацитета.

Осим тога, Република Србија има за циљ да подржи наведену политику и остварење својих циљева кроз две макрорегионалне стратегије у којима учествује (тј. кроз Стратегију ЕУ за Дунавски регион (COM (2010) 715) и Стратегију ЕУ за Jадранско-јонску област (COM (2014) 357)).

6.2. УТВРЂИВАЊЕ ПОТРЕБА И РЕЗИМЕ ЦЕЛОКУПНЕ
СТРАТЕГИЈЕ

6.2.1. Утврђене потребе

1) Повећање конкурентности пољопривредног сектора

Пољопривредници у Републици Србији немају довољно конкурентне производе, услед постојећег стандарда својих имања, нестабилних услова производње и ниске ефикасности производње, као и великих производних трошкова. Као резултат тога, приходи су нестабилни.

ИПАРД мера „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава” осмишљена је да подстакне инвестирање у објекте, механизацију, опрему и технологију, који би омогућили развој продуктивности и ефикасности, уз задржавање стандарда ЕУ за производњу, посебно у домену јавног здравља, заштите животне средине, добробити животиња и заштите на раду. Инвестирања у повећање стандарда фарми за узгој животиња у циљу побољшања нивоа хигијене сировог млека (објеката за производњу и хлађење млека), услова за добробит животиња (чување, проветравање, итд.) и одлагање и чување стајњака су хитна. Инвестирање у газдинства која се баве производњом воћа и поврћа је потребно у смислу побољшања инфраструктуре која се користи након бербе и да би коришћење воде за наводњавање било оптимално. Такође, инвестирање у газдинства потребно је да би се постигла ефикаснија производња. НПРР је осмишљен како би помогао мањим пољопривредним газдинствима да унапреде своју производњу и/или да задрже пољопривредну производњу било као посао са тенденцијом развоја или као додатни извор прихода.

2) Унапређење сектора за прераду за достизање стандарда ЕУ

За велики број предузећа у прехрамбеној индустрији потребно је инвестирање у модернизацију објеката и производних линија. Постоји потреба за хитним успостављањем безбедног сакупљања и складиштења сировина у циљу смањења отпада и безбедности хране. Подршка овом сектору планирана је искључиво кроз ИПАРД меру „Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства”. Подршка ће бити усредсређена на повећање продуктивности и ефикасности прераде хране да би се издржао притисак тржишне конкуренције, као и да би се помогло сектору да се постепено усклади са стандардима ЕУ. Обновљени агро – индустријски капацитети треба да испуне побољшане стандарде на нивоу ЕУ, нарочито у вези са хигијеном, добробити животиња, околином и квалитетом производа.

3) Диверзификација активности и извора прихода у руралним подручјима

ИПАРД мера „Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања” доприноси диверзификацији руралне економије и смањеној зависности руралних подручја од пољопривредних прихода и ствара услове за мала пољопривредна газдинства. ИПАРД мера „Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања” подржаће рурални туризам, а тиме и дати могућност пољопривредницима да примене и диверзификују своје активности и зараду. Анализа руралног туризма у Републици Србији показује да он већ доприноси руралној економији, као и да има велики потенцијал за даљи развој. Штавише, рурална подручја карактеришу разноликост пејзажа, висока биолошка разноврсност, културно наслеђе и природни ресурси.

Осим тога, националне шеме за подршку ће обезбедити средства за пчеларство и производњу меда, као и за сектор аквакултуре.

4) Развој непољопривредног сектора руралне економије

Диверзификација економских активности у руралним подручјима проширује спектар услуга које су доступне руралном становништву и подржава производе и услуге засноване на традиционалном знању и технологији, природним ресурсима и културном наслеђу и биће подржана кроз националне мере подршке и пројекте руралног туризма у оквиру ИПАРД мере „Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања” који ће бити усредсређени на оне зоне које имају одговарајући развојни потенцијал. Економска диверзификација треба да подржи раст, запосленост и одрживи развој руралних подручја и тиме допринесе бољој територијалној уједначености, како економској, тако и друштвеној, директно повећавајући приход у руралним подручјима развијањем непољопривредних активности.

5) Бољи квалитет стручних обука и информативних сервиса
за пољопривреднике и локална предузећа

Саветодавне службе биће обучене да помогну пољопривредницима, шумарима и МСП у руралним подручјима у коришћењу подстицаја које пружа ИПАРД II програм, као и у унапређењу одрживог управљања и економског и еколошког учинка пољопривредних газдинстава или повезаних предузећа, а тиме и читавог сектора. Развој саветодавних служби један је од главних приоритета МПШВ. Национални буџет и ИПА институционална изградња омогућиће подршку развоја саветодавних служби. Под мерама ИПА ТП, саветодавне службе биће подржане у активном организовању промотивних и неформалних кампања за потенцијалне кориснике.

*Службени гласник РС, број 20/2019

6) Боље управљање природним ресурсима и ефикасно коришћење ресурса

Јак допринос смањењу садашњег тренда уништавања природе и животне средине услед неодрживог управљања земљиштем и пољопривредних пракси које за резултат имају пропадање и ерозију земљишта, загађење воде и губитак биолошке разноврсности, може се остварити кроз ИПАРД мере „Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства” и „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава”. Оне су чврсто повезане за овом потребом, пошто су у великој мери намењене побољшању еколошких стандарда у примарној производњи и преради пољопривредних производа, па тако доприносе смањењу загађивања ваздуха и земљишта, посебно кроз инвестирање у бољи систем управљања отпадом, увођење технологија за чување воде и обновљиву енергију. Подршка за физичку имовину намењену примарној производњи и преради млека, меса, воћа и поврћа и житарица, обезбедиће корисницима неопходну опрему и алате за правилно управљање природним ресурсима и бољи квалитет воде и земљишта и истовремено ће помоћи у спровођењу добрих еколошких пракси у примарној пољопривредној производњи и преради. На крају сваког подржаног пројекта, читаво предузеће ће морати да буде усклађено са релевантним минималним националним стандардима на снази у вези са заштитом животне средине, јавним здрављем, добробити животиња и безбедности и здравља на раду. Инвестирање у системе за наводњавање допринеће адекватном коришћењу водних ресурса. С обзиром на то да постоје добре могућности у вези са повећаном потражњом органских производа, као и за екотуризмом и агротуризмом, који зависе од очувања животне средине, а и доприносе очувању природе, „Агро – еколошко – климатске мере и мера органске производње” као и „Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања” су кључне мере директно осмишљене за решавање ових проблема. Развој капацитета саветодавних служби и боље пружање информација и савета пољопривредницима о одрживом управљању природним ресурсима подржаће ову потребу.

7) Одржавање биолошке разноврсности и еколошке вредности пољопривредних зона и пољопривредних система, као и одржавање квалитета водних ресурса

„Агро-еколошко-климатске мере и мера органске производње” ИПАРД програма подижу свест произвођача о заштити и унапређењу доступних природних ресурса. Оне обухватају заштиту и очување земљишта, квалитета ваздуха, воде, животињских и биљних станишта, традиционалних руралних и пољопривредних подручја велике природне вредности. Заједнички ефекти инвестиционих мера „Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства” и „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава” попут: дефинисања посебних критеријума за инвестициону подршку, посебног програма субвенционисања у области снабдевања енергијом, технолошког унапређења производних процеса и посебних субвенција за увођење добре еколошке технологије, могу довести до унапређења и заштитних ефеката. Политика подршке ће постепено добијати облик политике која је усклађена са стандардима ЕУ, што захтева административно јачање у подручјима праћења и спровођења агро-еколошких шема. НПРР ће наставити са пружањем подршке у области агроекологије кроз очување животињских и биљних генетичких ресурса, као и у очувању и заштити земљишта. Нове мере НПРР обезбедиће подршку одрживом управљању шумама и шумским активностима. Уколико у будућности ресурси буду доступни, посебна пажња посветиће се очувању биолошке разноврсности и аутохтоних раса.

8) Промовисање одрживог управљања шумама (ОУШ), унапређење приступачности шума и доступност добрих еколошких технологија у сектору шумарства

Подршка одрживом и климатски повољном коришћењу земљишта треба да укључи развој шумских зона и одрживо управљање шумама. Шуме играју кључну улогу ка преласку на економију ниске емисије угљеника, очувању биолошке разноврсности, секвестрацији угљеника, пружању услуга екосистема, рекреацији и пружању могућности запослења и зараде у руралним подручјима. Активности и подршка за очување и заштиту шума, промовисање улагања у шумска подручја и њихову заштиту, финансираће се из државног буџета и могућих средстава донатора.

9) Одржавање ниског нивоа емисија гасова са ефектом стаклене баште (ЕГС) из пољопривредног сектора и руралних подручја и подршка за прелазак на економију на бази ниске емисије угљеника

Пољопривредни развој ће у будућности све више бити суочен са утицајима климатских промена. Веће количине угљен – диоксида и других ЕГС, виша температура, промена годишњих и сезонских падавина и учесталије екстремне температуре неизбежно ће утицати на обим производње и квалитет хране, стабилност приноса и окружење. Такође, могу се очекивати последице попут смањене доступности воде, чешћих појава болести и штеточина, као и пропадања квалитета земљишта. Све одабране мере у оквиру ИПАРД II програма осмишљене су да допринесу смањењу емисија угљен-диоксида и помогну у ублажавању утицаја које климатске промене имају на пољопривредни сектор. С обзиром на то да се НПРР концентрише на мања пољопривредна газдинства, њиме нису предвиђена средства за ову врсту ивестиција.

10) Смањење степена сиромаштва и ризика од социјалне искључености

У Републици Србији има преко 750.000 незапослених и они углавном живе у сеоским пределима. Економска криза је снажно погодила српску привреду, што потврђује раст стопе сиромаштва током последњих година. Рурална подручја су посебно погођена сиромаштвом, док су разлике између руралних и урбаних подручја све веће. У том смислу, више пажње треба посветити овом проблему и одабраним мерама, јер ИПАРД може да обезбеди подршку смањењу сиромаштва и социјалне искључености одржавањем и стварањем позиција за запослење на селима. Конкретно, инвестиционе мере као што су „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава” и „Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства”, „Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања”, али и мера која се односи на органску производњу, могу помоћи у смањењу овог проблема. Главна подршка се очекује кроз НПРР зато што омогућава финансирање мањих пољопривредних газдинстава, а тиме корисницима олакшава услове за коришћење мера подршке.

11) Боља основна инфраструктура и услуге у руралним подручјима

Тешко је остварити услуге, економски развој у руралним подручјима, потенцијал раста и промовисање одрживости без задовољавајуће основне инфраструктуре. У периоду од 2014–2020. године основна инфраструктура и услуге у руралним областима биће подржани из националног буџета и донаторским средствима.

12) Отварање радних места у руралном окружењу

Без отварања нових радних места није могуће постићи одрживи развој села, а тако и неопходне структурне промене. Из тог разлога се избор мера ИПАРД II програма у великој мери своди на оне које могу директно да допринесу стварању нових радних места, као што су „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава”, „Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства”, и „Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања”. Услед разлике у ограничењима и величини корисника, НПРР ће се више концентрисати на задржавање постојећих радних места, него на стварање нових и на припреме за даљи развој газдинстава.

13) Побољшање капацитета локалних заинтересованих страна са циљем увођења LEADER приступа

На локалном и регионалном нивоу успостављено је 24 потенцијална ЛАГ, подржаних са 605 тематских акционих група. Остварен је велики напредак у развоју цивилног друштва и друштвеног дијалога у оквиру руралног становништва Републике Србије и омогућавању доброг управљања кроз локална партнерства, као и у подстицању запошљавања и развоју људског капитала. Оваквим приступом интегрисаног територијалног развоја на „локалном” нивоу, боље је загарантован уравнотежен територијални развој руралних подручја, што је један од свеобухватних циљева политике руралног развоја. Ради постизања свеобухватније покривености територије ЛАГ и финансирања првих пројеката, наведених као приоритетних у СЛР, планирано је увођење ИПАРД мере „Имплементација локалних развојних стратегија – LEADER приступ” у другој фази увођења ИПАРД II програма. Мере ТП и НПРР ће се користити да би се обезбедило стварање партнерстава и развијање способности потенцијалних локалних акционих група за израду и имплементацију СЛР.

6.2.2. Преглед главних потреба руралног развоја и оперативних мера

Резиме стратегије у оквиру ИПАРД II програма

У складу са стратешким циљевима NARDS за период од 2014–2024. године заснованим на свеобухватној SWOT анализи и утврђеним потребама, а у складу са ИПА II приоритетима, интервенције ИПАРД II програма у Републици Србији ће се концентрисати на следеће циљеве:

1) подршку конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора, усклађивање са ветеринарским и фитосанитарним, еколошким и стандардима безбедности хране ЕУ, као и реструктурирање и модернизацију сектора;

2) допринос развоју одрживих пракси управљања земљиштем подржавајући органску производњу и друге агро-еколошке праксе;

3) допринос одрживом руралном развоју кроз подршку диверзификацији економских активности и јачање LEADER приступа;

4) подршку за ефикасно спровођење Програма, за праћење, процену и промоцију у оквиру мере „Техничка помоћ”.

Под ИПАРД II програмом ЕУ доступно је 11 мера које пружају средства за различите интервенције и циљне групе. Изабрано је шест мера које ће бити укључене у ИПАРД II програм за период од 2014–2020. године.

Избор мера које треба укључити у ИПАРД II програм за период од 2014–2020. године заснован је на секторским анализама приоритетних сектора у оквиру пољопривреде и прехрамбене индустрије, на процени потреба и потенцијала за диверзификацију руралне економије и анализи стања животне средине.

Пољопривредно-прехрамбени сектор суочава се са великим изазовима у смислу успешног реструктуирања, увођења стандарда ЕУ и повећања продуктивности и конкурентности. Процес усклађивања државног законодавства са acquis communautaire и постепено усклађивање са стандардима ЕУ у области безбедности хране, хигијене, добробити животиња и животне средине, захтева значајно инвестирање у модернизацију постројења уз унапређење знања и вештина радне снаге.

Најважнији изазов за пољопривреднике је унапређење стања у примарном сектору, а за предузећа у преради и продаји. Због тога је, из укупног буџета за период од 2014–2020. године планирано око 44% средстава за меру „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава” и око 35% средстава за меру „Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства”. У том контексту, сектор ће доживети напредак нарочито у области конкурентности, стандарда квалитета и унапређења животне средине, модернизације производње и прераде и стабилизације прихода у пољопривреди. Успешан развој конкурентног пољопривредно-прехрамбеног сектора важан је за одрживи развој руралних подручја. Унапређење утицаја на стање животне средине пољопривредно-прехрамбеног сектора такође, је важан за животну средину и очување биолошке разноврсности. Стога, подршка пољопривредно – прехрамбеног сектора ће допринети развоју руралне економије и побољшању животне средине, као и ублажавању климатских промена, што је један од стратешких циљева ИПА.

Са буџетом од око 10% средстава за меру „Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања” кроз подршку инвестирања у рурални туризам довешће до стабилизације дохотка у руралним подручјима, како за породице пољопривредника, тако и за остало становништво у руралним подручјима. LEADER приступ („Спровођење локалних стратегија руралног развоја – LEADER приступ”) ће са спровођењем започети касније, са укупним буџетом од око 3% средстава. LEADER приступ у Републици Србији ће на почетку, бити подржан у оквиру мере „Техничка помоћ” за стицање вештина потенцијалне локалне акционе групе и израду стратегије локалног развоја.

Свеобухватан циљ агро-еколошко-климатских мера и мере органске производње повезан је са увођењем пилот пројеката за развој пољопривредних метода усклађених са заштитом и очувањем животне средине. Имајући у виду сложеност припреме тих мера и механизме неопходне за њихово спровођење, планирано је да се „Агро-еколошко-климатске мере и мера органске производње” уведу у каснијој фази програма. До тада, ова мера ће бити у процесу израде уз подршку ИПА 2012 пројекта техничке помоћи. Буџет планиран за ову меру износи око 5% средстава.

Око 3% средстава укупног буџета додељено је мери „Техничка помоћ”. Ова мера ће подржавати управљање ИПАРД II програмом, тако што ће помоћи УТ да оснује систем за праћење и процену, комуникацију и промоцију и рад Одбора за праћење ИПАРД II програма. Ова мера ће подржати стицање знања потенцијалних ЛАГ, даље унапређење националне руралне мреже, обучавање УТ и спровођење политике руралног развоја.

Део који се односи на утврђене потребе пољопривредно-прехрамбеног сектора и руралног становништва (потребе за стручним обучавањем, бољи сеоски путеви итд.) вршиће се изван ИПАРД II програма преко других области политика, националних програма, као и донаторских пројеката, на начин приказан у Табели 23.

Tабела 23: Збирна табела која показује главне руралне развојне потребе и мере за рад

Идентификоване потребе

ИПАРД мере

ИПА

Други донатор

Државно

Потреба 1:

Повећање конкурентности пољопривредног сектора

„Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава”

ü

ü

Потреба 2: Надградња сектора за производњу до постизања стандарда ЕУ

„Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства”

ü

ü

Потреба 3:

Диверзификација активности и извора прихода у руралним подручјима

„Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања”

ü

Потреба 4:

Развој сектора непољопривредне руралне економије

„Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања”

ü

ü

Потреба 5:

Бољи квалитет стручних обука и информативних услуга за пољопривреднике и мала локална предузећа

ü

ü

Потреба 6:

Боље управљање и ефикасно коришћење природних ресурса

Допринос кроз мере

„Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства”, „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава”, „Агро-еколошко-климатске мере и мера органске производње”, „Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања”

ü

ü

ü

Потреба 7:

Одржавање биолошке разноврсности и еколошке вредности пољопривредних зона и пољопривредних система, као и одржавање квалитета водних ресурса

„Агро-еколошко-климатске мере и мера органске производње”

Допринос кроз мере

„Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и продаје пољопривредних и рибљих производа” и „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава”

ü

ü

ü

Потреба 8:

Промовисање одрживог управљања шумама (ОУШ), унапређење приступачности шума и доступност добрих еколошких технологија у сектору шумарства

ü

ü

ü

Потреба 9:

Одржавање ниског нивоа ЕГС из пољопривредног сектора и руралног подручја и подршка за прелазак на економију са ниском емисијом угљеника

Допринос кроз мере

„Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава”, „Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства”, - „Агро-еколошко-климатске мере и мера органске производње”

ü

ü

ü

Потреба 10:

Смањење степена сиромаштва и ризика од социјалне искључености

Допринос кроз мере

„Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава” и „Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства”, „Агро-еколошка мера”, „Спровођење локалних стратегија руралног развоја – LEADER приступ”

ü

ü

ü

Потреба 11:

Боља основна инфраструктура и услуге у руралним подручјима

ü

ü

ü

Потреба 12:

Отварање радних места у руралном окружењу

Допринос кроз мере

„Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава” и „Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства”, „Агро-еколошка мера”,

„Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања”,

„Спровођење локалних стратегија руралног развоја – LEADER приступ”

ü

ü

ü

Потреба 13:

Побољшање капацитета локалних заинтересованих страна са циљем увођења LEADER приступа

„Спровођење локалних стратегија руралног развоја – LEADER приступ”

„Мера техничке подршке”

ü

6.3. УСКЛАЂЕНОСТ ИЗМЕЂУ ПРЕДЛОЖЕНЕ ИПАРД ИНТЕРВЕНЦИЈЕ И СЗК

Приоритети финансијске помоћи ЕУ Републици Србији на путу ка придруживању, за период од 2014–2020. године, дефинише СЗК. Он преноси политичке приоритете дефинисане стратегијом за проширење и најновијим годишњим Извештајима о напретку, на кључне области за коришћење финансијске подршке које воде ка испуњењу критеријума за придруживање.

Развој пољопривреде и рурални развој су кључне области политике које ће подржати пројекат ИПА II у периоду од 2014–2020. године.

Циљ помоћи ЕУ је да подржи усклађивање пољопривредне политике са ЗПП, да допринесе стварању конкурентног, одрживог и ефикасног пољопривредног сектора, одржавајући руралне заједнице живим и да побољша безбедност хране, ветеринарске и фитосанитарне прописе, као и здравље животиња и биљака. Очекују се следећи резултати:

1) пољопривредна политика Републике Србије се постепено усклађује са правним тековинама ЕУ, укључујући успостављање структуре и система неопходних за спровођење ЗПП;

2) конкурентност пољопривредног сектора Републике Србије је унапређена кроз модернизацију пољопривредно-прехрамбених објеката, како би се испунили еколошки, стандарди безбедности хране и други одговарајући стандарди;

3) територијални развој је уравнотежен у руралним подручјима, укључујући диверзификацију економских активности и инвестирање у руралну инфраструктуру;

4) безбедност хране је побољшана у складу са стандардима ЕУ;

5) ветеринарске и фитосанитарне услуге и контроле спроводе се у складу са захтевима ЕУ и

6) здравље животиња је побољшано кроз искорењивање болести и/или бољу контролу бруцелозе, леукозе и туберкулозе говеда, беснила и класичне куге свиња.

Подршка ће бити обезбеђена за спровођење нове стратегије пољопривредног сектора, законодавних реформи и структурног прилагођавања неопходног да би Република Србија преузела обавезе чланства у ЕУ, за мере које омогућавају раст и развој у пољопривредној производњи и преради и које имају за циљ обезбеђивање конкурентног, одрживог и ефикасног пољопривредног сектора. Активности изградње капацитета ће допринети прилагођавању политике подршке пољопривредницима у складу са принципима ЗПП. Такође, подршка ће бити обезбеђена за успостављање структура и система неопходних за спровођење ЗПП.

ИПА помоћ ће бити обезбеђена у оквиру две линије: институционалне и линије за изградњу капацитета, у оквиру седмогодишњег програма руралног развоја (ИПАРД).

ИПАРД II програм, уз одабране мере, пружиће, пре свега, инвестициону подршку за јачање конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора и својим постепеним прилагођавањем стандардима ЕУ за хигијену, безбедност хране, ветеринарским и еколошким стандардима, допринеће променама у руралној економији. Штавише, подршка за агроеколошке шеме и подршка локалним иницијативама биће остварене кроз ИПАРД II програм. ИПАРД II програм ће ојачати капацитете одговарајућих структура за управљање фондовима ЕУ да би могао ефикасно да управља програмом и да га спроводи у складу са захтевима ЕУ. Институционални капацитети МПШВ и повезане организације попут ПССС биће ојачани како би се извршила припрема за приступ подршци ЕУ.

Приоритети ИПАРД II програма су у потпуности усклађени са ИПА СЗК за Републику Србију, што се огледа у финансијској тежини додељеној мерама и селекцији приоритетних подручја за интервенцију. Припрема оба документа организована је у блиској међуминистарској координацији и уз консултовање најзначајнијих заинтересованих страна, уз коришћење припремљених секторских анализа.

Осим тога, као што је наведено у СЗК, Република Србија учествује у Дунавској стратегији ЕУ и Стратегији за Јадранско-јонски регион (EUSAIR), које представљају макро-регионалне стратегије са циљем побољшања сарадње, друштвено-економског развоја и територијалне уједначености између земаља чланица ЕУ и земаља које нису у саставу ЕУ у датим регионима. Стратегије се односе на бољу заштиту животне средине, активности одрживог туризма, као и на мере за друштвено-економски развој у оквиру специфичног географског контекста. Макро-регионалне стратегије подржавају усклађеност прописа и стога, олакшавају ИПАРД интервенције.

*Службени гласник РС, број 20/2019

6.4. ТАБЕЛА КОЈА ПОКАЗУЈЕ ЛОГИКУ ИНТЕРВЕНЦИЈА И ОДАБРАНЕ МЕРЕ

Мера

Квантификовани циљеви

Програмски циљеви (укупно као комбинација показатеља на нивоу мере)

Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава

Број подржаних пројеката

Број газдинстава која спроводе пројекте за модернизацију

Број газдинстава која уводе стандарде ЕУ

Број газдинстава која инвестирају у производњу обновљиве енергије

Број газдинстава која улажу у управљање сточарством у погледу смањења N20 и емисије метана (одлагање стајњака)

Укупна подржана инвестирања у физички капитал по газдинству (EUR)

720

600

380

60

120

168.977.778

Број пројеката који су добили ИПА подршку у пољопривредно-прехрамбеном сектору и руралном развоју: 1.439

Укупан износ инвестиција добијених кроз ИПА за пољопривредно-прехрамбени сектор и рурални развој (EUR): 370.768.547

Број предузећа која спроводе пројекте за модернизацију у пољопривредно-прехрамбеном сектору:1.063

Број предузећа која прогресивно напредују ка стандардима ЕУ: 843

Број остварених новостворених радних места (бруто): 260

Број корисника који улажу у промовисање ресурсне ефикасности и подржавају напредак ка ниској емисији угљеника, као и економију отпорну на климатске промене у пољопривредном, прехрамбеном и сектору за шумарство: 276

Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства

Број подржаних пројеката

Број предузећа која спроводе пројекте за модернизацију

Број предузећа која уводе стандарде ЕУ

Број предузећа која инвестирају у производњу обновљиве енергије

Укупна подржана инвестирања у физички капитал по предузећу (EUR)

Број новостворених радних места (бруто)

463

463

463

46

165.893.333

160

Агро-еколошко-климатске мере и мера органске производње

Број уговора

Пољопривредно земљиште (ha) под еколошким уговорима

Број подржаних типова активности

Укупна површина према врсти, по типу активности (органска пољопривреда)

Број подржаних газдинстава која се баве органском пољопривредном производњом

1.029

10.294

1

10.294

1.029

Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања

Број подржаних пројеката

Број пољопривредних газдинстава/предузећа која развијају додатне или

диверзификоване изворе прихода у руралним подручјима

Број корисника који инвестирају у обновљиву енергију

Укупна подржана инвестирања у физички капитал по кориснику (EUR)

Број новостворених радних места (бруто)

256

167

50

35.897.436

100

Спровођење локалних стратегија руралног развоја– LEADER приступ

Број ЛАГ које послују у руралним подручјима

Становништво које покривају ЛАГ

Број новостворених радних места (бруто)

Број предложених пројеката

Број малих пројеката

30

2.550.000

60

50

700

Техничка помоћ

Број промотивних материјала за опште информисање о свим заинтересованим странама (леци, брошуре и сл.)

Број промотивних кампања

Број радионица, конференција, семинара

Број подржаних ангажовања стручњака

Број састанака Одбора за праћење

Број студија о изради и спровођењу програмских мера

Број подржаних активности руралног умрежавања

Број потенцијалних подржаних ЛАГ група

11.118

167

334

44

14

83

49

72

6.5. ЦИЉЕВИ ИПАРД ПРОГРАМА

*Службени гласник РС, број 84/2017

Помоћ ИПА II у оквиру програма руралног развоја у области политике пољопривреде и руралног развоја биће обезбеђена на основу релевантних приоритета наведених у националним стратешким документима, кроз унапред дефинисан скуп мера даље наведен у Секторском споразуму. Имплементација ће се реализовати кроз вишегодишње програме руралног развоја са раздвајањем обавеза у складу са чланом 189. (3) Финансијске уредбе, који су сачињени на националном нивоу и покривају цели период спровођења ИПА II.

Помоћ у оквиру ИПАРД програма ће допринети постизању следећих циљева:

(а) У погледу приоритета Уније за рурални развој, путем развоја људског и физичког капитала, повећање безбедности хране од стране корисника ИПА II и способности пољопривредно-прехрамбеног сектора да се носи са притиском конкуренције, као и постепено усклађивање сектора са стандардима Уније, нарочито са онима који се тичу хигијене и заштите животне средине, уз истовремену бригу о уравнотеженом територијалном развоју руралних подручја.

(б) Усмеравање инвестиционе подршке кроз систем управљања и контроле који је у складу са добрим стандардима управљања модерне јавне управе и где релевантне државне структуре примењују стандарде једнаке онима који се примењују у сличним организацијама у земљама чланицама Европске уније.

*Службени гласник РС, број 84/2017

VII. СВЕОБУХВАТНА ФИНАНСИЈСКА ТАБЕЛА

7.1. МАКСИМАЛАН ИНДИКАТИВНИ ДОПРИНОС ЕУ ЗА ИПАРД ФОНДОВЕ У EUR10, 2014–2020. ГОДИНЕ

Година

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

2014 – 2020.

Укупно (ЕУР)

-

15.000.000

20.000.000

25.000.000

30.000.000

40.000.000

45.000.000

175.000.000

–––––––––––––––

10 Доприноси су индикативни пошто се износи дефинишу на годишњем нивоу у оквиру буџета ЕУ.

7.2. ФИНАНСИЈСКИ ПЛАН ПРЕМА МЕРИ У EUR, 2014–2020. ГОДИНЕ

*Службени гласник РС, број 20/2019

Мера

Укупна јавна помоћ

(ЕУР)

Допринос ЕУ

(ЕУР)

Допринос ЕУ проценат (%)

Национални допринос (ЕУР)

Национални допринос

стопа (%)

Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава

101.386.667

76.040.000

75

25.346.667

25

Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних и производа рибарства

87.346.667

65.510.000

75

21.836.667

25

Агро-еколошко-климатске мере и мера органске производње

10.294.118

8.750.000

85

1.544.118

15

Спровођење локалних стратегија руралног развоја – ЛЕАДЕР приступ

5.833.333

5.250.000

90

583.333

10

Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања

20.000.000

15.000.000

75

5.000.000

25

Техничка помоћ

5.235.295

4.450.000

85

785.295

15

Укупно

230.096.080

175.000.000

 

55.096.080

 

*Службени гласник РС, број 20/2019

7.3. АНАЛИЗА БУЏЕТА ПО МЕРАМА 2014–2020. ГОДИНЕ

*Службени гласник РС, број 20/2019

Мера

Укупна јавна помоћ

(ЕУР)

Приватни допринос

(ЕУР)

Укупни расходи

(ЕУР)

Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава

101.386.667

67.591.111

168.977.778

Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства

87.346.6677

87.346.667

174.693.334

Агро-еколошко-климатске мере и мера органске производње

10.294.118

-

10.294.118

Спровођење локалних стратегија руралног развоја – LEADER приступ

5.833.333

-

5.833.333

Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања

20.000.000

10.769.231

30.769.231

Техничка помоћ

5.235.295

-

5.235.295

Укупно

230.096.080

165.707.009

395.803.089

*Службени гласник РС, број 20/2019

7.4. АНАЛИЗА БУЏЕТА ПО МЕРАМА 2014–2020. ГОДИНЕ

*Службени гласник РС, број 20/2019

Мера

Допринос ЕУ (ЕУР)

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

2014–2020.

(ЕУР)

Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава

-

7.535.248

9.900.325

10.622.224

11.199.743

17.002.434

19.780.025

76.040.000

Инвестициjе у физичку имовину које се тичу прераде и продаје пољопривредних и рибљих производа

-

7.464.752

10.099.675

8.690.276

9.162.757

13.910.066

16.182.475

65.510.000

Агро-еколошко-климатске мере и мере органске производње

-

-

-

2.187.500

2.187.500

2.187.500

2.187.500

8.750.000

Спровођење локалних развојних стратегија – ЛЕАДЕР приступ

-

-

-

500.000

1.000.000

1.900.000

1.850.000

5.250.000

Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања

-

-

-

2.000.000

5.000.000

4.000.000

4.000.000

15.000.000

Техничка подршка

-

-

-

1.000.000

1.450.000

1.000.000

1.000.000

4.450.000

Укупно

-

15.000.000

20.000.000

25.000.000

30.000.000

40.000.000

45.000.000

175.000.000

*Службени гласник РС, број 20/2019

7.5. ПРОЦЕНАТ ДОПРИНОСА ЕУ ПО МЕРАМА 2014–2020. ГОДИНЕ

*Службени гласник РС, број 20/2019

Мера

Допринос ЕУ (%)

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава

-

50,23

49,50

42,49

37,33

42,51

43,96

Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства

-

49,77

50,50

34,76

30,54

34,78

35,96

Агро-еколошко-климатске мере и мера органске производње

-

-

-

8,75

7,29

5,47

4,86

Спровођење локалних стратегија руралног развоја – ЛЕАДЕР приступ

-

-

-

2,00

3,33

4,75

4,11

Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања

-

-

-

8,00

16,67

10,00

8,89

Техничка помоћ

-

-

-

4,00

4,83

2,50

2,22

Укупно (%)

-

100,00

100,00

100,00

100,00

100,00

100,00

*Службени гласник РС, број 20/2019

VIII. ОПИС ОДАБРАНИХ МЕРА

8.1. ЗАХТЕВИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА СВЕ МЕРЕ

Општи захтеви обухватају: минималне националне стандарде, релевантне националне прописе, основ за избор мера, као и могућност њихове провере и контроле.

8.1.1. Минимални национални стандарди и државни прописи од значаја за програм

Применљиви национални стандарди и прописи наведени су у Прилогу 3. Минимални национални стандарди, који је одштампан уз овај програм и чини његов саставни део. Корисници ИПАРД II програма треба да испуне релевантне националне стандарде у погледу регистрације пољопривредног газдинства, добробити животиња и заштите животне средине, здравствене безбедности хране и хране за животиње, као и начина обележавања и регистровања животиња.

Пољопривредници би требало да буду упознати са захтевима које треба да испоштују на читавом газдинству на дан пријављивања, а затим, пре коначне исплате одобрене инвестиције.

8.1.2. Општи критеријуми прихватљивости применљиви на све или на неке од мера

8.1.2.1. Прихватљиви трошкови

У складу са чл. 29. и 31. ОС и чланом 33. тачка 5) СС, прихватљиви трошкови ограничени су на:

а) изградњу или унапређење непокретне имовине до њене тржишне вредности;

б) куповину нових машина и опреме, укључујући компјутерске програме, до износа њихове тржишне вредности;

в) опште трошкове у вези са трошковима који се односе на тач. а) и б) овог става, као што су накнаде за архитекте, инжењере и друге консултантске накнаде, студије изводљивости, који ће бити прихватљиви до 12% износа трошкова који се односе на наведене тачке према следећим условима:

1) прихватљив износ општих трошкова не треба да прелази разуман трошак дефинисан у складу са чланом 11. тачка 2) подтачка (ђ) и чланом 11. тачка 3) подтачка (г) СС,

2) за пројекте са прихватљивим трошковима инвестиција из тач. а) и б) већим од 3.000.000 евра, трошкови припреме бизнис плана не могу бити већи од 3% прихватљивих трошкова ових инвестиција,

3) за пројекте са прихватљивим трошковима инвестиција из тач. а) и б) у износу од најмање 1.000.000 евра и не већем од 3.000.000 евра, трошкови припреме бизнис плана не могу бити већи од 4% прихватљивих трошкова ових инвестиција,

4) за пројекте са прихватљивим трошковима инвестиција из тач. а) и б) у износу мањем од 1.000.000 евра, трошкови припреме бизнис плана не могу бити већи од 5% прихватљивих трошкова ових инвестиција.

Детаљније одредбе у вези са максималним прихватљивим износом из овог пододељка по мери и сектору дате су у оквиру текста одговарајуће мере у наредним поглављима.

У складу са чланом 31. став 1) тачка (б) ОС и чланом 33. тачка 6) СС, инвестициони пројекти ће остати прихватљиви за финансирање од стране ЕУ под условом да, током пет година од коначне исплате од стране ИПАРД Агенције, не претрпе суштинске промене. Суштинске промене пројекта су оне које за резултат имају:

1) прекид или измештање неке производне активности изван области које су обухваћене ИПАРД II програмом,

2) промене у власништву компоненте инфраструктуре која даје предузећу или јавном органу неоправдану предност или

3) суштинске измене које утичу на природу, циљеве или услове спровођења пројекта које резултирају изменом његових полазних циљева;

г) брисана је (види Закључак - 20/2019-22)

8.1.2.2. Правила о пореклу прихватљивих трошкова

У складу са чланом 19. тачка 1) ОС, сва роба купљена по основу уговора о набавци или у складу са уговором о донацији, које финансира овај програм треба да потиче из једне од следећих прихватљивих земаља:

а) државе чланице ЕУ, кориснице ИПА II, уговорне стране Споразума о европском економском простору и партнерске државе обухваћене Инструментом за европску суседску политику и

б) државе за које ЕК утврди реципрочни приступ спољној помоћи. Реципрочни приступ може бити додељен, на ограничен период од најмање једне године, када држава одобри учешће под једнаким условима субјектима из Уније и из других држава које се сматрају прихватљивим у оквиру ИПА II. Пре него што одлучи о реципрочном приступу и његовом трајању, ЕК се консултује са корисником ИПА II. Међутим, роба може имати порекло из било које друге државе када је вредност робе која се набавља нижа од минималног износа за спровођење конкурентног преговарачког поступка. У ове сврхе, термин „порекло” је дефинисан у чл. 23. и 24. Уредбе Савета (ЕЕЗ) број 2913/92 од 12. октобра 1992. године, која успоставља Царински закон ЕУ и друге прописе Заједнице које регулишу непреференцијално порекло.

8.1.2.3. Неприхватљиви трошкови

У складу са чланом 33. тачка 3) СС, следећи трошкови неће бити прихватљиви у оквиру ИПАРД II програма:

1) порези, укључујући ПДВ;

2) царине и увозне дажбине или неке друге дажбине;

3) куповина, закуп или лизинг земљишта и постојећих објеката, без обзира на то да ли ће лизинг резултирати променом власништва, осим ако одредбама ИПАРД II програма није другачије одређено;

4) казне, финансијски пенали и трошкови парничења;

5) трошкови пословања, осим када је то оправдано природом мере ИПАРД II програма;

6) половна механизација и опрема;

7) банкарски трошкови, трошкови гаранција и слични трошкови;

8) трошкови конверзије, трошкови и губици у погледу курсне разлике у вези са ИПАРД наменским рачуном, као и други чисто финансијски трошкови;

9) доприноси у натури;

10) куповина пољопривредних производних права, животиња, једногодишњих биљака и њихова садња;

11) било какви трошкови одржавања, амортизације или закупа, осим у случајевима када то оправдава природа мере ИПАРД II програма;

12) било какав трошак и било каква плаћања настала од стране државне администрације приликом управљања и спровођења помоћи, односно трошкови управљања и оперативне структуре и посебно, режијски трошкови, трошкови закупнине и плате за запослене у оквиру активности управљања, спровођења, праћења и контроле, осим у случајевима када то оправдава природа мере ИПАРД II програма.

У складу са чланом 33. тачка 4) СС, осим уколико ЕК јасно и изричито не одлучи другачије, такође, следећи трошкови се сматрају неприхватљивим:

1) трошкови пројеката који су, пре завршетка, наплаћени корисницима или учесницима, осим уколико примљене надокнаде нису одузете од трошкова који се потражују;

2) промотивни трошкови, осим оних који су од заједничког интереса;

3) трошкови корисника, који у структури власништва има више од 25% јавног капитала, осим уколико ЕК другачије не одлучи у специфичном случају на основу оправданог захтева поднетог од стране власти Републике Србије. ЕК ће о томе одлучити у року од три месеца након пријема захтева. Изузеће није применљиво на инфраструктурне трошкове, LEADER приступ или људски капитал.

8.1.3. Могућност контроле и проверљивости мера

У складу са чл. 8. и 9. СС, УТ на основу мишљења ИПАРД Агенције, потврђује могућност проверљивости и контроле мера.

Могућност контроле и проверљивости мера биће осигурани на следећи начин:

1) дефинисањем и применом јасних, транспарентних и недискриминишућих критеријума прихватљивости и селекције;

2) критеријумима селекције који имају за циљ да осигурају подједнак третман подносилаца пријава, бољу искоришћеност финансијских средстава и одабир мера у складу са дефинисаним приоритетима Програма. Приликом дефинисања критеријума селекције, треба узети у обзир принцип пропорционалности у зависности од величине подршке. Процес селекције је заснован на претходно дефинисаним и објављеним критеријумима са транспарентним и документованим процедурама (ревизорски извештај) и административним капацитетима, које омогућавају усклађеност са принципима доброг финансијског управљања, а укључује селекцију пријава, административну контролу и контролу прихватљивости трошкова на лицу места, проверу усклађености са принципом вредност за новац и прописима за јавне набавке, као и адекватним ИТ системима. Успостављен је одговарајући систем процене пријава заснован на бази референтних цена и коришћењу „стандардних трошкова”. Исправно вођење документације и провера докумената – од корисника ће се захтевати да воде евиденцију о пословању, фактурама, као и рачуноводствену евиденцију. Накнадне Ex-post провере активности у вези са инвестицијом се спроводе ради провере поштовања обавеза наведених у ИПАРД II програму. Накнадне Ex-post провере се врше у року од пет година од дана коначне исплате кориснику. Све инвестиције ће се проверавати на основу анализе ризика и финансијског утицаја које имају различите радње или мере.

Ризик настанка грешака ће бити умањен уз помоћ следећих мера:

1) добро успостављеног система интерне контроле, који гарантује да се контроле описане у процедурама заиста примењују на начин на који су акредитоване, а супервизори надгледају функционисање контрола;

2) објављивања и дисеминације пратећих докумената за потенцијалне кориснике, који јасно описују критеријуме прихватљивости, услове конкурса, критеријуме селекције, правила спровођења пројеката и припрему захтева за исплату;

3) обука и објављивање водича за кориснике по питању прихватљивости, спровођења и припреме захтева за исплату;

4) редовних обука запослених у ИПАРД Агенцији, као и техничких тела о процедурама за верификацију прихватљивости подносилаца пријава, пријава и захтева за исплату, препознавању и спречавању неправилности.

8.1.4. Одабир мера

Одабир мера је спроведен на следећи начин:

1) критеријуми прихватљивости ограничавају подршку на приоритетне секторе и циљне групе. Циљне групе се одређују на основу: потребе достизања стандарда ЕУ, нивоа производње, одрживости производње и величине корисника;

2) критеријуми селекције усмеравају подршку ка испуњавању приоритета ИПАРД II програма и циљева мера.

8.1.5. Пакет мера

Спровођење мера почеће након што се изврши поверавање послова имплементације буџета и то у три фазе. Имајући у виду услове неопходне за спровођење ИПАРД II програма, потребе за изградњом капацитета оперативних структура, као и стечено искуство у спровођењу националних шема подршке, одлучено је да се у првој фази спроводе мере подршке инвестицијама.

Стога ће ИПАРД II програм у Републици Србији почети спровођењем две мере, и то:

1) инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава;

2) инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства.

Друга фаза у спровођењу мера ИПАРД II програма у Републици Србији укључиће следеће мере:

1) диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања;

2) техничка помоћ.

Мере чије се спровођење припрема у трећој фази су:

1) спровођење локалних стратегија руралног развојa – LEADER приступ;

2) агро-еколошко-климатске мере и мера органске производње.

*Службени гласник РС, број 20/2019

8.2. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ФИЗИЧКУ ИМОВИНУ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА

8.2.1. Правни основ

1) Члан 2. тачка 1) ИПА Уредбе (EУ) бр. 236/2014 Европског парламента и Савета од 11. марта 2014. године којом су прописана заједничка правила и процедуре за спровођење инструмената Уније за финансирање активности изван Уније;

2) Члан 27. тачка 1) подтачка (1) СС;

3) Прилог 4 СС.

8.2.2. Образложење

У складу са анализама у Глави III, тренутно стање техничке опремљености пољопривредно-прехрамбеног сектора је такво да захтева значајна улагања у циљу јачања производног ланца. Стратегија пољопривреде и руралног развоја предвиђа давање подршке корисницима у циљу повећања продуктивности и конкурентности пољопривредне производње.

Инвестиције у физичку имовину ће кроз технолошка побољшања довести до повећања продуктивности и конкурентности пољопривредних газдинстава. Поред тога, газдинства ће се, пре свега, ускладити са сетом националних стандарда и на крају са стандардима ЕУ по питању заштите животне средине и добробити животиња.

Кроз подршку за набавку нове механизације и технологије, ова мера ће такође допринети ублажавању утицаја пољопривредног сектора на климатске промене.

Инвестиције у обновљиве изворе енергије на пољопривредним газдинствима би могле значајно да допринесу ублажавању сиромаштва кроз смањење трошкова за струју. Мањи рачуни за струју остављају већи расположиви приход за газдинства, појединце и правна лица. Такође, инвестиције у енергетску ефикасност су важан део владиних стратегија за повећање зелене производње која доводи до смањења емисија ГСБ и ублажавања климатских промена.

Преглед по секторима

Сектор 1: Млеко

Сектор се суочава са следећим специфичним проблемима који се тичу процеса производње и маркетинга (анализа сектора у Глави III):

1) основни проблем је низак ниво квалитета произведеног млека и ниска млечност крава, што води ка непрофитабилном пословању, мали обим производње;

2) веће фарме се суочавају са лошом технологијом исхране животиња, недостатком напредног генетичког потенцијала и лошим условима држања стоке;

3) следећи значајан проблем је увођење правилног начина складиштења и правилне дистрибуциjе течног и чврстог стајњака. Ове инвестиције представљају значајан инвестициони трошак за газдинства средње величине, али су веома важне за здравље животиња и заштиту животне средине. Неадекватан начин складиштења и хлађења млека као и недовољна заступљеност производа са додатом вредношћу утичу на нижи ниво конкурентности и квалитета производа.

Сектором доминирају мали произвођачи. Натурална и полунатурална пољопривредна газдинства су доминантно заступљена. Улагања у побољшање квалитета и квантитета млека, као и реструктурирање величине газдинстава, утицаће на побољшање квалитета, конкурентности и одрживости пословања пољопривредног газдинства.

Сектор 2: Месо

Према секторској анализи, сектор производње меса се суочава са значајним структурним проблемима. У сектору сточарства доминира велики број газдинстава са ниским интензитетом производње, која треба да повећају производњу и побољшају квалитет производа.

У оквиру производње црвеног меса (говеда, овце и козе), трендови показују пад у производњи говеђег меса, што резултира мањом укупном производњом меса. Газдинства која се баве производњом меса нису специјализована и не користе правилно пашњаке (низак квалитет пашњака) и уопште, квалитет коришћене сточне хране није на одговарајућем нивоу. Други кључни проблеми су лоши услови складиштења хране за животиње и објеката за чување стоке.

Пад производње црвеног меса се делимично компензује значајним порастом производње и потрошње живинског меса. Сектор говедарства карактерише ограничени број великих товних фарми (углавном у АПВ) и велики број релативно малих мешовитих фарми које производе млеко и месо.

1) потребна је специјализација газдинстава у производњи меса, са фокусом на узгоју свиња, говеда и оваца.

2) мала газдинства треба да побољшају продуктивност и конзистентност у производњи прасади у циљу унапређења резултата това, као и квалитета меса.

3) велика газдинства и фарме пилића треба да унапреде објекте за складиштење стајњака, као и механизацију за руковање стајњаком.

Са становишта будућег придруживања Републике Србије ЕУ, важно је подржати специјализован, одржив сектор како би се припремио за конкуренцију на тржишту и ускладио са стандардима ЕУ. ИПАРД интервенције у оквиру ове мере треба да буду усмерене на помоћ сектору за производњу говеда, оваца, коза и свиња, како би се ускладили са релевантним стандардима ЕУ, посебно оним који се тичу добробити животиња и заштите животне средине.

Сектор 3: Воће и поврће

Сектор производње воћа и поврћа карактерише неколико проблема који се односе на мала пољопривредна газдинства, иако ова газдинства могу имати специјализованију производњу воћа и/или поврћа. Мали произвођачи не стварају довољно профита због високих трошкова производње и веома малих могућности да утичу на цене у ланцу снабдевања храном. Као последица тога, они не могу довољно да инвестирају и повећају своју конкурентност, што резултира падом у квалитету производа и проблемима у преради. Штавише, млади пољопривредници из овог сектора желе да дођу до другог, профитабилнијег посла у оближњим градовима.

Такође, очигледна је потреба да се унапреде објекти за сортирање, паковање и складиштење. Низак степен образовања и стручне оспособљености ствара потешкоће у смислу правилне употребе савремене опреме за производњу и бербу, као и за правилно коришћење инпута. Неопходно је спречити губитке изазване раним мразом и повећати продуктивност унапређењем метода наводњавања. Проблем у ланцу прераде воћа и поврћа је што се прерађивачки капацитети не снабдевају довољно високо квалитетним сировинама.

Сектор 4: Остали усеви (житарице, уљарице, шећерна репа)

Према анализи сектора (Глава III), приноси усева у Републици Србији су знатно нижи него у већини земаља ЕУ, пре свега, због недовољне употребе минералних ђубрива и сертификованог семенског материјала. Пољопривредници у Републици Србији користе мање од половине потребне количине минералног ђубрива у односу на пољопривреднике развијених земаља, углавном због недостатка финансијских средстава, технолошке заосталости и неефикасног система трансфера технологија. Штавише, опрема/механизација која се користи у ратарству је застарела, нарочито у погледу заштите животне средине.

Имајући у виду наведене проблеме, постоји потреба да се кроз ИПАРД подршку утиче на повећање приноса и побољшање агро-технологије, као и на модернизацију складишних капацитета газдинстава која се баве ратарском производњом.

Сектор 5: Јаја

Према секторској анализи, сектор производње јаја се суочава са специфичним проблемом који се односи на недовољан ниво усклађености са ЕУ захтевима у области добробити животиња и стандардима заштите животне средине. То се посебно односи на неопходност:

1) замене необогаћених кавеза обогаћеним и алтернативним начином држања кокошака носиља;

2) инвестиција у побољшање биосигурносних мера;

3) побољшања система класирања, обележавања, паковања и складиштења јаја.

Усклађивање законске регулативе са легислативом Европске уније, произвођачима доноси додатне трошкове везане за добробит животиња, безбедност хране и заштиту животне средине. Економска истраживања су показала да примена законске регулативе Европске уније повећава трошкове производње јаја у просеку за 16%, што се негативно одражава на њихову конкурентност.

Примена ЕУ стандарда добробити животиња након замене необогаћених кавеза последично смањује број кокошака носиља у постојећим објектима за 30–40%, што ће довести до огромног дефицита од најмање 500.000.000 јаја на тржишту Републике Србије.

*Службени гласник РС, број 55/2019

Сектор 6: Виноградарство

На основу секторске анализе, сектор виноградарства и винарства се сусреће са значајним проблемима и потешкоћама у производњи и промету грожђа и вина. Основни проблем који утиче на слабу конкурентност произвођача грожђа Републике Србије је уситњеност винограда (посебно у Централној Србији) која индукује високе трошкове производње и тиме смањује конкурентност виноградара и винара. Поред тога, просечна површина под виноградима по појединачном газдинству је мала, односно незадовољавајућа за остваривање профита који би се даље улагао у нове инвестиције у сектор виноградарства и винарства.

Произвођачи грожђа нису уско специјализовани за ову врсту производње, а сусрећу се и са следећим проблемима:

1) мала могућност подизања нових засада са сертификованим клонским садним материјалом од аутохтоних, регионалних и домаћих створених сорти винове лозе, као и постојање винограда које је неопходно реструктуирати и заменити новим виноградима у циљу постизања веће конкурентности;

2) недовољна разноврсност лозних подлога у комерцијалним засадима прилагођених конкретним земљишним карактеристикама и генерално еколошким условима;

3) присуство неизлечивих болести у виноградима, где је неопходно извршити ерадикацију тих винограда, односно конверзију са новим виноградима;

4) мали удео модерног наслона у виноградима, односно металних стубова којима се смањују трошкови амортизације и повећава ценовна конкурентност произведеног грожђа;

5) слаби капацитети по питању виноградарске механизације и прикључних машина који би били одговарајући за примену у модерним новоподигнутим засадима са гушћом садњом (већим бројем биљка по хектару);

6) присуство „неконкурентних” винограда у виноградима великих (бивших друштвених) система.

Произвођачи садног материјала винове лозе се сусрећу са проблемима непостојања одговарајућих модерних објеката, механизације, као и матичних засада неопходних за производњу квалитетног клонског садног материјала виших фитосанитарних категорија.

*Службени гласник РС, број 55/2019

 

8.2.3. Општи циљеви

1) подржати произвођаче у примарној пољопривредној производњи у усклађивању са правилима ЕУ, стандардима, политикама и праксама са циљем чланства у ЕУ;

2) подржати економски, социјални и територијални развој, са циљем паметног, одрживог и инклузивног раста, кроз развој физичког капитала;

3) одговорити на изазове климатских промена кроз промовисање ефикасне употребе ресурса;

4) повећати продуктивност, квалитет производа и смањити трошкове производње;

5) унапредити конкурентност локалних произвођача и прилагодити се захтевима домаћег и иностраног тржишта.

8.2.3.1. Специфични циљеви

Мера се односи на следеће секторе:

Сектор 1: Млеко

Специфични секторски циљеви у оквиру ове мере за сектор млека су:

1) да се првенствено помогне малим и средњим, али и већим, одрживим газдинствима која производе млеко (од 20 до 300 крава), како би достигли стандарде у погледу квалитета производње млека, добробити животиња и заштите животне средине, као и да се унапреди производна инфраструктура и опрема газдинства, у циљу достизања одрживости и конкурентности;

2) већа, специјализована газдинства која производе млеко (више од 300 крава) подршку могу да остваре само за инвестиције које се односе на складиштење и дистрибуцију стајњака у складу са стандардима.

Сектор 2: Месо

Специфични секторски циљеви у оквиру ове мере за сектор меса су:

1) да се првенствено помогне одрживим малим и средњим газдинствима (20–1.000 говеда; 150–1.000 оваца и коза; 100–10.000 свиња; 4.000–50.000 бројлера), како би достигли стандарде који се односе на добробит животиња и заштиту животне средине, као и да унапреде производну инфраструктуру и опрему, а у циљу достизања одрживости и конкурентности на тржишту ЕУ;

2) већа, специјализована газдинства (више од 1.000 говеда, 1.000 оваца, 10.000 свиња и 5.000 бројлера) могу да остваре подршку само за инвестиције које се односе на стандарде ЕУ у вези са добробити животиња и складиштењем и дистрибуцијом стајњака.

Сектор 3: Воће и поврће

Специфични секторски циљеви у оквиру мере за сектор воћа и поврћа су:

1) успостављање нових производних линија и обнављање постојеће производње, постављање заштићеног простора;

2) модернизација машина и опреме ради смањења губитака након бербе и ради побољшања производног процеса кроз читав производни ланац;

3) унапређење складишних капацитета воћа, поврћа и садница.

Сектор 4: Остали усеви: житарице, уљарице, шећерна репа

Специфични секторски циљеви у оквиру ове мере су следећи:

1) куповина трактора (до 100 kW), машина и механизације (осим комбајна), као и изградња и опремање објеката за складиштење;

2) изградња, проширење, реновирање, модернизација и опремање складишних капацитета.

Сектор 5: Јаја

Специфични секторски циљеви у оквиру ове мере за сектор јаја су:

1) унапређење конкурентности и продуктивности пољопривредних газдинстава, која се баве производњом jaja (од 5.000 до 200.000 кокошака носиља), кроз инвестиције у изградњу објеката и набавку опреме;

2) достизање ЕУ стандарда у погледу безбедности и квалитета јаја, добробити животиња и заштите животне средине, кроз инвестиције које се односе на изградњу објеката и набавку опреме за узгој кокошака носиља, складиштење и дистрибуцију стајњака, као и у производњу енергије из обновљивих извора на газдинству.

*Службени гласник РС, број 55/2019

Сектор 6: Виноградарство

Специфични секторски циљеви у оквиру ове мере за сектор виноградарства су:

1) побољшање конкурентности произвођача грожђа кроз подизање нових винограда, реструктуирање и конверзију постојећих „неконкурентних” винограда и повећање укупне површине под виноградима по газдинству;

2) побољшање фитосанитарног стања винограда кроз ерадикацију, односно конверзију винограда;

3) унапређење механизације и прикључних машина, као и увођење исте прилагођене модерној виноградарској производњи са већим бројем биљака винове лозе по хектару;

4) побољшање складишних капацитета за стоно грожђе, као и капацитета за хлађење винског грожђа;

5) повећање површина винограда који се наводњавају и који имају системе за противградну заштиту;

6) повећање површина са виноградима високог квалитета грожђа намењеног производњи вина са географским пореклом;

7) јачање система сертификације и клонске селекције сорти винове лозе и унапређење расадничарске производње кроз омогућавање производње виших фитосанитарних категорија садног материјала.

*Службени гласник РС, број 55/2019

 

8.2.4. Повезаност са другим ИПАРД и националним мерама

Мера је повезана са мером ,,Инвестиције у физичку имовину за прераду и маркетинг пољопривредних производа и производа рибарства”.

Бољи услови прераде и маркетинга воде ка унапређењу квалитета и безбедности сировина потребних прерађивачкој индустрији и усклађивању производног ланца. Отуда произлази да рационална и ефикасна прерада резултира синергетским ефектом на обе стране.

Разлика је обезбеђена дефинисањем различитих типова корисника, те је ова мера намењена пољопривредним газдинствима која се баве примарном производњом, док су корисници других мера предузећа која се баве прерадом и маркетингом.

НПРР подржаће мала пољопривредна газдинства да унапреде конкурентност пољопривредне производње или да се диверзификују ка непољопривредним активностима (разграничења су дата у Глави X). Такође, нека од њих треба подстаћи да премаше ниво одрживости.

8.2.5. Корисници

Корисници ове мере су пољопривредни произвођачи или групе произвођача, физичка или правна лица, и друга пољопривредна правна лица (нпр. приватна пољопривредна предузећа) одговорна за финансирање и спровођење инвестиција на пољопривредном газдинству (како је дефинисано националним прописима и која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава).

Корисници морају да имају у структури власништва мање од 25% јавног капитала или гласачких права јавних органа и да буду регистровани у Регистру пољопривредних газдинстава према Закону о пољопривреди и руралном развоју (,,Службени гласник РСˮ, бр. 41/09, 10/13 – др. закон и 101/16).

За кориснике који су правна лица прихватљива су само правна лица разврстана у микро, мала и средња предузећа у складу са прописима којима се уређује рачуноводство. Национална дефиниција микро, малих и средњих предузећа дата је у Прилогу 5.

*Службени гласник РС, број 84/2017

**Службени гласник РС, број 20/2019

8.2.6. Општи критеријуми прихватљивости

8.2.6.1. Прихватљива газдинстава

Прихватљива газдинства треба да:

1) докажу да, у тренутку подношења захтева за одобравање пројекта, односно захтева за одобравање исплате, немају неизмирених пореза или обавеза за социјално осигурање  према држави;

2) поднесу потписану изјаву да не постоји захтев за исто улагање у другим јавним фондовима;

3) у случају подношења захтева за инвестиције, корисник мора да испуни све уговорне обавезе по основу раније одобрених инвестиција финансираних од стране МПШВ;

4) у случају да корисник није власник газдинства или земљишта где се инвестиција спроводи, треба да достави уговор о лизингу или закупу. Уговор између заинтересованих страна треба да покрије период од најмање пет година од дана коначне исплате.

*Службени гласник РС, број 84/2017

**Службени гласник РС, број 20/2019

8.2.6.2. Национални стандарди

Најкасније до коначне исплате инвестиције, цело газдинство мора да испуни одговарајуће минималне националне стандарде који су на снази у вези са заштитом животне средине и добробити животиња.

Ако су национални стандарди слични стандардима Европске уније, у оправданим случајевима, Европска комисија може да одобри одступање од овог правила.

Испуњеност минималних националних стандарда код пољопривредних газдинства до 15 ha у Сектору воћа и поврћа ће се проверaвати само у оквиру сектора у којем корисник подноси захтев, а не на целом пољопривредном газдинству.

У ту сврху, подносилац треба да обезбеди, као обавезан део захтева за коначну исплату, потврду од националних органа надлежних за ветерину и животну средину, који потврђује да су сви важећи минимални национални стандарди испоштовани. Комплетна листа ових стандарда дата је у Прилогу 3 и биће доступна потенцијалним корисницима уз конкурсну документацију.

*Службени гласник РС, број 20/2019

8.2.6.3. Економска одрживост газдинства

Подносилац пријаве мора да докаже економску одрживост газдинства кроз бизнис план на крају инвестиционог периода. Бизнис план треба да буде у складу са обрасцем који припрема ИПАРД Агенција. За инвестиције веће од 50.000 евра, као што је дефинисано ИПАРД имплементационом регулативом, потребан је комплетан бизнис план, док је за мање инвестиције, испод 50.000 евра, потребан бизнис план у поједностављеном облику.

Економска одрживост је дефинисана као коришћење свих ресурса пољопривредног газдинства у оптималном обиму. Пољопривредно газдинство треба да покаже да ће моћи редовно да измирује своје обавезе, не доводећи у ризик обављање текућих послова на пољопривредном газдинству.

Критеријуми које ће ИПАРД Агенција користити за процену будуће економске одрживости газдинства налазе се у Прилогу 2, који је одштампан уз овај програм и чини његов саставни део. ИПАРД Агенција припрема образац бизнис плана, који ће бити доступан свим потенцијалним корисницима.

8.2.6.4. Стандарди ЕУ

Релевантни стандарди ЕУ у погледу заштите животне средине и добробити животиња морају бити испуњени до завршетка инвестиције.

Пре подношења захтева за коначну исплату ИПАРД Агенцији, надлежни државни органи морају да процене да ли су испуњени релевантни стандарди ЕУ, након чега издају потврду. Потврда представља обавезан део захтева за коначну исплату коју подносилац доставља ИПАРД Агенцији.

8.2.6.5. Остали критеријуми прихватљивости

1) инвестиција мора да се односи на производњу пољопривредних производа обухваћених Анексом I Уговора о ЕУ,  и/ или на развој нових производа, поступака и технологија у вези са напред наведеним производима;

2) потенцијални корисници, у моменту подношења захтева за подршку, треба да докажу да имају довољно искуства у пољопривреди и стручност у једној од следећих категорија:

(1) средњошколско образовање у области пољопривреде или

(2) најмање три године искуства у пољопривреди (доказано потврдом од стране послодавца или статусом регистрованог газдинства у том периоду у Регистру пољопривредних газдинстава) или

(3) висока стручна спрема или

(4) средњошколско образовање и потписана изјава да ће похађати обуке у минималном трајању од 50 часова предавања у одговарајућем сектору пре него што поднесу захтев за завршну исплату,

(5) у случају правних лица наведени услови односе се на менаџере;

3) сва роба купљена у оквиру ове мере треба да потиче из прихватљиве земље. Међутим, она може потицати из било које земље, када је количина робе која се купује испод прага за коришћење конкурентног преговарачког поступка (тренутно 100.000 евра). За потребе ове мере, термин „порекло” треба користити на начин дефинисан у Пододељак 8.1.2.2;

4) само инвестиције остварене након потписивања уговора могу се сматрати прихватљивим за надокнаду од стране ИПАРД Агенције, осим за студије изводљивости и друге консултантске трошкове у вези са припремом пријаве;

5) корисници ИПАРД подршке могу добити средства за куповину једног трактора, са максималном снагом одређеном на основу обима и природе активности коју обављају (не већом од 100 kW). За куповину трактора у оквиру мере инвестирања у физичку имовину пољопривредних газдинстава може бити потрошено највише 20% од укупног износа додељених средстава ЕУ;

6) корисник је обавезан да, пет година након коначне исплате од стране ИПАРД Агенције, наменски користи инвестицију без измена, које значајно утичу на њену природу или на услове спровођења исте, или на давање неоправдане предности предузећу или јавном органу, и/или резултирају променом природе власништва над компонентом инфраструктуре, или прекидом или измештањем једне производне активности која је кофинансирана.

*Службени гласник РС, број 84/2017

8.2.6.6. Инвестиције у постројења за производњу енергије из обновљивих извора

Мера ће подржати инвестиције за производњу енергије из обновљивих извора (на газдинству) само за сопствену потрошњу. Продаја струје мрежи дозвољена је у оквиру граница сопствене потрошње (нпр. струја продата мрежи једнака је просечној годишњој потрошњи струје на газдинству).

8.2.7. Специфични критеријуми прихватљивости (по сектору)

Сектор 1: Млеко

Пољопривредна газдинства са минимум 20 и максимум 300 крава на крају инвестиције су прихватљива за:

1) инвестирање у изградњу и/или реконструкцију и/или опремање објеката или штала за музне краве, укључујући опрему за објекте за производњу млека попут машина за мужу, хлађење млека на газдинству, складишнe капацитетe на газдинству; у објекте и опрему за управљање отпадом, третман отпадних вода, мере за спречавање загађења ваздуха, у изградњу и/или реконструкцију капацитета за складиштење стајњака, укључујући специфичну опрему за манипулацију и коришћење сточне хране и стајњака попут резервоара за стајњак, специјализована опрема за транспорт стајњака;

2) инвестирање у пољопривредну механизацију (укључујући тракторе до 100 kW) и опрему;

3) инвестирање у производњу енергије из обновљивих извора на газдинству.

Пољопривредна газдинства са више од 300 крава на почетку инвестиције су прихватљива за улагање у:

1) изградњу и/или реконструкцију складишних капацитета за стајњак и/или у специфичну опрему и механизацију за манипулацију и коришћење стајњака;

2) инвестирање у производњу енергије из обновљивих извора на газдинству.

*Службени гласник РС, број 84/2017

Сектор 2: Месо

Пољопривредна газдинства са укупним капацитетом од минимум 20 и максимум 1.000 говеда и/или минимум 150 и максимум 1.000 оваца и/или коза и/или минимум 30 и максимум 400 крмача, и/или минимум 100 и максимум 10.000 товних свиња и/или минимум 4.000 и максимум 50.000 бројлера по турнусу ,односно уписаним објектом за производњу родитељског јата кокошака тешког типа, на крају инвестиције су прихватљива за:

1) инвестирање у изградњу и/или реконструкцију и/или опремање објеката или штала, у објекте и опрему за управљање отпадом, третман отпадних вода, мере за спречавање загађења ваздуха, у изградњу и/или реконструкцију капацитета за складиштење стајњака, укључујући специфичну опрему за манипулацију и употребу сточне хране и стајњака, попут резервоара за стајњак, специјализована опрема за транспорт стајњака;

2) инвестирање у пољопривредну механизацију (укључујући тракторе до 100 kW) и опрему;

3) инвестирање у производњу енергије из обновљивих извора на газдинству.

Пољопривредна газдинства са капацитетом објекта већим од 1.000 говеда и/или већим од 1.000 оваца и/или коза и/или већим од 400 крмача и/или већим од 10.000 свиња и/или већим од 50.000 бројлера по турнусу, на почетку инвестиције су прихватљива за:

1) изградњу и/или реконструкцију складишних капацитета за стајњак и/или специфичну опрему и механизацију за манипулацију и коришћење стајњака;

2) инвестирање у производњу енергије из обновљивих извора на газдинству.

*Службени гласник РС, број 84/2017

**Службени гласник РС, број 20/2019

Сектор 3: Воће и поврће

Пољопривредна газдинства са минимум 2 ha и максимум 20 ha јагодастог воћа и минимум 5 ha и максимум 100 ha другог воћа на крају инвестиције, осим у случају складишних објеката где критеријуми морају бити задовољени на почетку инвестиције, прихватљива су за улагање у:

1) куповину трактора (до 100 kW), машина и опреме;

2) изградњу/проширење/реновирање/модернизацију заштићеног простора (покривеног стаклом и/или пластиком), као и куповину опреме и/или материјала за производњу воћа, хортикултуру и расадничку производњу;

3) инвестирање у системе противградне заштите на газдинству за воћњаке (укључујући рачунарску опрему);

4) инвестирање у системе за наводњавање на газдинству користећи подземне воде (извори, бунари) и површинске воде (реке, језера и резервоари) и изградњу система за наводњавање укључујући пумпе, цеви, вентиле и прскалице који ће заменити старе неефикасне системе и допринети уштеди у количини потрошене воде;

5) инвестиције у подизање и обнављање засада воћа (куповина вишегодишњег садног материјала – осим једногодишњих биљака), укључујући припрему земљишта;

6) инвестирање у изградњу и/или реконструкцију и/или опремање складишних капацитета за воће, укључујући УЛО капацитете.

Пољопривредна газдинства са површином од најмање 0,5 ha до 5 ha заштићеног простора и/или минимум 3 ha до максимум 100 ha отвореног простора за производњу поврћа на крају инвестиције, осим у случају складишних објеката где капацитети морају бити задовољени на почетку инвестиције, прихватљива су за улагање у:

1) куповину трактора (до 100 kW), машина и опреме;

2) изградњу/проширење/реновирање/модернизацију заштићеног простора (покривеног стаклом и/или пластиком), као и куповину опреме и/или материјала за производњу поврћа и сакупљање, хортикултуру и расадничку производњу;

3) системе за наводњавање на газдинству (отворена поља) за поврће, који користе подземне (извори, бунари) и површинске воде (реке, језера и резервоари) и изградњу система, укључујући пумпе, цеви, вентиле и прскалице;

4) изградњу и/или реконструкцију и/или опремање складишних капацитета за поврће, укључујући УЛО капацитете;

5) инвестиције на газдинству за производњу енергије из обновљивих извора.

Пољопривредна газдинства уписана у Регистар произвођача садног материјала у складу са Законом о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља („Службени гласник РС”, бр. 18/05 и 30/10 – др. закон) са минимум 0,5 hа и максимум 50 hа матичних засада воћа на крају инвестиције, прихватљива су за:

1) инвестирање у системе за наводњавање на газдинству користећи подземне воде (извори, бунари) и површинске воде (реке, језера и резервоари) и изградњу система за наводњавање укључујући пумпе, цеви, вентиле и прскалице који ће допринети уштеди у количини потрошене воде;

2) подизање нових матичних засада виших фитосанитарних категорија садног материјала;

3) изградња објеката за конзервацију и мултипликацију садног материјала и набавка опреме/уређаја/материјала (укључујући биљни материјал) за расадничарску производњу, као и складишних капацитета за чување садног материјала.

*Службени гласник РС, број 84/2017

**Службени гласник РС, број 20/2019

***Службени гласник РС, број 55/2019

Сектор 4: Остали усеви (житарице, уљарице, шећерна репа)

Пољопривредна газдинства која имају минимум 2 ha и максимум 50 ha земљишта под осталим усевима су прихватљива за инвестиције у:

1) куповину трактора (до 100 kW), машина и механизације (осим комбајна), и изградњу објеката за складиштење и опремање.

Пољопривредна газдинства која имају 50–100 ha земљишта под осталим усевима су прихватљива за инвестиције у:

1) куповину механизације и машина (осим комбајна) за пољопривредну производњу и изградњу објеката за складиштење и опремање.

Пољопривредна газдинства која имају више од 100 ha земљишта под осталим усевима су прихватљива за инвестиције у:

1) изградњу, проширење, реновирање, модернизацију и опремање објеката за складиштење.

Сектор 5: Јаја

Пољопривредна газдинства са укупним капацитетом објекта од минимум 5.000 и максимум 200.000 кокошака носиља у експлоатацији, односно пољопривредна газдинства која имају уписан објекат за производњу родитељског јата кокошака лаког типа, односно одгој кокошака носиља, на крају инвестиције, су прихватљива за инвестирање у:

1) изградњу и/или опремање:

(1) објеката за узгој кокошака носиља, производњу и складиштење јаја, као и хране за животиње;

(2) објекта за управљање отпадом, третман отпадних вода, спречавање загађења ваздуха, складиштење стајњака,

2) пољопривредну механизацију (укључујући тракторе до 100 kW) и опрему;

3) производњу енергије из обновљивих извора на газдинству.

Пољопривредна газдинства са капацитетом објекта већим од 200.000 кокошака носиља, на почетку инвестиције су прихватљива за инвестирање у реконструкцију и/или опремање:

1) објеката ради испуњења ЕУ стандарда у вези са добробити животиња;

2) објекта за управљање отпадом, третман отпадних вода, спречавање загађења ваздуха, складиштење стајњака,

3) инвестирање у производњу енергије из обновљивих извора на газдинству.

*Службени гласник РС, број 55/2019

Сектор 6: Виноградарство

Пољопривредна газдинства уписана у Виноградарски регистар у складу са Законом о вину („Службени гласник РС”, бр. 41/09 и 93/12) са минимум 2 hа и максимум 100 hа винограда на крају инвестиције, прихватљива су за:

1) подизање нових, реструктуирање и конверзију постојећих (крчење и подизање) засада винове лозе;

2) куповину воћарско-виноградарских трактора (до 100 kW), машина за заштиту биља, резидбу, тарупирање, бербу и обављање других агротехничких и ампелотехничких мера и опреме;

3) инвестирање у системе противградне заштите на газдинству за винограде (укључујући рачунарску опрему);

4) инвестирање у системе за наводњавање на газдинству користећи подземне воде (извори, бунари) и површинске воде (реке, језера и резервоари) и изградњу система за наводњавање укључујући пумпе, цеви, вентиле и прскалице који ће допринети уштеди у количини потрошене воде;

5) инвестирање у изградњу и/или реконструкцију и/или опремање складишних капацитета за грожђе, укључујући УЛО капацитете.

Пољопривредна газдинства уписана у Регистар произвођача садног материјала у складу са Законом о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља са минимум 0,5 hа и максимум 50 hа матичних засада винове лозе на крају инвестиције прихватљива су за:

1) инвестирање у системе противградне заштите на газдинству за матичне засаде, растила, винограде и друго (укључујући рачунарску опрему);

2) инвестирање у системе за наводњавање на газдинству користећи подземне воде (извори, бунари) и површинске воде (реке, језера и резервоари) и изградњу система за наводњавање укључујући пумпе, цеви, вентиле и прскалице који ће допринети уштеди у количини потрошене воде;

3) подизање нових матичних засада виших фитосанитарних категорија садног материјала;

4) изградња објеката за конзервацију и мултипликацију садног материјала и набавка опреме/уређаја/материјала (укључујући биљни материјал) за расадничарску производњу, као и складишних капацитета за чување садног материјала.

*Службени гласник РС, број 55/2019

8.2.8. Прихватљиви трошкови

У складу са чл. 29. и 31. ОС и чланом 33. тачка 5) СС, прихватљиве трошкове треба ограничити на следеће:

а) изградња или унапређење непокретне имовине до њене тржишне вредности;

б) куповина нових машина и опреме, укључујући компјутерске програме, до њихове тржишне вредности;

в) опште трошкове у вези са трошковима који се односе на тач. а) и б) овог става, као што су накнаде за архитекте, инжењере и друге консултантске накнаде, студије изводљивости, који ће бити прихватљиви до 12% износа трошкова који се односе на наведене тачке према следећим условима:

1) прихватљив износ општих трошкова не треба да прелази разуман трошак дефинисан у складу са чланом 11. тачка 2) подтачка (ђ) и чланом 11. тачка 3) подтачка (г) СС;

2) за пројекте са прихватљивим трошковима инвестиција из тач. а) и б), у износу већем од 3.000.000 евра, трошкови припреме бизнис плана не могу бити већи од 3% од прихватљивих трошкова ових инвестиција;

3) за пројекте са прихватљивим трошковима инвестиција из тач. а) и б), у износу од најмање 1.000.000 евра, и не већим од 3.000.000 евра, трошкови припреме бизнис плана не могу бити већи од 4% прихватљивих трошкова ових инвестиција;

4) за пројекте са прихватљивим трошковима инвестиција из тач. а) и б), у износу мањем од 1.000.000 евра, трошкови припреме бизнис плана не могу бити већи од 5% прихватљивих трошкова ових инвестиција.

Детаљније одредбе у вези са максималним прихватљивим износима из овог одељка за меру „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава” и секторе дате су у оквиру текста мере у наредним одељцима.

У складу са чланом 31. став 1) тачка (б) ОС и чланом 33. тачка 6) СС, инвестициони пројекти ће остати прихватљиви за финансирање од стране ЕУ, под условом да током пет година од коначне исплате од стране ИПАРД Агенције, не претрпе суштинске промене. Суштинске промене пројекта су оне које за резултат имају:

1) прекид или измештање неке производне активности изван области које обухвата ИПАРД програм;

2) промене у власништву компоненте инфраструктуре која даје предузећу или јавном органу неоправдану предност или

3) суштинску измену која утиче на његову природу, циљеве или услове спровођења пројекта које резултирају изменом његових полазних циљева;

г) постројења за производњу енергије из обновљивих извора су прихватљива за подршку само ако њихов производни капацитет није већи од просечне комбиноване годишње потрошње термалне и електричне енергије у оквиру пољопривредног газдинства/предузећа. Просечна потрошња енергије рачунаће се на основу три претходне године пре подношења пријаве.

8.2.9. Критеријуми селекције

Врста критеријума селекције

Одговор

Бодови

Инвестиција се налази у подручјима са отежаним условима рада у пољопривреди11

да/не

25/0

Подносилац пријаве је сертификован за органску производњу

да/не

20/0

Инвестициони пројекат је у оквиру сектора млеко за газдинстава са максимум 50 крава или представља инвестицију у сектору производње меса за газдинства са максимум 100 говеда или максимум 500 оваца и коза или максимум 1.000 свиња

да/не

15/0

Потенцијални корисник је лице млађе од 40 година у тренутку доношења одлуке о додели средстава

да/не

15/0

Потенцијални корисник је жена

да/не

15/0

Корисник је задруга или члан задруге

да/не

10/0

*Службени гласник РС, број 84/2017

–––––––––––––––

11 Подручја са отежаним условима рада одређена су Правилником о одређивању подручја са отежаним условима рада у пољопривреди („Службени гласник РС”, број 102/18) и списак тих подручја наведен је у Прилогу 4, који је одштампан уз овај програм и чини његов саставни део.

*Службени гласник РС, број 84/2017

**Службени гласник РС, број 20/2019

8.2.10. Интензитет помоћи и стопа учешћа ЕУ

Интензитет помоћи, изражен као удео јавне подршке у прихватљивим трошковима инвестиције, износи до:

1) 60% укупних прихватљивих трошкова или

2) 65% у случају када је инвестицију реализовао млади пољопривредник (млађи од 40 година у тренутку доношења одлуке о додели средстава);

3) 70% за инвестиције у планинским подручјима (списак насеља у планинским подручјима се налази у Прилогу 4, који је одштампан уз овај програм и чини његов саставни део);

4) додатних 10% може бити додељено за инвестиције у складиштење стајњака, које су значајне за заштиту животне средине.

Стопа кофинансирања ЕУ је 75% укупне јавне помоћи.

Корисник може захтевати подршку, без обзира на укупну вредност инвестиције, за прихватљиве трошкове у оквиру следећих граница:

За воће, поврће, виноградарство и остале усеве:

1) минимални износ 5.000 евра;

2) максимални износ 700.000 евра.

За секторе млеко, месо и јаја:

1) минимални износ 5.000 евра;

2) максимални износ 1.000.000 евра.

Корисник може да прими укупну подршку од максимално 1.500.000 евра јавне помоћи из ИПАРД II програма.

Исплате за инвестиције се могу примити из два дела, што се дефинише уговором потписаним између корисника и ИПАРД Агенције.

*Службени гласник РС, број 84/2017

**Службени гласник РС, број 55/2019

8.2.11. Буџет 2014–2020. године за меру „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава”

Година

Укупан прихватљив трошак

Јавни трошкови

Приватно учешће

Укупно

Учешће ЕУ

Национално учешће

EУР

EУР

%

EУР

%

EУР

%

EУР

%

2 = 3 + 9

3 = 5 + 7

4 = 3/2

5

6 = 5/3

7

8 = 7/3

9

10 = 9/2

2014.

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2015.

16.744.995

10.046.997

60

7.535.248

75

2.511.749

25

6.697.998

40

2016.

22.000.723

13.200.434

60

9.900.325

75

3.300.108

25

8.800.289

40

2017.

23.604.943

14.162.966

60

10.622.224

75

3.540.741

25

9.441.977

40

2018.

24.888.318

14.932.991

60

11.199.743

75

3.733.248

25

9.955.327

40

2019.

37.783.187

22.669.912

60

17.002.434

75

5.667.478

25

15.113.275

40

2020.

43.955.612

26.373.367

60

19.780.025

75

6.593.342

25

17.582.245

40

УКУПНО

168.977.778

101.386.667

76.040.000

25.346.667

67.591.111

8.2.12. Показатељи и циљеви

Назив показатељи

Циљна вредност

Број подржаних пројеката

720

Број газдинстава која су модернизовала производњу

600

Број газдинстава која напредују ка достизању стандарда ЕУ

380

Број газдинстава која инвестирају у производњу енергије из обновљивих извора

60

Број газдинстава која инвестирају у смањење N20 и емисије метана (складиштење стајњака)

120

Укупна вредност инвестиција у физички имовину подржаних газдинстава (ЕУР)

168.977.778

8.2.13. Административна процедура

Мера ће бити спроведена од стране ИПАРД Агенције. Пројекти у оквиру ове мере ће бити изабрани кроз јавне конкурсе за подношење пријава. Одлука о расподели финансијских средстава по мери, по конкурсу, биће донета уз сагласност ИПАРД Агенције. УТ ће сваке године састављати годишњи програм за конкурсе за подношење пријава, прописујући број конкурса, време расписивања конкурса и рокове за подношење пријава, као и индикативни буџет за сваку меру.

ИПАРД Агенција ће расписати конкурсе за подношење пријава и спровести свеобухватну кампању информисања у сарадњи са Управљачким телом.

Достављене пријаве ће бити административно проверене од стране ИПАРД Агенције, као и на лицу места, у смислу комплетности, административне усаглашености, прихватљивости и одрживости бизнис плана. Пријаве које испуњавају услове и које су прихватљиве, биће рангиране и финансиране до износа расположивих средстава.

Корисници подносе попуњене пријаве на обрасцима који су део конкурсне документације. Детаљне административне провере се спроводе пре одобравања пријаве како би се утврдила комплетност, правовременост и испуњеност услова за одобравање пријаве. Провере се документују на детаљним контролним обрасцима.

Пријаве које су потпуне, благовремене и у складу са условима акта о спровођењу мере и јавног конкурса ће бити прегледане по редоследу њиховог пристизања. Након што ИПАРД Агенција обради пријавни формулар, на основу критеријума рангирања формира се ранг листа. Ранг листа се креира, а пројекти бирају након сваког конкурса. У случају када постоји више пројеката са истим бројем бодова према критеријумима за рангирање, предност добија пројекат са ранијим датумом подношења комплетне пријаве. У случају када је поднет мањи број пријава, које испуњавају услове и које су прихватљиве, од расположивих средстава за подршку, ранг листа неће бити формирана.

Након административне контроле, прихватљиве пријаве ће бити проверене на лицу места од стране ИПАРД Агенције. Након административне контроле и контроле на лицу места, уговориће се финансирање одабраних пројеката.

Све наведене одредбе су подложне акредитацији и могу бити предмет измена и биће утврђене процедурама Управе за аграрна плаћања.

Подносиоци пријава за подстицаје по основу мера у оквиру ИПАРД II програма су у обавези да ИПАРД Агенцији доставе своје пријаве и бизнис планове заједно са другим траженим документима.

8.2.14. Географски обим мере

Мера се примењује на области дефинисане у Поглављу 2.1. Програма.

8.3. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ФИЗИЧКУ ИМОВИНУ КОЈЕ СЕ ТИЧУ ПРЕРАДЕ И МАРКЕТИНГА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА И ПРОИЗВОДА РИБАРСТВА

8.3.1. Правни основ

1) Члан 2. тачка 1) ИПА Уредбе (EУ) бр. 236/2014 Европског парламента и Савета од 11. марта 2014. године којом су прописана заједничка правила и процедуре за спровођење инструмената Уније за финансирање активности изван Уније;

2) Члан 27. тачка 1) подтачка 3) СС;

3) Прилог 4 СС.

8.3.2. Образложење

Према анализи из Главе III, прехрамбена индустрија и маркетинг у Републици Србији захтевају значајну подршку у области модернизације технологије, обогаћивања асортимана производа, јачања трговинских ланаца и побољшања ефикасности производње и квалитета производа.

Инвестиције у модернизацију прерађивачких капацитета у индустрији млека и млечних производа, као и у секторима за месо, воће и поврће ће повећати продуктивност, конкурентност и укупан учинак овог сектора, и допринети достизању потребних стандарда ЕУ. Осим тога, ове инвестиције ће олакшати и омогућити боље позиционирање производа на тржишту и повећати извоз производа.

Корист од унапређења енергетске ефикасности за предузећа у оквиру ове индустрије укључује мање искоришћавање ресурса и смањење загађења, унапређење капацитета производње и његове искоришћености, као и мање рада и одржавања, што води ка већој продуктивности и конкурентности. Такође, инвестиције у енергетску ефикасност су важан део владиних активности за повећање зелене производње која доводи до смањења емисија ГСБ и ублажавања климатских промена.

Преглед по секторима

Сектор 1: Млечно-прерађивачка индустрија

Према секторској анализи, тржиште млечних производа постаје све захтевније. Предвиђа се да ће се у наредним годинама смањити броја млекара, пошто многи неће моћи да инвестирају у увођење стандарда ЕУ и тако опстану на тржишту.

Неопходно је унапредити технолошке стандарде у микро, малим и средњим млекарама у циљу усклађивања са стандардима ЕУ у области хигијене хране и заштите животне средине. Неопходно је подићи ниво конкурентности, како на домаћем тако и на страном тржишту, стварајући висококвалитетне производе.

Република Србија може да ојача своју улогу на домаћем и међународном тржишту млечних производа адекватним инвестицијама у модернизацију млечно-прерађивачке индустрије и повећањем квалитета млека који је усклађен са стандардима ЕУ.

Такође, квалитет сировог млека се може побољшати бољом организацијом прикупљања млека и боље опремљеним објектима за прикупљање и складиштење млека, коришћењем специјализованих возила за транспорт млека и одговарајуће опреме за прераду.

Прерађивачка индустрија би требало да улаже у маркетинг и савремену прерађивачку опрему како би могла да се такмичи на домаћем и иностраном тржишту и повећа конкурентност и профитабилност готових производа.

Сектор 2: Месно-прерађивачка индустрија

Анализа сектора указује да се у наредним годинама очекује смањење броја кланица. Велики број постојећих објеката неће бити у могућности да инвестира у прилагођавање стандардима ЕУ и стога неће опстати на тржишту, док са друге стране, постоји велики проценат неискоришћених постојећих капацитета. Како би могла да се такмичи са другим добављачима, месна индустрија мора да се модернизује и технолошки унапреди, мора да побољша маркетинг, квалитет меса и месних производа, као и да се прилагоди стандардима ЕУ.

Општи циљеви мере су усклађивање/поштовање ветеринарских и санитарних прописа у складу са одговарајућим стандардима ЕУ и већа конкурентност пољопривредних производа.

Важно је повећати извоз, као и укупан учинак у читавом ланцу производње меса, клања и прераде. Мале кланице и постројења за сечење и обраду меса се морају модернизовати како би се ускладиле са прописима који се односе на хигијену и безбедност хране, као и са прописима који се односе на здравље људи и заштиту животне средине.

Сектор 3: Индустрија за прераду воћа и поврћа

Према анализи, сектор прераде воћа и поврћа захтева улагања у реконструкцију објеката и набавку нове опреме за потребе испуњавања стандарда ЕУ. Овим инвестицијама ће се повећати конкурентност прерађивачке индустрије на домаћем и посебно на иностраном тржишту.

Прерађивачи воћа и поврћа треба да унапреде своје пословање кроз увођење нових технологија, нових и модернизованих производа и побољшање маркетинга како би могли да се такмиче са другим добављачима и обезбеде бољи пласман својих производа на домаћем и иностраном тржишту.

Такође, неопходно је обезбедити подршку микро, малим и средњим правним лицима у циљу прилагођавања њихових производних процеса у смислу квалитета, безбедности хране, хигијене и заштите животне средине као што је дефинисано националним и стандардима ЕУ.

Сектор 4: Индустрија за прераду јаја

Према секторској анализи у Републици Србији 2/3 производа од јаја, које су потребне у индустрији и које се налазе на тржишту потичу из увоза, а не из националне производње. Неопходно је унапредити технолошке стандарде и ЕУ стандарде у области безбедности хране и заштите животне средине, као и подићи виши ниво конкурентности и продуктивности објеката за прераду јаја. Очекиване инвестиције имају за циљ боље оријентисање производње ка тржишту, коришћење постојећих тржишних позиција, стварање нових производних места и увођење нових технологија.

*Службени гласник РС, број 55/2019

Сектор 5: Индустрија за прераду грожђа

Сектор прераде грожђа, односно производње вина/винских производа и ароматизованих производа на бази вина је област која захтева пуно улагања, знања и обучености самих произвођача, али и додатни напор на успостављању бројних ЕУ стандарда у овој области. С обзиром да су потрошачи све више захтевни по питању квалитета уз прихватљиве цене коштања вина, неопходно је да произвођачи вина и ароматизованих производа на бази вина побољшају квалитет вина и достигну одговарајућу конкурентност. Повећање конкурентности на домаћем и страном тржишту и достизање ЕУ стандарда захтева улагања у реконструкцију производних погона и пратећих објеката и набавку нове опреме, уређаја и судова.

Циљ ове мере је унапређење пословања прерађивача грожђа, односно произвођача вина/винских производа и ароматизованих производа на бази вина кроз увођење најновијих технологија и производњу иновативних производа од грожђа и вина по стандардима ЕУ. Такође, у циљу побољшања конкуренције и обезбеђивања препознатљивости српских вина, неопходно је обезбедити препознатљивост производа са ознаком географског порекла за вина.

*Службени гласник РС, број 55/2019

8.3.3. Општи циљеви

1) омогућити пољопривредно-прехрамбеном сектору да се избори са притиском конкуренције улагањем у његову модернизацију, односно ефикаснију производњу;

2) прогресивно усклађивање са правилима и стандардима ЕУ у погледу заштите животне средине, безбедности хране и квалитета производа, добробити животиња и следљивости у ланцу исхране и управљању отпадом;

3) јачати конкурентност прехрамбене индустрије у одабраним секторима прилагођавајући се захтевима домаћег и иностраног тржишта, и техничко-технолошко унапредити сектор;

4) одговорити на изазове климатских промена промовисањем енергије из обновљивих извора.

8.3.3.1. Специфични циљеви

Сектор 1: Сектор прераде млека

Специфични циљеви за сектор прераде млека су:

1) подржати одржива предузећа за прераду млека чији је просечан дневни капацитет прикупљеног млека између 3.000–100.000 l, са циљем бољег позиционирања млечних производа на домаћем и међународном тржишту кроз:

(1) унапређење технологије прераде млека и маркетинга,

(2) увођење нових технологија, процеса и производа;

2) бољи квалитет и микробиолошка исправност млека;

3) достизање стандарда ЕУ који се односе на безбедност и квалитет млечних производа код подржаних правних лица.

Сектор 2: Сектор прераде меса

Специфични циљеви месно-прерађивачког сектора су:

1) подржати инвестиције у кланице са минималним капацитетом од : 10 говеда или 50 свиња или 50 оваца и коза или 5.000 јединки живине по дану, како би се ускладиле са стандардима ЕУ;

2) омогућити увођење нових технологија, побољшање процеса и производа у циљу постизања боље позиције на домаћем и међународном тржишту;

3) подржати увођење система безбедности и квалитета хране (GHP, GMP, HACCP и ISO);

4) побољшати третман и управљање отпадом.

*Службени гласник РС, број 20/2019

Сектор 3: Сектор прераде воћа и поврћа

Специфични циљеви за сектор прераде воћа и поврћа су:

1) подржати микро, мала и средња предузећа за прераду воћа и поврћа како би се:

(1) сектор прераде воћа и поврћа унапредио и достигао стандарде ЕУ,

(2) побољшала техника и технологија производње,

(3) подржало увођење система безбедности хране и система квалитета,

(4) побољшао маркетинг производа од воћа и поврћа,

(5) увођењем нових технологија и опреме, боље позиционирала на домаћем и међународном тржишту.

Сектор 4: Сектор прераде јаја

Специфични циљеви сектора прераде јаја су:

1) подршка инвестиција у нове и постојеће прерадне капацитете, како би се ускладили са стандардима ЕУ и повећали своју конкурентност и продуктивност;

2) увођење нових технологија, побољшање процеса и производа у циљу постизања боље позиције на домаћем и међународном тржишту;

3) увођење система безбедности и квалитета хране (GHP, GMP, HACCP и ISO), побољшање третмана и управљање отпадом.

*Службени гласник РС, број 55/2019

Сектор 5: Сектор прераде грожђа

Специфични циљеви за сектор прераде грожђа, односно производње вина/винских производа и ароматизованих производа на бази вина су подржавање микро, малих и средњих предузећа која производе вино/винске производе и ароматизоване производе на бази вина како би се:

1) унапредио процес производње и достигли ЕУ стандарди;

2) побољшала техника и технологија производње;

3) подржало увођење шема квалитета, односно производње производа са додатом вредношћу;

4) побољшала препознатљивост производа од грожђа са ознаком географског порекла на домаћем и страном тржишту.

*Службени гласник РС, број 55/2019

8.3.4. Повезаност са другим ИПАРД и националним мерама

Мера је посебно повезана са мером „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава”, која утиче на стабилност понуде сировина. Инвестиције у прераду и маркетинг пољопривредних производа ће обезбедити/осигурати прикупљање/откуп квалитетних производа од примарних произвођача, пољопривредних газдинстава/фарми, из приоритетних сектора.

8.3.5. Корисници

Корисници су предузетници и правна лица/предузећа, која у структури власништва имају мање од 25% јавног капитала или гласачких права јавних органа. Предузеће може да чини један или више објеката (локалне производне јединице).

Корисници подстицаја морају да буду регистровани у Агенцији за привредне регистре и морају бити у активном статусу.

8.3.6. Општи критеријуми прихватљивости

8.3.6.1. Врсте подржаних правних лица

Право на подстицаје имају микро, мала и средња правна лица, као што је дефинисано у члану 6. Закона о рачуноводству (,,Службени гласник РСˮ, бр. 62/13 и 30/18). Национална дефиниција микро, малих и средњих правних лица дата је у Прилогу 5, који је одштампан уз овај програм и чини његов саставни део.

Корисници:

1) морају да, у случају да корисник није власник, обезбеде уговор о закупу земљишта или објекта са минималним трајањем закупа од десет година од дана подношења пријаве;

2) треба да докажу да у тренутку подношења захтева за одобравање пројекта, односно захтева за одобравање исплате, немају неизмирени порез или обавезе за социјално осигурање према држави;

3) подносилац доставља потписану изјаву да нема за исту инвестицију поднету пријаву за коришћење других јавних донација или шема субвенције;

4) мора, у случају да је корисник правно лице, доказати да рачун није блокиран12 у тренутку подношења пријаве и да није био у блокади дуже од 30 дана, у периоду од 12 месеци пре подношења пријаве;

5) објекти трећих земаља, који су одобрени од стране ЕУ, за специфичне категорије порекла хране и животиња и наведени на интернет страници ЕУ (DG SANTE), нису прихватљиви.

–––––––––––––––

12 Односи се на случај несолвентног пословања правног лица, када рачун може бити блокиран. У случају када је правно лице користило рачун у банци као средство плаћања, а није било у стању да исплати рачун о року, рачун у банци је блокиран/суспендован за повлачење и сав прилив капитала ће бити пренет на рачун клијента којем правно лице дугује.

*Службени гласник РС, број 84/2017

**Службени гласник РС, број 20/2019

8.3.6.2. Економска одрживост правног лица

Подносилац пријаве мора да докаже економску одрживост предузећа кроз бизнис план на крају инвестиционог периода. Бизнис план треба да буде усклађен са обрасцем који је припремила ИПАРД Агенција. За инвестиције које прелазе 50.000 евра као што је дефинисано ИПАРД имплементационом регулативом, потребан је комплетан бизнис план, док је за мање инвестиције, испод 50.000 евра, потребан бизнис план у поједностављеном облику.

Критеријуми које ће ИПАРД Агенција користити за процену будуће економске одрживости газдинства приказани су у Прилогу 2.

8.3.6.3. Национални стандарди/стандарди ЕУ

1) цело предузеће мора бити у складу са главним релевантним минималним националним стандардима који су на снази у вези са заштитом животне средине, јавног здравља (са аспекта безбедности хране), добробити животиња и безбедности на раду (Прилог 3), најкасније до момента коначне исплате;

2) подржана инвестиција мора бити у складу са релевантним стандардима ЕУ на крају реализације инвестиције;

3) брисана је (види Закључак - 20/2019-22)

3) на крају пројекта, корисник ће приложити као обавезан део финалног захтева за плаћање, потврду издату од стране националних ветеринарских/фитосанитарних и еколошких органа који потврђују да су у предузећу испоштовани сви минимални национални стандарди и да је инвестициони пројекат у складу са стандардима ЕУ.

*Службени гласник РС, број 84/2017

**Службени гласник РС, број 20/2019

8.3.6.4. Остали критеријуми прихватљивости

1) подржане инвестиције морају се односити на прераду и/или маркетинг производа обухваћених Анексом I Уговора о ЕУ, укључујући производе рибарства, и/или на развој нових производа, процеса и технологија у вези са напред наведеним производима;

2) сва роба купљена у оквиру ове мере мора потицати из прихватљиве земље. Међутим, роба може потицати из било које земље када је количина робе која се купује испод прага за коришћење компетитивног преговарачког поступка (тренутно 100.000 евра). За потребе ове мере, термин „порекло” треба користити на начин дефинисан у Пододељак 8.1.2.2;

3) инвестиције на нивоу малопродаје нису прихватљиве у оквиру ове мере;

4) само инвестиције остварене након потписивања уговора могу се сматрати прихватљивим за надокнаду од стране ИПАРД Агенције, осим за студије изводљивости и друге консултантске трошкове у вези са припремом пријаве;

5) корисник је обавезан да, пет година након коначне исплате од стране ИПАРД Агенције, наменски користи инвестицију без измена које значајно утичу на њену природу или на услове спровођења исте, или на давање неоправдане предности предузећу или јавном органу, и/или резултирају променом природе власништва над компонентом инфраструктуре, или прекидом или измештањем једне производне активности која је кофинансирана.

8.3.7. Специфични критеријуми прихватљивости (по сектору)

Сектор 1: Прерада млека и маркетинг

1) корисник мора бити регистрован у Регистру привредних субјеката у складу са Законом о ветеринарству (,,Службени гласник РСˮ, бр. 91/05, 30/10, 93/12 и 17/19 – др. закон);

2) мора имати просечан дневни капацитет прикупљеног млека од 3.000–100.000 l у последњој години пословања пре подношења пријаве.

*Службени гласник РС, број 55/2019

Сектор 2: Прерада меса и маркетинг

1) корисник мора бити регистрован у Регистру привредних субјеката у складу са Законом о ветеринарству;

2) у случају кланица, прихватљиви су корисници са минималним капацитетом  10 говеда или 50 свиња или 50 оваца и коза или 5.000 јединки живине на дан.

*Службени гласник РС, број 84/2017

Сектор 3: Прерада воћа и поврћа и маркетинг

Право на подстицаје имају само микро, мала и средња правна лица, као што је дефинисано у члану 6. Закона о рачуноводству. Дефиниција микро, малих и средњих правних лица дата је у Прилогу 5.

*Службени гласник РС, број 84/2017

Сектор 4: Сектор прераде јаја

Право на подстицаје имају само микро, мала и средња правна лица, као што је дефинисано у члану 6. Закона о рачуноводству. Дефиниција микро, малих и средњих правних лица дата је у Прилогу 5.

*Службени гласник РС, број 55/2019

Сектор 5: Сектор прераде грожђа

Корисник мора бити пољопривредно газдинство:

1) уписано у Виноградарски регистар у складу са Законом о вину;

2) са максимално могућим капацитетом годишње производње вина од 20.000 до 1.000.000 литара на крају инвестиције уписаним у Винарски регистар у складу са Законом о вину.

*Службени гласник РС, број 55/2019

8.3.8. Прихватљиви трошкови

У складу са чл. 29. и 31. ОС и чланом 33. тачка 5) СС, прихватљиве трошкове треба ограничити на следеће:

а) изградња или унапређење непокретне имовине до њене тржишне вредности;

б) куповина нових машина и опреме, укључујући компјутерске програме, до њихове тржишне вредности;

в) општи трошкови у вези са трошковима који се односе на тач. а) и б) овог става, попут накнада за архитекте, инжењере и друге консултантске накнаде, студије изводљивости, биће прихватљиви до 12% износа трошкова који се односе на наведене тачке према следећим условима:

(1) прихватљив износ општих трошкова не треба да прелази разуман трошак дефинисан у складу са чланом 11. тачка 2) подтачка (ђ) и чланом 11. тачка 3) подтачка (г) СС,

(2) за пројекте са прихватљивим трошковима инвестиција из тач. а) и б) већим од 3.000.000 евра, трошкови припреме бизнис плана не могу бити већи од 3% од прихватљивих трошкова ових инвестиција,

(3) за пројекте са прихватљивим трошковима инвестиција из тач. а) и б) од најмање 1.000.000 евра, и не већем од 3.000.000 евра, трошкови припреме бизнис плана не могу бити већи од 4% прихватљивих трошкова ових инвестиција,

(4) за пројекте са прихватљивим трошковима инвестиција из тач. а) и б) у износу мањем од 1.000.000 евра, трошкови припреме бизнис плана не могу бити већи од 5% прихватљивих трошкова ових инвестиција.

Детаљније одредбе у вези са максималним прихватљивм износима из овог одељка за меру „Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства” и секторе дате су у оквиру текста мере у наредним одељцима.

У складу са чланом 31. став 1) тачка (б) ОС и чланом 33. тачка 6) СС, пројекти инвестирања ће остати прихватљиви за финансирање од стране ЕУ, под условом да током пет година од коначне исплате од стране ИПАРД Агенције, не претрпе суштинске промене. Суштинске промене пројекта су оне које за резултат имају:

(1) прекид или измештање неке производне активности изван области које обухвата ИПАРД програм;

(2) промену у власништву компоненте инфраструктуре која даје предузећу или јавном органу неоправдану корист; или

(3) суштинску измену која утиче на његову природу, циљеве или услове спровођења пројекта које резултирају изменом сврхе пројекта.

г) постројења за производњу енергије из обновљивих извора су прихватљива за подршку само ако њихов производни капацитет није већи од просечне комбиноване годишње потрошње термалне и електричне енергије у оквиру пољопривредног газдинства/правног лица. Просечна потрошња енергије рачунаће се на основу три претходне године пре подношења пријаве.

Примери прихватљивих инвестиција по секторима

Сектор 1: Сектор млека и млечних производа

Прихватљиве инвестиције за сектор млека и млечних производа:

1) изградња/проширење/модернизација сабирних центара за млеко и постројења за прераду млека, опрема за складиштење и хлађење млека, специјализована опрема за превоз млека, опрема и технологија за унапређење и контролу квалитета и хигијене, укључујући једноставну тест опрему за детекцију млека лошег и доброг квалитета, физичке инвестиције за успостављање система безбедности хране (GHP, GMP, HACCP), ИТ хардвер и софтвер за регистар млека и праћење, контролу и управљање, улагање у технологије за уштеду енергије, заштиту животне средине, опрему и постројења за прераду отпада и међу – производа, третирање и уклањање отпада, специјализована возила за транспорт млека.

Сектор 2: Сектор прераде меса

Прихватљиве инвестиције за кланице и погоне за прераду меса су:

1) изградња/реновирање кланица/објеката за прераду меса и расхладних просторија за складиштење, опрема за кланице, технологија и опрема за третман отпада и нус-производа, физичко инвестирање у успостављање система безбедности хране (GHP, GMP, HACCP), ИТ хардвер и софтвер за праћење, контролу и управљање, улагање у обновљиве изворе енергије (изградња инсталација и опрема) првенствено усмерена на сопствене потребе.

Сектор 3: Сектор прераде воћа и поврћа

Прихватљиве инвестиције за сектор прераде воћа и поврћа:

1) изградња/проширење/модернизација просторија које се користе за прераду, у складу са релевантним стандардима ЕУ, објекти и опрема за прераду воћа и поврћа (чување, пастеризацију, сушење, замрзавање, итд.), опрема за паковање и етикетирање, укључујући линије за пуњење, умотавање, обележавање и друга специјализована опрема, улагање у обновљиве изворе енергије (изградња инсталација и опрема) првенствено усмерено на сопствене потребе, физичко инвестирање у успостављање система безбедности хране и система квалитета (GHP, GMP, HACCP).

*Службени гласник РС, број 84/2017

Сектор 4: Сектор прераде јаја

Прихватљиве инвестиције за објекте за прераду јаја су:

1) изградња/реновирање објеката за прераду јаја, објеката за паковање и складиштење;

2) набавка опреме за прераду јаја, складиштење, опрема за третман отпада и нус-производа;

3) физичко инвестирање у успостављање система безбедности хране (GHP, GMP, HACCP);

4) ИТ хардвер и софтвер за праћење, контролу и управљање, улагање у обновљиве изворе енергије (изградња инсталација и опрема) првенствено усмерена на сопствене потребе.

*Службени гласник РС, број 55/2019

Сектор 5: Сектор прераде грожђа

Прихватљиве инвестиције за објекте за прераду грожђа су:

1) изградња/реновирање и опремање погона, односно просторија које се користе за прераду грожђа, односно производњу и складиштење вина/винских производа и ароматизованих производа на бази вина;

2) изградња/реновирање и опремање простора за дегустацију, евалуацију карактеристика и презентацију вина;

3) опрема, уређаји и судови за производњу, пуњење/паковање и чување вина/винских производа и ароматизованих производа на бази вина и друга специјализована и лабораторијска опрема, инструменти и уређаји;

4) опрема за дезинфекцију радника;

5) улагање у обновљиве изворе енергије (изградња инсталација и опрема) првенствено усмерено на сопствене потребе;

6) инвестирање у успостављање и имплементацију система безбедности хране, система квалитета и географског порекла;

7) промовисање ознака и производа са географским пореклом.

*Службени гласник РС, број 55/2019

 

8.3.9. Критеријуми селекције

Врста критеријума селекције

Одговор

Поени

Инвестиција се налази у подручјима са отежаним условима рада у пољопривреди

да/не

20/0

Инвестиција је усмерена ка заштити животне средине или управљању отпадом

да/не

20/0

Корисник је сертификован за производњу ЗОП и ЗГО производа

да/не

20/0

Инвестиција за унапређење целокупног предузећа за достизање стандарда ЕУ

да/не

20/0

Инвестиција усмерена ка побољшању енергетске ефикасности, укључујући и коришћење обновљивих извора енергије

да/не

20/0

Уколико подносиоци пријаве имају исти број бодова, предност ће се дати кандидату који је први поднео пријаву.

8.3.10. Интензитет помоћи и стопа учешћа ЕУ

Интензитет помоћи, изражен као удео јавне подршке у прихватљивим трошковима инвестиције, износи до:

1) 50% укупних прихватљивих трошкова или

2) за инвестиције које се односе на складиштење отпада максимални интензитет помоћи се може повећати за 10% (максимум 60%).

Стопа кофинансирања ЕУ износи 75% укупне јавне помоћи.

Корисник може захтевати подршку, без обзира на укупну вредност инвестиције, за прихватљиве трошкове у оквиру следећих граница:

Прерада млека и маркетинг

1) минимални износ 10.000 евра;

2) максимални износ 2.000.000 евра.

Прерада меса и маркетинг

1) минимални износ 10.000 евра;

2) максимални износ 1.000.000 евра.

Прерада воћа и поврћа и маркетинг

1) минимални износ 10.000 евра;

2) максимални износ 1.000.000 евра.

Корисник не може да добије више од 2.000.000 евра јавне подршке у оквиру ИПАРД II програма.

Пријава за нове инвестиције се може поднети тек након финализације (коначне исплате) претходне инвестиције.

Прерада јаја и маркетинг

1) минимални износ 10.000 евра;

2) максимални износ 1.000.000 евра.

Прерада грожђа и маркетинг

1) минимални износ 10.000 евра;

2) максимални износ 1.000.000 евра.

*Службени гласник РС, број 84/2017

**Службени гласник РС, број 55/2019

8.3.11. Буџет 2014–2020. године за меру ,,Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарстваˮ

*Службени гласник РС, број 20/2019

Година

Укупан прихватљиви трошак

Јавни трошкови

Приватно учешће

Укупно

Учешће ЕУ

Национално учешће

ЕУР

ЕУР

%

ЕУР

%

ЕУР

%

ЕУР

%

2 = 3 + 9

3 = 5 + 7

4 = 3/2

5

6 = 5/3

7

8 = 7/3

9

10 = 9/2

2014.

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2015.

19.906.004

9.953.002

50

7.464.752

75

2.488.250

25

9.953.002

50

2016.

26.932.466

13.466.233

50

10.099.675

75

3.366.558

25

13.466.233

50

2017.

23.174.069

11.587.034

50

8.690.276

75

2.896.759

25

11.587.034

50

2018.

24.434.018

12.217.009

50

9.162.757

75

3.054.252

25

12.217.009

50

2019.

37.093.509

18.546.755

50

13.910.066

75

4.636.689

25

18.546.755

50

2020.

43.153.266

21.576.633

50

16.182.475

75

5.394.158

25

21.576.633

50

УКУПНО

174.693.334

87.346.667

65.510.000

 

21.836.667

 

87.346.667

 

*Службени гласник РС, број 20/2019

8.3.12. Показатељи и циљеви

Назив показатеља

Циљна вредност

Број подржаних пројеката

463

Број предузећа која су модернизовала производњу

463

Број предузећа која напредују ка достизању стандарда ЕУ

463

Број предузећа која инвестирају у производњу енергије из обновљивих извора

46

Укупна вредност инвестиција у физичку имовину подржаних предузећа (ЕУР)

165.893.333

Број новостворених радних места (бруто)

160

8.3.13. Административна процедура

Мера ће бити спроведена од стране ИПАРД Агенције. Пројекти у оквиру ове мере ће бити изабрани кроз јавне конкурсе за подношење пријава. Одлука о расподели финансијских средстава по мери, по конкурсу, биће донета уз сагласност ИПАРД Агенције. УТ ће сваке године састављати годишњи програм за конкурсе за подношење пријава, прописујући број конкурса, време расписивања конкурса и рокове за подношење пријава, као и индикативни буџет за сваку меру.

ИПАРД Агенција ће расписати конкурсе за подношење пријава и спровести свеобухватну кампању информисања у сарадњи са Управљачким телом.

Достављене пријаве ће бити административно проверене од стране ИПАРД Агенције, као и на лицу места, у смислу комплетности, административне усаглашености, прихватљивости и одрживости бизнис плана. Пријаве које испуњавају услове и које су прихватљиве, биће рангиране и финансиране до износа расположивих средстава.

Корисници подносе попуњене пријаве на обрасцима који су део конкурсне документације. Детаљне административне провере се спроводе пре одобравања пријаве како би се утврдила комплетност, правовременост и испуњеност услова за одобравање пријаве. Провере се документују на детаљним контролним обрасцима.

Пријаве које су потпуне, благовремене и у складу са условима акта о спровођењу мере и јавног конкурса ће бити прегледане по редоследу њиховог пристизања. Након што ИПАРД Агенција обради пријавни формулар, на основу критеријума рангирања формира се ранг листа. Ранг листа се креира, а пројекти бирају након сваког конкурса. У случају када постоји више пројеката са истим бројем бодова према критеријумима за рангирање, предност добија пројекат са ранијим датумом подношења комплетне пријаве. У случају када је поднет мањи број пријава, које испуњавају услове и које су прихватљиве, од расположивих средстава за подршку, ранг листа неће бити формирана.

Након административне контроле, прихватљиве пријаве ће бити проверене на лицу места од стране ИПАРД Агенције. Након административне контроле и контроле на лицу места, уговориће се финансирање одабраних пројеката.

Све наведене одредбе су подложне акредитацији и биће утврђене процедурама Управе за аграрна плаћања.

Подносиоци пријава за подстицаје по основу мера у оквиру ИПАРД II програма су у обавези да ИПАРД Агенцији доставе своје пријаве и бизнис планове заједно са другим траженим документима.

8.3.14. Географски обим мере

Мера се примењује на области дефинисане у Поглављу 2.1. Програма.

8.4. АГРО-ЕКОЛОШКО-КЛИМАТСКЕ МЕРЕ И МЕРА ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

8.4.1. Правни основ

1) Члан 2. тачка 1) ИПА Уредбе (EУ) Бр. 236/2014 Европског парламента и Савета од 11. марта 2014. године којом су прописана заједничка правила и процедуре за спровођење инструмената Уније за финансирање активности изван Уније;

2) Члан 27. тачка 1) подтачка 4) СС;

3) Прилог 4 СС.

8.4.2. Образложење

Развој органске пољопривреде у Републици Србији је до сада текао релативно споро, али свакако постоји потенцијал за брзо напредовање уз одговарајућу подршку и подстицаје. Инвестиције у органску производњу могле би да допринесу повећању површина под органском производњом за 25% у односу на тренутно стање. Република Србија има земљиште и климатске услове повољне за органску производњу тако да у погледу органских производа постоје значајне могућности за развој како домаћег, тако и извозног тржишта.

Плаћања за конверзију ка органској производњи посебно су значајна у смислу помоћи пољопривредним произвођачима за улазак на тржиште органских производа. Неопходно је компензаторно плаћање за изгубљене приходе и додатне трошкове повезане са преласком на методе органске производње и одржавање пракси и метода органске пољопривреде.

Предност органске производње огледа се у чињеници да поспешује стварање прихода на мањим пољопривредним газдинствима, што је од посебног значаја за пољопривредни сектор Републике Србије. Велики део пољопривредне производње се одвија на традиционалан начин, на малим газдинствима, без употребе савремене механизације или великих количина пестицида и минералних ђубрива. Таква пољопривредна газдинства је врло лако превести на систем органске производње.

ОП доприноси смањењу загађења животне средине, чува биолошку разноврсност и унапређује управљање водом и земљиштем. Штавише, не оптерећује земљу хемијским пестицидима, минералним ђубривима, генетски модификованим организмима и производима који садрже или који су настали од генетски модификованих организама. Она смањује емисију гасова са ефектом стаклене баште и амонијака, што доприноси бољем квалитету ваздуха и ублажавању климатских промена. Позитиван утицај пољопривредне производње на окружење и све већа потреба и заинтересованост тржишта за органске производе, су добри разлози да се обезбеди финансијска подршка за активности ове врсте. Пилот пројекти ће у будућности можда бити проширени на већу пољопривредну територију.

8.4.3. Општи циљеви

1) допринос одрживом управљању ресурсима и прилагођавању климатским променама, као и њиховом ублажавању, применом метода пољопривредне производње које су у складу са заштитом и унапређењем животне средине, и које иду изван релевантних обавезних стандарда ЕУ;

2) допринос припреми Републике Србије за спровођење агро-еколошко-климатске мере обухваћене програмом руралног развоја након приступања.

8.4.4. Специфични циљеви

1) подршка за увођење и одржавање метода органске пољопривредне производње;

2) ублажавање и прилагођавање климатским променама;

3) повећање пољопривредног земљишта и броја пољопривредних газдинстава којима се управља у складу са Законом о органској производњи и одговарајућим прописима;

4) повећање конкурентности органске пољопривредне производње;

5) повећање извоза органских производа на инострана тржишта.

8.4.5. Дисеминација резултата

Редовне обуке и активности по питању подизања свести путем националне саветодавне службе користиће се у циљу ширења најбољих пракси, резултата и искустава стечених током спровођења мере.

8.4.6. Повезаност са другим ИПАРД и националним мерама

Мера је повезана са мером „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава”, као и са мером „Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства”.

Критеријуми селекције за меру „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава” дају приоритет инвестирању у пројекте сертификованих органских произвођача, што доприноси спровођењу агро-еколошке мере.

Побољшани услови прераде и маркетинга представљају покретачку снагу за побољшање примарне производње специфичних производа са додатом вредношћу. Ово би могло да води ка побољшању квалитета и безбедности сировина које су потребне прерађивачкој индустрији и које би могле да утичу на повећање извозног потенцијала. На тај начин ће се остварити рационална и ефикасна прерада, као резултат обостране синергије.

Разграничење обезбеђује чињеница да је ОП сертификован процес праћен одговарајућом доказном документацијом.

НПРР подржаће мала газдинства било у смислу унапређења конкурентности пољопривредне производње или ради диверзификације на непољопривредне активности (разграничење, Глава Х). Такође, нека од њих треба охрабрити да пређу ниво одрживости. ИПАРД мера ће подржати само органске произвођаче који су укључени у биљну производњу (гајење житарица, уљарица, поврћа, воћа или грожђа и ароматичног/лековитог биља), док ће ОП животиња као и животињски и биљни генетички ресурси бити предмет подршке у НПРР.

8.4.7. Корисници

Корисници су:

1) активна регистрована пољопривредна газдинства – физичка лица (укључујући предузетнике);

2) правна лица, која у структури власништва имају мање од 25% јавног капитала или гласачких права јавних органа, и која су регистрована у националном Регистру пољопривредних газдинстава у складу са Законом о пољопривреди и руралном развоју.

8.4.8. Врсте активности

Предложена агро-еколошка мера ће бити усредсређена на спровођење органске производње.

Основни циљ изабране шеме јесте стицање искуства у спровођењу и увођење методологија и пракси ЕУ у овај сектор. Истовремено, њен избор треба да допринесе решавању главних агро-еколошких проблема који су идентификовани у Републици Србији. Мера за органску пољопривредну производњу се већ спроводи у Републици Србији последњих десет година и у том смислу постоји добра основа, као и механизам подршке за даљи развој у складу са шемом подршке ЕУ.

Примери врста активности

Активности ће се усредсредити само на подршку конверзији ка органској производњи и/или њеном одржавању.

8.4.9. Општи критеријуми прихватљивости за све врсте
активности

8.4.9.1. Полазна основа

Корисник треба да поштује обавезне минималне стандарде на начин предвиђен националним законодавством који се односи на специфичну агро-еколошку шему. Обавезни стандарди представљају национална правила која се посебно баве релевантним GAEC стандардима (добри пољопривредни и еколошки услови) који се односе на земљиште, воде, управљање пределима, одговарајуће минималне захтеве за коришћење ђубрива и производа за заштиту биљака.

8.4.9.2. Одговарајуће знање

Сви корисници морају да прођу обуку у вези са обавезама које преузимају. Корисник је дужан да похађа сертификовану обуку на тему органске пољопривредне производње у трајању од најмање 10 дана.

8.4.9.3. Прихватљива величина пољопривредног земљишта/стада

Минимална површина ратарске и повртарске производње износи најмање 0,2 ha, а за гајење воћа и грожђа најмање 0,3 ha. Не постоје ограничења за органску производњу у заштићеним просторима (попут стакленика/пластеника).

8.4.10. Обавезе

Шема 1: Шема органске пољопривредне производње

Образложење

ОП побољшава природну равнотежу биљних хранљивих материја коришћењем плодореда и интегрисањем биљне и сточарске производње. Због слабог коришћења минералних ђубрива и пестицида, ОП побољшава квалитет земљишта и воде, игра позитивну улогу у очувању биолошке разноврсности и доприноси одрживом управљању земљиштем, воћем, поврћем и виноградима.

Спровођење пилот шеме за ОП допринеће развоју органске производње у Републици Србији, која је тренутно на ниском нивоу.

Еколошки циљеви

1) смањити употребу минералних ђубрива и пестицида на пољопривредном земљишту;

2) допринети одрживом управљању земљиштем;

3) повећати површину пољопривредног земљишта и број пољопривредних газдинстава којима се управља према стандардима органске производње.

Оквир пилот пројекта

Подршка ће бити обезбеђена за гајење поврћа, воћа или грожђа, и ратарских култура које су сертификоване као органске или су у процесу конверзије.

Специфични захтеви прихватљивости

Корисници морају имати минималну површину за гајење ратарских култура и поврћа од најмање 0,2 ha, а за гајење воћа и грожђа најмање 0,3 ha, док за органску производњу у заштићеном простору (стакленици/ пластеници) не постоје ограничења.

Обавезни минимални стандарди

1) Закон о органској производњи („Службени гласник РС”, број 30/10) (захтеви за пољопривреднике који се баве органском производњом према Закону о органској производњи биће касније наведени);

2) Правилник о контроли и сертификацији органске производње и методама органске производње („Службени гласник РС”, бр. 48/11 и 40/12).

Захтеви управљања

1) похађати најмање 10 дана обуке на тему органске производње;

2) управљати земљиштем у складу са националним законодавством које уређује област органске производње;

3) поседовање уговора о контроли и сертификацији органске производње са овлашћеним контролним телом у складу са Законом о органској производњи за одговарајућу област рада.

Стопе плаћања

Процењене стопе плаћања биће израчунате пре акредитације мере.

Показатељи

Полазна основа (2013):

1) 1.014 ha је укључено у подршку по основу ове мере;

2) 109 произвођача који користе подстицај за биљну органску

производњу.

Циљ:

1) 7.500 ha је укључено у подршку по основу мере;

2) 500 произвођача који користе подстицај за биљну органску производњу.

8.4.11. Прихватљиви трошкови

Подршка ће бити обезбеђена за гајење житарица, уљарица, поврћа, воћа или грожђа, ароматичног/лековитог и крмног биља, органски сертификованог или које је у процесу конверзије.

Стопе плаћања ће бити израчунате у процесу акредитације мере.

ИПАРД Агенција ће вршити унакрсне контроле како би осигурала поштовање граница помоћи у случају комбиновања агро-еколошких плаћања и активности на истом земљишту.

8.4.12. Интензитет помоћи и стопа учешћа ЕУ

Интензитет помоћи (јавне помоћи) биће на нивоу од 100% од укупних прихватљивих трошкова. Стопа доприноса ЕУ ће износити 85% од јавних трошкова, а преосталих 15% ће бити обезбеђено из националног буџета.

8.4.13. Буџет 2014–2020. године за меру „Агро-еколошко-климатске мере и мера органске производње”

Година

Укупан прихватљив трошак

Јавни трошкови

Приватно учешће

Укупно

Учешће ЕУ

Национално учешће

EУР

EУР

%

EУР

%

EУР

%

EУР

%

2 = 3 + 9

3 = 5 + 7

4 = 3/2

5

6 = 5/3

7

8 = 7/3

9

10 = 9/2

2014.

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2015.

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2016.

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2017.

2.573.529

2.573.529

100

2.187.500

85

386.029

15

-

-

2018.

2.573.529

2.573.529

100

2.187.500

85

386.029

15

-

-

2019.

2.573.529

2.573.529

100

2.187.500

85

386.029

15

-

-

2020.

2.573.529

2.573.529

100

2.187.500

85

386.029

15

-

-

УКУПНО

10.294.118

10.294.118

8.750.000

1.544.118

-

-

8.4.14. Показатељи и циљеви

Назив показатеља

Циљна вредност

Број уговора

1.029

Пољопривредно земљиште (ha) које је обухваћено еколошким уговорима

10.294

Број подржаних врста активности

1

Укупна површина према врсти активности (ОП)

10.294

Број подржаних газдинстава која се баве органском производњом

1.029

8.4.15. Географски обим

Мера се примењује на подручја дефинисана у Поглављу 2.1. Програма.

8.5. СПРОВОЂЕЊЕ ЛОКАЛНИХ СТРАТЕГИЈА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА – LEADER ПРИСТУП

8.5.1. Правни основ

1) Члан 2. тачка 1) ИПА Уредбе (EУ) бр. 236/2014 Европског парламента и Савета од 11. марта 2014. године којом су прописана заједничка правила и процедуре за спровођење инструмената Уније за финансирање активности изван Уније;

2) Члан 27. тачка 1) подтачка 5) СС;

3) Прилог 4 СС.

8.5.2. Образложење

Рурална подручја Републике Србије карактеришу биолошка разноликост и разноликост пејзажа, богато културно наслеђе и природни ресурси. С друге стране, ова подручја су суочена са последицама депопулације, што је основни разлог њиховог недовољног развоја, недостатка основних услова, и растућег сиромаштва. Већа атрактивност руралних подручја као места за живот је блиско повезана са побољшањем физичке инфраструктуре, бољим приступом социјалним службама, и побољшањем социјалних структура, као и подршком за развој предузетништва.

Недостатак поштовања специфичних потреба села и њиховог становништва, непостојање систематичног приступа, као и недовољно координисане активности различитих интересних група, представља озбиљну претњу даљем погоршању јаза у погледу разлика у односу на урбана подручја.

LEADER концепт обухвата истовремено дејство територијалног приступа, приступа „одоздо према горе”, јавно-приватних партнерстава, интегрисаног вишесекторског приступа, иновације, сарадње и умрежавања. Осмишљен је и развијен као инструмент руралног развоја у ЕУ који је значајно допринео јачању друштвеног капитала, стварању могућности додатног запошљавања и диверзификацији економских активности у руралним подручјима, као и побољшању и одржавању конкурентности и подстицању иновативног начина решавања старих и нових руралних проблема.

Увођење мере за спровођење локалних стратегија руралног развоја по LEADER принципу и пратеће припремне активности су начин за активирање и спровођење руралног развоја у локалним руралним заједницама. Мера директно доприноси јачању социјалног капитала, промовисању бољег локалног управљања, унапређењу инфраструктуре, диверзификацији руралних активности, развоју услужног сектора у локалним заједницама као и неговању културног наслеђа.

Последњих година су на локалном нивоу спроведене пилот иницијативе, са партнерствима сличним локалним акционим групама (ЛАГ), која обезбеђују ефикасно спровођење мера руралног развоја. Партнерства ЛАГ типа основана су у Републици Србији кроз различите пројектне иницијативе намењене јачању руралног друштвеног капитала и дефинисању приоритета локалних партнерстава, као и јачању капацитета кроз обуку за припрему предлога пројеката, финансијско планирање и управљање пројектним циклусом.

У периоду од 2011. до 2013. године кроз пројекат техничке помоћи ЕУ, 605 учесника је регистровано меморандумима о разумевању, који су представљали Партнерства за територијални рурални развој. Током процеса формирања и јачања партнерстава, пројекат је подржао оснивање 24 партнерства. Симулацијом процеса ИПАРД процене, од 24, 21 ЛСРР је испунила критеријуме ИПАРД LEADER мере, што чини 8% популације и око 15% територије Републике Србије. Ови резултати постигнути су применом постепеног приступа, кроз усмеравање, прилагођене обуке, менторство, студије случаја, теренске посете и другу неопходну подршку, засновану на најбољим праксама у ЕУ, тамо где је то могуће и применљиво, прилагођено специфичностима Републике Србије. Истовремено, пројекат је на националном нивоу успоставио принципе и координацију за спровођење LEADER приступа у Републици Србији.

Ова успешна пракса биће настављена и у ИПАРД II програму. Први корак ће се односити на одабир ЛАГ, а у другом кораку ће бити подржане активности/пројекти ових група.

8.5.3. Општи циљеви

Општи циљеви су развој цивилног друштва и јачање социјалног дијалога унутар руралног становништва, подршка добром управљању, подстицање запошљавања и развој људског капитала, што, све заједно, уз спровођење мере кроз локална партнерства, доприноси одрживом развоју руралних подручја.

8.5.3.1. Специфични циљеви

Мера треба да допринесе промовисању руралног развоја кроз локалне иницијативе и партнерства, јачању капацитета руралног становништва и чланова основаних партнерстава, кроз обуке и едукацију, да развије, организује и води партнерство, да припреми и спроведе ЛСРР кроз локалне пројекте и да подстакне рурална подручја на умрежавање и међутериторијалну сарадњу.

LEADER приступ у Републици Србији биће подржан следећим мерама:

1) мера „Техничке помоћи” за потенцијалне ЛАГ – Активност у оквиру мере Техничке помоћи „Стицање вештина и анимирање руралног становништва” користиће се за изградњу капацитета потенцијалних ЛАГ;

2) мера „Спровођење стратегија локалног развоја – LEADER приступ” – за одабране ЛАГ укључује следеће активности:

(1) активност 1: „Стицање вештина, анимирање становништва на ЛАГ територији”, за изградњу капацитета и анимацију чланова и руралног становништва одабраних ЛАГ,

(2) активност 2: „Текући трошкови и мали пројекти”, за вођење одабраних ЛАГ и спровођење малих пројеката ЛАГ,

(3) активност 3: „Пројекти сарадње”, за међутериторијалне пројекте. Ова активност ће се увести у последњој фази имплементације. УТ ће накнадно развити одговарајућу процедуру за пријављивање за ову активност и описати је у оквиру програма;

2) мере у ИПАРД II програму за реализацију приоритетних пројеката наведених у ЛСРР.

8.5.4. Повезаност са другим ИПАРД и националним мерама

ИПАРД LEADER мера се неће спроводити паралелно са НПРР. Мера ће се спроводити у оквиру НПРР до почетка њеног спровођења у оквиру ИПАРД II програма, како би се избегло двоструко финансирање.

8.5.5. Корисници

Корисници по питању свих активности су одабрани ЛАГ.

8.5.6. Општи критеријуми прихватљивости

Критеријуми прихватљивости за одабир ЛАГ

ИПАРД Агенција ће критеријуме прихватљивости на основу пријава ЛАГ које је одабрало УТ проверавати на следећи начин:

1) ЛАГ је удружење регистровано у Агенцији за привредне регистре Републике Србије;

2) изабрани ЛАГ обухвата уједначену, добро дефинисану, географски континуирану руралну територију, са више од 10.000 и мање од 150.000 становника, укључујући насеља са популацијом мањом од 25.000;

3) на нивоу доношења одлука, економски и социјални партнери, као и други представници цивилног друштва, попут пољопривредника, сеоских жена, младих и њихових удружења, морају чинити више од 50% партнерства. Штавише, представници локалних власти треба да чине минимум 20%. Међутим, јавни органи, као што је дефинисано националним прописима или свака интересна група, треба да има мање од 50% гласачких права;

4) чланови и председавајући управљачке структуре ЛАГ морају бити становници и/или регистровани огранак у оквиру територије ЛАГ;

5) ЛАГ мора да предложи свеобухватну ЛСРР засновану на акту за LEADER меру, који ће развити УТ. Одредбе о минималним елементима које ЛСРР треба да укључи биће објашњене у каснијој фази ИПАРД II програма.

8.5.7. Прихватљиве активности и прихватљиви трошкови

Мера „Спровођење локалних стратегија руралног развоја – LEADER приступ” – за одабране ЛАГ ће обухватати прихватљиве трошкове за следеће активности:

8.5.7.1. Прихватљиве активности за активност 1 – „Стицање вештина, анимирање становништва ЛАГ територија” за изградњу капацитета и анимацију одабраних ЛАГ

1) анимација, подизање свести и промотивне активности, догађаји (нпр. семинари, радионице, састанци, итд.);

2) обука и едукација за особље и чланове ЛАГ (нпр. припрема бизнис планова, припрема пројектних пријава, рачуноводство, итд.); студије, анализе територије и друге анализе, као и прикупљање података неопходних за спровођење локалних стратегија руралног развоја;

3) промоција која подржава процес припреме ЛСРР и израду промотивног материјала за заинтересоване стране у оквиру предложене територије ЛАГ;

4) обуке за особље и чланове ЛАГ укључених у оснивање ЛАГ и спровођење ЛСРР и/или у припрему бизнис планова, пријава за пројекте, итд.;

5) учешће чланова ЛАГ на семинарима, радионицама, састанцима, студијским посетама, укључујући догађаје националне и европске мреже за рурални развој;

6) планирање, праћење и ревизија ЛСРР за територију ЛАГ са којим је закључен уговор;

7) студије које подржавају спровођење ЛСРР за подручје ЛАГ са којим је закључен уговор;

8) информативне и промотивне активности за подршку у спровођењу ЛСРР, у циљу подстицања сарадње и умрежавања руралних актера у оквиру територије ЛАГ са којим је закључен уговор, и како би се повећало учешће осетљивих друштвених група (жена, младих, старијих особа, мањина, особа са инвалидитетом и других) у спровођењу ЛСРР.

Примери прихватљивих трошкова:

1) експертске услуге;

2) превод и тумачење;

3) путни трошкови, укључујући смештај и дневнице;

4) активности анимације (нпр. обуке, учешће на семинарима, радионице, сајмови, претплате и набавке публикација, друге подстицајне активности, итд.);

5) закуп простора и опреме за догађаје и угоститељске услуге.

8.5.7.2. Прихватљиве активности за активност 2 – „Текући трошкови и мали пројекти” за вођење одабраних ЛАГ и спровођење малих пројеката

1) трошкови вођења канцеларије (закуп канцеларије и режијски трошкови) у оквиру територије ЛАГ са којим је закључен уговор и плате запослених у ЛАГ;

2) обука и изградња капацитета за особље ЛАГ са којим је закључен уговор у циљу побољшања капацитета за спровођење ЛСРР;

3) мали пројекти које спроводе ЛАГ (у вредности од 1.000–5.000 евра за подршку културних догађаја, промовисање локалних производа, обнову или изградњу културног и природног наслеђа, инвестирање у културна добра, малу туристичку инфраструктуру, итд.).

Примери прихватљивих трошкова:

1) плате (кофинансирање) за менаџера ЛАГ и/или друге запослене у ЛАГ;

2) закуп канцеларије и режијски трошкови;

3) канцеларијски материјал (писаћи прибор итд.);

4) куповина опреме, укључујући ИТ опрему, намештај;

5) трошкови комуникације;

6) трошкови обуке;

7) услуге (ИТ стручњаци, рачуновође, итд.);

8) мали пројекти спроведени од стране ЛАГ. Одабир и управљање малим пројектима биће објашњени у ЛСРР, а предложене активности ће бити у складу са ЛСРР. Активности мале вредности: 1.000–5.000 евра треба да подрже, нпр. културне догађаје, промовисање локалних производа, обнову или изградњу културног и природног наслеђа, инвестирање у културна добра, итд.

8.5.7.3. Прихватљиве активности за активност 3 – „Пројекти сарадње за међутериторијалне или међудржавне пројекте”

1) обука и изградња капацитета за особље ЛАГ са којим је закључен уговор у циљу успостављања анимације и процене пројеката сарадње;

2) заједничке акције и удружене активности у сарадњи са националним партнерима.

Примери прихватљивих трошкова:

1) плате подржане од стране ЛАГ и/или њених локалних партнера;

2) путни трошкови за особље ЛАГ и њихових локалних партнера;

3) трошкови комуникације;

4) трошкови обуке;

5) услуге (ИТ стручњаци, рачуновође, итд.);

6) мали пројекти у вези са заједничким акцијама спроведеним од стране ЛАГ: активности мале вредности (1.000–5.000 евра) за заједничке културне догађаје, заједничку промоцију локалних производа, инвестирање у културна или туристичка добра.

8.5.7.4. Неприхватљиви трошкови

1) порези, јавне таксе/накнаде/обавезе;

2) парнични трошкови (закон);

3) трошкови финансирања;

4) трошкови осигурања (инвестиције);

5) накнаде за лиценце;

6) трошкови за фискалне савете и адвокате;

7) трошкови (финансијског) лизинга;

8) трошкови инвестирања који не представљају стварно стање;

9) трошкови који проистичу из времена пре потписивања уговора са ИПАРД Агенцијом (пријава).

8.5.8. Критеријуми селекције

8.5.8.1. Критеријуми селекције за оцењивање локалних
стратегија руралног развоја ЛАГ

Критеријуми селекције за оцењивање локалних стратегија руралног развоја ЛАГ биће засновани на:

1) територијалном приступу и кохерентности ЛСРР са територијом коју покрива;

2) квалитету ЛСРР, заснованом на анализи развојних потреба и потенцијалa територије ЛАГ и његовом усклађеношћу са садржајем и циљевима дефинисаним у ИПАРД II програму;

3) капацитету ЛАГ за спровођење ЛСРР;

4) квалитету партнерства;

5) орган управљања ЛАГ мора да осигура старосну разноликост и полну равноправност;

6) орган управљања ЛАГ мора бити репрезентативан, у погледу старосне разноликости и полне равноправности, са најмање 30% учешћа жена;

7) пројекте подржане из других извора (искључујући ИПАРД програм) треба посматрати као додату вредност, међутим, двоструко финансирање се мора избећи писаном изјавом од стране ЛАГ.

8.5.8.2. Минимална садржина ЛСРР

1) дефиниција подручја и становништва које је обухваћено стратегијом;

2) опис тренутне ситуације: анализа развојних потреба и потенцијала подручја, укључујући SWOT анализу;

3) опис ЛСРР и њених циљева која треба да буде усклађена са ИПАРД II програмом;

4) опис процеса укључивања заједнице у развоју стратегије;

5) опис партнерстава ЛАГ и интерних правила за доношење одлука;

6) опис радњи које показују како ће циљеви довести до очекиваних активности и врсте подржаних пројеката (процес дефинисања мера и активности ЛСРР);

7) опис пројеката сарадње које ЛАГ намерава да прати (субјекти сарадње, циљани региони/земље) и опис начина на који ће ова сарадња имати позитивне ефекте на локалну стратегију руралног развоја и локалне актере;

8) финансијски план стратегије, укључујући трошкове за стицање вештина и анимацију, текуће трошкове и мале пројекте;

9) опис поступка који се односи на предлоге локалних пројеката.

Детаљни критеријуми за процену биће дати у акту о спровођењу мере, који сачињава УТ.

Након што ЕК за процену изврши селекцију и рангира ЛАГ, ИПАРД Агенција ће закључити уговоре са ЛАГ који остваре минимум бодова дефинисаних актом о спровођењу мере који сачињава УТ.

8.5.9. Интензитет помоћи и стопа учешћа ЕУ

Подршка је обезбеђена из ЕУ и националног буџета и изражава се као удео јавне подршке у прихватљивим трошковима у износу до 100%, где стопа доприноса ЕУ износи 90%, а удео Републике Србије 10%.

Највећи могући годишњи износ јавне подршке за специфичне активности и врсте трошкова биће дефинисани актом о спровођењу мере. Прихватљиви трошкови и повезани трошкови/издаци биће детаљније разрађени актом о спровођењу мере и конкурсом.

8.5.10. Показатељи и циљеви

Назив показатеља

Циљна вредност

Број ЛАГ у руралним подручјима

30

Становништво које је обухваћено ЛАГ

2.550.000

Број новостворених радних места (бруто)

60

Број предложених пројеката

50

Број малих пројеката

700

8.5.11. Административна процедура

Процедура за селекцију ЛАГ и одобравање стратегија

Поступак наведен у наставку описује процедуру за селекцију ЛАГ коју ће вршити УТ.

1) ЛАГ ће бити изабрани на основу отворене тендерске процедуре за сва рурална подручја, коју ће расписати ИПАРД Агенција;

2) користиће се посебни критеријуми да би се обезбедио: а) приступ заснован на територијалном развоју, б) квалитет и усклађеност предложених ЛСРР са циљевима ИПАРД II програма и в) способност ЛАГ да управља спровођењем предложеног ЛСРР;

3) примењен поступак селекције засниваће се на систему рангирања на основу критеријума за селекцију, а не на основу времена пристизања захтева. Систем критеријума за рангирање биће развијен (у оквиру акта о спровођењу мере) од стране УТ, као део упутства за меру LEADER приступ;

4) на основу поднетих пријава и њихове процене применом сета критеријума за селекцију, прелиминарну селекцију ЛАГ извршиће Одбор за процену којег чине представници МПШВ/УТ и других релевантних руралних актера и непрофитних организација које се баве руралним развојем. Одбор за процену предаје прелиминарну листу одабраних ЛАГ ИПАРД Агенцији на даљу селекцију/одобравање. Улога ИПАРД Агенције ограничена је на проверу прихватљивости у оквиру процедура за одобрење;

5) коначну селекцију извршиће Одбор за селекцију чије чланове именује министар МПШВ. Приликом процеса доношења одлука о пријавама које му је доставила ИПАРД Агенција, Одбор за селекцију поштује правила поступка дефинисана актом о спровођењу мере. Уколико је његова одлука у супротности са извештајем Одбора за процену, треба је образложити као неусклађену са критеријумима прихватљивости. Министар МПШВ доставља писаним путем подносиоцима пријаве званично обавештење о одобрењу или одбијању њихове пријаве за статус ЛАГ;

6) одбијање пријаве и захтева за допуну/објашњење/исправку поднете пријаве издате од стране ИПАРД Агенције могуће је у случају да су поднете након рока, уколико не испуњавају основне критеријуме прихватљивости или нису поднете у складу са одредбама акта о спровођењу мере сачињеног од стране УТ или ако су непотпуне и потребно их је допунити или исправити, итд.

*Службени гласник РС, број 20/2019

Уговорна процедура

1) ИПАРД Агенција ће потписати уговоре који даље обухватају пројекте у складу са Активностима 1 и 2 и спровођење специфичних пројеката сарадње са одабраним ЛАГ, као и успостављање система за регистрацију одабраних/одобрених ЛАГ;

2) закључени уговор са ЛАГ успоставља основу за надокнаду прихватљивих трошкова. Поступак уговарања вршиће ИПАРД Агенција и он укључује административну контролу, контролу на терену и закључивање уговора о додели ИПАРД средстава за кофинансирање ЛАГ (у даљем тексту: Уговор), заснованог на приложеном Годишњем акционом плану који је одобрила ИПАРД aгенција;

3) Уговор за финансирање текућих трошкова ЛАГ, трошкова изградње капацитета и малих пројеката, ИПАРД Агенција закључује са одабраним ЛАГ који су приложили Годишњи акциони план и који је ИПАРД Агенција одобрила на период од годину дана, чиме се регулишу заједничка права и обавезе;

4) захтев за исплату – Средства из ИПАРД програма исплаћују се уговореном ЛАГ на основу захтева за исплату који ће ЛАГ достављати ИПАРД Агенцији на кварталном нивоу. Сви трошкови настали од стране уговореног ЛАГ и наведени на фактурама или изјавама о трошковима предатим као део захтева за исплату, морају бити исплаћени у пуном износу од стране уговореног ЛАГ пре него што се поднесу као део захтева за исплату. Уговореном ЛАГ се не могу исплатити донације у износу већем од износа наведеног у ИПАРД Уговору или Анексу ИПАРД Уговора. Након административне контроле и контроле захтева за исплату на терену, директор ИПАРД Агенције доноси одлуку о исплати или о одбијању исплате или обавештење о одбијању исплате;

5) административну контролу и контролу захтева за исплату на терену врши ИПАРД Агенција. Такође, надлежно министарство, Канцеларија за ревизију система управљања средствима Европске уније, овлашћени и легитимни национални органи за супервизију, као и легитимне власти ЕУ имају право да провере усклађеност са прописима (ревизија усклађености);

6) извештавање уговорених ЛАГ– Уговорени ЛАГ су у обавези да УТ за сваку годину рада поднесу два извештаја о раду (у даљем тексту: Извештаји). УТ, на основу достављених извештаја уговорених ЛАГ, припрема годишњи преглед, који се објављује на званичној интернет страници УТ;

7) у случају да приоритетни пројекти предложени од стране ЛАГ одговарају прихватљивим активностима појединих мера у оквиру ИПАРД II програма, примењиваће се исти услови који се у оквиру ИПАРД II програма примењују за дату меру. У погледу локалних пројеката у оквиру ИПАРД мера, ЛАГ издаје писмо препоруке којим потврђује да је пројекат у складу са ЛСРР.

8.5.12. Географски обим мере

LEADER приступ ће се спроводити у руралним подручјима на начин дефинисан у Поглављу 3.1. Програма.

8.5.13. Друге информације карактеристичне за меру

Не постоје.

8.5.14. Буџет 2014–2020. године за меру „Спровођење локалних стратегија руралног развоја – LEADER приступ”

Година

Укупан прихватљив трошак

Јавни трошкови

Приватно учешће

Укупно

Учешће ЕУ

Национално учешће

ЕУР

ЕУР

%

ЕУР

%

ЕУР

%

ЕУР

%

2 = 3 + 9

3 = 5 + 7

4 = 3/2

5

6 = 5/3

7

8 = 7/3

9

10 = 9/2

2014.

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2015.

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2016.

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2017.

555.556

555.556

100

500.000

90

55.556

10

-

-

2018.

1.111.111

1.111.111

100

1.000.000

90

111.111

10

-

-

2019.

2.111.111

2.111.111

100

1.900.000

90

211.111

10

-

-

2020.

2.055.556

2.055.556

100

1.850.000

90

205.556

10

-

-

УКУПНО

5.833.333

5.833.333

5.250.000

583.333

-

8.6. ДИВЕРЗИФИКАЦИЈА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА И РАЗВОЈ ПОСЛОВАЊА

8.6.1. Правни основ

1) Члан 2. тачка 1) ИПА Уредбе (EУ) Бр. 236/2014 Европског парламента и Савета од 11. марта 2014. године којом су прописана заједничка правила и процедуре за спровођење инструмената Уније за финансирање активности изван Уније;

2) Члан 27. тачка 1) подтачка 7) СС;

3) Прилог 4 СС.

8.6.2. Образложење

Доминантан део руралне радне снаге у Републици Србији, око 45% запосленог руралног становништва, је запослен у пољопривреди. Високо учешће пољопривредног становништва у руралној популацији, сврстава Републику Србију међу „претежно аграрне” европске земље. Поред пољопривреде, рурална радна снага је ангажована у прерађивачкој индустрији (преко 16%), трговини на велико и мало (10,2%), грађевинарству (5,8%) и саобраћају (4%). Области са преко 3% учешћа у запошљавању руралног становништва су јавна управа, образовање, здравство и социјални рад. Главни разлог за мали број радних места у овим областима и њихову малу заступљеност у укупној запослености, јесте недовољна развијеност сектора јавних услуга у руралним подручјима. Садашња структура запослености у руралним подручјима је резултат недовољно диверзификоване економске структуре, која је високо зависна од примарног сектора и експлоатације природних ресурса.

Интервенције у оквиру ове мере теже побољшању могућности за запошљавање у руралним подручјима. Оне су усмерене на главне проблеме руралних подручја, који су анализом идентификовани и дефинисани на следећи начин:

1) недостатак могућности за запошљавање;

2) висока зависност од пољопривреде;

3) опадање квалитета и доступности основних услуга и инфраструктуре.

Ови проблеми резултирају смањењем атрактивности руралних подручја као места за рад и живот и повећањем разлика између урбаних и руралних подручја. Падом квалитета живота и могућности запошљавања, рурална подручја се суочавају са демографским падом и смањењем запошљавања.

Доступност ИПАРД фондова, јачење социјалног капитала и тржишних веза, требало би да ојачају руралне заједнице и допринесу њиховом одрживом развоју у будућности.

Анализе руралног туризма показују да он доприноси руралној економији и има велики потенцијал за даљи развој (Поглавље 3.4.). Фокус диверзификације у оквиру ИПАРД II програма ће бити рурални туризам због постојања дуге традиције подршке кроз националне шеме, као и због великог потенцијала и потребе за даљим развојем тог сектора. Штавише, рурална подручја у Републици Србији карактеришу разноврсност пејзажа и биолошка разноврсност, богато културно наслеђе и природни ресурси. Диверзификација руралне економије кроз виши ниво услуга и активности у руралном туризму ће смањити зависност прихода од пољопривреде и обезбедити услове за стабилан додатни приход. Ова врста подршке ће допринети мањој економској и социјалној угрожености руралних подручја. Са друге стране, активности у руралном туризму проширују обим додатних услуга доступних руралном становништву, као и услуга и производа који се заснивају на традиционалном знању, технологији, природним ресурсима и културном наслеђу.

8.6.3. Општи циљеви

1) повећање степена диверзификације и развоја економских активности у руралним подручјима кроз развој пословних активности, уз могућност стварања нових радних места и директно увећање прихода газдинства и домаћинства;

2) побољшање квалитета живота у руралним подручјима и сходно томе, смањење депопулације руралних подручја.

8.6.3.1. Специфични циљеви

1) инвестициона подршка за развој туристичких објеката и услуга за пољопривредне произвођаче и друге привредне субјекте у руралним подручјима, а стога и проширење економских активности у земљи у области руралног туризма;

2) подршка развоју туристичких и рекреативних активности, нарочито за породични и дечји туризам.

8.6.4. Повезаност са другим ИПАРД и националним мерама

Спровођење ове мере је у блиској вези са LEADER приступом. У овом случају, локална популација и њене локалне структуре морају бити од почетка укључене у израду ЛСРР која идентификује активности прихватљиве за сваки специфичан регион.

Мера је повезана са мером: „Спровођење локалних стратегија руралног развоја – LEADER приступ”.

Мера ће употпунити подршку у оквиру националног програма за заштиту локалног наслеђа (нпр. заната и традиционалних производа), као и за продајна места традиционалних производа.

8.6.5. Корисници

Корисници ове мере су:

1) физичка лица регистрована као пољопривредни произвођачи у руралним подручјима или чланови пољопривредног газдинства која диверзификују своје активности, било да су пољопривредне или непољопривредне;

2) микро и мала  правна лица, као што је дефинисано у Закону о рачуноводству која су основана или раде у руралним подручјима. Дефиниција микро и малих правних лица је приказана у Прилогу 5. Такође, правна лица, истог распона, основана изван руралних подручја, су прихватљива за подршку ако се подржане инвестиције/активности налазе у руралним подручјима.

*Службени гласник РС, број 84/2017

**Службени гласник РС, број 55/2019

8.6.6. Општи критеријуми прихватљивости

1) на крају реализације, инвестиција мора бити у складу са релевантним националним стандардима и захтевима, као што је наведено у Прилогу 3;

2) корисник мора бити регистрован у складу са одредбама Закона о туризму („Службени гласник РС”, број 17/19) и Закона о угоститељству („Службени гласник РС”, број 17/19), на крају реализације инвестиције, а пре коначне исплате;

3) подносилац захтева мора да докаже економску одрживост предузећа кроз бизнис план на крају инвестиционог периода. Бизнис план треба да буде усклађен са обрасцем који је припремила ИПАРД Агенција. За инвестиције које прелазе 50.000 евра као што је дефинисано ИПАРД имплементационом регулативом, потребан је комплетан бизнис план, док је за мање инвестиције, испод 50.000 евра, потребан бизнис план у поједностављеном облику. Критеријуми које ће ИПАРД Агенција користити за процену будуће економске одрживости газдинства су приказани у Прилогу 2;

4) подносилац захтева мора да докаже да у тренутку подношења захтева за одобравање пројекта, односно захтева за одобравање исплате нема неизмирених пореза или обавеза за социјално осигурање према држави. Подносилац доставља потписану изјаву да не постоји пријава за исту инвестицију из другог јавног фонда или шеме за субвенционисање;

5) корисник је обавезан да, пет година након коначне исплате од стране ИПАРД Агенције, наменски користи инвестицију без измена, које значајно утичу на њену природу или на услове спровођења исте или на давање неоправдане предности предузећу или јавном органу и/или резултирају променом природе власништва над компонентом инфраструктуре или прекидом или измештањем једне производне активности која је кофинансирана.

*Службени гласник РС, број 20/2019

**Службени гласник РС, број 55/2019

8.6.7. Специфични критеријуми прихватљивости

*Службени гласник РС, број 20/2019

Максималан капацитет у броју лежајева, у свим регистрованим објектима за смештај, ограничен је до 30 индивидуалних лежајева по кориснику.

*Службени гласник РС, број 55/2019

8.6.8. Прихватљиви трошкови

Следећи трошкови ће бити прихватљиви:

1) изградња и унапређење непокретне имовине;

2) куповина нове опреме и намештаја, укључујући и специјалну опрему и намештај за особе са инвалидитетом и децу;

3) куповина нових машина, механизације и опреме за одржавање туристичког места и пејзажа, за туристичке и гастрономске сврхе, укључујући и ИТ хардвер и софтвер до њихове тржишне вредности;

4) инвестиције у спољашње и унутрашње просторе као што су игралишта и одговарајућа опрема;

5) општи трошкови, као што су накнаде за архитекте, инжењере и друге консултантске накнаде, студије изводљивости, стицање патентних права и лиценци до 12% од вредности укупних прихватљивих трошкова, од којих су трошкови бизнис планова прихватљиви до 5%, али не више од 2.000 евра;

6) инвестиција у обновљиве изворе енергије (изградња инсталација и опремање) , мора бити део пројекта за туризам.

*Службени гласник РС, број 20/2019

**Службени гласник РС, број 55/2019

8.6.9. Прихватљиве активности

Инвестиција у изградњу и/или реконструкцију и/или опремање објеката за пружање туристичких и угоститељских услуга, као што су собе, ресторани и други објекти, укључујући и објекте за складиштење, продају, рекреацију, држање животиња, играње, туристичке кампове, побољшање спољашњих простора (за јахање, риболов на површинским водама, бициклизам, тематске руте, стазе за јахање) и друге објекте/механизацију, машине и опрему у сврху туризма/угоститељства, итд.

*Службени гласник РС, број 55/2019

8.6.10. Критеријуми селекције

*Службени гласник РС, број 20/2019

Врста критеријума селекције

Одговор

Бодови

Подносилац није старији од 40 година на дан доношења одлуке о одобравању пројекта

да/ не

20

Подносилац је жена или предузеће које у својој структури запослених има најмање 30% жена

да/ не

20

Подносилац се налази у планинском региону дефинисаном у Прилогу 4

да/ не

20

Диплома високе школе струковних студија у области угоститељства/туризма; диплома средње школе у области угоститељства/туризма;универзитетска диплома

да/ не

3/6/10

Пројекат подразумева отварање нових радних места на основу бизнис плана

да/ не

20

Пројекат укључује инвестиције у инфраструктуру и опрему за особе са инвалидитетом

да/ не

10

*Службени гласник РС, број 55/2019

8.6.11. Интензитет помоћи и стопа учешћа ЕУ

Интензитет помоћи, изражен као удео јавне подршке у прихватљивим трошковима инвестиције износи до 65%.

Стопа кофинансирања ЕУ је 75% од јавне помоћи.

Корисници могу да пријаве више од једног пројекта током трајања ИПАРД II програма. Пријава за наредни инвестициони пројекат може се поднети након финализације (коначне исплате) претходног инвестиционог пројекта.

Корисник може захтевати подршку, без обзира на укупну вредност инвестиције, за прихватљиве трошкове у оквиру следећих граница:

1) минимални износ 5.000 евра;

2) максимални износ 300.000 евра.

Корисник може поднети до три пројекта и да прими укупну подршку у износу од максимално 400.000 евра јавне подршке из ИПАРД II програма.

*Службени гласник РС, број 84/2017

8.6.12. Буџет 2014–2020. године за меру „Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања”

*Службени гласник РС, број 20/2019

Година

Укупни прихватљив трошак

Јавни трошкови

Приватно учешће

Укупно

Учешће ЕУ

Национално учешће

ЕУР

ЕУР

%

ЕУР

%

ЕУР

%

ЕУР

%

2 = 3 + 9

3 = 5 + 7

4 = 3/2

5

6 = 5/3

7

8 = 7/3

9

10 = 9/2

2014.

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2015.

-

-

-

-

-

-

 

-

-

2016.

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2017.

4.102.564

2.666.667

65

2.000.000

75

666.667

25

1.435.897

35

2018.

10.256.410

6.666.667

65

5.000.000

75

1.666.667

25

3.589.744

35

2019.

8.205.128

5.333.333

65

4.000.000

75

1.333.333

25

2.871.795

35

2020.

8.205.128

5.333.333

65

4.000.000

75

1.333.333

25

2.871.795

35

Укупно

30.769.231

20.000.000

 

15.000.000

 

5.000.000

 

10.769.231

 

*Службени гласник РС, број 20/2019

8.6.13. Показатељи и циљеви

Назив показатеља

Циљна вредност

Број подржаних пројеката

219

Број пољопривредних газдинстава/предузећа која развијају додатне или диверзификоване изворе прихода у руралним подручјима

143

Број корисника који инвестирају у производњу енергије из обновљивих извора

43

Укупна вредност подржаних инвестиција у физичку имовину по кориснику (ЕУР)

30.767.692

Број новостворених радних места (бруто)

85

*Службени гласник РС, број 55/2019

8.6.14. Административна процедура

Мера ће се спроводити од стране ИПАРД Агенције. Пројекти у оквиру ове мере ће бити изабрани кроз јавне конкурсе за подношење пријава. Одлука о расподели финансијских средстава по мери, по конкурсу, биће донета уз сагласност ИПАРД Агенције. УТ ће сваке године састављати годишњи програм за конкурсе за подношење пријава, прописујући број конкурса, време расписивања конкурса и рокове за подношење пријава, као и индикативни буџет за сваку меру.

ИПАРД Агенција ће расписати конкурсе за подношење пријава и спровести свеобухватну кампању информисања у сарадњи са УТ.

ИПАРД Агенција ће достављене пријаве проверавати административно и на лицу места, у смислу комплетности, административне усаглашености, прихватљивости и одрживости бизнис плана. Пријаве које испуњавају услове и које су прихватљиве, биће рангиране и финансиране до расположивих средстава алоцираних за појединачни конкурс.

Корисници попуњавају пријаве на обрасцима који су у складу са захтевима и јавним конкурсима. Детаљне административне провере се спроводе пре одобравања пријаве како би се утврдила комплетност, правовременост и испуњеност услова за одобравање пријаве. Провере се документују на детаљним контролним обрасцима.

Пријаве које су потпуне, благовремене и у складу са условима акта о спровођењу мере и јавног конкурса биће прегледане по редоследу њиховог пристизања. Након што ИПАРД Агенција обради пријавни формулар, на основу критеријума рангирања формира се ранг листа. Ранг листа се креира, а пројекти бирају након сваког конкурса. У случају када постоји више пројеката са истим бројем бодова према критеријумима за рангирање, предност добија пројекат са ранијим датумом подношења комплетне пријаве. У случају када је поднет мањи број пријава које испуњавају услове и које су прихватљиве, од расположивих средстава за подршку, ранг листа неће бити формирана.

Након административне контроле, прихватљиве пријаве ће бити проверене на лицу места од стране ИПАРД Агенције. Након административне контроле и контроле на лицу места, уговориће се финансирање одабраних пројеката.

Све наведене одредбе су подложне акредитацији, могу бити предмет измена и биће утврђене процедурама Управе за аграрна плаћања.

Подносиоци пријава за подстицаје по основу мера у оквиру ИПАРД програма су у обавези да ИПАРД Агенцији доставе своје пријаве и бизнис планове заједно са другим траженим документима.

8.6.15. Географски обим мере

Мера се примењује на рурална подручја на начин дефинисан у Поглављу 3.1. Програма.

8.7. ТЕХНИЧКА ПОМОЋ

8.7.1 Правни основ

1) Члан 2. тачка 1) ИПА Уредбе (EУ) бр. 236/2014 Европског парламента и Савета од 11. марта 2014. године којом су прописана заједничка правила и процедуре за спровођење инструмената Уније за финансирање активности изван Уније;

2) Члан 27. тачка 1) подтачка 9) СС;

3) Прилог 4 СС.

8.7.2. Образложење

Мера подржава техничку помоћ и трошкове у вези са спровођењем ИПАРД II програма.

8.7.3. Општи циљеви

Циљ ове мере јесте да помогне у спровођењу и праћењу програма, као и у његовој евентуалној измени.

8.7.3.1. Специфични циљеви

У оквиру подршке за спровођење и праћење програма, специфични циљеви обухватају следеће:

1) подршку за праћење програма;

2) подршку одговарајућем протоку информација и публицитету;

3) подршку за студије, посете и семинаре;

4) подршку за екстерну експертизу;

5) подршку за процену програма;

6) подршку потенцијалним ЛАГ и припрему за LEADER меру ИПАРД II програма;

7) подршку за националну мрежу руралног развоја.

8.7.4. Повезаност са другим ИПАРД мерама и националним мерама

Мера ће обухватати потребе техничке помоћи за све мере програма.

8.7.5. Корисници

Корисник у оквиру мере „Техничка помоћ” је УТ ИПАРД II програма.

8.7.6. Општи критеријуми прихватљивости

Прихватљиви трошак је стварни трошак спровођења финансиране активности и мора се односити на исплате које изврши крајњи корисник, што се доказује рачунима или рачуноводственим документима једнаке доказне вредности13.

Сви пројекти морају бити припремљени у складу са правилима екстерне помоћи Комисије, која су садржана у Финансијској уредби. У те сврхе, примена PRAG процедура се може прилагодити специфичностима земље кориснице. Јавну набавку може спровести централизовани надлежни државни орган у име финансијског корисника.

Уколико се активности из ове мере финансирају или ће се финансирати у оквиру твининг или других пројеката подржаних по основу других области политика, оне неће бити прихватљиве.

Техничка помоћ за подршку успостављању система управљања и контроле је прихватљива и пре почетка преноса управљања: „поверавања задатака за реализацију буџета”, за трошкове настале након 1. јануара 2014. године.

Извештај о прихватљивим трошковима представља део годишњег извештаја.

–––––––––––––––

13 „Рачуноводствени документ једнаке доказне вредности” означава било који документ приложен ради доказивања да унос у рачуноводствене књиге представља истиниту и стварну трансакцију у складу са Законом о рачуноводству који је на снази.

8.7.7. Специфични критеријуми прихватљивости (по сектору)

Не постоје.

8.7.8. Прихватљиви трошкови

1) трошкови одржавања састанака Одбора за праћење, укључујући трошкове стручњака и осталих учесника, тамо где се њихово присуство сматра неопходним да би се обезбедио ефикасан рад Одбора;

2) други трошкови неопходни за извршавање обавеза Одбора за праћење који се односе на следеће категорије:

(1) експертска помоћ за разматрање и преглед полазних основа и показатеља програма,

(2) стручна помоћ или саветовање Одбора за праћење у погледу спровођења и функционисања система праћења;

3) трошкови одржавања састанака и трошкови додатних задатака радних група;

4) трошкови информативних и јавних кампања, укључујући трошкове штампања и дистрибуције материјала;

5) трошкови превођења и тумачења на захтев Комисије, не укључујући оне које захтева примена ОС, СС и финансијског споразума;

6) трошкови у вези са посетама и семинарима. Свака посета и семинар захтевају благовремено подношење извештаја Одбору за праћење у писаној форми;

7) трошкови у вези са припремом или унапређењем спровођења мера у оквиру програма, у циљу обезбеђења њихове ефективности, укључујући и мере чија је примена предвиђена у каснијој фази;

8) трошкови у вези са „Стицањем вештина” за припрему потенцијалних ЛАГ за имплементацију мере „Спровођење локалних стратегија  развоја – LEADER приступ”;

9) трошкови процене програма;

10) трошкови у вези са успостављањем и радом националне мреже за координацију активности припреме и спровођења локалних стратегија руралног развоја. Овде су такође, укључени и трошкови који се односе на оснивање националне мреже за рурални развој у складу са правилима ЕУ за државе чланице, као и трошкови у вези са учешћем у Европској мрежи за рурални развој;

11) трошкови запосленима у СРР и УАП који узимају у обзир нивое зарада на тржишту рада у циљу задржавања запослених и изградње/одржавања знања у оквиру администрације. Увођење оваквих трошкова може се извршити само након претходне сагласности Комисије и може бити временски ограничено;

12) трошкови за набавку неопходних софтвера, хардвера, специјализоване и канцеларијске опреме, као и материјала у циљу побољшања квалитета и ефективности рада Одбора за праћење;

13) трошкови у вези са побољшањем одређених делова система за управљање и контролу, у циљу веће ефективности и ефикасности путем специфичних краткорочних активности.

*Службени гласник РС, број 84/2017

**Службени гласник РС, број 20/2019

8.7.9. Критеријуми селекције

Не постоје.

8.7.10. Интензитет помоћи и стопа учешћа ЕУ

Интензитет помоћи, изражен као удео јавне подршке у прихватљивим трошковима износи до 100%, док је стопа учешћа ЕУ 85%. Предфинансирање се може обезбедити националним учешћем, али се не може сматрати трошковима које ће надокнађивати ЕК.

8.7.11. Буџет 2014–2020. године за меру ,,Техничка помоћˮ

*Службени гласник РС, број 20/2019

Година

Укупно

Учешће ЕУ

Национално учешће

ЕУР

%

ЕУР

%

ЕУР

%

2014.

-

-

-

-

-

-

2015.

-

-

-

-

-

-

2016.

-

-

-

-

-

-

2017.

1.176.471

100

1.000.000

85

176.471

15

2018.

1.705.882

100

1.450.000

85

255.882

15

2019.

1.176.471

100

1.000.000

85

176.471

15

2020.

1.176.471

100

1.000.000

85

176.471

15

Укупно

5.235.295

 

4.450.000

 

785.295

 

*Службени гласник РС, број 20/2019

8.7.12. Показатељи и циљеви

Показатељ

Циљна вредност

Број промотивних материјала за опште информисање свих заинтересованих страна (леци, брошуре итд.)

9.424

Број промотивних кампања

142

Број радионица, конференција, семинара

283

Број подржаних експертских задатака

37

Број састанака Одбора за праћење

12

Број студија о изради и спровођењу програмских мера

70

Број подржаних активности руралног умрежавања

42

Број подржаних потенцијалних ЛАГ

61

*Службени гласник РС, број 55/2019

8.7.13. Административна процедура

УТ сваке године саставља оквирни акциони план за активности предвиђене мером Техничке помоћи, који подноси ИПАРД Одбору за праћење на сагласност. Уговоре би требало одобрити након спровођења процедура набавке у складу са правилима екстерне помоћи ЕУ и у том погледу треба поштовати основне принципе Уговора, као што су: транспарентност, пропорционалност, једнак третман, недискриминација и добро финансијско управљање (вредност за новац).

8.7.14. Географски обим мере

Није применљиво.

8.7.15. Прелазни аранжмани

Активности техничке помоћи подржане по основу програмског периода 2014–2020. године могу се такође, односити и на наредне програмске периоде. Стога се техничка помоћ додељена за програмски период 2014–2020. године може користити да олакша, нпр. припрему за програмски период након 2020. године.

IX. НАЦИОНАЛНА МРЕЖА ЗА РУРАЛНИ РАЗВОЈ

Процес подстицања свих заинтересованих страна укључених у рурални развој за припрему НМРР у Републици Србији започео је оснивањем удружења „Мрежа за рурални развој Републике Србије”. Удружење представља волонтерску, невладину и непрофитну организацију, засновану на слободном удруживању физичких лица или правних субјеката и основану са циљем побољшања квалитета живота и стварања баланса у регионалном развоју руралних подручја Републике Србије.

Област деловања удружења је територија Републике Србије, а чланове МРРС чини 15 регионалних удружења НВО која покривају читаву територију Републике Србије.

Визија Мреже: уједначено развијена Република Србија, где рурална подручја представљају места пожељна за живот и где људи својим радом и активностима, доприносе очувању, развоју и увећању свих потенцијала, вредности и предности које руралне заједнице поседују.

Мисија Мреже: мрежа има за циљ да обезбеди подршку заинтересованим странама у руралном развоју, кроз идентификовање, приступање, унапређење и умрежавање учесника, потенцијала и предности, што доприноси јачању регионалног развоја и побољшању квалитета живота у руралним заједницама.

Вредности Мреже: мрежа ће заснивати свој рад на принципима волонтерства, демократије, отворености, једнаких могућности, родној равноправности, транспарентности, спровођењу најбољих пракси и усклађености са свим локалним карактеристикама присутним у руралним заједницама Републике Србије.

Кључне области за постизање визије:

1) јачање капацитета и одрживости организације;

2) боља видљивост и идентитет организације;

3) боље информационе и сервисне одредбе за циљне групе;

4) активно учешће у планирању и спровођењу мера за рурални развој;

5) јачање партнерстава са међународним организацијама.

Основни радни концепт Мреже:

1) побољшање укупних капацитета за рад на активностима у области руралног развоја и пољопривредне подршке, укључујући информације које су од значаја за рурална подручја и имајући у виду развојне политике пољопривреде и села, као и друге националне политике и политике на нивоу Европе које су од значаја за становништво;

2) остваривање функционалне сарадње са институцијама на међународном, националном, регионалном и локалном нивоу, са акцентом на МПШВ и постојећим руралним мрежама у иностранству;

3) организовање и вођење обука, информативних догађаја и семинара за рурално становништво и друге заинтересоване у руралном развоју;

4) јачање и формализовање повезаности са институцијама на локалном нивоу и јачање удружених развојних активности у вези са руралним развојем, са циљем да се осигура потпуна једнакост између руралних подручја по питању коришћења фондова из државног буџета;

5) промовисање LEADER приступа и започињање иницијативе за стварање локалних акционих група, уз укључивање заинтересованих страна из јавних, цивилних и комерцијалних сектора;

6) иницирање сарадње са локалним властима, удружењима и свим другим заинтересованим странама за припрему локалних и регионалних руралних развојних стратегија;

7) утврђивање и промовисање добрих пракси и успешних иницијатива широм Републике Србије и Европе, ради стицања знања и подстицања креативности и нових идеја за коришћење и развој постојећих потенцијала за рурални развој на локалном нивоу.

Кључне циљне групе и потенцијални чланови: регистрована пољопривредна газдинства у Републици Србији, локалне заједнице, организације цивилног друштва, локалне власти, иницијативе ЛАГ и предузећа активна у руралним подручјима.

Кључни партнери: оснивачи и чланови МРРС, МПШВ, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, регионалне Привредне коморе, Агенције за регионални развој и Пољопривредне саветодавне и стручне службе, остала министарства.

Сарадња са МПШВ:

1) развијање оквира за удружено деловање при развоју и спровођењу политике руралног развоја;

2) сарадња у обезбеђивању могућности за идентификацију и даљу изградњу капацитета осталих локалних заинтересованих страна по основу тема које се односе на рурални развој;

3) прикупљање података са терена и помоћ у промотивним активностима МПШВ на локалном и регионалном нивоу;

4) подржавање учешћа цивилног друштва у планирању и спровођењу националне политике руралног развоја и процеса за приступање ЕУ, као и подршка информисања и консултовања са локалним заинтересованим странама о националној политици руралног развоја и питањима приступања ЕУ.

Међународна сарадња: удружење „Мрежа за рурални развој Републике Србије” постало је стални члан EU PREPARE мреже у 2011. години и оснивач је Мреже за рурални развој Балкана од 2013. године.

НМРР у Републици Србији ће се даље развијати у оквиру ИПАРД II програма за период од 2014–2020. године. Развој НМРР ће бити финансиран кроз меру „Техничка помоћ” и обухватиће следеће врсте трошкова:

1) оперативно функционисање управне јединице НМРР, као и постављање и вођење оперативних форума на мрежи;

2) припремање акционог плана за мрежу и његово спровођење укључујући организацију за размену стручности и знања, припрему програма за обуку за LEADER ЛАГ, укључујући техничку подршку за активности сарадње унутар и ван земље од стране ЛАГ;

3) успостављање интегрисане базе података и интернет портала за мрежу који ће помоћи размени стручности, знања и најбољих пракси;

4) правила, начин рада и обавезе мреже треба дефинисати даље у писаном статуту.

*Службени гласник РС, број 20/2019

X. ИНФОРМАЦИЈЕ О КОМПЛЕМЕНТАРНОСТИ ИПАРД II ПРОГРАМА СА МЕРАМА ФИНАНСИРАНИМ ИЗ ДРУГИХ (ДРЖАВНИХ ИЛИ МЕЂУНАРОДНИХ) ИЗВОРА

10.1. КРИТЕРИЈУМИ ЗА РАЗГРАНИЧЕЊЕ ИПАРД II ПРОГРАМА КОЈИ ИМАЈУ ПОДРШКУ ПРЕКО ДРУГИХ ОБЛАСТИ ПОЛИТИКА

Разграничење ИПАРД II програма од других области политика врши се углавном у односу на одговарајуће кориснике, с обзиром на то да ће ИПАРД II програм подржавати приватне кориснике (пољопривреднике, МСП из пољопривредно-прехрамбеног сектора, итд.), док су друге ИПА компоненте углавном усмерене на јавне институције. Координација и планирање подршке на државном нивоу за све ИПА компоненте је у надлежности Сектора за планирање, програмирање, праћење и извештавање о средствима ЕУ и развојној помоћи у оквиру КЕИ. КЕИ координише планирање и коришћење европских фондова, донација и других облика иностране развојне помоћи. Министар без портфеља задужен за европске интеграције има улогу координатора те помоћи. Остали капацитети за координацију донатора на централном нивоу укључују Комисију за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћи и СРГ, где ИПАРД УТ има своје представнике.

СРГ су главни механизми за координацију развојне помоћи на националном нивоу. СРГ су основане 2010. године са циљем да обезбеде ефикасну помоћ у оквиру следећих области: владавина права, државна администрација, цивилно друштво, медији и култура, конкурентност, развој људских ресурса, транспорт, животна средина и енергија и пољопривреда и рурални развој. Водећи принцип сваке од СРГ је да осигура и помогне спровођење циљева и програма националне стратегије у складу са дефинисаним потребама и приоритетима сектора.

У погледу критеријума за разграничење LEADER мере са ПГС, детаљи контроле биће дефинисани у припреми за акредитацију мере и биће повезани са јачањем контролног механизма у оквиру Управног одбора ПГС, као и са предајом писаних изјава од стране корисника.

10.2. КОМПЛЕМЕНТАРНОСТ ИПАРД II ПРОГРАМА СА ДРУГИМ ФИНАНСИЈСКИМ ИНСТРУМЕНТИМА

Други институционални механизам за координацију је Група за координацију донаторске помоћи у области пољопривреде чије се успостављање заснива на Правилима и процедурама за координацију донаторске помоћи. Правила и процедуре су засноване на документу „Успостављање ефикаснијег механизма за координацију донаторске помоћи у Републици Србији”.

Група за координацију донаторске помоћи задужена је за:

1) координацију и усклађивање донаторске подршке и стратегија;

2) анализу стања сектора и давање предлога за развој сектора;

3) дискусију о стратегијама подршке;

4) дефинисање/постављање очекиваних резултата групе (годишњих, шестомесечних или кварталних);

5) идентификовање слабости и проблема током процеса програмирања и спровођење донаторске помоћи, као и предлагање мера за њихову елиминацију;

6) припрема улазних информација за СРГ;

7) сарадња са координаторима макро-регионалне стратегије.

Послове Секретаријата Групе за координацију помоћи води национална институција – МПШВ, што гарантује искључење могућности двоструког финансирања.

Други инструмент који штити од додатног суфинансирања ИПАРД мера обезбеђен је у члану 13. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, Према овом члану, све општине које планирају да добију подршку за пољопривреду и рурални развој, морају да прибаве одобрење МПШВ пре увођења исте. Ова одобрења издаје УТ, обезбеђујући увид у друге видове подршке руралном развоју, како би се спречило преклапање са ИПАРД мерама подршке.

*Службени гласник РС, број 20/2019

10.2.1. Комплементарност са приступом заснованим на развоју територије

У оквиру Стратегије SEE2020, ЕУ треба да помогне земљама западног Балкана да боље одговоре на тржишне сигнале, интегришу пољопривреду у све већа регионална и међународна тржишта, увећају ефикасност и да обезбеде алтернативне послове ван пољопривреде. Регионална сарадња и размена најбољих пракси су ефикасан начин промовисања руралног развоја, посебно у пограничним подручјима која треба боље повезати са суседним регионима. Ови изазови биће најбоље савладани уз праћење свеобухватног приступа по угледу, на пример, на приступ заснован на територијалном развоју (ABD).

Постоји одређена потреба да се подстакне одрживи локални развој и повећа просперитет људи и заједница у удаљеним и руралним пограничним подручјима која често економски заостају. Током година, погранична подручја су се претворила у маргинализоване периферије са ограниченим приступом тржишту, где је суштински тешко пренети знања и технологију и где су демографски показатељи у паду. Ипак, многа ова подручја имају значајан постојећи потенцијал, који би, ако би се ослободио, преокренуо тренд и довео до повећања руралног просперитета. Одрживи развој циљних пограничних зона подстакао би запосленост и допринео даљој регионалној сарадњи и добрим суседским односима.

ABD означава свеобухватни приступ ка друштвено-економском развоју територија које покривају мање повољне локалне заједнице у пограничним зонама. Током последњих година, рад на припреми за спровођење овог приступа подржала је ЕК, а спровела Стална радна група за регионални рурални развој (SWG). За сада су издвојени актери, а приоритети постављени за четири региона западног Балкана, док је припремни рад у два региона у току. Неколико општина у Републици Србији припада региону Дрина–Тара и Дрина–Сава где је ABD приступ примењен.

Већи део потреба и приоритета дефинисаних ABD приступом ће у виду пројеката, бити предложени за финансирање од стране релевантног Програма за прекограничну сарадњу. Међутим, да би се постигла значајна промена у изабраним подручјима, неопходно је објединити све изворе финансирања, који су у многим случајевима допуњени националном законодавном активношћу и локалним властима. У том погледу ће спровођење ИПАРД II програма у тим подручјима играти значајну улогу. Стога је неопходно уложити труд како би синергија ИПАРД II програма и ABD допринела остварењу ABD циљева.

10.3. КРИТЕРИЈУМИ ЗА РАЗГРАНИЧЕЊЕ И КОМПЛЕМЕНТАРНОСТ ИПАРД МЕРА И ДРЖАВНЕ ПОЛИТИКЕ

Постоји потреба за дефинисањем критеријума за разграничење између НПРР 2018–2020. године и ИПАРД II мера.

Република Србија гарантује да су све мере осмишљене у складу са правилима које налаже ИПАРД II програм. Током испитивања прихватљивости и одабира појединачних пројеката од стране ИПАРД Агенције, дати критеријуми за разграничење ће бити проверени и искључиће се могућности двоструког финансирања.

Под светлом реформе ЗПП на нивоу ЕУ и недавно спроведеног Пописа пољопривреде Републике Србије, МПШВ је развило Стратегију пољопривреде и руралног развоја за период од 2014–2024. године. Стратегија пружа преглед главних циљева за релевантне пољопривредне секторе и рурални развој. Истовремено су идентификоване главне мере које ће помоћи у даљем развоју датих сектора током будућег временског периода. У складу са овом стратегијом припремљен је НПРР 2018–2020. године. НПРР ће обезбедити алате и конкретне мере за подршку у циљу достизања стандарда у квалитету производње и прераде хране, као и побољшања у области очувања и заштите животне средине и добробити животиња.

У 2011. години МПШВ је основало Национални савет за рурални развој како би обезбедило добру координацију и комуникацију са релевантним министарствима, институцијама и заинтересованим странама. Један од основних циљева је спречавање двоструког финансирања, као и преклапања финансирања пројеката и програма за рурални развој.

Разграничење између ИПАРД и НПРР програма биће омогућено путем различитих критеријума за одабир корисника подршке. ИПАРД програм ће у већој мери пружити подршку одрживим пољопривредним газдинствима и приватним корисницима (пољопривредницима, МСП из пољопривредно – прехрамбених сектора, итд.), док ће друге националне мере углавном бити усмерене ка помоћи мањим пољопривредним газдинствима како би повећала своју производњу и унапређењу диверзификације пољопривредне и непољопривредне економије, искључујући подршку туризму која је предвиђена ИПАРД II програмом. Пољопривредна газдинства изнад ИПАРД II лимита, у мери 8.2 биће прихватљива само за инвестирање за управљање стајњаком или за инвестирање у производњу енергије из обновљивих извора. Велика предузећа не улазе у разматрање за доделу подршке, било из националног буџета или из ИПАРД II програма.

ИПАРД II програм и НПРР су комплементарни. Спровођење НПРР програма почеће заједно са спровођењем ИПАРД II програма. Критеријуми за разграничење између мера ИПАРД II програма и НПРР приказани су у Табели 24. Критеријуми за разграничење у оквиру сектора за млеко под мером „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава” представљају минималан и/или максималан број музних крава на почетку инвестиције. Слично томе, критеријуми за разграничење у сектору за месо у оквиру исте мере су минималан/максималан број говеда, оваца, коза, свиња или бројлера на почетку инвестиције. Критеријуме за разграничење у сектору за воће и поврће представља минимална/максимална површина земљишта или капацитет пластеника. Инвестирање у производњу грожђа предвиђа само НПРР. У контексту мера за агро-еколошко-климатску и органску пољопривредну производњу, ИПАРД II програм ће подржати само органске произвођаче који су укључени у биљну производњу (житарица, уљарица, поврћа, производњу воћа или грожђа, као и у производњу ароматичног/лековитог биља), док ће органска сточарска производња бити предмет подршке НПРР.

Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства, као и рурални туризам и LEADER мера, биће обезбеђени искључиво кроз ИПАРД II програм.

 

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Закључком о усвајању Програма о изменама и допунама ИПАРД програма за Републику Србију за период 2014–2020. године ("Службени гласник РС", број 55/2019) Табела 24. замењена је новом табелом (види Закључак - 55/2019-55).

Tабела 24: Разграничење и комплементарност ИПАРД II програма и НПРР

Meрa

Сектор

ИПАРД

НПРР

Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава

Сектор млека

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства са минимум 20 до максимум 300 крава на крају инвестиције.

ПОДРШКА

– Инвестирање у изградњу и/или реконструкцију и/или опремање штала за краве музаре, укључујући опрему за производњу млека попут машина за мужу, опрему за хлађење на лицу места и складишта на газдинству; у постројења и опрему за управљање отпадом, пречишћавање отпадних вода, мере за спречавање загађења ваздуха, изградњу и/или реконструкцију капацитета за одлагање стајњака укључујући посебну опрему за одлагање и коришћење сточне хране и стајњака, попут резервоара стајњака, посебне опреме за транспорт стајњака;

– Инвестирање у механизацију пољопривредног газдинства (укључујући тракторе до 100 kW) и опрему;

– Веће специјализоване млечне фарме (више од 300 крава) имају право само на управљање стајњаком и на тај начин имају корист од инвестиција подршке за одлагање стајњака и достизање стандарда;

– Инвестиције на пољопривредном газдинству у производњу енергије из обновљивих извора.

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства од 1 до 19 приплодних говеда на крају инвестиције. За инвестиције у сектору млека код приплодних оваца и коза нема специфичних критеријума;

– У случају када се ради о набавци квалитетних приплодних животиња, прихватљиви корисници су пољопривредна газдинства која поседују 0–100 грла приплодних говеда док минимални број грла на крају инвестиције мора бити 3 приплодна говеда. За инвестиције у сектору млека када се ради о набавци квалитетних приплодних животиња, приплодних оваца и коза, нема специфичних критеријума.

ПОДРШКА

– Куповина животиња (млечне краве, овце и козе)

– Инвестирање у изградњу/проширење/адаптацију/модернизацију и/или у опрему за штале за краве музаре, укључујући опремање постројења за производњу млека (за мужу у отвореном или затвореном систему, за објекте за хлађење и складиштење);

– Инвестирање у изградњу/проширење/адаптацију/модернизацију објеката за чување сточне хране и/или опрема/механизација за припрему, рад, дистрибуцију и чување хране и сточне хране на пољопривредном газдинству;

– Инвестирање у изградњу/проширење/адаптацију/модернизацију објеката за управљање, чување и прераду стајњака и/или механизацију/опрему за одлагање, чување и коришћење стајњака;

– Изградња/проширење/адаптација просторија за мужу;

– Набавка опреме за мужу или затворених система за мужу у слободном и везаном систему држања;

– Набавка преносне опреме за мужу;

– Набавка опреме за хлађење и складиштење млека.

Сектор млека

КОРИСНИК

Пољопривредна газдинства са више од 300 крава на почетку инвестиција.

ПОДРШКА

– Изградња и/или реконструкција капацитета за рад и/или специфична опрема и механизација објеката за коришћење и рад са стајњаком;

– Инвестиције на пољопривредном газдинству у производњу енергије из обновљивих извора.

Сектор меса

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства са укупним капацитетом од минимум 20 и максимум 1.000 говеда и/или минимум 150 и максимум 1.000 оваца и/или коза и/или минимум 30–400 приплодних крмача, и/или минимум 100 и максимум 10.000 товних прасади, и/или минимум 4.000 до максимум 50.000 бројлер пилића по турнусу на крају инвестиције.

ПОДРШКА

– Инвестирање у изградњу и/или реконструкцију и/или опремање штала, у постројења и опрему за управљање отпадом, пречишћавање отпадних вода, мере за спречавање загађења ваздуха, изградњу и/или реконструкцију капацитета за одлагање стајњака укључујући посебну опрему за одлагање и коришћење сточне хране и стајњака, попут резервоара стајњака, посебне опреме за транспорт стајњака;

– Инвестирање у механизацију пољопривредног газдинства (укључујући тракторе до 100 kW) и опрему;

– Инвестиције на пољопривредном газдинству у производњу енергије из обновљивих извора:

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства са 1 до 19 говеда и/или са 1 до 149 оваца и коза, и/или са 1–29 приплодних крмача и објектима са капацитетом од 1.000 до 3.999 бројлер пилића на крају инвестиције.

– У случају када се ради о набавци квалитетних приплодних животиња, прихватљиви корисници су пољопривредна газдинства са 0–100 грла квалитетних приплодних говеда, или 0–500 грла приплодних оваца и коза, или 0–150 грла приплодних свиња, док минимални број грла на крају инвестиције мора бити минимално три грла квалитетних приплодних говеда, или 10 грла квалитетних приплодних оваца и коза, или минимално 5 грла квалитетних приплодних свиња на крају инвестиције.

ПОДРШКА

– Куповина приплодних животиња товних раса (говеда, овце, козе, свиње);

– Изградња/проширење/адаптација/модернизација објеката/просторија за складиштење хране и сточне хране (сена, силаже, сенаже);

– Куповина опреме и механизације за припрему, руковање и дистрибуцију хране и сточне хране (сена, силаже, сенаже) на пољопривредном газдинству, електричних ормара и термалних појила;

– Изградња/проширење/адаптација/модернизација објеката за руковање, складиштење и коришћење стајњака у случају чувања у затвореном на пољопривредном газдинству и куповина опреме и механизације у те сврхе;

– Изградња/проширење/адаптација/модернизација боксева за крмаче, узгој прасића.

Сектор меса

КОРИСНИК

Пољопривредна газдинства са више од 1.000 говеда или више од 1.000 оваца и коза или више од 10.000 свиња или више од 50.000 бројлер пилића на почетку инвестиције.

ПОДРШКА

– Изградња и/или реконструкција капацитета за одлагање стајњака и/или специфичну опрему и механизацију за рад са стајњаком и коришћење истог;

– Инвестиције на пољопривредном газдинству у производњу енергије из обновљивих извора.

Воће

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства са минимум 2 и максимум 20 ha јагодастог воћа и минимум 5 и максимум 100 ha осталог воћа.

ПОДРШКА

– Куповина трактора (до 100 kW), механизације и опреме

– Изградња/проширење/обнова/модернизација пластеника (прекривених стаклом и/или пластиком), као и куповина опреме и/или материјала за производњу воћа

– Инвестирање у системе на пољопривредном газдинству за заштиту воћњака од непогода (укључујући и компјутеризовану опрему);

– Инвестирање у системе за наводњавање на пољопривредном газдинству уз коришћење подземних вода (из извора, бунара) и површинских вода (из река, језера и резервоара) као и изградња система, укључујући пумпе, цеви, вентиле и спринклере;

Инвестиције у подизање и обнављање засада воћа (куповина вишегодишњег садног материјала – осим једногодишњих биљака), укључујући припрему земљишта;

– Инвестирање у изградњу и/или реконструкцију и/или у опремање објеката за складиштење воћа; укључујући УЛО капацитете.

КОРИСНИК

Пољопривредна газдинства уписана у Регистар произвођача садног материјала у складу са Законом о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља са минимум 0,5 hа и максимум 50 hа матичних засада воћа на крају инвестиције

ПОДРШКА

– Инвестирање у системе противградне заштите на газдинству за матичне засаде (укључујући рачунарску опрему);

– Инвестирање у системе за наводњавање на газдинству користећи подземне воде (извори, бунари) и површинске воде (реке, језера и резервоари) и изградњу система за наводњавање укључујући пумпе, цеви, вентиле и прскалице који ће заменити старе неефикасне системе и допринети уштеди у количини потрошене воде;

– Подизање нових матичних засада виших фитосанитарних категорија садног материјала;

– Изградња/проширење/

адаптација објеката за конзервацију и мултипликацију садног материјала и набавка опреме/уређаја/материјала (укључујући биљни материјал) за расадничарску производњу, као и складишних капацитета за чување садног материјала

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства са мање од 2 ha јагодастог воћа или мање од 5 ha осталог воћа/производње грожђа.

ПОДРШКА

– Подизање нових или обнављање постојећих (крчење и подизање) производних (са наслоном) и матичних засада воћака и винове лозе, као и постављање мрежаника, објеката за конзервацију и мултипликацију садног материјала;

– Трошкови рејонизације воћарског сектора који се односе на дефинисање рејона и услова за производњу висококвалитетних и конкурентних плодова;

– Набавка воћарско-виноградарских риголера, подривача и машина за резидбу, тарупирање и бербу;

– Набавка механизације и опреме за сетву, садњу, заштиту биља и наводњавање за воћарску производњу, производњу цвећа на отвореном пољу (набавка механизације за воћарску производњу; набавка прецизних машина за сетву, висококвалитетних прскалица или атомизера за заштиту од болести, корова и штеточина; система са микропрскалицама за заштиту воћњака од измрзавања; противградних мрежа и пратеће опреме; набавка система кап по кап; набавка пластичних фолија, агротекстила, и прскалица за наводњавање);

– Изградња/проширење/адаптација стакленика и набавка опреме и/или материјала за производњу јагодастог воћа, као и цвећарство у заштићеном простору (набавка конструкција за пластенике и стакленике, високо квалитетног покрова за пластенике и стакленике, система за загревање пластеника, система за вештачко осветљавање, система за наводњавање и ђубрење водотопивим ђубривима);

– Изградња/проширење/адаптација капацитета за складиштење воћа, садног материјала (изградња хладњача, капацитета за чување и припрему за отпремање садног материјала); изградња и опремање центара за скупљање и припрему воћа, за тржиште, као и набавка опреме за припрему воћа тржиште (опрема за паковање и набавка машина за прање, полирање, чишћење, сортирање, оцену и паковање производа, као и набавка палета за дугорочно складиштење производа).

КОРИСНИК

Пољопривредна газдинства уписана у Регистар произвођача садног материјала у складу са Законом о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља са максимум 0,50 hа матичних засада

ПОДРШКА

– Инвестирање у системе противградне заштите на газдинству за матичне засаде (укључујући рачунарску опрему);

– Инвестирање у системе за наводњавање на газдинству користећи подземне воде (извори, бунари) и површинске воде (реке, језера и резервоари) и изградњу система за наводњавање укључујући пумпе, цеви, вентиле и прскалице који ће заменити старе неефикасне системе и допринети уштеди у количини потрошене воде;

– Подизање нових матичних засада виших фитосанитарних категорија садног материјала;

– Изградња/проширење/адаптација објеката за конзервацију и мултипликацију садног материјала и набавка опреме/уређаја/материјала (укључујући биљни материјал) за расадничарску производњу, као и складишних капацитета за чување садног материјала

Поврће

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства са капацитетом од минимум 0,5 ha до 5 ha под пластеницима и/или са минимум 3 и максимум 100 ha отвореног простора за производњу поврћа, на крају инвестиције осим за складишне капацитете где производне површине морају постојати на почетку инвестиције.

ПОДРШКА

– Куповина трактора (до 100 kW), механизације и опреме

– Изградња/проширење/

обнова/модернизација стакленика и пластеника (прекривених стаклом и/или пластиком) као и куповина опреме и/или материјала за производњу и брање поврћа, и расадничка производња и производња у области хортикултуре;

– Инвестирање у системе за наводњавање на пољопривредном газдинству (на отвореном) за поврће уз коришћење подземне воде (из извора, бунара) и површинске воде (из река, језера и резервоара) као и изградња система, укључујући пумпе, цеви, вентиле и спринклере;

– Инвестирање у изградњу и/или реконструкцију и/или у опремање објеката за складиштење поврћа; укључујући УЛО капацитете.

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства са капацитетом мањим од 0,5 ha под пластеницима за поврће/ цвеће/ расадничку производњу или мање од 3 ha под производњом поврћа/цвећа на отвореном.

ПОДРШКА

– Набавка механизације и опреме за сетву, садњу, заштиту биља и наводњавање за повртарску производњу (укључујући и производњу расада и цвећарство) на отвореном пољу (набавка прецизних машина за сетву, машина за расађивање расада, висококвалитетних прскалица или атомизера за заштиту од болести, корова и штеточина; противградних мрежа и пратеће опреме; набавка система кап по кап; набавка пластичних фолија, агротекстила, и прскалица за наводњавање);

– Изградња/проширење/адаптација стакленика и набавка опреме и/или материјала за повртарску производњу расадничарску производњу, сертификацију и клонску селекцију, као и цвећарство у заштићеном простору (набавка конструкција за пластенике и стакленике, високо квалитетног покрова за пластенике и стакленике, система за загревање пластеника, система за вештачко осветљавање, система за наводњавање и ђубрење водотопивим ђубривима и столова за производњу расада);

– Изградња/проширење/адаптација капацитета за складиштење и поврћа (изградња хладњача, капацитета за чување и припрему за отпремање садног материјала); изградња и опремање центара за скупљање и припрему поврћа за тржиште, као и набавка опреме за припрему поврћа за тржиште (опрема за паковање и набавка машина за прање, полирање, чишћење, сортирање, оцену и паковање производа, као и набавка палета за дугорочно складиштење производа).

Остали усеви (житарице, уљарице, шећерна репа)

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства која имају минимум 2 и максимум 50 ha земљишта под осталим усевима.

ПОДРШКА

– Куповина трактора (до 100 kW), механизације и опреме (осим комбајна) и конструкција објеката за чување, као и опремање.

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства која имају 50–100 ha земљишта под осталим усевима.

ПОДРШКА

– Куповина механизације и машина (осим комбајна) за пољопривредну производњу и изградња објеката за складиштење, као и опремање.

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства која имају преко 100 ha земљишта под осталим усевима.

ПОДРШКА

– Изградња/проширење/обнова/модернизација и опремање објеката за складиштење.

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства која имају мање од 2 ha земљишта под усевима.

ПОДРШКА

– Набавка машина за обраду земљишта;

– Набавка сејалица;

– Набавка прскалица за прихрану и заштиту биљака од болести, штеточина и корова;

– Изградња/проширење/адаптација сушара за зачинско и лековито биље.

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства која имају минимум 2 hа а максимум 50 hа.

ПОДРШКА

– Набавка машина и механизације која није обухваћена Листом прихватљивих трошкова – ЛПТ у ИПАРД програму.

Јаја

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства са укупним капацитетом објекта од минимум 5.000 и максимум 200.000 кокошака носиља у експлоатацији, односно пољопривредна газдинства која имају уписан објекат за производњу родитељског јата кокошака лаког типа, односно одгој кокошака носиља, на крају инвестиције.

ПОДРШКА

– Инвестирање у изградњу и/или опремање објеката за узгој кокошака носиља, производњу и складиштење јаја, као и хране за животиње; објекта за управљање отпадом, третман отпадних вода, спречавање загађења ваздуха, складиштење стајњака.

– Инвестирање у пољопривредну механизацију (укључујући тракторе до 100 kW) и опрему.

– Инвестиције на пољопривредном газдинству у производњу енергије из обновљивих извора.

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства са капацитетом објекта већим од 200.000 кокошака носиља, на почетку инвестиције

ПОДРШКА

– Инвестирање у изградњу и/или опремање објеката ради испуњења ЕУ стандарда у вези са добробити животиња; објекта за управљање отпадом, третман отпадних вода, спречавање загађења ваздуха, складиштење стајњака.

– Инвестиције на пољопривредном газдинству у производњу енергије из обновљивих извора.

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства са укупним капацитетом објекта од максимум 5.000 кокошака носиља у експлоатацији.

ПОДРШКА

– Изградња објеката и набавка нове опреме за објекат за смештај животиња и производњу конзумних кокошијих јаја,

– Изградња објеката за складиштење и манипулацију стајњака;

набавку нових машина и опреме припрему сточне хране,

набавку нових машина и опреме којом се штити добробит животиња

Виногрaдарство

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства уписана у Виногадарски регистар у складу са Законом о вину.

Пољопривредна газдинства са минимум 2 hа и максимум 100 hа винограда на крају инвестиције, уписаних у Виноградарски регистар.

ПОДРШКА

– Инвестирање у подизање нових, реструктуирање и конверзију постојећих (крчење и подизање) засада винове лозе.

– Инвестирање у изградњу и/или реконструкцију и/или опремање складишних капацитета за грожђе, укључујући УЛО капацитете.

– Инвестирање у пољопривредну механизацију (укључујући тракторе до 100 kW) и опрему.

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства уписана у Регистар произвођача садног материјала у складу са Законом о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља са минимум 0,5 hа и максимум 50 hа матичних засада винове лозе на крају инвестиције

ПОДРШКА

– Инвестирање у подизање нових матичних засада виших фитосанитарних категорија садног материјала;

– Инвестирање у изградњу и/или опремање објеката за конзервацију и мултипликацију садног материјала и набавка опреме/уређаја/материјала (укључујући биљни материјал) за расадничарску производњу, као и складишних капацитета за чување садног материјала.

КОРИСНИК

– Пољопривредна газдинства уписана у Виногадарски регистар у складу са Законом о вину.

Пољопривредна газдинства са минимум 0.1 hа и максимум 2 hа винограда уписаних у Виноградарски регистар.

ПОДРШКА

– Изградња објеката и набавка опреме, машина и механизације за производњу грожђа

– набавку садница винове лозе

– припрему, обраду и хемијску анализу земљишта

Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства

Сектор млека

КОРИСНИК

– Одржива предузећа и правна лица/предузећа за производњу млека са капацитетом између 3.000 l–100.000 l сакупљеног млека у просеку по дану.

ПОДРШКА

– Изградња/проширење/обнова/модернизација центара за сакупљање и постројења за прераду млека, складиштење и хлађење млека, специјализоване опреме за транспорт млека, опреме и технологије за побољшање и контролу квалитета и хигијенских услова, укључујући једноставну опрему за испитивање која може да разграничи лош и добар квалитет млека, физичко инвестирање у оснивање система за безбедност хране (GHP, GMP, HACCP), ИТ хардвере и софтвере за регистровање и праћење, контролу и рад са млеком, инвестирање у технологије за уштеду енергије, заштиту животне средине, опрему и објекте за прераду полупроизвода и отпад; одлагање и елиминисање отпада, посебна возила за транспорт млека.

Подршка за инвестирање у физичку имовину која се односи на производњу и маркетинг пољопривредних производа и производа рибарства биће обезбеђена искључиво кроз ИПАРД II програм.

НПРР мера Диверзификација руралне економије и развој пословања обухвата прераду на газдинству.

Сектор меса

КОРИСНИК

– Предузетници и правна лица/предузећа – кланице са минималним капацитетом од 8 радних сати за: 10 говеда или 50 свиња или 50 оваца или коза, или 5.000 јединки живине на дан.

ПОДРШКА

– Изградња/обнова кланица/објеката за прераду меса и одељења за хлађење, опрема за кланице, технологија и опрема за одлагање отпада и нуспроизвода, физичко инвестирање у оснивање система за безбедност хране (GHP, GMP, HACCP), ИТ хардвере и софтвере за праћење, контролу и управљање, инвестирање у обновљиву енергију (изградњу и уградњу опреме) примарно засновану на сопственим потребама.

Подршка за инвестирање у физичку имовину која се односи на производњу и маркетинг пољопривредних производа и производа рибарства биће обезбеђена кроз ИПАРД II програм.

Воће и поврће

КОРИСНИК

Само микро, мала и средња предузећа за прераду воћа и поврћа.

ПОДРШКА

– Изградња/проширење/модернизација објеката за прераду хране, како би били у складу са релевантним стандардима ЕУ, објеката и опреме за прераду воћа и поврћа (чување, пастеризација, сушење, замрзавање, итд.), опреме за паковање и обележавање, укључујући линије за пуњење, завијање, означавање и осталу специјализовану опрему, инвестирање у обновљиву енергију (изградњу и уградњу опреме) примарно засновану на сопственим потребама, физичко инвестирање у оснивање система за безбедност и управљање квалитетом хране (GHP, GMP, HACCP, ISO).

Подршка за инвестирање у физичку имовину која се односи на производњу и маркетинг пољопривредних производа и производа рибарства биће обезбеђена кроз ИПАРД II програм.

НПРР мера Диверзификација руралне економије и развој пословања обухвата прераду на газдинству.

Јаја

КОРИСНИК

– Само микро, мала и средња предузећа за прераду јаја.

ПОДРШКА

– Изградња/реновирање објеката за прераду јаја, објеката за паковање и складиштење, набавка опреме за прераду јаја, складиштење, опрема за третман отпада и нус-производа, физичко инвестирање у успостављање система безбедности хране (GHP, GMP, HACCP), ИТ хардвер и софтвер за праћење, контролу и управљање, улагање у обновљиве изворе енергије (изградња инсталација и опрема) првенствено усмерена на сопствене потребе.

КОРИСНИК

Подршка за инвестирање у физичку имовину која се односи на производњу и маркетинг пољопривредних производа и производа рибарства биће обезбеђена кроз ИПАРД II програм.

Винарство

КОРИСНИК

– Пољопривредно газдинство уписано у Виногадарски регистар у складу са Законом о вину, са максимално могућим капацитетом годишње производње вина од 20.000 до 1.000.000 литара на крају инвестиције уписаним у Винарски регистар у складу са Законом о вину

ПОДРШКА

– Изградња/реновирање и опремање погона, односно просторија које се користе за прераду грожђа, односно производњу и складиштење вина/винских производа и ароматизованих производа на бази вина; Изградња/ реновирање и опремање простора за дегустацију, евалуацију карактеристика и презентацију вина;

– Опрема, уређаји и судови за производњу, пуњење/паковање и чување вина/винских производа и ароматизованих производа на бази вина и друга специјализована и лабораторијска опрема, инструменти и уређаји;

– Опрема за дезинфекцију радника;

– Инвестирање у обновљиве изворе енергије (изградња инсталација и опрема) првенствено усмерено на сопствене потребе;

– Инвестирање у успостављање и имплементацију система безбедности хране, система квалитета и географског порекла.

КОРИСНИК

– Пољопривредно газдинство уписано у Виногадарски регистар у складу са Законом о вину, са максимално могућим капацитетом годишње производње вина до 20.000 литара уписаним у Винарски регистар у складу са Законом о вину

ПОДРШКА

– Изградња/реновирање и опремање погона, односно просторија које се користе за прераду грожђа, односно производњу и складиштење вина/винских производа и ароматизованих производа на бази вина; Изградња/ реновирање и опремање простора за дегустацију, евалуацију карактеристика и презентацију вина;

– Опрема, уређаји и судови за производњу, пуњење/паковање и чување вина/винских производа и ароматизованих производа на бази вина и друга специјализована и лабораторијска опрема, инструменти и уређаји ;

– Опрема за дезинфекцију радника;

– Инвестирање у обновљиве изворе енергије (изградња инсталација и опрема) првенствено усмерено на сопствене потребе;

– Инвестирање у успостављање и имплементацију система безбедности хране, система квалитета и географског порекла.

Диверзификација руралне економије

КОРИСНИК

– Физичка лица која су регистрована као пољопривредни произвођачи у руралним подручјима или су чланови пољопривредних домаћинстава која диверзификују пољопривредне или непољопривредне активности на газдинству;

– Приватна правна лица која су основана или која раде у руралним подручјима у опсегу микро и малих предузећа, како је дефинисано у Закону о рачуноводству.

ПОДРШКА

Инвестирање у изградњу и/или реконструкцију и/или опремање објеката за пружање туристичких и угоститељских услуга, попут соба, ресторана и других објеката, укључујући објекте намењене рекреацији, игри, туристичким камповима, унапређење простора на отвореном (за јахање, риболов на површинским водама, бициклизам, тематске руте, стазе за јахање), трошкови маркетинга попут штампања промотивног материјала, прављење/одржавање интернет странице.

Сеоски туризам и стари и уметнички занати

КОРИСНИК

– Физичка лица која се баве пружањем угоститељских услуга у угоститељским објектима у домаћој радиности или сеоском туристичком домаћинству;

– Правна лица и предузетници који су регистровани за очување старих, традиционалних заната, односно послове домаће радиности и који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава.

ПОДРШКА

– Изградња, реконструкција и адаптација објеката за бављење сеоским туризмом као и набавка опреме за пружање угоститељских угоститељских услуга у угоститељским објектима у домаћој радиности или сеоском туристичком домаћинству;

– Набавка опреме и алата ради очувања и унапређења старих и уметничких заната, односно послова домаће радиности.

Додата вредност прерадом производа на пољопривредном газдинству.

КОРИСНИК

– Физичка лица произвођачи малих количина хране биљног и животињског порекла уписана у Регистар пољопривредних газдинстава (искључујући предузетнике) за инвестиције из сектора млека, меса, воћа, поврћа, лековитог и ароматичног биља;

– Предузетници и правна лица за инвестиције из сектора винарство и производња јаких алкохолних пића.

ПОДРШКА

– Изградња/проширење/адаптација објеката за прераду;

– Опрема за производњу, узорковање, пријем, прераду, пуњење и паковање производа;

– Опрема за чишћење, прање и дезинфекцију (стерилизацију) прерадних објеката;

– Лабораторијска опрема (не укључујући стаклени прибор) за интерну употребу;

– Подршка промоцији производа и продаји производа на газдинству.

Сектор вина и јаких алкохолних пића

– Изградња/проширење/адаптација и опремање објеката за производњу, пуњење и складиштење вина и јаких алкохолних пића, дегустационих сала и просторија за енотуризам и друге облике агротуризма, као и уређење простора у оквиру винарија и дестилерија;

– Опрема за производњу вина и јаких алкохолних пића и репроматеријал (стаклене боце, запушачи, капице и етикете);

– Лабораторијска опрема (без стакленог прибора) за интерну употребу;

– Подршка промоцији ознака географског прорекла и продаји производа;

– Изградња/проширење/адаптација постројења за обраду отпадних вода и спречавање загађења ваздуха;

– Изградња постројења за производњу енергије из обновљивих извора за сопствену потрошњу (соларне електране, хидроелектране, ветрогенераторе, електране на биомасу, измењивачке пумпе).

Агро-екологија

ОП

КОРИСНИК

– Активна регистрована пољопривредна газдинства – физичка лица (укључујући предузетнике);

– Правна лица.

ПОДРШКА

– Подршка ће бити обезбеђена само за узгој биља (житарица, уљарица, поврћа, узгој воћа и грожђа и узгој ароматичног/лековитог биља) који је сертификован као органски или је у фази конверзије.

КОРИСНИК

– Физичка лица уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, предузетници, правна лица, научно-истраживачке организације, високообразовне установе, национална Банка биљних гена.

ПОДРШКА

– очување биљних генетичких ресурса у Банци биљних гена и институцијама које чувају колекције (ex situ очување);

– очување биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду на пољопривредним газдинствима (in situ/on farm очување).

КОРИСНИК

– Физичка лица уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, предузетници, правна лица, научно-истраживачке и образовне институције, центри за ВО, банке гена, манастири.

ПОДРШКА

– очување животињских генетичких ресурса у банци животињских гена (ex situ очување);

– очување животињских генетичких ресурса на пољопривредном газдинству (in situ очување).

КОРИСНИК

– Физичка лица и правна лица уписана у Регистар пољопривредних газдинстава.

ПОДРШКА

– Компензацијски подстицаји, који се плаћају на годишњем нивоу у сврху накнаде додатних трошкова и губитака прихода због имплементације захтева агроеколошких мера и пракси очувања пољопривредних прдела високе природне вредности (HNVF).

КОРИСНИК

– Физичка лица и правна лица уписана у Регистар пољопривредних газдинстава;

ПОДРШКА

– ће бити обустављена када заживи ИПАРД мера органске производње;

– Компензацијски подстицаји, који се плаћају на годишњем нивоу у сврху накнаде додатних трошкова и губитака прихода због имплементације метода органске производње (биљна и животињска органска производња).

КОРИСНИК

– Физичка лица и правна лица уписана у Регистар пољопривредних газдинстава.

ПОДРШКА

Спречавање ерозије земљишта спровођењем следећих активности:

– Утврђивање мера за заштиту земљишта као природног ресурса и стављање под контролу ерозионих процеса;

– Рана сетва озимих усева и стварање одговарајућег травног покривача у подручјима где је опасност од ерозије већа;

– Постизање најмање 25% покривености земљишта до почетка јесењих и зимских ерозивних утицаја путем воде, ветра, поплава и слично;

– Формирање трака травног покривача на осетљивим местима, посебно на падинама и дну парцеле ако је под нагибом;

– Остављање жетвених остатака на површини земљишта у циљу одржавања органске материје;

– Одбрана од ветра, смањење његове брзине на мање од 20 km/h, односно изградња ветрозаштитних појасева са пропусношћу од 40–50% и регулисање висине појасева;

– Стварање гребенова на површини земљишта у висини од 5–10 cm;

– Обрада земљишта по контурама односно попреко у односу на пад земљишта;

– Обрада земљишта стварањем специфичних структура у циљу заштите од водених бујица (нпр. изградња тераса).

КОРИСНИК

– Регистрована пољопривредна газдинства;

– Удружења сопственика шума (на локалном, регионалном и националном нивоу);

– Корисници државних шума у шумским подручјима и националним парковима;

– Приватни предузетници у области шумарства који обављају делатност у руралним подручјима;

– Управљачи заштићеним природним добрима.

ПОДРШКА

– Развој шумских подручја и унапређење исплативости газдовања шумама;

– Улагања у шумарске технологије, прераду и мобилизацију и пласман шумских производа на тржиште;

– Подршка изградњи шумске инфраструктуре са циљем повећања доступности и ефикасности коришћења шумских ресурса;

– Саветодавна шумарска служба;

– Успостављање група и организација произвођача;

– Подршка успостављању мреже НАТУРА 2000;

– Подршка сарадњи и стварању кластера и мрежа у шумарству.

LEADER

КОРИСНИК

Одабрани ЛАГ-ови

ПОДРШКА је предвиђена у трећој фази спровођења ИПАРД II Програма

– „Стицање вештина, подстицање становника ЛАГ територија” за изградњу капацитета и подстицање селектованих ЛАГ;

– „Текући трошкови и мали пројекти” за покретање изабране ЛАГ и спровођење малих пројеката;

– „Пројекти сарадње за међутериторијалне или транснационалне пројекте”.

LEADER подршка ЛАГ биће омогућена само кроз ИПАРД програм. НПРР ће подржати оснивање партнерстава и припрему ЛСРР који се могу користити за ИПАРД програм.

КОРИСНИК

– Партнерства за територијални рурални развој (у даљем тексту: партнерства), односно, регистрована удружења грађана, уколико за израду локалних стратегија руралног развоја, за чије признавање подносе пријаву, нису користили средства међународног донатора или Аутономне покрајине.

ПОДРШКА

Подстицаји за процес формирања партнерстава за територијални рурални развој и процес израде разраде и допуне ЛСРР, као што су:

– Трошкови настали у току припремних активности за формирање партнерства;

– Трошкови везани за разраду и допуну ЛСРР партнерства;

– Трошкови везани за рад партнерства;

– Трошкови имплементације ЛСРР.

*Службени гласник РС, број 55/2019

XI. ОПИС ОПЕРАТИВНЕ СТРУКТУРЕ, УКЉУЧУЈУЋИ ПРАЋЕЊЕ И ПРОЦЕНУ

11.1. ОПИС ОПЕРАТИВНЕ СТРУКТУРЕ И ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ ЊЕНИХ ОГРАНАКАp>

Оперативна структура за ИПАРД II програм основана је у складу са захтевима члана 10. тачка 1) подтачка (в) ОС:

а) УТ, као јавно тело које делује на националном нивоу, биће задужено за припрему и спровођење програма, укључујући одабир мера и промоцију, координацију, процену, праћење и извештавање о датом програму којим ће руководити високи представник са изричито прописаном одговорношћу и

б) ИПАРД Агенција, са функцијама сличним као што их има Агенција за плаћање у држави чланици, задужена за промоцију, одабир пројеката, као и за ауторизацију, контролу и обрачун обавеза и плаћања и њихово извршење.

Одлуком o oдрeђивaњу oдгoвoрних лицa и тeлa зa упрaвљaњe прoгрaмимa прeтприступнe пoмoћи Еврoпскe униje у oквиру инструмeнтa зa прeтприступну пoмoћ (ИПА II) зa пeриoд 2014–2020. гoдинe („Службени гласник РС”, број 93/15) за спровођење ИПА програма за рурални развој одређен је Сектор за рурални развој као УТ за ИПАРД, док је УАП одређена као ИПАРД Агенција.

11.1.1. Управљачко тело

Одељење за рурални развој МПШВ има улогу УТ:

1) у складу са чланом 10. тачка 1) ОС и чланом 8. СС, УТ је одговорно за управљање ИПАРД II програмом на ефикасан, делотворан и исправан начин. Биће му додељене функције и одговорности у складу са Анексом 1 СС:

(1) израда нацрта ИПАРД II програма и било које измене и допуне истог,

(2) контрола и проверљивост мера, дефинисаних ИПАРД II програмом у сарадњи са ИПАРД Агенцијом,

(3) одабир мера за сваки позив за аплицирање по основу ИПАРД II програма и финансијска расподела за сваку меру, по конкурсу, уз сагласност ИПАРД Агенције,

(4) гарантовање да је одговарајући национални правни основ за спровођење ИПАРД II програма релевантан, и по потреби ажуриран,

(5) помоћ у раду ИПАРД II Одбора за праћење, као што је дефинисано чланом 52. СС, посебно у прибављању докумената неопходних за праћење квалитета спровођења ИПАРД II програма,

(6) УТ ће успоставити систем за извештавање и информисање како би сакупило финансијске и статистичке информације о напредовању ИПАРД II програма, на основу информација које добије од ИПАРД Агенције и ове податке ће проследити ИПАРД II Одбору за праћење, у складу са договорима постигнутим између Републике Србије и Комисије, користећи где је то могуће, компјутеризоване системе који омогућавају размену података са Комисијом и који су повезани са системом за извештавање и информисање које дефинише НСО,

(7) систем за извештавање и информисање допринеће изради годишњих и коначних извештаја о спровођењу,

(8) УТ предлаже Комисији измене и допуне ИПАРД II програма, уз приложену копију за НИПАК, а након консултовања са ИПАРД Агенцијом и у складу са договором између ИПАРД II Одбора за праћење. УТ одговорно је за информисања надлежних органа о потреби да се изврше одговарајуће административне промене након одлуке Комисије о измени ИПАРД II програма,

(9) УТ треба сваке године да састави акциони план за активности предвиђене мером Техничка помоћ, који треба да поднесе на сагласност ИПАРД II Одбору за праћење,

(10) УТ саставља план за процену програма у складу са чланом 56. СС и треба да га поднесе ИПАРД II Одбору за праћење, најкасније годину дана након усвајања ИПАРД II програма од стране Комисије. Такође, ИПАРД II Одбору за праћење и Комисији треба да поднесе извештај о напретку у спровођењу овог плана,

(11) УТ ће саставити акциони план комуникације и видљивости, у складу са чланом 24. ОС, који се спроводи путем годишњих активности, а након што се посаветује са ИПАРД II Одбором за праћење консултоваће и информисати Комисију. План садржи конкретне иницијативе, као и оне које треба предузети у погледу информисања опште јавности о улози коју има ЕУ у вези ИПАРД II програма, као и о његовим резултатима,

(12) Уколико УТ део својих задужења делегира другом телу, оно ће и даље бити у потпуности одговорно за управљање и спровођење ових задужења, у складу с принципом здравог финансијског управљања.

Графикон 2: Организациона шема УТ

IPARD_Page_2.tiff

*Службени гласник РС, број 20/2019

11.1.2. ИПАРД Агенција

Улогу ИПАРД Агенције врши УАП, званично основана у октобру 2009. године. УАП је одговорна за пољопривредне субвенције и плаћања. Мере за рурални развој обрађује директно УАП, укључујући и потраживања за наплату.

ИПАРД Агенцији биће додељене функције и одговорности у складу са Анексом 1 СС.

У складу са чланом 10. тачка 1) ОС и чланом 10. СС, одговорна је да:

1) дâ мишљење УТ о могућности контроле и проверљивости мера у оквиру ИПАРД II програма;

2) позива на аплицирање и објављује услове за стицање права на исто уз претходно обавештавање УТ;

3) одабере пројекте који ће се спроводити;

4) писаним путем успостави уговорне обавезе између ИПАРД Агенције и корисника, укључујући и информације о могућем санкционисању у случају неусклађености са тим обавезама и где је то потребно, дâ одобрење за почетак рада;

5) прати активности како би обезбедила напредовање пројеката који су у току;

6) извештава о напретку мера које се спроводе у односу на показатеље;

7) осигура да је корисник упознат са доприносом који је ЕУ дала пројекту;

8) обезбеди извештавање о неправилностима на националном нивоу;

9) се постара да НСО, управљачка структура и УТ добију све информације које су им неопходне да би обављали своје задатке;

10) осигура усклађеност са обавезама које се тичу промоције као што је наведено у члану 23. ОС.

11) у погледу инвестиција у пројекте инфраструктуре оног типа за који би се стандардно очекивало генерисање значаjног нето прихода, ИПАРД Агенција треба да процени, пре него што ступи у уговорне аранжмане са потенцијалним корисником, да ли се ради о пројекту тог типа. Када се закључи да то јесте случај, ИПАРД Агенција треба да обезбеди да јавна помоћ из свих извора не прелази 50% укупних трошкова који се односе на овај пројекат и који се сматрају прихватљивим за суфинансирање од стране ЕУ.

ИПАРД Агенција треба да обезбеди да за било који пројекат у оквиру ИПАРД II програма акумулација одобрене јавне помоћи из свих извора не прелази максималне лимите за јавне расходе, наведене у члану 32. СС.

*Службени гласник РС, број 84/2017

Графикон 3: Шематски приказ организационе структуре Управе за аграрна плаћања

IPARD_Page_3.tiff

11.2. ОПИС СИСТЕМА ЗА ПРАЋЕЊЕ И ПРОЦЕНУ, УКЉУЧУЈУЋИ И ПРЕДВИЂЕНИ САСТАВ ОДБОРА ЗА ПРАЋЕЊЕ

11.2.1. Праћење

У складу са одредбама програмирања ЕУ, функција праћење је институционализована оснивањем система за праћење у оквиру УТ и ИПАРД II Одбора за праћење.

УТ и ИПАРД II Одбор за праћење прате ефективност, делотворност и квалитет спровођења ИПАРД II програма и извештавају ИПА II Одбор за праћење и Комисију о напретку мера програма у складу са чланом 53. тачка 2) ОС и чланом 52. СС.

Праћење програма треба да се врши према показатељима наведеним у ИПАРД II програму.

*Службени гласник РС, број 84/2017

Прикупљање података

ИПАРД Агенција поступа као орган одговоран да доставља проверене и тачне податке УТ, на начин на који је то УТ дефинисало у припремљеним табелама за праћење. Табеле су постављене у односу на показатеље и у складу са предложеним табелама ЕК за праћење. Читав поступак биће заснован на ИТ и подржан неопходним софтверима, старајући се да је сваки корак исправно регистрован.

За сваку меру биће припремљен формулар за праћење са заједничким показатељима и биће приложен као обавезан део пријавног формулара и коначног захтева за плаћање. ИПАРД Агенција биће одговорна да у базу података за праћење унесе податке које доставе корисници и да обезбеди проверу квалитета. Проверени подаци биће у договореном и одговарајућем формату пребачени у систем за праћење УТ, где ће се даље обрађивати и где ће се израђивати табеле за праћење. Детаљне обавезе и одговорности УТ и ИПАРД Агенције у погледу праћења, процене и извештавања биће дефинисане у Меморандуму о разумевању.

Уговорним обавезама ће се корисницима прописати одговорност за достављање података ИПАРД Агенцији/УТ и/или проценитељима или другим органима који треба да изврше праћење и вредновање ИПАРД II програма.

Одбор за праћење

У складу са чланом 19. Уредбе Комисије о спровођењу (ЕУ) бр. 447/2014, чланом 53. ОС, ИПАРД II Одбор за праћење биће основан најкасније 6 месеци након што први уговор о финансирању ступи на снагу.

У складу са чланом 52. СС ИПАРД II програма, Одбор за праћење треба да:

1) испита резултате ИПАРД II програма, а посебно постизање циљева дефинисаних за одређене мере и напредак у коришћењу финансијских средстава додељених тим мерама. С тим у вези, УТ треба да се постара да све релевантне информације у вези са напретком мера буду доступне Одбору за праћење и НИПАК;

2) повремено испита напредак ка остварењу циљева дефинисаних у ИПАРД II програму;

3) узме у обзир и одобри, по потреби, било који предлог који сачини УТ ради измена и допуна ИПАРД II програма и који УТ треба да преда Комисији, уз копију НИПАК;

4) без обзира на одредбе члана 8. тачка 3) СС, ИПАРД II Одбор за праћење може да, након што консултује УТ и ИПАРД Агенцију, предложи УТ измене и допуне или мишљење о ИПАРД II програму како би обезбедио постизање циљева програма и побољшао ефикасност пружене помоћи, за достављање Комисији, и уз копију за НИПАК и НСО;

5) узме у обзир и одобри годишње и коначне извештаје о спровођењу пре него што их пошаље НИПАК за достављање Комисији и НСО, уз копију Ревизорском телу;

6) испита процене ИПАРД II програма;

7) узме у обзир и одобри план активности комуникације и видљивости, као и сваку његову додатну измену;

8) буде консултован о активностима техничке помоћи по основу ИПАРД II програма. Треба да узме у обзир и одобри индикативни акциони план за спровођење активности техничке помоћи за сваку годину, укључујући индикативне износе.

Сва коначна документа са састанака ИПАРД II Одбора за праћење су јавна.

Састав Одбора за праћење

ИПАРД II Одбор за праћење чине представници надлежних државних органа и тела, одговарајућих економских, социјалних и еколошких партнера. Број невладиних организација у оквиру ИПАРД II Одбора за праћење треба да буде најмање једнак броју чланова из државних органа и тела. Економске, социјалне и еколошке невладине организације, позване да постану чланови ИПАРД II Одбора за праћење, биће одабране међу организацијама, консултованим током припреме Програма или другим релевантним организацијама, представницима датог сектора. Представници билатералних и мултилатералних донаторских организација, банкарског сектора, академских и осталих организација, релевантних за ИПАРД II програм, биће позвани као посматрачи ИПАРД II Одбора за праћење.

Радне групе ИПАРД II Одбора за праћење могу бити основане да би се бавиле специфичним проблемима.

ИПАРД II Одбором за праћење треба да председава виши представник МПШВ који има право гласања.

ЕК, Оперативна структура, НСО и НИПАК учествују у раду ИПАРД II Одбора за праћење без права гласања.

ИПАРД II Одбор за праћење треба да усвоји свој правилник о раду. ИПАРД II Одбор за праћење треба да се састаје најмање два пута годишње. Такође, могу да буду сазвани и аd-hoc састанци.

ИПАРД II Одбор за праћење треба да извештава ИПА II Одбор за праћење и може да да предлог за било коју корективну меру како би обезбедио постизање циљева активности и побољшали ефикасност, делотворност, утицај и одрживост ИПАРД подршке.

УТ ће поступати као Секретаријат ИПАРД II Одбора за праћење, помагаће му у раду кроз достављање информација и анализа и обавештаваће га о својим одлукама.

*Службени гласник РС, број 20/2019

11.2.2. Вредновање

Вредновање указује на ефективност (меру у којој су постигнути циљеви), ефикасност (најбоље односе између ангажованих ресурса и постигнутих резултата) и релевантност интервенције (меру у којој циљеви интервенције одговарају потребама, проблемима и питањима).

Обавеза за вредновање ИПАРД II програма дефинисана је чл. 55. и 57. ОС, а даље је објашњена чл. 54–58. СС. ИПАРД II програм је предмет претходног (ex-ante) и накнадног (ex-post) вредновања и када ЕК сматра да је потребно, периодичног вредновања (interim), које ће бити спроведено од стране независних проценитеља под одговорношћу УТ које организује вредновање. Вредновање ће бити финансирано мером „Техничка помоћ”. УТ ће бити одговорно за исправно извештавање о резултатима вредновања, као и за препоруке дате надлежним државним органима и ЕК.

Вредновање треба да испита степен искоришћености ресурса, ефективност и ефикасност програмирања, његов друштвено – економски утицај, као и утицај на дефинисане циљеве и приоритете. Оно треба да обухвати циљеве ИПАРД II програма и да тежи да извуче поуку у вези са политиком руралног развоја. Такође, треба да идентификује факторе који су допринели успеху или неуспеху у спровођењу ИПАРД II програма, укључујући одрживост активности и идентификовање најбољих пракси.

У складу са чланом 56. СС, УТ ће бити одговорно за састављање плана вредновања за период од 2014–2020. године, следећи захтеве члана 57. ОС. План вредновања ће бити предат ИПАРД II Одбору за праћење најкасније годину дана након што ЕК усвоји ИПАРД II програм. УТ ће сваке године извештавати ИПАРД II Одбор за праћење о постигнутим резултатима према плану вредновања, уз достављене копије Ревизорском телу. Закључак о активностима биће укључен у годишњи извештај.

Детаљне препоруке спроведеног поступка вредновања биће разматране и уведене у процес спровођења ИПАРД II програма. Квалитет тих препорука вредноваће УТ, ИПАРД II Одбор за праћење и ЕК.

У складу са чланом 58. СС, најкасније у току прве године након периода спровођења програма, треба да се припреми накнадно ex-post вредновање за ИПАРД II програм. Тај извештај ће бити комплетиран и предат ЕК најкасније до краја те године.

Еx-post вредновање треба да покрије искоришћеност извора, ефективност и ефикасност ИПАРД II програма, његов утицај и доследност са претходним ex-ante вредновањем, затим треба да покрије факторе који доприносе успеху или неуспеху у спровођењу, достигнућима и резултатима ИПАРД II програма, укључујући и њихову одрживост. Такође, треба да извуче закључке релевантне за ИПАРД II програм, као и за процес проширења.

*Службени гласник РС, број 84/2017

11.2.3. Извештавање

Обавеза извештавања о ИПАРД II програму дефинисана је чл. 58-60. ОС, а детаљније описана чланом 59. СС.

У складу са чл. 58. и 59. ОС у вези са општим захтевима по питању извештавања и захтевима по питању извештавања ЕК под индиректном управом корисника ИПА II, НИПАК и НСО треба да, до 15. фебруара наредне финансијске године, доставе ЕК годишњи извештај о спровођењу ИПА II подршке и годишњи извештај о спровођењу потребних активности по питању повереног буџета.

У складу са чланом 60. ОС, Оперативна структура доставља све неопходне информације НИПАК координатору и НСО у сврху извештавања.

Обавеза УТ да састави годишње и коначне извештаје о спровођењу ИПАРД II програма дефинисана је чланом 54. СС. УТ, након што консултује ИПАРД Агенцију, саставља годишње извештаје о спровођењу ИПАРД II програма током претходне календарске године, до 30. јуна сваке наредне године, следећи пуну календарску годину спровођења ИПАРД II програма.

Годишњи извештаји о спровођењу треба да укључе податке који се односе на претходну календарску годину, као и кумулативне финансијске податке и податке за праћење за читав период спровођења ИПАРД II програма, заједно са сажетим табелама за праћење. Коначни извештаји о спровођењу ИПАРД II програма треба да покрију читав период спровођења и могу да обухвате и последњи годишњи извештај.

Сви годишњи и коначни извештаји о спровођењу треба да садрже конкретне информације које се односе на: напредак у спровођењу приоритета и мера у вези са остваривањем циљева ИПАРД II програма; проблеме на које се наишло током управљања програма уз предузете мере; финансијске табеле које показују трошкове ЕУ; националне и укупне трошкове по мери и/или сектору, као и обављене активности финансијског и надзорног карактера или активности вредновања.

Годишње и коначне извештаје о спровођењу треба послати, након што их прегледа и одобри ИПАРД II Одбор за праћење НИПАК координатору, како би их предао ЕК уз копије за НСО и Ревизорско тело.

ЕК треба да прегледа годишње и коначне извештаје о спровођењу и информише (корисника ИПА II) о свом мишљењу у року од четири месеца од датума пријема годишњег извештаја о спровођењу и пет месеци од датума пријема коначног извештаја о спровођењу.

Коначни извештај треба предати најкасније шест месеци након крајњег датума за прихватљивост трошкова по основу ИПАРД II програма.

ЕК издаје смернице по питању садржаја и начина приказа годишњег и коначног извештаја о спровођењу.

*Службени гласник РС, број 84/2017

XII. РЕЗИМЕ О СТРУКТУРИ УПРАВЉАЊА И КОНТРОЛЕ

У складу са чланом 7. Уредбе Комисије о спровођењу (ЕУ) бр. 447/2014, Република Србија је именовала све органе власти по основу ИПА прописа.

Tабела 25: Структура и надлежни органи у односу на ситуацију у Републици Србији

Тело/ Надлежни орган

Опис у односу на ИПА II прописе

Ситуација у Републици Србији

Национални ИПА координатор

НИПАК треба да буде именован од стране корисника ИПА II. НИПАК ће бити високо рангиран представник Владе или државне управе корисника ИПА II, уз одговарајућу власт. Осим функција и одговорности по основу члана 6. тачка 2), члана 18. тачка 2), чл. 62. и 78. ОС, где је спровођење буџетских овлашћења поверено кориснику ИПА II, НИПАК ће:

1) предузети мере како би обезбедио да се циљеви наведени у активностима или програмима за које су већ поверени задаци за спровођење буџета адекватно извршавају током спровођења подршке ИПА II;

2) у складу са чланом 60. овог Споразума, координисати састављање плана за вредновање уз консултовање Комисије и представљајући активности вредновања које треба спровести током различитих фаза спровођења по основу одредаба члана 58. овог споразума.

Влада је, Закључком 05 број 119-3909/2014 од 22. маја 2014. године, поставила министра без портфеља задуженог за европске интеграције, Јадранку Јоксимовић, за Националног ИПА координатора (НИПАК) и потврдила улогу Одељења за планирање, програмирање, праћење и извештавање о фондовима ЕУ и развојну помоћ у оквиру Канцеларије за европске интеграције, као техничког Секретаријата НИПАК.

Улоге и одговорности свих органа у оквиру ИПА структуре наведене су у ОС који је потврђен. Специфичности у вези са ИПАРД II програмом анализиране су у различитим поглављима у зависности од теме сваког поглавља споразума. Ово је такође случај код Прилога А где се налазе информације о функцијама и одговорностима структурних тела и органа власти (укључујући НИПАК), као и члан 18. Одељка III Правила за програмирање, ст. 2. и 5. Нацрта модела ОС.

Национални службеник за одобравање

НСО оснива корисник ИПА II. НСО треба да буде високо рангиран представник Владе или државне управе корисника ИПА II, уз одговарајућу власт.

НСО сноси читаву одговорност за финансијско вођење ИПА II подршке [ИПА II корисник] и обезбеђујући законитост и исправност трошкова. НСО ће конкретно бити одговоран за:

1) управљање рачунима и финансијским пословима програма ИПА II;

2) ефикасно функционисање унутрашњих контролних система за спровођење подршке ИПА II у складу са Прилогом Б овог споразума.

Структуру за управљање чиниће Национални фонд и канцеларија за подршку НСО. Задаци и одговорности Националног фонда и канцеларије за подршку биће адекватно подељени.

Влада је Закључком 05 број 119-8560/2013 од 14. октобра 2013. године, именовала државног секретара у Министарству финансија за НСО.

Меморандум о разумевању које треба да потпишу НСО и ИПАРД ОС (ИПАРД Агенција и УТ) одражаваће институционалне, процедуралне, комуникационе и аранжмане за извештавање и биће потписан у догледно време.

Национални фонд

Одељење за подршку НСО

Национални фонд треба да се налази у оквиру државног министарства корисника ИПА II, са централном буџетском надлежношћу и да поступа као централни трезор. Треба да подржава НСО у вршењу његових/њених задатака, посебно оних који се тичу управљања рачунима ИПА II и финансијским пословима дефинисаним у Клаузули 2(3) Прилога А ОС и буде задужен за послове финансијског управљања подршком ИПА II, под одговорношћу НСО.

Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Министарству финансија од 5. фебруара 2009. године, формиран је Национални фонд (и у функцији трезора и у функцији услуга за НСО), основан директно под НСО као ново одељење Министарства финансија.

Одељење Националног фонда за управљање фондовима ЕУ у оквиру Министарства финансија преузима улогу Националног фонда под директном надлежношћу НСО. Тренутно, број особља запосленог на пуно радно време у Националном фонду је 14.

Правилници о раду НФ у контексту ИПАРД II програма су израђени и биће усклађени са прописима ИПА II програма.

ИПАРД оперативна структура

Оперативну структуру коју тек треба успоставити у складу са чл. 10. и 55. Уредбе Комисије о спровођењу (ЕУ) бр. 447/2014, треба у оквиру програма за рурални развој, да сачињавају следећи засебни органи који блиско сарађују: 1) УТ, као јавно тело које делује на националном нивоу, задужено за припрему и спровођење програма, укључујући одабир мера и промоцију, координацију, вредновање, праћење и извештавање о датом програму и кога води високи представник са искључивим одговорностима и

2) ИПА Агенција за рурални развој са функцијама сличним као што их има ИПАРД Агенција у држави чланици задужена за јавно оглашавање, одабир пројеката, као и за ауторизацију, контролу и обрачун обавеза и уплата и извршење плаћања.

Видети Поглавље 10.1.

Ревизорско тело

ИПА II корисник треба да обезбеди тело за екстерну ревизију које ће бити независно од НИПАК, НСО, управљачке и оперативне структуре и коме ће бити обезбеђена неопходна финансијска аутономија. Оно треба да буде усклађено са међународно признатим ревизорским стандардима. Председника ревизорског тела именује ИПА II корисник. Он/она треба да поседује одговарајућу компетентност, знање и искуство у области ревизије ради обављања захтеваних задатака.

Ревизорско тело спроводи ревизије система за управљање и контролу, активности, трансакција и годишњих рачуна у складу са међународно прихваћеним ревизорским стандардима и у складу са ревизорском стратегијом. Даље смернице и дефиниције Комисије могу да допуне ове стандарде.

Канцеларија за ревизију система управљања средствима Европске уније основана је Уредбом о оснивању Канцеларије за ревизију система управљања средствима Европске уније („Службени гласник РС”, бр. 41/11 и 83/11), као Ревизорско тело за ИПА програме под децентрализованим начином управљања.

У децембру 2013. године, Влада је усвојила Уредбу о именовању Ревизорског тела и његовог директора за ревизију система управљања програмима претприступне помоћи ЕУ у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (ИПА), који представља правни основ за рад Ревизорског тела.

Табела 26: Именовање свих надлежних органа и преглед структуре управљања и контроле (НИПАК, НСО, УТ, ИПАРД Агенција
и Ревизорско тело)

Надлежни орган

Назив органа/ тела и одељења или јединице, где постоји

Директор органа/тела (позиција или место)

Адреса

Телефон

Електронска пошта

НСО

Није доступно

државни секретар у Министарству финансија

Милован Филимоновић

Никола Ћорсовић

Кнеза Милоша 20

11000 Београд

Република Србија

+381 11/3642-602

milovan.filimonovic@mfin.gov.rs

НИПАК

Није доступно

министар без портфеља задужен за европске интеграције

Јадранка Јоксимовић

Немањина 11

11000 Београд

Република Србија

+381 11/3617-580

kabinet@eu.rs

УТ

Сектор за рурални развој

вршилац дужности помоћника министра

Драган Мирковић

Немањина 22-26

11 000 Београд

+381 11/3348-053

dragan.mirkovic@minpolj.gov.rs

ИПАРД Агенција

УАП

вршилац дужности директора

Жарко Радат

Булевар краља
Александра 84

11 000 Београд

+381 11/3020-164

zarko.radat@minpolj.gov.rs

Ревизорско тело

Канцеларија за ревизију система управљања средствима Европске уније

вршилац дужности директора

Слободан Карановић

Немањина 11

11000 Београд

Република Србија

+381 11/3639-951

kancelarija@aa.gov.rs

XIII. РЕЗУЛТАТИ КОНСУЛТАЦИЈА ИЗРАДЕ ПРОГРАМА И ОДРЕДБЕ ЗА УКЉУЧИВАЊЕ НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА И ТЕЛА, КАО И АДЕКВАТНИХ ПАРТНЕРА У ОБЛАСТИ ЕКОНОМИЈЕ, ДРУШТВА И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

13.1. УСВОЈЕНЕ ОДРЕДБЕ ЗА УКЉУЧИВАЊЕ НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА, ТЕЛА И ПАРТНЕРА

У складу са специфичним одредбама о програмима руралног развоја, наведеним у члану 55. Уредбе Комисије о спровођењу (ЕУ) бр. 447/14 од 2. маја 2014. године, ИПАРД II програм припремљен је уз консултације са одговарајућим заинтересованим актерима који примењују принцип о партнерству.

Република Србија има вишегодишње значајно искуство у примени принципа о партнерству у оквиру националног стратешког формулисања политике, које укључује Владу, цивилно друштво и заинтересоване стране приватног сектора, како на националном, тако и на локалном нивоу. Партнерство је широко примењивано током припреме Националне стратегије пољопривреде и руралног развоја за период од 2014–2024. године, као и током припреме ИПАРД I и ИПАРД II програма од 2009. године. Релевантни актери (компетентни регионални, локални и остали државни органи, економски и социјални партнери, НВО) биће укључени у све фазе ИПАРД II програма, у спровођење, праћење и вредновање, у складу са правним захтевима ЕУ.

У циљу јачања унутрашње и међуминистарске координације по питању формулисања политике и програма руралног развоја Републике Србије, Одлуком о образовању Националног савета за рурални развој („Службени гласник РС”, бр. 100/10 и 75/11) образован је Национални савет за рурални развој. Саветом је председавао министар пољопривреде и заштите животне средине, који је имао 14 чланова, представнике из МПШВ и других министарстава.

За укључивање у различите фазе припреме и спровођења ИПАРД II програма изабране су следеће групе заинтересованих учесника:

1) државни органи и тела са циљем јачања унутрашње и међуминистарске координације, које чине:

(1) МПШВ са органима у саставу (Управа за ветерину, УЗБ , Републичка дирекција за воде, Група за саветодавне службе),

(2) представници осталих министарстава Републике Србије – Министарство финансија, Министарство заштите животне средине, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство привреде, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство омладине и спорта, као и Канцеларија за европске интеграције и РЗС;

2) регионалне и локалне власти – Стална конференција градова и општина, Развојна агенција Србије;

3) секторска удружења и невладине организације из области пољопривреде и руралног развоја Републике Србије – Привредна комора Србије, Удружење пољопривредника, Национална асоцијација пољопривредника и задружни савез, Национална асоцијација прерађивача хране, Организације које се баве питањима животне средине, Национална удружења за промовисање права жена и мушкараца, као и питања у вези са особама са хендикепом, Ромима, итд.;

4) донаторске организације као што су Светска банка, УНДП, USAID, GIZ;

5) остали партнери попут комерцијалних банака и микро-финансијских институција у Републици Србији, истраживачких института и академских институција;

6) представници Министарства спољних послова и Канцеларије за европске интеграције, као национални координатори за макро-регионалне стратегије ЕУ за Дунав и јадранско-јонски макро-регион.

Процес припреме NARDS за период од 2014–2024. године за Републику Србију спровело је УТ уз подршку осам тематских/секторских радних група, основаних 2013. године решењем министра пољопривреде и заштите животне средине. Чланови радних група представљају одељења МПШВ, истраживаче и релевантне заинтересоване стране. Како је NARDS припремљена и осмишљена у складу са захтевима ИПАРД II програма, сви коментари и сугестије у вези са NARDS коришћени су за израду ИПАРД II програма. Рад радних група организован је кроз редовне састанке и радионице током којих се представљају и тумаче резултати.

Процес консултација започео је у мају 2013. године – у периоду од 13. до 17. маја 2013. године, организовано је осам радионица за чланове тематских радних група, у циљу представљања SWOT анализа и дискутовања о истим, као и о идентификованим потребама пољопривредно – прехрамбеног сектора и руралних подручја у Републици Србији. У јулу 2013. године одржан је једнодневни састанак радних група ради презентовања NARDS стратегије и дискутовања о истој. Током наредног периода, организоване су три радионице са главним представницима радних група са циљем завршетка Нацрта стратегије.

Национални састанак заинтересованих страна, са циљем презентовања и дискусије о првом нацрту NARDS за период 2014–2024. године, организован је 29. јануара 2014. године у Београду. Све именоване заинтересоване стране биле су позване да учествују на састанку.

У фебруару и марту 2014. године, NARDS била је представљена у Новом Саду, Крушевцу, Чачку и Лесковцу и истовремено је постављена на интернет портал МПШВ са електронским адресама за коментаре и предлоге. Сви примљени коментари и мишљења садржани су у тексту NARDS стратегије, односно ИПАРД II програма.

У периоду март–јун 2014. године, први Нацрт ИПАРД II програма, као и потенцијалне мере за кориснике, приказани су на различитим радионицама и састанцима радних група, као што су:

1) две паралелне путујуће радионице – каравани су одржани у периоду од 31. марта до 1. априла 2014. године са заинтересованим странама из рура