Zakon

Неважећи акт

 

 

 

На основу члана 43. став 3. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), на предлог Министарства државне управе и локалне самоуправе,

Влада доноси

 

ЗАКЉУЧАК

"Службени гласник РС", број 93 од 18. новембра 2016.

 

1. Усваја се Акциони план за спровођење иницијативе Партнерство за отворену управу у Републици Србији за 2016. и 2017. годину, који је саставни део овог закључка.

2. Овај закључак објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 021-10793/2016

У Београду, 17. новембра 2016. године

Влада

Председник,

Александар Вучић, с.р.

 

Aкциони план
за спровођење иницијативе Партнерствo за отворену управу у Републици Србији за 2016. и 2017. годину

 

I. УВОД

Партнерство за отворену управу – Open Government Parntership (у даљем тексту: ПОУ) представља међународну иницијативу чија је сврха обезбеђивање подршке и већег ангажовања влада широм света у циљу побољшања интегритета, транспарентности, ефикасности и одговорности јавне власти, кроз изградњу поверења јавности, сарадњу са организацијама цивилног друштва (у даљем тексту: ОЦД), оснаживање учешћа грађана у управљању, борбу против корупције, приступ информацијама, употребу нових технологија, а у вези са остваривањем делотворнијег и одговорнијег рада јавне власти.

Као учесница у наведеној глобалној иницијативи, Република Србија подржава основне вредности садржане у Декларацији ПОУ, које су у складу и са спровођењем општег циља реформе јавне управе Републике Србије – обезбеђење високог квалитета услуга грађанима и привредним субјектима и стварање јавне управе која ће значајно допринети економској стабилности и повећању животног стандарда грађана. Имајући у виду тежњу да Република Србија постане модерна држава која представља добар сервис грађанима, са успостављеним партнерским односом и бољом подршком грађанима и привреди, учешће у иницијативи ПОУ и спровођење активности у складу са вредностима које ПОУ промовише, значајно доприносе постизању ових циљева.

Први Акциони план за спровођење иницијативе Партнерствo за отворену управу у Републици Србији за 2014. и 2015. годину (у даљем тексту: АП ПОУ за 2014. и 2015. годину), Влада је усвојила у децембру 2014. године. Како је наведено у Извештају о напретку који је сачинио Независни механизам за извештавање (у даљем тексту: НМИ), успостављен на нивоу ове међународне иницијативе, испуњење обавеза дефинисаних овим акционим планом спроведено је на релативно високом нивоу, а Република Србија је спровела значајне реформе у области буџетске транспарентности и подизања капацитета цивилног друштва. Ипак, упркос значајним резултатима постигнутим у спровођењу активности дефинисаних првим акционим планом, потребно је наставити са унапређењем сарадње у оквиру спровођења иницијативе ПОУ са цивилним сектором, а нарочито са укључивањем локалног нивоа власти у спровођење иницијативе ПОУ.

У свом извештају, НМИ је дао и кључне препоруке за унапређење активности у оквиру следећег циклуса израде Акционог плана, о чему ће бити речи у делу који се односи на процес припреме Акционог плана.

С обзиром на приоритете Републике Србије, Акциони план обухвата неколико великих ПОУ изазова: јачање јавног интегритета, ефикасније управљање јавним ресурсима и побољшање јавних услуга. Одређене активности у оквиру ових изазова већ су предузете кроз АП ПОУ за 2014. и 2015. годину, док овај акциони план представља наставак, у правцу даљег унапређења рада на спровођењу свих основних вредности које иницијатива ПОУ промовише, а које су у складу са општим опредељењем Републике Србије да изгради модерну јавну управу која представља добар сервис за њене грађане. У том смислу, једна од нових, веома важних области у оквиру ПОУ која је заступљена у Акционом плану, јесте област отворених података, open data, о чему ће више речи бити у делу о постигнутим резултатима у односу на утврђене принципе отворене управе.

 

II. ДОСАДАШЊИ РЕЗУЛТАТИ У ОДНОСУ НА УТВРЂЕНЕ ПРИНЦИПЕ ОТВОРЕНЕ УПРАВЕ

У периоду од усвајања АП ПОУ за 2014. и 2015. годину, у Републици Србији је уложен велики напор у циљу развоја свих нивоа управе, ради унапређења пословног окружења и стварања повољне пословне климе, повећања правне сигурности, транспарентности, етичких стандарда и одговорности у обављању послова јавне управе, модернизације, убрзања и дебирократизације процеса и процедура, а самим тим и квалитета пружања услуга грађанима. Међусобно се прожимајући, паралелно са овим напорима текао је процес рационализације и оптимизације јавне управе, пре свега у циљу фискалне консолидације, унапређења организационих и функционалних подсистема јавне управе и постизања адекватне структуре и оптималног броја запослених у јавном сектору.

Након усвајања Стратегије реформе јавне управе у Републици Србији1, која потврђује намеру Владе да настави трансформацију државне управе како би постала боље организован, ефикаснији, транспарентнији и сервисно оријентисан систем, за пружање квалитетнијих услуга управе у складу међународном регулативом и потребама корисника услуга, у марту 2015. године Влада је усвојила Акциони план за спровођење Стратегије реформе јавне управе у Републици Србији за период 2015–2017. године.2 Овај акциони план операционализује циљеве дефинисане Стратегијом реформе јавне управе и дефинише мере, резултате и активности за њено спровођење, а у циљу успостављања делотворнијег рада државе. Акциони план има за циљ, између осталог, унапређење организационих и функционалних подсистема јавне управе, успостављање усклађеног јавно-службеничког система заснованог на заслугама, унапређење управљања људским ресурсима и управљања јавним финансијама и јавним набавкама, повећање правне сигурности. У складу са принципима ПОУ, представници цивилног друштва (чланови СЕКО конзорцијума за реформу јавне управе и представник организације Транспарентност Србија, од самог почетка су били укључени у израду Акционог плана, док су у консултације за релевантне делове документа били укључени и представници Сталне конференције градова и општина (у даљем тексту: СКГО). Сви наведени представници цивилног друштва (СЕКО конзорцијума за реформу јавне управе и СКГО) укључени су и у мониторинг и праћење поменутог акционог плана као равноправни представници уз представнике државних органа у оквиру Међуресорске пројектне радне групе за координацију и мониторинг реформе јавне управе.

У циљу обезбеђења координисаног управљања развојем електронске управе, уз успостављање институционалног и заокруживање правног оквира, у децембру 2015. године усвојена је Стратегија развоја електронске управе у Републици Србији за период од 2015–2018. године и Акциони план за спровођење Стратегије за период од 2015–2016. године3. Општи циљеви Стратегије су: повећање задовољства корисника јавним услугама, смањење терета администрације за привредне субјекте и грађане, повећање ефикасности јавне управе употребом информационо-комуникационих технологија (ИКТ), национална и прекогранична интероперабилност (нарочито са земљама ЕУ), који воде ка повећању транспарентности и одговорности рада органа јавне управе, јачању партиципације грађана у демократском одлучивању, уз поштовање родне равноправности, заштите података о личности и висок ниво безбедности података унутар система. Предузимање активности предвиђених Акционим планом за остваривање наведених циљева Стратегије треба да омогући брзо и квалитетно унапређење система државне управе кроз интеграцију нових технологија и стандарда, а сходно глобалним трендовима попут „паметних градова” и м управе, као и стабилност и доступност државних сервиса и подизање капацитета органа државне управе, кроз успостављање неопходног стратешког и правног оквира за употребу ИКТ у јавној управи према највишим европским и светским стандардима.

У јануару 2016. године Влада је усвојила Стратегију регулаторне реформе и унапређења система управљања јавним политикама за период 2016–2020. године4. Кључни циљеви ове стратегије су повезивање појединачних елемената планирања, буџетирања и доношења одлука о јавним политикама у јединствен систем, као и достизање вишег квалитета прописа и смањења административних трошкова за привреду и грађане. Унапређење транспарентности законодавног процеса и повећање улоге представника приватног и цивилног сектора у процесу доношења јавних политика јесте додатни циљ који се тежи постићи.

Спровођење реформе целокупне управе у Републици Србији има за крајњи циљ да се, у складу са тзв. Европским принципима за јавну управу, изгради поуздана (правна сигурност), одговорна, ефикасна и економична управа, оспособљена да корисницима – грађанима, привредним и другим субјектима, пружи висок квалитет услуга. У складу са тим, у Републици Србији је у претходном периоду донет и низ закона који обезбеђују остварење ових циљева.

Закон о општем управном поступку5, који је усвојен у фебруару 2016. године, представља велики корак ка новом приступу у односу државе према грађанима и привреди, већој ефикасности, ефективности и транспарентности у раду, који ће довести и до предвидљивости пословања, што је за привреду веома важно. Овај закон представља кључни правни основ и успостављање нових принципа за трансформацију државе у сервис грађана и привреде и обезвређивање модернизације јавне администрације, отворености, дебирократизације, транспарентности и ефикасности. Главни циљеви Закона су модернизовање управног поступка, ефикасност и његово поједностављење и то посебно смањење броја непотребних управних поступака и процедура; делотворније остваривање јавног интереса и појединачних интереса грађана и правних лица у управним стварима – лакше и потпуније остварење и заштита како законитости, тако и слобода и права грађана у процесу непосредне примене прописа у управној материји; успостављање јавне управе која је оријентисана ка грађанима пружајући им услуге у складу са потребама, гарантујући квалитет и приступачност јавних услуга, као и повећање правне сигурности и унапређење пословног окружења и квалитета пружања јавних услуга. Закон је важан за европске интеграције Републике Србије и примену многих европских директива. Између осталог, Законом је успостављена и могућност електронске комуникације и електронских сервиса.

У складу са начелима ПОУ, доношењу овог закона претходио је свеобухватан процес консултација са свим релевантним актерима, укључујући представнике државних органа, независних тела, стручне јавности, цивилног друштва, као и грађане. Консултације су се одвијале кроз панел дискусије, округле столове, консултативне састанке, са представницима цивилног друштва, привреде, регулаторних тела и СКГО, радионице, трибине, јавну расправу.

У априлу 2015. године усвојен је Закон о инспекцијском надзору6, чиме је постигнуто остварење суштинске свеобухватне реформе инспекцијског надзора. Законом је обезбеђена боља координација и усклађивање инспекцијског надзора који врше различите инспекције, стандардизација и уједначавање поступка инспекцијског надзора и инспекцијске праксе и пружање подршке одрживом пословању и развоју привреде у складу са прописима, чиме се у великој мери доприноси ефикаснијој борби против корупције и расту поверења јавности у рад управе. Такође, Закон предвиђа успостављање информационог система у циљу ефикасније размене података и електронских докумената, као и процену ризика у инспекцијском надзору, што је основа за побољшање транспарентности у овој области.

Оба наведена закона представљају добар пример укључивања цивилног сектора у процесе доношења закона и подизања нивоа транспарентности и одговорности у раду државне управе. Поред учешћа у јавним расправама, ОЦД су учествовале и у самој изради решења из закона.

У децембру 2015. године Влада је прихватила Заједничку Декларацију Отворена управа за имплементацију Агенде за одрживи развој до 2030. године7. Декларацијом се потврђује да су владавина права, принципи транспарентности и отворене власти, као и учешће грађана, важни алати за ефикасну имплементацију Агенде. Декларација обавезује земље учеснице Партнерства за отворену управу да у акционе планове укључе мере које промовишу транспарентност и специфичне циљеве у оквиру општег циља 16. Агенде, као и остале релевантне циљеве.

У оквиру нових иницијатива, у Републици Србији је у јуну 2015. године спроведена оцена спремности за отварање података (ОДРА), уз подршку Светске банке и Програма Уједињених нација за развој (УНДП). Резултати оцене спремности представљени су на конференцији одржаној у децембру 2015. године у Београду, на којој су, осим Извештаја о спремности, били представљени и први примери отварања података. Конференцији су присуствовали представници ОЦД и ИТ пословни сектор. Након завршене оцене спремности за отварање података, приступило се даљем сагледавању и разматрању неопходних корака, као што су заокружавање институционалног и законског оквира, подстицање тражње од стране невладиног сектора, транспозиција ЕУ Директиве о поновном коришћењу података јавне управе. У том циљу, у марту 2016. године основана је Радна група за отворене податке чији је задатак да даље спроводи све активности у вези са унапређењем ове иницијативе у Републици Србији. С обзиром на наведено, у овом акционом плану, кад је у питању иницијатива отварања података, заступљене су само додатне активности у односу на већ планиране у оквиру рада Радне групе за отворене податке.

Имајући у виду да у прошлом циклусу израде АП ПОУ за 2014. и 2015. годину није био успостављен стални консултативни механизам, у оквиру подршке спровођењу иницијативе ПОУ у Републици Србији, невладина оргaнизација чији представници учествују у раду Радне групе за израду овог акционог плана, Центар за истраживање, транспарентност и одговорност – ЦРТА, успоставила је информативни сајт ПОУ (http://ogp.rs/) на коме се могу видети детаљне информације о спровођењу ове иницијативе у Републици Србији, сва релевантна документа у вези са израдом Акционог плана, као и рубрика “укључи се” путем које је јавност могла давати предлоге за обавезе које би се укључиле у Акциони план. Министарство државне управе и локалне самоуправе (у даљем тексту: МДУЛС) блиско сарађује са ЦРТА-ом у погледу садржаја овог веб сајта и доставља све релевантне документе које је потребно објавити. Такође, МДУЛС на својој веб страни објављује све информације које се односе на активности ПОУ: http://www.mduls.gov.rs/partnerstvo-za-otvorenu-upravu.php .

–––––––––––––––

1 „Службени гласник РС”, бр. 9/14 и 42/14 – исправка.

2 „Службени гласник РС”, број 31/15.

3 „Службени гласник РС”, број 107/15

4 „Службени гласник РС”, број 8/16

5 „Службени гласник РС”, број 18/16

6 „Службени гласник РС”, број 36/15.

7 Закључак Владе 05 број 021-14201/2015 од 30. децембра 2015. године.

 

III. ПРОЦЕС ПРИПРЕМЕ АКЦИОНОГ ПЛАНА

С обзиром на то да се препоруке из Извештаја НМИ углавном односе на процес припреме Акционог плана, укључивање свих заинтересованих страна и побољшање консултативног процеса, оне су обрађене у овом делу.

Препоруке из Извештаја НМИ:

1. МДУЛС, у сарадњи са Канцеларијом за сарадњу са цивилним друштвом (у даљем тексту: Канцеларија), требало би да организује консултативне састанке са спољним заинтересованим актерима (не само са ОЦД, већ и са приватним сектором) ради разматрања механизама за мултилатералне консултације и процес припреме следећег акционог плана.

2. Потребно је да МДУЛС изврши процену постојећих људских и финансијских ресурса намењених процесу спровођења иницијативе ПОУ, како би се остварио оптималан комуникациони приступ, кампања за подизање нивоа свести, као и шири консултативни процес, изван граница главног града.

3. Потребно је да МДУЛС координише рад Посебне радне групе за израду Акционог плана и не само да прикупља прилоге и коментаре, већ да обезбеди да документ буде кохерентан, као и да водеће одговорне и партнерске институције буду упознате са активностима које нису у њиховој надлежности.

4. Потребно је да МДУЛС иницира консултативни процес у оквиру израде Акционог плана, уз присуство представника релевантних државних органа, пре израде радне верзије текста, како би се омогућило да спољни актери дају значајан допринос у фази формулисања текста Акционог плана.

5. Потребно је да МДУЛС развије модел одржавања контакта и сарадње са јединицама локалне самоуправе (у даљем тексту: ЈЛС) и СКГО, током припреме, имплементације и евалуације Акционог плана.

Кад је у питању један од основних начела Партнерства за отворену управу – блиска сарадња са цивилним друштвом, у овом циклусу израде Акционог плана постигнут је значајан напредак у односу на процес израде претходног, АП ПОУ за 2014. и 2015. годину.

Процес припреме Акционог плана званично је започео у јануару 2016. године, оснивањем Посебне међуминистарске радне групе за израду другог Акционог плана за период од 2016. до 2017. године и реализацију учешћа Републике Србије у иницијативи Партнерство за отворену управу8 (у даљем тексту: Радна група). Задатак Радне групе јесте спровођење свих активности у вези са израдом и спровођењем Акционог плана.

Приликом оснивања Радне групе учињен је и први корак у циљу унапређења сарадње са цивилним друштвом, тако што су представници цивилног друштва позвани да учествују у њеном раду, као равноправни чланови. Представници ОЦД изабрани су кроз транспарентну процедуру. Канцеларија је, у сарадњи са МДУЛС-ом, објавила је јавни позив9 за учешће у раду Радне групе, у новембру 2015. године, и исти доставила и преко мејлинг листе свим ОЦД на листи. Јавни позив је, поред свих обавештења релевантних за учешће на конкурсу, садржао и критеријуме за избор ОЦД, односно представника ОЦД, за члана и заменика члана Радне групе. Наведени критеријуми одражавали су намеру да се у рад Радне групе и израду Акционог плана укључе ОЦД које се баве различитим областима у оквиру вредности ПОУ: доступност података, приступ информацијама од јавног значаја, медији и информисање, фискална транспарентност, јавно заступање и политике, јачање владавине права и ширење грађанске свести, борба против корупције, развој нових технологија и иновација у циљу размене информација, унапређења јавних сервиса и укључивања грађана у доношење одлука, отворени подаци, Партнерство за отворену управу, као и то да су у свом раду у претходне три године показале заинтересованост за одређену област. Јавни позив је био упућен ОЦД које раде на територији целе Републике Србије, како би биле заступљене и ОЦД које раде изван главног града (препорука НМИ 2).

Након истека рока за подношење пријава, завршеног поступка избора и истека рока за приговор, Комисија сачињена од представника Кaнцeлaриjе и МДУЛС-а, донела је коначну одлуку о избору чланова и заменика чланова из реда ОЦД за чланство у Радној групи. Јавни позив, сва релевантна документа, ранг листе и коначна одлука Комисије објављени су на веб-страници Канцеларије.10

За чланове Радне групе изабрано је шест представника ОЦД: Београдска отворена школа – БОШ, Центар за истраживање, транспарентност и одговорност – ЦРТА, Грађанске иницијативе, Јединствени информатички савез Србије – ЈИСА, Центар локалне демократије, Удружење пословних жена Србије. Поред представника ОЦД, у саставу Радне групе заступљени су представници МДУЛС-а, Дирекције за електронску управу, Министарства финансија, Министарства правде, Министарства спољних послова, Министарства унутрашњих послова, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Агенције за борбу против корупције, Канцеларије за европске интеграције, Републичког секретаријата за јавне политике, Канцеларије, Народне скупштине Републике Србије, Управе за јавне набавке, Генералног секретаријата Владе и Привредне коморе Србије.

У складу са препоруком НМИ 1, МДУЛС је, у сарадњи са Канцлеларијом, организовао више консултативних састанака на којима је, између осталог разматран и начин сарадње, као и процес припреме Акционог плана, док је у раду Радне групе учествовао и представник Привредне коморе Србије, ради укључивања приватног сектора. Ипак, у овом циклусу израде Акционог плана није у потпуности постигнуто укључивање приватног сектора, с обзиром на то да је временски оквир за израду Акционог плана, услед одржавања избора у Републици Србији, био ограничен, као и услед недостатка капацитета који би били посвећени промовисању ове иницијативе и комуникацији са приватним сектором.

Први састанак радне групе одржан је 8. фебруара 2015. године, у оквиру кога су утврђени начин сарадње, кораци за израду АП, као и календар активности.

У складу са препорукама НМИ 1. и 4, ради ширег консултативног процеса и укључивања свих заинтересованих ОЦД на самом почетку израде Акционог плана, пре израде радне верзије текста Акционог плана, Радна група, односно представници релевантних државних органа су одржали консултативни састанак – округли сто са свим заинтересованим ОЦД, у циљу утврђивања приоритета и обавеза које ће бити укључене у Акциони план. Састанак је одржан 19. фебруара 2016. године, у Београду. Јавни позив за учешће на консултативном састанку – округлом столу, за ОЦД са територије целе Србије, објављен је на интернет страницама МДУЛС-а,11 Канцеларије,12 као и кроз обавештења преко мејлинг листа Канцеларије свим ОЦД на листи, уз програм рада, сва упутства, релевантна документа и обрасце за обавезе. Обавештење о јавном позиву послато је и преко мејлинг листе Канцеларије свим ОЦД са листе. У оквиру јавног позива објављен је и образац за достављање писмених предлога ОЦД. Састанку је присуствовало 40 представника ОЦД. Такође, на истим веб-адресама објављен је и Извештај са консултативног састанка.

Као резултат заједничког рада чланова Радне групе и представника ОЦД, на састанку је прикупљено двадесет два предлога ОЦД за обавезе, у оквиру тема: Учешће јавности, Приступ информацијама, Отворени подаци, Интегритет власти, Фискална транспарентност и Јавне услуге. Поред тога, ОЦД су доставиле и шест писаних предлога за обавезе.

Сви предлози ОЦД разматрани су на састанцима Радне групе и са релевантним државним органима у чијој су надлежности предложене обавезе. Већина предлога је укључена у Акциони план, док је за одређене предлоге закључено, са образложењем, да се не могу реализовати у оквиру овог акционог плана. Записници са свих састанака Радне групе, као и Извештај са консултативног састанка објављивани су на интернет страници МДУЛС-а13 и на сајту www.ogp.rs14 како би све заинтересоване стране могле да прате њен рад. У оквиру ових записника, објављени су и сви писани предлози ОЦД пристигли у датим роковима, уз образложења у случају да нису укључени у Акциони план.

Обавезе које су предвиђене овим акционим планом у потпуности су резултат заједничког рада надлежних органа и ОЦД, односно, све обавезе су укључене у Акциони план на предлог ОЦД.

У раду Радне групе и припреми Акционог плана, поред чланова Радне групе, учествовали су и представници Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и СКГО (препорука НМИ 5.).

У периоду припреме акционог плана, Србија је била домаћин регионалног састанка координатора за иницијативу ПОУ из земаља Западног Балкана, који је одржан од 26–27. маја 2016. године, у Београду. На састанку су, представљени нацрти акционих планова земаља из региона и, између осталог, разматране су појединачне обавезе, могућности за њихово унапређење, могућа решења спорних питања, форма акционих планова; алати и модели за сарадњу са цивилним друштвом; примери „обавеза означених звездицом” које су представили представници Јединице за подршку ПОУ; концепт отворених података који је представио представник Веб фондације. Осим бољег разумевања ситуације у региону у односу на спровођење иницијативе ПОУ, кроз размену искустава из региона омогућено је поређење акционих планова у односу на ниво отворености управе и амбициозност предвиђених обавеза, као и побољшање квалитета акционих планова. Такође, на састанку је напоменуто и да би било добро размотрити евентуалну измену календара предвиђеног за активности у оквиру иницијативе ПОУ, с обзиром на то да се, у складу са важећим календаром, акциони планови усвајају сваке две године у месецу јуну, а да би за земље у региону било прихватљивије да се овај рок помери на месец јануар, како би се спровођење обавеза ускладило са усвајањем националних буџета.

У складу са правилима иницијативе ПОУ, радна верзија Нацрта акционог плана објављена је 15. јула 2016. године, две недеље пре почетка јавних консултација, уз јавни позив ОЦД са територије целе Србије за учешће, на интернет страницама МДУЛС-а15 и Канцеларије,16 на еПорталу и на сајту www.ogp.rs,17 као и кроз обавештења преко мејлинг листа Канцеларије свим ОЦД на листи. Јавне консултације трајале су у периоду од 1–22. августа 2016. године.

У складу са препоруком НМИ 2, у оквиру јавних консултација о тексту Нацрта акционог плана, одржана су три консултативна састанка са ОЦД: 5. августа 2016 у Београду, 9. августа 2016. године у Новом Саду и 19. августа 2016. године у Нишу. Пре сваког састанка, поновљен је јавни позив за ОЦД, уз обавештења о програму за сваки састанак, на наведеним веб странама. На састанцима је учествовало преко 150 учесника – представника ОЦД, државне управе, локалне самоуправе и аутономне покрајине (у даљем тексту: АП), међу којима су били и чланови Радне групе за израду Нацрта акционог плана. Састанци у Новом Саду и Нишу су организовани у пуној сарадњи МДУЛС-а и TASCO Ресурсног центра Грађанских иницијатива, док је састанак у Београду организован у сарадњи МДУЛС-а и Канцеларије. Учесници су својим коментарима и сугестијама дали допринос унапређењу радне верзије Акционог плана. Током састанака који су одржани у Новом Саду и Нишу, промовисана је и сама иницијатива ПОУ, ради што бољег упознавања ОЦД изван главног града са истом.

Извештај о јавним консултацијама објављен је на интернет страницама МДУЛС-а18 и Канцеларије19, као и на сајту www.ogp.rs.20

Кад је у питању препорука НМИ 2, МДУЛС је значајно унапредио комуникациони приступ, иако није постојала могућност за унапређење људских ресурса намењених спровођењу иницијативе ПОУ, док је у току израде Акционог плана постигнут широк консултативни процес, који је у овом другом циклусу израде Акционог плана проширен и изван граница главног града.

У складу са препоруком НМИ 3, МДУЛС је координисао радом Радне групе, а с обзиром на то да су у раду Радне групе активно учествовали представници министарстава, посебних организација, службе Владе, независних државних органа, Народне скупштине Србије и Привредне коморе Србије, све одговорне институције, као и партнерске, упознате су са целокупним садржајем Акционог плана.

Током припреме Акционог плана, у раду Радне групе и дефинисању обавеза које се односе на унапређење сарадње ЈЛС са цивилним друштвом, учествовали су и представници СКГО, у складу са препоруком НМИ 5, док је на консултативним састанцима учествовао знатан број представника локалне самоуправе и АП. Као што је напоменуто, на консултативним састанцима одржаним изван Београда, осим прикупљања коментара, велика пажња је посвећена и промовисању иницијативе ПОУ, како би се са њом упознали представници локалне самоуправе и АП и активније учествовали у њеном спровођењу.

У складу са принципима иницијативе ПОУ, прикупљени коментари на текст Нацрта акционог плана објављени су на интернет страницама МДУЛС-а, Канцеларије и веб сајту www.ogp.rs, у оквиру Извештаја о спроведеним јавним консултацијама, уз образложења у случају да нису укључени у Aкциони план.

–––––––––––––––

8 Решење број: 06-00-377/2015-04 од 20. 01. 2016. године

9 http://civilnodrustvo.gov.rs/vest/partnerstvo-za-otvorenu-upravu:-kandidatura-za-%C4%8Dlana-radne-grupe.37.html?newsId=689

10 http://civilnodrustvo.gov.rs/vest/partnerstvo-za-otvorenu-upravu:-doneta-odluka--o-o-izboru-%C4%8Dlanova-i-zamenika-%C4%8Dlanova.37.html?newsId=699

http://civilnodrustvo.gov.rs/upload/documents/Kancelarija/Dokumenta_Kancelarije/Konacna%20Odluka%20Komisije%20RG%20OGP.pdf

11 http://www.mduls.gov.rs/latinica/partnerstvo-otv-upravu-2017.php

12 http://www.civilnodrustvo.gov.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82/%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B5%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%83-%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%83:-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B0-%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%BC.74.html?newsId=705

13 http://www.mduls.gov.rs/latinica/partnerstvo-otv-upravu-2017.php

14 http://ogp.rs/akcioni-plan-2016-2017/#dokumenta

15 http://www.mduls.gov.rs/latinica/partnerstvo-za-otvorenu-upravu.php

16 http://civilnodrustvo.gov.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82/%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2-%D0%B7%D0%B0-%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%88%D1%9B%D0%B5-%D1%83-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BE-%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B5%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%83-%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%83-20162017.74.html?newsId=743

17 http://ogp.rs/vesti/javni-poziv-za-ucesce-u-javnim-konsultacijama-o-akcionom-planu-za-sprovodenje-pou-inicijative/

18 http://www.mduls.gov.rs/partnerstvo-za-otvorenu-upravu.php

19 https://goo.gl/AwW91X

20 http://ogp.rs/vesti/izvestaj-o-sprovedenim-javnim-konsultacijama/

IV. ОБАВЕЗЕ

А. УЧЕШЋЕ ЈАВНОСТИ

ТЕМА

Унапређење консултативног процеса са цивилним сектором на локалном нивоу приликом усвајања докумената јавних политика

Назив и број обавезе

ОБАВЕЗА 1: Израда модела oписа послова радног места односно дела радног места службеника задуженог за сарадњу са цивилним друштвом у локалној управи

Временски период – датум почетка и завршетка обавезе (нпр. 1. јул 2016. – 30. јун 2017.)

IV квартал 2016. године – IV квартал 2017. године

(октобар 2016. године – децембар 2017. године)

Назив одговорне институције – министарства, органа у саставу министарства, агенције, итд.

Министарство државне управе и локалне самоуправе, Сектор за систем локалне самоуправе (МДУЛС)

СКГО

Име одговорне особе из институције која је носилац активности

Саша Могић, МДУЛС

Марко Томашевић, СКГО

Звање, Сектор

Помоћник министра, Сектор за систем локалне самоуправе, МДУЛС

Шеф одељења за политички систем локалне самоуправе у Стручној служби СКГО

Емаил

sasa.mogic@mduls.gov.rs

marko.tomasevic@skgo.org

Телефон

011 2685 344

011 3223 446

Остали учесници

Управа

Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом

ЈЛС

Организације цивилног сектора, приватни сектор, радне групе

Грађанске иницијативе

Тренутно стање или проблем којим се обавеза бави

За потребе израде Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2016–2020. године, у 2015. години извршено је истраживање на тему сарадње ЈЛС и ОЦД у процесу донoшењa прописа, на 122 општине. Резултати овог истраживања показали су да је у 2014. години, од укупног броја усвојених аката (11.000 aката – буџети, стратешки планови развоја, одлуке, урбанистички планови, статути и др.), јавна расправа одржана само за 3% аката. Истовремено, оне општине које су организовале јавне расправе укључивале су ОЦД у јавне расправе углавном у фази припреме прописа, а не и током праћења њихове примене и спровођења. Подаци указују да постојање организационе јединице за сарадњу са ОЦД позитивно утиче на број организованих јавних расправа, као и на степен укључености ОЦД у јавне расправе. Просечан број пристиглих коментара, коментара узетих у разматрање и прихваћених коментара, већи је у општинама које имају лице/тело за сарадњу са ОЦД, а и учесталије је директно обавештавање ОЦД о спроведеној расправи, у односу на ЈЛС које немају ово лице/тело.

Подаци из наведеног истраживања јасно указују на потребу постојања оваквог радног места систематизованог у правилницима о систематизацији ЈЛС, односно радног места чији је део послова усмерен на сарадњу са ОЦД, на основу претходно израђеног модела описа радног места за наведена лица.

Основни циљ

Повећање броја ЈЛС које имају систематизовано радно место за сарадњу са цивилним друштвом. Систематизовањем радног места и утврђивањем описа послова утицаће на унапређење сарадње органа јавне управе са цивилним друштвом уз унапређење и развој механизама сарадње јавне управе и ОЦД.

Кратак опис обавезе – мере (до 140 карактера)

Израда и достављање модела описа радног места, односно дела радног места запосленог задуженог за сарадњу са цивилним друштвом свим ЈЛС у Републици Србији. Модел описа радог места садржаће опис послова, ниво сложености послова и одговорности, са препоруком службеничког звања, степену и врсти образовања, потребним квалификацијама и вештинама.

ПОУ изазов који на који се обавеза односи

Побољшање јавних услуга, Јачање јавног интегритета

Релевантност.

Укратко опишите на који начин је обавеза релевантна за даље унапређење ПОУ вредности у односу на приступ информацијама, јавну одговорност, учешће јавности и технологију и иновације у служби отворености и одговорности (Детаљнији опис ПОУ вредности налази се у Водичу о ПОУ вредностима)

Стратегија реформе јавне управе у Републици Србији („Службени гласник РС” бр. 9/14 и 42/14) указује на потребу за унапређењем начела, стандарда и мера за сарадњу државних и других органа и организација са ОЦД у поступку доношења одлука којима се уређују питања и заузимају ставови од општег интереса.

Основни принципи и начела на којима се заснива учешће ОЦД у поступцима припреме, доношења и праћења примене прописа, утврђени у Смерницама за укључивање организација цивилног друштва у процес доношења прописа („Службени гласник РС”, број 90/14), у сагласности су са основним вредностима ПОУ, а то су отвореност и одговорност јавне управе, као и активно учешће грађана у свим фазама доношења прописа. Овим смерницама је, у форми препоруке, предложено да се ЈЛС придржавају истих, као и да се у органима државне управе одреде лица за сарадњу са организацијама цивилног друштва, која располажу знањима и вештинама неопходним за ове послове.

У том смислу, ова обавеза, а посебно преузимање предложеног модела радног места од стране ЈЛС допринеће унапређењу сарадње и активнијем учешћу грађана у формулисању и спровођењу јавних политика. Дефинисањем описа радног места лица задуженог за сарадњу са цивилним друштвом, допринеће се примени основних принципа ПОУ, у ЈЛС које се одлуче да примене овај модел.

Амбициозност.

Укратко опишите резултате који се очекују од испуњења ове обавезе и како ће она допринети отворености власти или побољшању власти кроз већи степен отворености.

Отворено и демократско друштво заснива се на сталном дијалогу између грађана, различитих друштвених група и сектора. Иако органи јавне управе и широки круг представника организација цивилног друштва често имају различите улоге, заједнички циљ, побољшање квалитета живота грађана, може се остварити само на основу поверења, узајамног уважавања и поштовања. У том смислу неопходно је развити методе и механизме сарадње на свим нивоима њиховог учешћа у обиму који је потребан за постизање заједничног циља. Израда наведеног модела описа радног места за лица која би била задужена за сарадњу са цивилним друштвом на нивоу ЈЛС односно његово преузимање или прилагођавање потребaма сваке локалне управе и тиме успостављање овакве функције унутар ње, требало би да, допринесе активнијој сарадњи ЈЛС и организација цивилног друштва, стварању узајамног поверења, као и већој отворености и одговорности органа јавне управе.

Кораци

Активности са проверљивим резултатом и датумом реализације

Датум почетка

Датум завршетка

1. Израда модела описа радног места

IV квартал 2016. године

(октобар 2016. године)

IV квартал 2016. године

(децембар 2016. године)

2. Достављање модела описа радног места свим ЈЛС

I квартал 2017. године

(јануар 2017. године)

I квартал 2017. године

(фебруар 2017. године)

3. Праћење повећања броја органа јавне власти које имају систематизовано место за сарадњу са ОЦД

II квартал 2017. године

(април 2017. године)

IV квартал 2017. године

(децембар 2017. године)

ТЕМА

Унапређење консултативног процеса са цивилним сектором на републичком и локалном нивоу приликом усвајања докумената јавних политика

Назив и број обавезе

ОБАВЕЗА 2: Организовање обука за службенике јавне управе у вези са применом Смерница за укључивање организација цивилног друштва у процес доношења прописа

Временски период – датум почетка и завршетка обавезе (нпр. 1. јул 2016. – 30. јун 2017.)

IV квартал 2016. године – IV квартал 2017. године

(децембар 2016. године – децембар 2017. године)

Назив одговорне институције – министарства, органа у саставу министарства, агенције, итд.

Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом

Име одговорне особе из институције која је носилац активности

Милена Бановић

Звање, Сектор

шеф Одсека за планирање и стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва

Емаил

milena.banovic@civilnodrustvo.gov.rs

Телефон

+381 11 311 3895

Остали учесници

Управа

Служба за управљање кадровима

Организације цивилног сектора, приватни сектор, радне групе

Организације цивилног друштва

Тренутно стање или проблем којим се обавеза бави

Током 2015. године спроведено је „Почетно истраживање за потребе израде прве Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2015–2019. године”, које се састојало од два дела. Прикупљени подаци односе се на период од 1. јануара до 31. децембра 2014. године.

Први део су представљали подаци о сарадњи државне управе и ОЦД, засновани искључиво на информацијама прикупљаним од стране органа државне управе. Према резултатима истраживања, од 32 органа државне управе који су учествовали у истраживању иако је позив био упућен на адресе 42 органа државне управа, само 11 органа државне управе известило је да је током 2014. године одржало јавне расправе у оквиру процеса доношења аката. Према достављеним подацима, од укупног броја аката донетих током 2014. године (351), јавне расправе организоване су за сваки десети акт (укупно 37 аката), односно за 10,5%. Такође, током протекле године, радне групе за припрему прописа формирала је мањина анкетираних органа државне управе. У овај вид сарадње најчешће се позивају само одређене ОЦД које органи, из различитих разлога, препознају као релевантне. Такође, јавни позиви ОЦД да се пријаве за чланство у радним групама упућују се релативно ретко (само за осам радних група од укупно 38 образованих у току 2014. године).

Други део истраживања представљају подаци о сарадњи ЈЛС и ОЦД, у коме је учествовало 122 ЈЛС, односно 75% ЈЛС у Републици Србији. Резултати овог истраживања показали су да је у 2014. години, од укупног броја усвојених аката (11.000 аката – буџети, стратешки планови развоја, одлуке, урбанистички планови, статути и др.) јавна расправа одржана само за 3% аката. Истовремено, оне општине које су организовале јавне расправе укључивале су ОЦД у јавне расправе углавном у фази припреме прописа, а не и током праћења њихове примене и спровођења.

Током 2015. године, Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом у сарадњи са TACSO пројектом канцеларије у Србији, организовала је 10 дводневних обука за представнике ЈЛС на теме транспарентног финансирања организација цивилног друштва и значаја сарадње са организацијама цивилног друштва. Препоруке из извештаја са одржаних обука указују на то да постоји потреба за додатним обукама службеника јавне управе на тему унапређења сарадње, могућих механизама и модела сарадње, а посебно у сегменту учешћа у процесу планирање и доделе средстава.

Основни циљ

Унапређени капацитети органа јавне управе за успостављање одрживих модела и механизама сарадње са ОЦД у креирању и спровођењу јавних политика.

Кратак опис обавезе – мере (до 140 карактера)

Планирано је организовање до 5 обука за представнике органа јавне управе на тему значаја и могућих модалитета сарадње са организацијама цивилног друштва у процесу креирања и спровођења прописа и других докумената јавних политика.

Обуке ће бити организоване у сарадњи са Службом за управљање кадровима и другим службама јавне власти. Планирани број учесника обука јесте минимум 20 и обухватаће службенике запослене на пословима израде нацрта прописа, као и службенике који раде на пословима финансирања и сарадње са организацијама цивилног друштва.

ПОУ изазов који на који се обавеза односи

Побољшање јавних услуга, Јачање јавног интегритета

Релевантност.

Укратко опишите на који начин је обавеза релевантна за даље унапређење ПОУ вредности у односу на приступ информацијама, јавну одговорност, учешће јавности и технологију и иновације у служби отворености и одговорности (Детаљнији опис ПОУ вредности налази се у Водичу о ПОУ вредностима)

Подизањем капацитета органа јавне управе у вези са применом Смерница за укључивање организација цивилног друштва у процес доношења прописа, допринеће се већем разумевању улоге и значаја сарадње органа јавне управе са ОЦД, што ће допринети већем укључивању грађана у рад органа јавне управе и изради квалитетнијих прописа. Тиме ће се допринети већој транспарентности у раду власти, као и одговорности.

Амбициозност.

Укратко опишите резултате који се очекују од испуњења ове обавезе и како ће она допринети отворености власти или побољшању власти кроз већи степен отворености.

Побољшањем праксе у примени већ успостављених мeхaнизама и нивоа сaрaдњe jaвнoг и цивилнoг сeктoрa од стране органа јавне управе, треба да допринесе укључивању грађана у израду и спровођење прописа и јавних политика и oбeзбeди пoвeћaње eфикaснoсти рaдa oргaнa јавне управе, смaњeње трoшкoвa, као и oптимизaциjу рaдa институциja, тј. укупнoм пoвeћaњу кaпaцитeтa, знaњa и вeштинa зaпoслeних у органима јавне упрaве.

Кораци

Активности са проверљивим резултатом и датумом реализације

Датум почетка

Датум завршетка

1. Припрема Програма обуке

IV квартал 2016. године

(децембар 2017. године)

I квaртaл 2017. године

(јануар 2017. године)

2. Организовање обука

I квартал 2017. године

(фебруар 2017. године)

IV квартал 2017. године

(децембар 2017. године)

3. Израда Извештаја о спроведеним обукама са препорукама за даље унапређење процеса сарадње

IV квартал 2017. године

(октобар 2017. године)

IV квартал 2017. године

(децембар 2017. године)

ТЕМА

Унапређење консултативног процеса са цивилним сектором на локалном нивоу приликом усвајања докумената јавних политика

Назив и број обавезе

ОБАВЕЗА 3: Организовање обука за представнике ОЦД у вези са применом Смерница за укључивање организација цивилног друштва у процес доношења прописа

Временски период – датум почетка и завршетка обавезе (нпр. 1. јул 2016. – 30. јун 2017.)

IV квартал 2016. године – IV квартал 2017. године

(децембар 2016. године – децембар 2017. године)

Назив одговорне институције – министарства, органа у саставу министарства, агенције, итд.

Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом

Име одговорне особе из институције која је носилац активности

Милена Бановић

Звање, Сектор

шеф Одсека за планирање и стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва

Емаил

milena.banovic@civilnodrustvo.gov.rs

Телефон

+381 11 311 3895

Остали учесници

Управа

Организације цивилног сектора, приватни сектор, радне групе

Грађанске иницијативе, Организације цивилног друштва

Тренутно стање или проблем којим се обавеза бави

Током спровођења консултативног процеса за израду Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва, организовано је 10 консултативних састанака у 10 градова широм Србије, у којима је учешће узело 433 учесника који су давали своје сугестије и предлоге на предложене мере и активности Стратегије. Према Извештају о спроведеном консултативном процесу, представници ОЦД су, кроз веома активну дискусију, указали на низак ниво познавања законске регулативе, посебно подзаконских аката који се односе на надлежности и функционисање државне управе. Због тога је општа констатација била та, да је неопходно предвидети активности у правцу информисања и едукације ОЦД, које ће омогућити подизање њихових капацитета у погледу институционалног и правног оквира за сарадњу органа власти са цивилним друштвом.

У оквиру пројекта „Стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва“ који је спровела Канцеларија уз подршку УСАИД-а, извршена је процена капацитета и потреба ОЦД у циљу израде дугорочног плана обука за подизање капацитета ОЦД, које Канцеларија у оквиру свог мандата спроводи. Налази наведени у Стратешком оквиру Канцеларије за подизање капацитета ОЦД за период 2016–2018. године указују на потребу за унапређењем дијалога између цивилног и јавног сектора. У том смислу, препозната је неопходност за подизањем капацитета и представника јавног и цивилног сектора и у том смислу организовање обука за подизање капацитета ОЦД за сарадњу са институцијама јавне управе и учешће у процесу доношења прописа.

Основни циљ

Унапређени капацитети организација цивилног друштва за сарадњу са институцијама јавне управе и учешће у креирању и спровођењу докумената јавних политика.

Кратак опис обавезе – мере (до 140 карактера)

Планирано је да се, у сарадњи са Грађанским иницијативама, а на основу расписаног јавног позива за пријаву заинтересованих ОЦД за предметну област, организују четири обуке за представнике ОЦД у вези са применом Смерница за укључивање организација цивилног друштва у процес доношења прописа, у више градова у Републици Србији. Планирано је да минимум 30 представника ОЦД прође ову обуку.

ПОУ изазов који на који се обавеза односи

Побољшање јавних услуга, Јачање јавног интегритета

Релевантност.

Укратко опишите на који начин је обавеза релевантна за даље унапређење ПОУ вредности у односу на приступ информацијама, јавну одговорност, учешће јавности и технологију и иновације у служби отворености и одговорности (Детаљнији опис ПОУ вредности налази се у Водичу о ПОУ вредностима)

Подизањем капацитета ОЦД за учешће у поступку доношења прописа а у вези са применом Смерница за укључивање организација цивилног друштва у процес доношења прописа, допринеће се већем разумевању улоге и значаја сарадње органа јавне управе са ОЦД, што ће допринети већем укључивању грађана у рад органа јавне управе и изради квалитетнијих прописа. Тиме ће се допринети већој транспарентности у раду власти, као и одговорности.

Амбициозност.

Укратко опишите резултате који се очекују од испуњења ове обавезе и како ће она допринети отворености власти или побољшању власти кроз већи степен отворености.

Унапређење капацитета ОЦД за сарадњу са органима јавне управе утицаће на успешније примену већ успостављених механизама сарадње и тиме допринети већем и квалитетнијем укључивању грађана у израду и спровођење прописа и јавних политика и тиме обезбедити доношење квалитетнијих прописа и њихову ефикаснију примену.

Кораци

Активности са проверљивим резултатом и датумом реализације

Датум почетка

Датум завршетка

1. Припрема Програма обуке

IV квартал 2016. године

(децембар 2016. године)

IV квaртaл 2017. године

(децембар 2016. године)

2. Организовање обука

I квартал 2017. године

(фебруар 2017. године)

IV квартал 2017. године

(децембар 2017. године)

3. Израда Извештаја о спроведеним обукама са препорукама за даље унапређење процеса сарадње

III квартал 2017. године

(октобар 2017. године)

IV квартал 2017. године

(децембар 2017. године)

ТЕМА

Унапређење улоге грађана у систему управљања јавним политикама

Назив и број обавезе

ОБАВЕЗА 4: Унапређење система за прикупљање иницијатива грађана и привреде21

Временски период – датум почетка и завршетка обавезе (нпр. 1. јул 2016. – 30. јун 2017.)

У току – II квартал 2017. године

Назив одговорне институције – министарства, органа у саставу министарства, агенције, итд.

Републички секретаријат за јавне политике

Име одговорне особе из институције која је носилац активности

Нинослав Кекић

Звање, Сектор

Виши саветник, руководилац Групе за сарадњу са привредним субјектима и грађанима и покретање иницијатива

Емаил

ninoslav.kekic@rsjp.gov.rs

Телефон

3349-818

Остали учесници

Управа

Министарство државне управе и локалне самоуправе – Дирекција за е Управу, Министарство привреде

Организације цивилног сектора, приватни сектор, радне групе

Организације цивилног друштва и привредна друштва

Тренутно стање или проблем којим се обавеза бави

Континуиране консултације са заинтересованим странама су изузетно важне у поступку израде и доношења прописа и докумената јавних политика, јер се кроз њих прикупљају неопходни специфични подаци и долази се до информација о спроводљивости одређене опције политике која се разматра, као и о спремности субјеката да им се пропишу додатне обавезе. Доносиоци одлука врло често предлажу, израђују и доносе прописе без консултовања кључних заинтересованих страна чије се понашање регулише. На тај начин, пропушта се могућност прикупљања значајних информација за материју која је предмет регулисања, постојећи проблеми у пракси не разматрају се или се не сагледавају у потпуности, те се у одређеним случајевима усвајају неадекватна решења која нису заснована на квалитетно спроведеној анализи потенцијалних ефеката и могућих опција за решавање проблема. Да би се унапредила улога грађана и привреде у поступку доношења одлука, потребно је обезбедити различите моделе укључивања грађана и привреде у процес доношења одлука.

Основни циљ

Унапређење улоге грађана и привреде у систему управљања јавним политикама и доношењу прописа

Кратак опис обавезе – мере (до 140 карактера)

Потребно је обезбедити различите моделе укључивања грађана и привреде у процес доношења одлука. Један од значајних механизама за процес доношења одлука је унапређење система за прикупљање иницијатива грађана и привреде. Ова обавеза подразумева постављање одговарајућег online софтвера и обезбеђење функционалности интернет стране РСЈП кроз бољи, бржи и лакши приступ грађана и привредних субјеката садржају интернет стране РСЈП. Такође, у плану је и успостављање Форума за иницијативе за измену неефикасних прописа у законодавном процесу. Захваљујући поменутом систему, грађани и привреда ће моћи да подносе иницијативе за измене и допуне постојећих прописа, односно за доношење нових. За правилно функционисање поменутог система, неопходно је и подизање капацитета запослених у РСЈП који су ангажовани на овим пословима.

ПОУ изазов који на који се обавеза односи

Јачање јавног интегритета

Релевантност.

Укратко опишите на који начин је обавеза релевантна за даље унапређење ПОУ вредности у односу на приступ информацијама, јавну одговорност, учешће јавности и технологију и иновације у служби отворености и одговорности (Детаљнији опис ПОУ вредности налази се у Водичу о ПОУ вредностима)

Обавеза омогућава шире грађанско учешће у доношењу одлука, односно доприноси унапређењу сарадње и активнијем учешћу грађана у поступку израде и доношења прописа. Грађани ће моћи да подносе иницијативе за измену и стављање ван снаге непотребних прописа, уз праћење поступака по иницијативама.

Амбициозност.

Укратко опишите резултате који се очекују од испуњења ове обавезе и како ће она допринети отворености власти или побољшању власти кроз већи степен отворености.

Реализацијом ове обавезе биће:

– омогућено подношење иницијатива на интернет страни РСЈП за измену лоших и стављање ван снаге непотребних прописа и праћења поступка по тим иницијативама и доступност информацијама о поднетим иницијативама и току предмета;

– формиран Форум састављен од представника ОЦД, привреде (привредних удружења) и ОДУ који ће се састајати квартално и на којем ће се расправљати о унапред утврђеним темама у складу са прикупљеним иницијативама за измену и доношење прописа;

– усвојене интерне процедуре за прикупљање и обраду иницијатива грађана и привреде.

Кораци

Активности са проверљивим резултатом и датумом реализације

Датум почетка

Датум завршетка

1. Успостављање интерактивног електронског портала за прикупљање иницијатива грађана и привреде

у току

I квартал 2017. године

(март 2017. године)

2. Успостављање Форума за иницијативе за измену неефикасних прописа и унапређење законодавне процедуре

I квартал 2017. године

(март 2017. године)

II квартал 2017. године

(јун 2017. године)

3. Израда процедура (интерних) за прикупљање и обраду иницијатива грађана и привреде

I квартал 2017. године

(јануар 2017. године)

II квартал 2017. године

(април 2017. године)

–––––––––––––––

21 Ова обавеза је предвиђена Акционим планом за спровођење Стратегије регулаторне реформе и унапређење система управљања јавним политикама за период од 2016 до 2017. године, али с обзиром на то да је релевантна у односу на вредности ПОУ укључена је и у овај акциони план.

ТЕМА

Унапређење улоге грађана у систему управљања јавним политикама

Назив и број обавезе

ОБАВЕЗА 5: Увођење стандарда за учешће грађана у систему управљања јавним политикама22

Временски период – датум почетка и завршетка обавезе (нпр. 1. јул 2016. – 30. јун 2017.)

У току – 30. јун 2017.

Назив одговорне институције – министарства, органа у саставу министарства, агенције, итд.

Републички секретаријат за јавне политике

Име одговорне особе из институције која је носилац активности

Драгана Алексић

Звање, Сектор

Виши саветник, руководилац Групе за послове у вези процеса интеграције у ЕУ и сарадњу са међународним организацијама у области јавних политика

Емаил

dragana.aleksic@rsjp.gov.rs

Телефон

3349-818

Остали учесници

Управа

Министарство финансија, Министарство државне управе и лoкалне самоуправе, Генерални секретаријат, Републички секретаријат за законодавство, Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом

Организације цивилног сектора, приватни сектор, радне групе

Тренутно стање или проблем којим се обавеза бави

Један од кључних узрока постојања одређених неефикасних неспроводивих докумената јавних политика је што је учешће заинтересованих страна и циљних група на које се односе јавне политике ограничена и неуједначено се примењују. У правном систему Србије, консултације са заинтересованим странама и правила за њихово спровођење приликом израде докумената јавних политика нису прописана. Такође, процес доношења докумената јавних политика је често нетранспарентан, односно јавност није упозната са чињеницом да је у току израда неке јавне политике, па учешће институција и грађана које својим стручним знањем (на основу претходно извршених анализа и студија) могу да допринесу квалитету докумената јавних политика, остају недоступни органима државне управе.

Основни циљ

Унапређење улоге грађана у систему управљања јавним политикама

Кратак опис обавезе – мере (до 140 карактера)

У оквиру ове обавезе најзначајније је регулисати консултације, односно прописати обавезу органима државне управе да спроводе консултације у процесу израде предлога докумената јавних политика. Потребно је утврдити правни оквир који би дефинисао поступак консултација, критеријуме помоћу којих би се могли утврдити адекватне врсте и обим консултација, критеријуми за одабир репрезентативних представника грађана и привреде који се баве конкретном материјом а који би могли да узму учешће у консултацијама, као и прописати јавни позив за учешће заинтересованих страна и циљних група.

Други значајан облик учешћа грађана у процес одлучивања јесте јавна расправа. Потребно је прописати методолошка правила за спровођење јавне расправе, стандардизовати процес спровођења јавне расправе и обезбедити одговарајуће учешће заинтересованих страна и циљних група у поступку доношења докумената јавних политика.

ПОУ изазов који на који се обавеза односи

Јачање јавног интегритета

Релевантност.

Укратко опишите на који начин је обавеза релевантна за даље унапређење ПОУ вредности у односу на приступ информацијама, јавну одговорност, учешће јавности и технологију и иновације у служби отворености и одговорности (Детаљнији опис ПОУ вредности налази се у Водичу о ПОУ вредностима)

Обавеза омогућава шире грађанско учешће у доношењу одлука и већу транспарентност јавне управе. Доношењем поменутог закона и уредбе омогућиће се обавеза спровођења консултација и јавне расправе у поступку израде предлога документа јавне политике.

Амбициозност.

Укратко опишите резултате који се очекују од испуњења ове обавезе и како ће она допринети отворености власти или побољшању власти кроз већи степен отворености.

Реализацијом ове обавезе биће прописана обавеза спровођења консултација у процесу израде предлога јавних политика и обавеза ОДУ да објаве почетак рада на документима јавних политика на порталу еУправе и својој интернет страници. Такође, прописаће се методолошка правила за спровођење консултација и јавне расправе приликом израде и доношења докумената јавних политика.

Кораци

Активности са проверљивим резултатом и датумом реализације

Датум почетка

Датум завршетка

1. Израда Закона о планском систему у Републици Србији

У току

I квартал 2017. године

(март 2017. године)

2. Израда Уредбе о методологији за управљање јавним политикама, анализи ефеката јавних политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика

У току

II квартал 2017. године

(јун 2017. године)

–––––––––––––––

22 Ова обавеза је предвиђена Акционим планом за спровођење Стратегије регулаторне реформе и унапређење система управљања јавним политикама за период од 2016 до 2017. године, али с обзиром на то да је релевантна у односу на вредности ПОУ укључена је и у овај акциони план.

Б. ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈАМА

ТЕМА

Унапређење приступа информацијама од јавног значаја

Назив и број обавезе

ОБАВЕЗА 6: Унапређење проактивне транспарентности – Информатора о раду

Временски период – датум почетка и завршетка обавезе (нпр. 1. јул 2016. – 30. јун 2017.)

У току – Истеком четрнаестог месеца од дана ступања на снагу новог Упутства

Назив одговорне институције – министарства, органа у саставу министарства, агенције, итд.

Носилац активности 1,3,4,5,6 : МДУЛС

Носилац активности 2: Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

Име одговорне особе из институције која је носилац активности

МДУЛС: Дражен Маравић

Повереник:

Славољупка Павловић

Звање, Сектор

МДУЛС: помоћник министра, Сектора за развој добре управе

Повереник:

Шеф кабинета, са налогом за oбављање послова помоћника генералног секретара Службе повереника у Сектору за хармонизацију и сарадњу

Емаил

drazen.maravic@mduls.gov.rs

slavoljupka.pavlovic@poverenik.rs

Телефон

011-3345-532

064 847-9-111

Остали учесници

Независно регулаторно тело

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту податак о личности

Организације цивилног сектора, приватни сектор, радне групе

ЦРТА – Центар за истраживање, транспарентност и одговорност

Београдска отворена школа (БОШ)

УНДП

Тренутно стање или проблем којим се обавеза бави

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, на снази од 2004. године, предвиђа два начина за обезбеђивање транспарентности рада органа јавне управе, проактивни и реактивни. Проактивна транспарентност подразумева правовремено објављивање докумената и пружање разумљивих информација грађанима на увид. Информатор о раду и његов садржај дефинисани су Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја и обухватају информације које у свом раду користe или производe органи јавне власти. Тренутни начин објављивања Информатора (Word/PDF) и систем ажурирања за последицу имају недовољну попуњеност података, отежан надзор над применом и ограничену могућност упоређивања информација, чиме се умањује општа информисаност грађана.

Резултати истраживања које је спровела Београдска отворена школа, на нивоу јединица локалних самоуправа, показали су да информаторима о раду најчешће недостају најосетљивије информације и то, у 69% случајева, информације о буџету. Информације о јавним набавкама објављује свега 16% општина, а податке о додељеној државној помоћи и разним видовима финансијске подршке јавним и осталим предузећима 11%. Око половине информатора о раду ЈЛС у Србији (47%) нема податке о, на пример, потребним документима и условима за стицање неког социјалног права, или о издавању уверења о упису у матичну књигу рођених.

Основни циљ

Унапређење приступа информацијама уз пуно спровођење начела проактивне транспарентности, кроз успостављање јединствене апликације за унос података у Информатор о раду органа јавне власти.

Предвиђена измена Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја – чланa 39. и члана 3. који дефинише појам органа јавне власти и појам државног органа у смислу овог закона на коју категорију органа се односи обавеза објављивања Информатора о раду, као и Упутства за израду информатора о раду, омогућиће реформатирање информатора у циљу отварања његових података и унапређењу проактивне транспарентности. Такође, прилагођавање ова два документа омогућило би повећање спремности администрације на свим нивоима за отварање података у складу са „Оценом спремности за отварање података“ објављеном у децембру 2015.

Кратак опис обавезе – мере (до 140 карактера)

Предвиђена измена Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја – члана 39. и члана 3. који дефинише појам органа јавне власти и појам државног органа у смислу овог закона на коју категорију органа се односи обавеза објављивања Информатора о раду, као и Упутства за израду информатора о раду државног органа била би усмерена ка реформатирању информатора у циљу отварања његових података и унапређења проактивне транспарентности, као и ка проширивању круга органа који имају законску обавезу објављивања информатора и обухватила би:

1) Израда јединственог информационог система за приступање, обраду и презентовање Информатора о раду

2) Уређивање сегмента онлајн платформе који би вршио улогу Информатора о раду, уз обавезу објављивања истог у PDF формату од стране органа јавне власти

3) Обука запослених у државним органима ради коришћења јединственог информационог система

4) Пилотирање примене апликације

5) Промоција апликације (јединственог информационог система) ка јавности, цивилном сектору, пословном сектору и медијима.

Измена члана 39. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, имао би одложну примену до креирања онлајн платформе.

ПОУ изазов који на који се обавеза односи

Јачање јавног интегритета

Релевантност.

Укратко опишите на који начин је обавеза релевантна за даље унапређење ПОУ вредности у односу на приступ информацијама, јавну одговорност, учешће јавности и технологију и иновације у служби отворености и одговорности (Детаљнији опис ПОУ вредности налази се у Водичу о ПОУ вредностима)

Принцип проактивне транспарентности у потпуности је у складу са принципима отворене управе које прокламује и иницијатива ПОУ. Правовремено објављивање информација у отвореном формату директно би унапредило доступност података, што рад јавне управе чини транспарентним и одговорним, и унапређује учешће грађана и утицај на рад јавне управе.

Објављивање информација у open data формату омогућава накнадну обраду информација и лакши развој услуга и дигиталних решења за одређене социјалне услуге или друштвене промене (нпр. креирање веб или мобилне апликације која би грађанима пружала потребне информације о потребној документацији).

Амбициозност.

Укратко опишите резултате који се очекују од испуњења ове обавезе и како ће она допринети отворености власти или побољшању власти кроз већи степен отворености.

У циљу унапређења учешћа грађана важно је пре свега квантитативно и квалитативно унапредити ниво информисаности грађана. У том смислу треба имати у виду и степен разумљивости информација које јавна управа пружа на увид грађанима. Тек уз разумевање проактивно пружених информација грађани се могу сматрати информисанима. Реформатирање информатора о раду подразумевало би измену начина уношења и ажурирања информација а њима би се директно омогућила боља информисаност грађана, олакшао рад државним службеницима и олакшало праћење спровођење закона.

Усвајањем ове мере:,

- Органи јавне власти би ефикасније и брже могли да попуњавају информаторе о раду

- Смањио би се број поднетих захтева за приступ информацијама

- Значајно би се унапредила јавна управа, будући да би све информације биле доступне у централној јединственој бази, како другим органима, тако и грађанима

- Систем контроле поштовања Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја био би ефикаснији, повећањем брзине којом се врши контрола као и самим повећањем квалитета надзора.

- Заинтересоване стране би лакше и брже могле да приступе потребним информацијама, да их преузимају у отвореном формату, упоређују, укрштају и даље користе за анализу, истраживања и креирање различитих апликација. – Партиципација грађана би била значајно унапређена, као и watchdog улога медија и надзор грађана над радом органа јавне власти.

Кораци

Активности са проверљивим резултатом и датумом реализације

Датум почетка

Датум завршетка

1. Измена Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (у даљем тексту: Закон)

У току

IV квартал 2016. године23

2. Доношење новог Упутства за израду и објављивање информатора о раду (у даљем тексту: Упутство)

Дан ступања на снагу Закона

Истеком другог месеца од дана ступања на снагу Закона

3. Израда јединственог информационог система за приступање, обраду и презентовање Информатора о раду

Дан ступања на снагу новог Упутства

Истеком једног месеца од дана ступања на снагу новог Упутства

4. Обука запослених у државним органима ради коришћења јединственог информационог система

Након истека другог месеца од дана ступања на снагу новог Упутства

Истеком четрнаестог месеца од дана ступања на снагу новог Упутства

5. Пилотирање примене апликације

Почетком четвртог месеца од дана ступања на снагу новог Упутства

Истеком деветог месеца од дана ступања на снагу новог Упутства

6. Промоција апликације (јединственог информационог система) ка јавности, цивилном сектору, пословном сектору и медијима.

Након истека другог месеца од дана ступања на снагу новог Упутства

Истеком четрнаестог месеца од дана ступања на снагу новог Упутства

–––––––––––––––

23 Датум завршетка ове активности дефинисан је Акционим планом за Поглавље 23. Ова активност ће се пратити кроз наведени акциони план.

ТЕМА

Унапређење приступа информацијама од јавног значаја

Назив и број обавезе

ОБАВЕЗА 7: Измена закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја

Временски период – датум почетка и завршетка обавезе (нпр. 1. јул 2016. – 30. јун 2017.)

IV квартал 2016. године – IV квартал 2016. године

Назив одговорне институције – министарства, органа у саставу министарства, агенције, итд.

Министарство државне управе и локалне самоуправе – МДУЛС

Име одговорне особе из институције која је носилац активности

Дражен Маравић

Звање, Сектор

Помоћник министра, Сектор за развој добре управе

Емаил

drazen.maravic@mduls.gov.rs

Телефон

011-3345-532

Остали учесници

Управа

Посебна радна група за израду текста Нацрта закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја

Организације цивилног сектора, приватни сектор, радне групе

ЦРТА – Центар за истраживање, транспарентност и одговорност

Тренутно стање или проблем којим се обавеза бави

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја је у поступку ревизије. Приликом примене закона у пракси уочени су одређени недостаци који су предмет тренутне ревизије.

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја усвојен је још 2004. године. Закон је оцењен као одличан на пољу законодавне регулисаности, уз одређене недостатке приликом примене у пракси.

Повереник за информације од јавног значаја је у 2014. и 2015. години примио сличан број жалби, који износи око 4,000, углавном због случајева тзв. ћутања управе. То указује на немогућност да се законски механизми принудног извршења примене у пракси у целости. Такође, надзорни орган за спровођење овог закона – Управни инспекторат није често користио могућност кажњавања због кршења Закона. Наиме, у претходних неколико година, постојала је могућност да субјекти који крше одредбе овог закона прођу некажњено.

У претходне две године, у овој области евидентиран је напредак који је довео до тога да је према одређеном броју субјеката покренут прекршајни поступак. Ипак, имајући у виду да Повереник годишње упути управној инспекцији између 300 и 400 иницијатива за покретање прекршајног поступка у случајевима драстичног кршења права на слободан приступ информацијама од јавног значаја, када органи јавне власти не поступе по решењу Повереника, број покренутих прекршајних поступака је и даље доста низак.

Имајући у виду да је тренутно Закон у поступку ревизије, отвара се могућност да се уклоне горенаведени и други недостаци у циљу подизања свести обвезника Закона о значају слободе приступа информацијама, као уставне категорије.

Такође, у складу са Акционим планом за развој електронске управе, у наредном периоду је предвиђено и разматрање регулисања правног оквира за отварање података и њихову поновну употребу (транспоновање Европске директиве о поновној употреби информација у јавном сектору).

Основни циљ

Унапређење приступа информацијама од јавног значаја

Потребно је да се у будући Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја укључе следеће одредбе:

1. Обезбедити делотворну контролу законитости рада органа државне управе и других субјеката управно-инспекцијског надзора због повреде права на приступ информацијама од јавног значаја уз поштовање начела независности контролног органа и принципа добре управе

2. Утврдити обавезност да се у поступку доношења прописа прибавља мишљење Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности уколико акт садржи питања из делокруга овог органа

3. Унапредити стање у области принудног извршења одлука Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

4. Усагласити висину новчаних казни са Законом о прекршајима и установити заштитни механизам како се остварени ниво права на приступ информацијама не би могао снижавати другим прописима

5. Установити обавезу органа који су обвезници овога закона, да проактивно објављују информације од јавног значаја

Кратак опис обавезе – мере (до 140 карактера)

Потребно је изменити Закон о слободном приступу информацијама ради обезбеђења поштовања права на приступ информацијама, као и законом зацртаних рокова. Уједно треба и установити обавезу проактивног објављивања информација

ПОУ изазов који на који се обавеза односи

Јачање јавног интегритета

Релевантност.

Укратко опишите на који начин је обавеза релевантна за даље унапређење ПОУ вредности у односу на приступ информацијама, јавну одговорност, учешће јавности и технологију и иновације у служби отворености и одговорности (Детаљнији опис ПОУ вредности налази се у Водичу о ПОУ вредностима)

Унапређење приступа информацијама од јавног значаја путем измене Закона омогућава да се подигне ниво слободе приступа информацијама, која уједно представља једно од основних вредности Партнерства. Такође, истинско залагање за бољу јавну управу и борбу против корупције нужно подразумева транспарентан рад органа власти, а одсуство одговорности за ускраћивање информација јавности охрабрује на кршење Закона, о чему сведочи растући број жалби Поверенику. Управо путем наведених измена Закона било би омогућено да се ова питања адекватно реше.

Амбициозност.

Укратко опишите резултате који се очекују од испуњења ове обавезе и како ће она допринети отворености власти или побољшању власти кроз већи степен отворености.

Изменама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја решили би се проблеми који су настали применом у пракси овог Закона. Адекватним надзором над применом Закона и применом института принудног извршења одлука Повереника поспешило би се остваривање права на приступ информацијама и подигла би се свест о значају права код субјеката овог Закона. Такође, изменама и допунама Закона, у правцу пружања Поверенику овлашћења да даје мишљење у оквиру процеса доношења закона, омогућило би се да се постојећи ниво заштите права не снижава другим законима и прописима.

Изменама закона у правцу проактивног објављивња информација би допринело да се смањи број жалби које се изјављују Поверенику због повреде права на приступ информацијама од јавног значаја, а и уједно да се повећа поштовање права на приступ информацијама које представља и Уставну категорију.

Кораци

Активности са проверљивим резултатом и датумом реализације

Датум почетка

Датум завршетка

1. Одржавање консултација између организација цивилног друштва и Радне групе за израду измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја

IV квартал 2016. године

IV квартал 2016. године

2. Израда нацрта измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја

У току

IV квартал 2016. године

3. Утврђен и објављен програм јавне расправе

IV квартал 2016. године

IV квартал 2016. године

4. Спровођење јавне расправе

IV квартал 2016. године

IV квартал 2016. године

5. Упућивање Нацрта закона Влади ради разматрања и утврђивања Предлога закона

IV квартал 2016. године

IV квартал 2016. године24

–––––––––––––––

24 Датум завршетка ове активности дефинисан је Акционим планом за Поглавље 23. Ова активност ће се пратити кроз наведени акциони план

В. ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ

ТЕМА

Развој Портала отворених података

Назив и број обавезе

ОБАВЕЗА 8: Израда Портала отворених података

Временски период – датум почетка и завршетка обавезе (нпр. 1. јул 2016. – 30. јун 2017.)

У току – III квартал 2017.

Назив одговорне институције – министарства, органа у саставу министарства, агенције, итд.

МДУЛС – Дирекција за електронску управу

Име одговорне особе из институције која је носилац активности

Душан Стојановић

Звање, Сектор

директор, Дирекција за електронску управу

Е-мејл

dusan.stojanovic@deu.gov.rs

Телефон

011-3341 885

Остали учесници

Управа

Министарство државне управе и локалне самоуправе

Организације цивилног сектора, приватни сектор, радне групе

УНДП, Радна група за отворене податке

Служба за управљање кадровима-активност 4

Тренутно стање или проблем којим се обавеза бави

Тренутно је у Србији завршено снимање спремности за отварање података, организован је хакатон на бази првих сетова отворених података и објављен је веб сајт на коме се налазе отворени подаци и документи који су до сада објављени. За координирано даље отварање података неопходно је објавити препознатљиво, једиствено и технолошки савремено софтверско решење Портала отворених података.

Основни циљ

Циљ је да се објави Портал отворених података на коме би све институције отварале своје сетове података и који би био препознатљиво место за кориснике отворених података.

Кратак опис обавезе – мере (до 140 карактера)

Као припрема за израду Портала извршиће се анализа потреба и сагледати позитивна искуства на основу већ постојећих Портала и израда техничких захтева за софтвер. На основу добијених резултата израдиће се софтвер који ће бити технолошки у складу са глобалном добром праксом, а који ће бити могуће даље унапређивати уз активно учешће заједнице корисника отворених података. Затим ће се на Порталу објавити сви постојећи, до тог тренутка отворени сетови података, уз обуку корисника у циљу што квалитетнијег и свеобухватнијег објављивања. Портал ће обухватити и метарегистре отворених података.

Након тога, Портал ће бити промовисан и извршиће се обука и других категорија корисника отворених података. Портал ће омогућавати линкове према другим порталима отворених података које објављују појединачни органи.

ПОУ изазов који на који се обавеза односи

Јачање јавног интегритета

Релевантност.

Укратко опишите на који начин је обавеза релевантна за даље унапређење ПОУ вредности у односу на приступ информацијама, јавну одговорност, учешће јавности и технологију и иновације у служби отворености и одговорности (Детаљнији опис ПОУ вредности налази се у Водичу о ПОУ вредностима)

Портал отворених податка омогућава објављивање података о раду јавне управе и на тај начин унапређује транспарентност, информисаност грађана и даје могућност да се развију апликације које потенцијално осим унпаређених услуга грађанима помажу економски развој и развој малих и средњих предузећа. Отворени подаци који су доступни и разумљиви обезбеђују учешће јавности у раду управе, као и могућност технолошких иновација, апликација и сервиса од велике користи. Портали отворених података резултирају уштедама у буџету јер управа отварањем података смањује потребу коришћења буџетских ресурса за израду услуга и апликација над сетовима отворених података и унапређује ефикасност у раду.

Амбициозност.

Укратко опишите резултате који се очекују од испуњења ове обавезе и како ће она допринети отворености власти или побољшању власти кроз већи степен отворености.

Портал отворених података треба да буде софтверско решење израђено у складу са прихваћеним технолошким стандардима за овакве портале. На њему ће бити објављени сетови отворених података органа јавне управе, линкови ка подпорталима отворених података као и визуелизације и могућност претраге. Тиме ће се омогућити коришћење података у сврху анализа и доношења закључака на основу великих скупова података (big data).

Корисници Портала ће бити грађани, запослени у управи, цивилно друштво, академска заједница, ИТ заједница, привреда и медији.

Кораци

Активности са проверљивим резултатом и датумом реализације

Датум почетка

Датум завршетка

1. Израда портала

У току

IV квартал 2016.

(децембар 2016.)

2. Тестирање и пуштање у продукциони рад

IV квартал 2016.

(децембар 2016.)

IV квартал 2016.

(децембар 2016.)

3. Обука корисника

I квартал 2017.

(јануар 2017.)

I квартал 2017.

(фебруар 2017.)

4. Промоција и обука корисника сетова отворених података

I квартал 2017.

(јануар 2017.)

III квартал 2017.

(јул 2017.)

ТЕМА

Успостављање услова ради увођења концепта отворених података подзаконским актом Закона о електронској управи

Назив и број обавезе

ОБАВЕЗА 9: Израда подзаконског акта заснованог на Смерницама за оцењивање веб презентација

Временски период – датум почетка и завршетка обавезе (нпр. 1. јул 2016. – 30. јун 2017.)

У току – III квартал 2017.

Назив одговорне институције – министарства, органа у саставу министарства, агенције, итд.

МДУЛС – Дирекција за електронску управу

Име одговорне особе из институције која је носилац активности

Дражен Маравић

Душан Стојановић

Звање, Сектор

помоћник министра, Сектор за добру управу

директор, Дирекција за електронску управу

Е-мејл

drazen.maravic@mduls.gov.rs

dusan.stojanovic@deu.gov.rs

Телефон

011-3345-532

011-3341 885

Остали учесници

Управа

МДУЛС, Повереник за информације од јавног значаја, Радна група за израду Смерница

Организације цивилног сектора, приватни сектор, радне групе

ЦРТА – Центар за истраживање, транспарентност и одговорност

Тренутно стање или проблем којим се обавеза бави

Дирекција за електронску управу већ више од десет година врши годишње оцењивање веб презентација органа државне управе. У оцењивање су укључени и сајтови органа Аутономне Покрајине Војводине и локалних самоуправа, Иницијатива за отварање података је у успону у Републици Србији али још увек концепт отворених података, као и позитивни ефекти које може имати, није довољно препознат од стране државних институција. Одређени помаци су направљени (израђена оцена спремности за отварање података у Републици Србији) формирана је Радна група за отворене податке и покренута је иницијатива за израду законског оквира за отворене податке и поновно коришћење информација јавне управе. Смернице су препознате као један од механизама за подстицање иницијативе за отворене податке. У том смислу се стално ради на унапређењу Смерница. Истовремено је покренута је израда Закона за електронску управу, који би као један од пратећих подзаконских аката имао Правилник за израду веб презентација и објављивање електронских услуга базирано на Смерницама.

Основни циљ

Циљ је да се Смернице и даље буду у функцији унапређења приступа информацијама од јавног значаја али и да подстакну објављивање података у машински читљивом формату. Подаци који су обавезни у Информатору о раду органа захтевају се и код оцењивања веб презентација органа државне управе и ЈЛС помоћу методологије коју је прихватила Влада а садржана је у Смерницама за оцењивање веб презентација органа државне управе. Ова методологија треба да прерасте у подзаконски акт, тј. Правилник, који ће пратити нови Закон о електронској управи.

Закон о електронској управи треба да предвиди и успостављање метарегистара којим ће се дефинисати подаци који се воде у службеним евиденцијама (базама података) органа, као и вођење метарегистара отворених података који ће бити објављени на порталу отворених података.

Правилником базираном на Смерницама треба регулисати објављивање свих података од јавног значаја, електронских услуга, буџета, као и објављивање грађанских буџета локалних самоуправа и АП.

Кратак опис обавезе – мере (до 140 карактера)

Обавеза обухвата измену Смерница и Критеријума за оцењивање у делу који се односи на објављивање података од јавног значаја, у отвореном формату. Ова ће обавеза укључити и начин на који се уносе подаци од јавног значаја, коришћењем платформе за аутоматизовано уношење и генерисање информатора о раду, као и објаву садржаја информатора у неколико формата читљивих за људе, али и у отвореном и машински читљивом формату. Овом мером ће се дефинисати и други аспекти веб презентација као што је структура веб презентације државних органа и успостављање метарегистра којим су дефинисани подаци који се воде у службеним евиденцијама и метарегистара отворених података и објављивања свих делова интернет презентације који се односе на информације од јавног значаја у отвореном формату.

ПОУ изазов који на који се обавеза односи

Јачање јавног интегритета

Релевантност.

Укратко опишите на који начин је обавеза релевантна за даље унапређење ПОУ вредности у односу на приступ информацијама, јавну одговорност, учешће јавности и технологију и иновације у служби отворености и одговорности (Детаљнији опис ПОУ вредности налази се у Водичу о ПОУ вредностима)

Смернице за оцењивање веб презентација које се односе како на органе државне управе, органе аутономне покрајине и на локалну самоуправу, прерастањем у подзаконски акт могу да буду инструмент за подизање квалитета и обухвата објављивања информација од јавног значаја, електронских услуга, као и подршку отварања нових сетова података. Треба да се, као један од корака у циљу извршавања ове мере, дораде Смернице и на основу њих изради и усвоји подзаконски акт, који прати Закон о електронској управи. Израда Нацрта овог закона се очекује у децембру 2016. године. На тај начин би се приказала и додата вредност коју Партнерство за отворену управу има у Републици Србији.

Амбициозност.

Укратко опишите резултате који се очекују од испуњења ове обавезе и како ће она допринети отворености власти или побољшању власти кроз већи степен отворености.

Успостављање правне регулативе која ће обезбедити континуирано унапређивање интернет презентација свих органа јавне управе и објављивање електронских сервиса и отварања података у циљу транспарентности и корисничке оријентираности.

Кораци

Активности са проверљивим резултатом и датумом реализације

Датум почетка

Датум завршетка

1. Израда Нацрта Закона о електронској управи

У току

IV квартал 2017.

(децембар 2016.)

2. Унапређење и измене Смерница које обухвата објављивање отворених подaтака, аутоматизацију уноса Информатора о раду помоћу апликације и објављивање стандардизоване верзије Информатора на насловној страници веб презентације, као и објављивање свих сетова отворених података и метаподатака

У току

IV квартал 2016.

(октобар 2016.)

3. Израда Нацрта Правилника о садржају веб презентација и објављивању електронских услуга органа државне управе

IV квартал 2016.

IV квартал 2016.

(децембар 2016.)

4. Усвајање Правилника

I квартал 2017.

(јануар 2017.)

I квартал 2017.

(јануар 2017.)

Г. ИНТЕГРИТЕТ ВЛАСТИ

ТЕМА

ИНТЕГРИТЕТ ВЛАСТИ-БОРБА ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

Назив и број обавезе

ОБАВЕЗА 10: Унапређење института јавне расправе у процесу припреме закона

Временски период – датум почетка и завршетка обавезе (нпр. 1. јул 2016. – 30. јун 2017.)

IV квартал 2016. године – II квартал 2017. године

Назив одговорне институције – министарства, органа у саставу министарства, агенције, итд.

Носилац активности 1, 2: МДУЛС

Носилац активности 3, 4: Генерални секретаријат Владе//Републички секретаријат за законодавство

Име одговорне особе из институције која је носилац активности

1. МДУЛС: Дражен Маравић

2. Генерални секретаријат Владе: Сузана Оташевић, и Љубинка Кнежевић

3. РСЗ: Дарко Радојичић

Звање, Сектор

1. помоћник министра, Сектор за развој добре управе

2. Сузана Оташевић, руководилац Групе, Сектор за планирање, надзор, координацију политика и послове у вези са процесом интеграције у ЕУ

Љубинка Кнежевић, самостални саветник

3.помоћник директора, Сектор за припрему прописа

Емаил

drazen.maravic@mduls.gov.rs

suzana.otasevic@gov.rs, ljubinka.knezevic@gov.rs

darko.radojicic@gov.rs

Телефон

011-3345-532

011-3620-099

011-363-3527

Остали учесници

Управа

Агенција за борбу против корупције

Републички секретаријат за јавне политике

Организације цивилног сектора, приватни сектор, радне групе

Организације цивилног друштва

Тренутно стање или проблем којим се обавеза бави

Не тако ретко дешава се да Влада упућује предлоге закона у скупштинску процедуру без претходно спроведене јавне расправе. Имајући у виду да критеријуми за утврђивање када је обавезно организовати јавну расправу приликом припреме закона нису довољно јасно прописани у Закону о државној управи и Пословнику Владе, односно да су подложни различитим тумачењима у пракси, ово питање је неопходно детаљно уредити изменама и допунама ових прописа.

Поред тога, и када дође до спровођења јавних расправа, у одређеним случајевима дешава се да се примедбе и сугестије заинтересоване јавности не узму у обзир, као и да министарства у извештајима о спроведеним јавним расправама не образложе на који начин су дате сугестије и предлоге разматрали и да ли су и у којој мери те сугестије и предлоге прихватили. Неодржавање јавних расправа и доношење закона по хитном поступку негативно утичу на партиципативност и транспарентност, а с друге стране тако донети закони, по правилу, имају извесне мањкавости и са собом носе одређене коруптивне ризике.

Основни циљ

Стварање законске претпоставке за организовање јавне расправе, водећи притом рачуна о томе да текст нацрта закона упућен на јавну расправу касније буде мењан првенствено као последица прихватања примедби и сугестија изнетих током јавне расправе, за све законе, осим у случајевима када су испуњени прецизно прописани услови и критеријуми, чија испуњеност налаже хитност у поступању; када се ради о законима о потврђивању међународних уговора, или када се ради о изменама закона тзв. „техничке природе“, којима се не утиче на већ прописане услове и начин остваривања права и обавеза физичких и правних лица и сл.

Доношење закона без претходног спровођења јавне расправе требало би свести на нужну меру, у хитним и неодложним ситуацијама, у складу са прецизно прописаним критеријумима.

Додатно, прописивање обавезе органа који припрема закон да пре детаљног извештаја о спроведеној јавној расправи објави на својој интернет страници све приспеле предлоге и коментаре, као и разлоге због којих јесте или није прихватио упућене предлоге. Успостављање интерактивног односа са представницима заинтересоване јавности да би предлози и сугестије дати током јавне расправе били јасно конципирани, конзистентни и у што је могуће већој мери конкретизовани.

Кратак опис обавезе – мере (до 140 карактера)

Измене Закона о државној управи и Пословника Владе у погледу обавезног одржавања јавне расправе у поступку припреме закона.

ПОУ изазов који на који се обавеза односи

Јачање јавног интегритета

Релевантност.

Укратко опишите на који начин је обавеза релевантна за даље унапређење ПОУ вредности у односу на приступ информацијама, јавну одговорност, учешће јавности и технологију и иновације у служби отворености и одговорности (Детаљнији опис ПОУ вредности налази се у Водичу о ПОУ вредностима)

Увођењем ове обавезе јасно се доприноси свим прокламованих принципима Партнерства за отворену управу – транспарентности и учешћу јавности. Наиме, измене поменутих прописа треба да обезбеде редовно одржавање јавних расправа, водећи притом рачуна о томе да текст нацрта закона упућен на јавну расправу касније буде мењан првенствено као последица прихватања примедби и сугестија изнетих током јавне расправе, те објављивање свих приспелих предлога и коментара, као и разлога због којих упућени предлози јесу или нису прихваћени.

Амбициозност.

Укратко опишите резултате који се очекују од испуњења ове обавезе и како ће она допринети отворености власти или побољшању власти кроз већи степен отворености.

Јавна расправа се спроводи за све законе у поступку њиховог доношења, осим у случајевима када су испуњени прецизно прописани услови и критеријуми, чија испуњеност налаже хитност у поступању; када се ради о законима о потврђивању међународних уговора, или изменама закона тзв. „техничке природе“, којима се не утиче на већ прописане услове и начин остваривања права и обавеза физичких и правних лица и сл. Поред тога, органи који припремају законе објављују на својим интернет страницама све приспеле предлоге и коментаре током јавне расправе, као и разлоге због којих јесу или нису прихватили упућене предлоге. На овај начин, доприноси се повећању транспарентности законодавног процеса и учешћа јавности у процесу доношења закона, као и побољшању квалитета донетих закона.

Кораци

Активности са проверљивим резултатом и датумом реализације

Датум почетка

Датум завршетка

1. Израда Нацрта закона о изменама и допунама Закона о државној управи

1. IV квартал 2016. године

2. Упућивање Нацрта закона Влади ради разматрања и утврђивање Предлога закона.

2. IV квартал 2016. године

2. IV квартал 2016. године25

3. Израда измена и допуна Пословника Владе

3. I квартал 2017. године

3. II квартал 2017. године

4. Упућивање Предлога пословника Владе Влади ради разматрања и усвајања

4. II квартал 2017. године

4. II квартал 2017. године

–––––––––––––––

25 Датум завршетка ове активности дефинисан је Акционим планом за Поглавље 23. Ова активност ће се пратити кроз наведени акциони план.

Д. ФИСКАЛНА ТРАНСПАРЕНТНОСТ

ТЕМА

Унапређење процедура за спровођење јавних конкурса за доделу јавних средстава на свим нивоима власти, укључујући ту питања евалуације и правних лекова.

Назив и број обавезе

ОБАВЕЗА 11: Израда јединствене методологије планирања, праћења реализације и оцене успешности реализованих програма и пројеката организација цивилног друштва и праћења утрошка додељених финансијских средстава

Временски период – датум почетка и завршетка обавезе (нпр. 1. јул 2016. – 30. јун 2017.)

I квартал 2017. – II квартал 2017. године

(јануар – јун 2017. године)

Назив одговорне институције – министарства, органа у саставу министарства, агенције, итд.

Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом

Име одговорне особе из институције која је носилац активности

Милена Бановић

Звање, Сектор

шеф Одсека за планирање и стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва

Емаил

milena.banovic@civilnodrustvo.gov.rs

Телефон

+381 11 311 3895

Остали учесници

Управа

Министарство државне управе и локалне самоуправе

Организације цивилног сектора, приватни сектор, радне групе

Организације цивилног друштва

Тренутно стање или проблем којим се обавеза бави

Подаци прикупљени кроз Годишњи збирни извештај о утрошку буџетских средстава која су као подршка програмским активностима, обезбеђена и исплаћена удружењима и другим организацијама цивилног друштва из средстава буџета Републике Србије указују на недовољну праксу коришћења укрштених метода праћења реализације подржаних пројеката и програма. Подаци такође указују да је основни начин праћења спровођења програма и пројеката преглед завршног финансијског и наративног извештаја, док су мониторинг посете удружењима заступљене у најмањем броју случајева. Ово упућује на потребу усаглашавања пракси праћења спровођења подржаних програма и пројеката ОЦД, уз коришћење више различитих метода праћења и оцене њихове успешности.

Основни циљ

Унапређење процеса праћења и оцене успешности подржаних програма и пројеката има за циљ да обезбеди квалитетније праћење њиховог спровођења у циљу обезбеђивања квалитетније реализације. Такође органи јавне управе ће на овај начин имати бољи увид у постигнуте резултате у односу на уложена средстава, што ће представљати основ за квалитетније планирање и сврсисходнији утрошак буџетских средстава, у складу са циљевима дефинисаним у документима јавних политика.

Кратак опис обавезе – мере (до 140 карактера)

Израда и усвајање методолошког упутства за израду плана мониторинга и евалуације одобрених програма и пројеката организација цивилног друштва и праћења утрошка додељених финансијских средстава.

ПОУ изазов који на који се обавеза односи

Ефикасније управљање јавним ресурсима

Релевантност.

Укратко опишите на који начин је обавеза релевантна за даље унапређење ПОУ вредности у односу на приступ информацијама, јавну одговорност, учешће јавности и технологију и иновације у служби отворености и одговорности (Детаљнији опис ПОУ вредности налази се у Водичу о ПОУ вредностима)

Јачањем система фискалне одговорности и информисање шире јавности о пројектима и програмима организација цивилног друштва финансираних из буџета Републике Србије, подстиче се и развија интегритет и одговорност у раду државних институција, јачање поверења грађана у рад државних институција, али и у рад организација цивилног друштва.

Амбициозност.

Укратко опишите резултате који се очекују од испуњења ове обавезе и како ће она допринети отворености власти или побољшању власти кроз већи степен отворености.

Усвајањем методолошког упутства за израду плана мониторинга и евалуације одобрених програма и пројеката, уводи се обавеза унификованог приступа органа јавне управе у планирању, праћењу спровођења и евалуацији одобрених програма и пројеката ОЦД. Овај једнообразан приступ сагледавању резултата подржаних пројеката и програма представља основ за сагледавање и јавно објављивање остварених резултата. Ова мера у складу је са обавезом 12 овог акционог плана, којим је предвиђена измена Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења, у смислу увођења обавезе извештавања о постигнутим резултатима подржаних програма и пројеката ОЦД и дефинисање садржине и форме Извештаја о евалуацији конкурсног циклуса. На тај начин постићи ће се боља информисаност јавности о утрошку средстава у односу на реализоване резултате, као и већа одговорност, како органа јавне управе тако и ОЦД у односу на трошење јавних средстава.

Кораци

Активности са проверљивим резултатом и датумом реализације

Датум почетка

Датум завршетка

1. Израда јединствене Методологије планирања, праћења реализације и оцене успешности реализованих програма и пројеката организација цивилног друштва и праћења утрошка додељених финансијских средстава

I квартал 2017. године

(јануар 2017. године)

I квартал 2017. године

(март 2017. године)

2. Упућивање предлога Закључка о усвајању јединствене Методологије планирања, праћења реализације и оцене успешности реализованих програма и пројеката организација цивилног друштва и праћења утрошка додељених финансијских средстава ради разматрања и усвајања од стране Владе РС

I квартал 2017. године

(март 2017. године)

II квартал 2017. године

(април 2017. године)

3. Усвајање и објављивање у Службеном гласнику РС јединствене Методологије планирања, праћења реализације и оцене успешности реализованих програма и пројеката организација цивилног друштва и праћења утрошка додељених финансијских средстава.

II квартал 2017. године

(април 2017. године)

II квартал 2017. године

(април 2017. године)

4. Достављање свим органима јавне управе јединствене Методологије планирања, праћења реализације и оцене успешности реализованих програма и пројеката организација цивилног друштва и праћења утрошка додељених финансијских средстава.

II квартал 2017. године

(мај 2017. године)

II квартал 2017. године

(јун 2017. године)

ТЕМА

Унапређење процедура за спровођење јавних конкурса за доделу јавних средстава на свим нивоима власти, укључујући питања евалуације и правних лекова.

Назив и број обавезе

ОБАВЕЗА 12: Измене и допуне Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења

Временски период – датум почетка и завршетка обавезе (нпр. 1. јул 2016. – 30. јун 2017.)

IV квартал 2016. године – I квартал 2017. године

(децембар 2016. године – април 2017. године)

Назив одговорне институције – министарства, органа у саставу министарства, агенције, итд.

Носилац активности 1,2: Канцеларија

Носилац активности 2,3: МДУЛС

Име одговорне особе из институције која је носилац активности

Наталија Павловић Шиниковић

Звање, Сектор

помоћник министра, Сектор за људска и мањинска права и слободе и регистре

Емаил

natalija.pavlovic@mduls.gov.rs

Телефон

011/2645-231

Остали учесници

Управа

Организације цивилног сектора, приватни сектор, радне групе

Организације цивилног друштва

Тренутно стање или проблем којим се обавеза бави

Према тренутном законодавно-правном поретку Републике Србије, не постоји обавеза објављивања извештаја о постигнутим резултатима програма и пројеката подржаних из средстава буџета Републике Србије.

Основни циљ

Информисање шире јавности о резултатима подржаних пројеката и програма финансираних из буџета Републике Србије, доприноси увиду у значај сарадње органа јавне управе и ОЦД у спровођењу мера јавних политика, а такође и да се јача поверење грађана у рад ОЦД.

Кратак опис обавезе – мере (до 140 карактера)

Измене и допуне Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења, подразумевају увођење обавезе објаве извештаја о постигнутим резултатима подржаних програма и пројеката ОЦД и дефинисање садржине и форме Извештаја о евалуацији конкурсног циклуса.

ПОУ изазов који на који се обавеза односи

Ефикасније управљање јавним ресурсима

Релевантност.

Укратко опишите на који начин је обавеза релевантна за даље унапређење ПОУ вредности у односу на приступ информацијама, јавну одговорност, учешће јавности и технологију и иновације у служби отворености и одговорности (Детаљнији опис ПОУ вредности налази се у Водичу о ПОУ вредностима)

Информисањем шире јавности о пројектима и програмима организација цивилног друштва финансираних из буџета Републике Србије и оствареним резултатима, подстиче се и развија интегритет и одговорност у раду државних институција, јачање поверења грађана у рад државних институција, али и у рад организација цивилног друштва.

Амбициозност.

Укратко опишите резултате који се очекују од испуњења ове обавезе и како ће она допринети отворености власти или побољшању власти кроз већи степен отворености.

Реализацијом ове мере увела би се обавеза објаве остварених резултата програма и пројеката ОЦД-а подржаних из буџетских средстава, чиме би се омогућио детаљнији увид јавности за коју намену су буџетска средства утрошена и који су резултати на овај начин постигнути, што би допринело унапређењу основних вредности ПОУ (фискална транспарентност, отвореност и одговорност јавне управе).

Кораци

Активности са проверљивим резултатом и датумом реализације

Датум почетка

Датум завршетка

1. Припрема Иницијативе за измену и допуну Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења

IV квартал 2016. године

(децембар 2016. године)

I квартал 2017. године

(јануар 2017. године)

2. Упућивање иницијативе Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом Министарству државне управе и локалне самоуправе

I квартал 2017. године

(јануар 2017. године)

II квартал 2017. године

(март 2017. године)

3. Усвајање измена и допуна Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења

I квартал 2017. године

(март 2017. године)

II квартал 2017. године

(април 2017. године)

Ђ. ЈАВНЕ УСЛУГЕ

ТЕМА

Унапређење правног оквира у области електронског пословања

Назив и број обавезе

ОБАВЕЗА 13: Доношење Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању

Временски период – датум почетка и завршетка обавезе (нпр. 1. јул 2016. – 30. јун 2017.)

У току – IV квартал 2017. године

Назив одговорне институције – министарства, органа у саставу министарства, агенције, итд.

Министарство трговине, туризма и телекомуникација

Име одговорне особе из институције која је носилац активности

Сава Савић

Звање, Сектор

помоћник министра, Сектор за информационо друштво

Е-мејл

sava.savic@mtt.gov.rs

Телефон

011-20 20 072

Остали учесници

Управа

Организације цивилног сектора, приватни сектор, радне групе

Тренутно стање или проблем којим се обавеза бави

Поверење у on-line услуге је кључно за унапређење рада државне управе, као и за друштвени развој.

Постојећим прописима (Закон о електронском потпису и Закон о електронском документу) нису регулисани поједини сегменти употребе података у електронском облику, средстава електронске комуникације и електронске обраде података у обављању послова физичких и правних лица, укључујући органе јавне власти (електронско пословање) чиме се ствара утисак да се не може обезбедити процес провере идентитета правног или физичког лица; електронска идентификација и гарантовати веродостојност одређених података, а што све утиче на отвореност државне управе.

Припремљен је Нацрт закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању који је био на јавној расправи у периоду од 7. до 30. септембра 2016. године. У току је анализа предлога и сугестија учесника у јавној расправи и припрема текста Нацрта закона који ће се упутити надлежним државним органима на мишљење ради усвајања Нацрта на Влади у складу са Пословником.

Основни циљ

Доношењем предложеног закона и подзаконских аката употпуњава се правни оквир, којим се омогућава стварање заједничке основе за електронску интеракцију између грађана, предузећа и органа јавне власти и повећање поверења у електронске трансакције, електронско пословање и електронску трговину. Посебно је значајно да се потпуније уреди: креирање и валидација електронског потписа и електронског печата и њихова пуноважност и доказна снага; услуга регистроване електронске доставе као услуга преноса података електронским путем у оквиру које пружалац услуге обезбеђује доказе о поступању са пренетим подацима; конверзија – превођење документа из једног облика у други тако да се очува садржај документа; дигитализација документа који нису изворно у електронском облику; пружање услуге од поверења, односно услуге електронске идентификације; аутентикација веб сајтова; увођење одговарајућих регистара у области електронског пословања; услови за чување и архивирање електронског документа.

Кратак опис обавезе – мере (до 140 карактера)

Новим законом ће се унапредити правни оквир у Републици Србији, а уједно и ускладити са најновијим прописима ЕУ у овој области тако што ће се уредити електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању. Уводе се регистри пружаоца услуга електронске идентификације, пружаоца услуга од поверења и квалификованих средстава за креирање сертификата; уређује се дугорочно чување информација и правна ваљаност електронских потписа и електронских печата и омогућава њихова валидација независно од будућих технолошких промена.

ПОУ изазов који на који се обавеза односи

Побољшање јавних услуга

Релевантност.

Укратко опишите на који начин је обавеза релевантна за даље унапређење ПОУ вредности у односу на приступ информацијама, јавну одговорност, учешће јавности и технологију и иновације у служби отворености и одговорности (Детаљнији опис ПОУ вредности налази се у Водичу о ПОУ вредностима)

Доношење новог закона и подзаконских аката, омогућиће лакши и бржи приступ информацијама и услугама које пружају органи државне управе, а све у служби ефикасног, транспарентног и одговорног рада државне управе и пружања бољих јавних услуга прилагођених потребама грађана и привредних субјеката Закон ће допринети испуњењу ПОУ вредности – технологија и иновације у служби отворености и одговорности, стварају се услови за повећање поверења у електронске трансакције и електронско пословање, а самим тим и већа отвореност и одговорност државне управе и учешће јавности у креирању прописа и процесу доношења одлука олакшаће се приступ информацијама и учешће јавности.

Амбициозност.

Укратко опишите резултате који се очекују од испуњења ове обавезе и како ће она допринети отворености власти или побољшању власти кроз већи степен отворености.

Доношењем новог закона са подзаконским актима:

- унапређује се правни оквир у Републици Србији и усаглашава са најновијим прописима у ЕУ

- стварају се предуслови за повећање поверења у електронско пословање и коришћење нових технологија од стране грађана и државне управе и учешће јавности у креирању прописа и процесу доношења одлука

Кораци

Активности са проверљивим резултатом и датумом реализације

Датум почетка

Датум завршетка

1. Прибављање и усаглашавање мишљења и текста Нацрта закона

IV квартал 2016. године

IV квартал 2016. године

(новембар 2016. године)

2. Усвајање Нацрта закона на Влади

IV квартал 2016. године

(децембар 2016. године)

IV квартал 2016. године

(децембар 2016. године)

3. Предлог закона у скупштинској процедури и усвајање закона

IV квартал 2016. године

(децембар 2016. године)

I квартал 2017. године

(март 2017. године)

4. Израда подзаконских аката

II квартал 2017. године

IV квартал 2017. године

ТЕМА

Унапређење квалитета услуга које јавна управа обезбеђује грађанима и привреди и смањење нивоа административних трошкова за привреду и грађане

Назив и број обавезе

ОБАВЕЗА 14: Успостављање јединственог јавног регистра административних поступака и осталих услова пословања26

Временски период – датум почетка и завршетка обавезе (нпр. 1. јул 2016. – 30. јун 2017.)

У току – IV квартал 2018.

Назив одговорне институције – министарства, органа у саставу министарства, агенције, итд.

Републички секретаријат за јавне политике

Име одговорне особе из институције која је носилац активности

Нинослав Кекић

Звање, Сектор

виши саветник, руководилац Групе за сарадњу са привредним субјектима и грађанима и покретање иницијатива

Емаил

ninoslav.kekic@rsjp.gov.rs

Телефон

3349-818

Остали учесници

Управа

Министарство привреде, Министарство финансија, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство државне управе и локалне самоуправе,

Служба за управљање кадровима-активност 2 (у делу који се тиче обуке)

Организације цивилног сектора, приватни сектор, радне групе

Привредна комора Србије

Тренутно стање или проблем којим се обавеза бави

Постојећи систем јавне управе не располаже обједињеном базом важећих административних захтева (процедура). Из тог разлога, грађани често не знају коме да се обрате и на који начин да се информишу о процедурама и ценама услуга органа државне управе. То често доводи до стварања неоправданих додатних трошкова и утрошка времена потражиоца јавних услуга. Формирањем свеобухватне и ажурне електронске базе административних захтева, грађанима и привреди би се омогућио лак приступ потребним информацијама и тиме избегло стварање поменутих додатних трошкова.

Основни циљ

Повећање транспарентности јавне управе у поступању и смањење свеобухватних административних трошкова за привредне субјекте и грађане приликом остварења својих права и извршавања законом прописаних обавеза.

Кратак опис обавезе – мере (до 140 карактера)

Увођење јединственог јавног регистра административних поступака и осталих услова пословања омогућиће грађанима и привредним субјектима преглед свих административних захтева и поступака које је потребно испунити и реализовати да би се обезбедило пружање одређене услуге, укључујући и све трошкове у виду накнада, такси и сл. Поједностављењем поступака и укидањем непотребних намета обезбедиће се предуслов за повећање предвидљивости пословања и смањење трошкова које грађани и привредни субјекти сносе при остваривању загарантованих права и испуњењу обавеза. Посебно је битно да се грађанима и представницима привреде пружи преглед обједињених поступака, тј. оних које су у надлежности више различитих органа јавне управе, чиме би се на јасан начин утврдиле све активности које је неопходно учинити да би се одређена процедура окончала у што краћем року.

ПОУ изазов који на који се обавеза односи

Побољшање јавних услуга, Јачање јавног интегритета

Релевантност.

Укратко опишите на који начин је обавеза релевантна за даље унапређење ПОУ вредности у односу на приступ информацијама, јавну одговорност, учешће јавности и технологију и иновације у служби отворености и одговорности (Детаљнији опис ПОУ вредности налази се у Водичу о ПОУ вредностима)

Увођење регистра доприноси повећању транспарентности у поступању јавне управе и олакшава свакодневно пословање привредних субјеката и живот грађана. Грађани и привреда ће на једном месту да се упознају са детаљима свих поступака, трошковима учесника у поступку и информацијама о органима који их спроводе.

Амбициозност.

Укратко опишите резултате који се очекују од испуњења ове обавезе и како ће она допринети отворености власти или побољшању власти кроз већи степен отворености.

Реализацијом ове обавезе биће бесплатно доступна, преко интернета, јединствена и ажурна база административних поступака и осталих услова пословања, чиме би се грађанима и привреди омогућио лак приступ потребним информацијама и избегло стварање неоправданих додатних трошкова, уштеда времена потражиоца јавних услуга и повећање ефикасности пружаоца јавних услуга.

Кораци

Активности са проверљивим резултатом и датумом реализације

Датум почетка

Датум завршетка

1. Израда и доношење оперативног плана активности за успостављање јединственог јавног регистра административних поступака и др. услова пословања

II квартал 2016. године

(мај 2016.)

IV квартал 2016. године

(новембар 2016.)

2. Израда формулара и спровођење обука за попис административних поступака

II квартал 2016. године

(јун 2016.)

I квартал 2017. године

(март 2017.)

3. Попис административних поступака

I квартал 2017. године

(јануар 2017.)

II квартал 2017. године

(април 2017.)

4. Попис процедура од стране привреде

II квартал 2017. године

(април 2017.)

IV квартал 2017. године

(децембар 2017.)

5. Израда методологије за оптимизацију пописаних административних захтева

IV квартал 2017. године

(октобар 2017.)

IV квартал 2017. године

(децембар 2017.)

6. Израда софтвера за е-портал јединственог јавног регистра административних поступака

I квартал 2018. године

(март 2018.)

IV квартал 2018. године

(децембар 2018.)

–––––––––––––––

26 Ова обавеза је предвиђена Акционим планом за спровођење Стратегије регулаторне реформе и унапређење система управљања јавним политикама за период од 2016 до 2017. године, али с обзиром на то да је релевантна у односу на вредности ПОУ укључена је и у овај акциони план.