На основу чл. 2. Уредбе о организацији и раду Управе цивилног ваздухопловства (“Службени лист ФНРЈ”, бр. 21/53), у сагласности са Савезним извршним већем, прописујем

 

ПРАВИЛНИК

О ЦИВИЛНОМ ВАЗДУХОПЛОВНОМ ЈЕДРИЛИЧАРСТВУ

“Службени лист ФНРЈ”, број 52 од 28. новембра 1955.

 

I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1.

У циљу успешног и безбедног коришћења цивилних ваздушних једрилица, њихово грађење, одржавање и чување, као и ваздушно једрење, налазе се под надзором надлежних ваздухопловних органа или других органа овлашћених за надзор.

 

Члан 2.

Ваздушне једрилице израђују се као прототипови и серијски типови свих врста у радионицама и фабрикама које су за то овлашћене, а под надзором контролора израде.

Начин спровођења надзора при изради ваздушних једрилица за цивилну употребу одређује Управа цивилног ваздухопловства.

 

Члан 3.

Цивилне ваздухопловне једрилице могу се употребљавати за ваздушно једрење у ваздушном простору Југославије само ако имају уверење о упису у регистар и уверење о пловидбености издато од Управе цивилног ваздухопловства. Ова уверења се морају налазити на једрилици приликом сваког ваздушног једрења и показати на захтев надлежног органа.

 

Члан 4.

Цивилним ваздушним једрилицама могу управљати као пилоти-једриличари само лица која су за то оспособљена и која имају одговарајућу дозволу за рад летачког особља цивилног ваздухопловства, издату од стране Управе цивилног ваздухопловства.

 

Члан 5.

Ваздушна једрења на митинзима и такмичењима цивилног ваздухопловног једриличарства, које организују ваздухопловне или спортске организације, могу се вршити само по претходно издатом одобрењу Управе цивилног ваздухопловства.

 

II. ВАЗДУШНЕ ЈЕДРИЛИЦЕ

 

Члан 6.

Ваздушна једрилица јесте ваздухоплов без покретачке снаге мотора, а чије се одржавање у ваздуху постиже углавном аеродинамичким реакцијама на површине које остају непокретне у одређеним условима летења.

Цивилне ваздушне једрилице деле се на врсте, с обзиром на њихову употребу и намену.

С обзиром на употребу, цивилне ваздушне једрилице деле се на:

1) клизаче,

2) школске,

3) тренажне,

4) високоспособне,

5) специјалне.

С обзиром на намену, цивилне ваздушне једрилице деле се на:

1) копнене ваздушне једрилице,

2) хидроједрилице.

Цивилне ваздушне једрилице свих наведених врста могу бити: једноседи, двоседи и вишеседи.

 

Члан 7.

Свако грађење прототипа, као и серијског типа цивилне ваздушне једрилице, мора бити претходно пријављено надлежном ваздухопловном органу или органу нарочито овлашћеном за то.

Органи из претходног става дужни су да, по пријему пријаве, успоставе и врше контролу грађења цивилне ваздушне једрилице тако да се грађење изводи према одређеним нацртима и техничким прописима утврђеним за односни тип цивилне ваздушне једрилице.

 

Члан 8.

Модификације цивилне ваздушне једрилице могу се вршити само по писменом одобрењу њеног конструктора или произвођача, а у сагласности са Управом цивилног ваздухопловства.

 

Члан 9.

Оправке и ревизије цивилних ваздушних једрилица могу се вршити само у за то овлашћеним радионицама и фабрикама, а према нацртима за односну врсту или тип цивилне ваздушне једрилице.

Све оправке и ревизије цивилних ваздушних једрилица обавезно се врше под надзором овлашћених стручњака.

 

Члан 10.

Употреба цивилних ваздушних једрилица за ваздушна једрења врши се према упутству за употребу и коришћење ваздушних једрилица, које је упутство за сваку врсту и тип ваздушне једрилице дужан да изда конструктор или произвођач ваздушне једрилице.

 

Члан 11.

Цивилне ваздушне једрилице морају имати одговарајућу опрему (инструменте и уређаје) с обзиром на сврху за коју се користе.

Ваздушне једрилице које се употребљавају за ваздушна једрења без спољне видљивости или ноћу, треба да буду снабдевене и уређајима за радио-везу у ваздуху и са земљом.

Ако ваздушне једрилице нису снабдевене радио-уређајима за везу, једрења без спољне видљивости или ноћу могу се вршити само по претходној пријави и одобрењу надлежног органа за обезбеђење ваздушне пловидбе.

 

Члан 12.

Рок трајања цивилне ваздушне једрилице одређује конструктор односно произвођач, и то према врсти и типу једрилице. Овај рок се може одредити: на одређени број летова, на одређени број часова ваздушног једрења или на одређено време употребе.

По истеку одређеног рока трајања ваздушна једрилица се мора повући из употребе или послати на ревизију.

 

Члан 13.

Свака цивилна ваздушна једрилица мора бити уписана у регистар који води Управа цивилног ваздухопловства. На основу извршеног уписа Управа цивилног ваздухопловства издаје уверење о упису (иматрикулацији).

На трупу или репу цивилне ваздушне једрилице морају бити исписане ознаке регистрације и националности једрилице.

Ознаке регистрације састоје се од четвороцифрених бројева, чију комбинацију одређује Управа цивилног ваздухопловства приликом уписа цивилне ваздушне једрилице у регистар. Комбинација цифара одређује се тако да прва цифра увек означава врсту једрилице.

Ознака националности састављена је од латинских слова „YU”.

 

III. ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕДИ ЈЕДРИЛИЦА

 

Члан 14.

Све цивилне ваздушне једрилице подлежу обавезном техничком прегледу.

Техничким прегледом се утврђује да ли је ваздушна једрилица у исправном стању и да ли је способна за безбедно ваздушно једрење.

Цивилна ваздушна једрилица сме се употребити само ако је техничким прегледом утврђено да је у исправном стању и да је способна за безбедно ваздушно једрење.

 

Члан 15.

Технички прегледи су редовни и ванредни.

Редовни прегледи се врше:

1) приликом првог испробавања једрилице;

2) у прописаним временским роковима (периодични прегледи);

3) пре сваког учествовања ваздушне једрилице на јавним приредбама, такмичењима и митинзима;

4) пре сваке употребе за ваздушно једрење.

Ванредни прегледи се врше:

1) после извршених већих оправки или ревизија на једрилици;

2) после грубих слетања и после већих оптерећења конструкције једрилице;

3) кад се укаже потреба за преглед.

 

Члан 16.

Технички преглед цивилне ваздушне једрилице приликом првог испробавања једрилице, као и периодичне прегледе, врши за то одређена комисија, а технички преглед пре сваке употребе ваздушне једрилице врши одговорни руководилац ваздушног једрења.

Технички преглед врши се на начин прописан у техничким прописима за односни тип ваздушне једрилице и према упутству Управе цивилног ваздухопловства.

По извршеном техничком прегледу налаз се уписује у књигу ваздушног једрења. Налаз потписује и ставља печат председник комисије односно одговорни руководилац који је преглед извршио.

 

Члан 17.

Испитивања и испробавања ваздушних једрилица у ваздуху врше се са новоизграђеним једрилицама - прототиповима, са једрилицама израђеним у серији, као и са ваздушним једрилицама после извршених ревизија и већих оправки.

Испитивања и испробавања ваздушних једрилица у ваздуху могу вршити само лица која уз дозволу за рад летачког особља цивилног ваздухопловства имају и специјално овлашћење за пробу и испитивање једрилица.

 

IV. ИСПРАВЕ ВАЗДУШНИХ ЈЕДРИЛИЦА

 

Члан 18.

Цивилна ваздушна једрилица може се употребити за ваздушно једрење само ако је снабдевена следећим исправама:

1) уверењем о упису у регистар (иматрикулација);

2) уверење о пловидбености;

3) књигом ваздушног једрења;

4) дозволом за рад радио-станице, ако станица постоји на ваздушној једрилици.

 

Члан 19.

Уверење о упису у регистар (иматрикулација) цивилне ваздушне једрилице, поред основних података, о врсти, типу и власнику или кориснику цивилне ваздушне једрилице, мора садржати и ознаке националности и регистрације, које су исписане на трупу или репу једрилице.

 

Члан 20.

Уверење о пловидбености мора садржати податке о односној врсти и типу цивилне ваздушне једрилице, као и податке о ограничењима при употреби, која за односну врсту или тип једрилице постоје.

Ово уверење служи као доказ о способности и употребљивости једрилице за ваздушна једрења.

 

Члан 21.

Услови за издавање уверења о упису у регистар и уверења о пловидбености, обрасци уверења и њихова садржина, начин и поступак при издавању, време важења, начин продужавања односно обнављања или замене и све друго што је у вези са уверењем о упису и о пловидбености - одређује се посебним прописима Управе цивилног ваздухопловства.

 

Члан 22.

У књигу ваздушног једрења уписују се подаци о цивилној ваздушној једрилици и њеним особинама (полетања, слетања, часови ваздушног једрења, услови под којима је вршено једрење, висине и сл.), као и све настале промене у вези са ваздушном једрилицом. У књигу ваздушног једрења обавезно се уносе и сви налази техничких прегледа из чл. 16. овог правилника.

Образац књиге ваздушног једрења прописује Управа цивилног ваздухопловства. Уписе у књигу ваздушног једрења врши произвођач једрилице, односно о променама - власник или корисник једрилице, а оверава их контролни орган. Књига ваздушног једрења мора се водити читко и уредно, без икаквих брисања или прецртавања.

 

Члан 23.

Дозволу за употребу радио-станице на цивилној ваздушној једрилици издаје орган овлашћен посебним прописом.

 

V. ВАЗДУШНА ЈЕДРЕЊА

 

А. Подела ваздушних једрења

 

Члан 24.

Ваздушна једрења врше се у циљу:

1) почетне обуке;

2) обуке ради стицања појединих звања у цивилном ваздухопловном једриличарству;

3) обуке у аерозапрези;

4) обуке у акробацијама ваздушним једрилицама;

5) обуке у ваздушном једрењу без спољне видљивости или ноћу;

6) извршења посебних задатака.

 

Члан 25.

Ваздушна једрења са посебним задатком могу бити:

1) испитивања ваздушних једрилица;

2) постизања одређених спортских успеха;

3) разне врсте ваздушних једрења ради испитивања и истраживања нових терена и нових видова једрења;

4) прелетања цивилним ваздушним једрилицама - у запрези или слободно.

 

Б. Услови за ваздушна једрења

 

Члан 26.

Ваздушна једрења из претходних чланова овог правилника могу се вршити само под одређеним условима наведеним у овом правилнику и прописима за безбедност летења у ваздушном простору Југославије.

Могућност извршења ваздушног једрења одређене врсте оцењује одређени руководилац ваздушног једрења, с обзиром на способност лица које ће вршити ваздушно једрење и с обзиром на временске услове саопштене од метеоролошке станице, или, ако ове нема, с обзиром и на процену одређеног и одговорног руководиоца ваздушног једрења.

 

Члан 27.

Временски услови за ваздушна једрења из чл. 24. овог правилника су следећи:

1) за почетну обуку и школовање, на ваздушним једрилицама свих врста и типова, брзина ветра до 5 м/сек. видљивост најмање 3 км и висина доње границе облака најниже 200 м/sol;

2) за обуку ради стицања појединих звања у цивилном ваздухопловном једриличарству, на ваздушним једрилицама свих врста и типова: брзина ветра од 8-20 м/сек. (с обзиром на дотада стечене стручне способности лица које врши ваздушно једрење), видљивост најмање 5 км и висина доње границе облака најниже 300 м/sol;

3) за обуку у аерозапрези, на ваздушним једрилицама свих врста и типова: брзина ветра до 8 м/сек; видљивост најмање 5 км и висина доње ранице облака најниже 300 м/sol;

4) за обуку у акробацијама, са ваздушним једрилицама способним за ову сврху: брзина ветра до 8 м/сек; видљивост најмање 5 км и висина доње границе облака најниже 800 м/ sol;

5) за обуку у летењу без спољне видљивости и ноћу, на ваздушним једрилицама способним и опремљеним за ову сврху: брзина ветра од 8-20 м/сек; видљивост дању најмање 5 км, а ноћу 2 км и висина доње границе облака најниже 500 м/ sol;

6) за ваздушна једрења са посебним задатком - временски услови ограничени су самим задатком и у зависности су од врсте ваздушне једрилице.

 

Члан 28.

Забрањена су полетања цивилних ваздушних једрилица и ваздушна једрења, без обзира на сврху у коју се врше, по бури, олуји, мећави, вејавици, магли или кад на аеродрому пада киша.

Исто тако, забрањено је свако слетање цивилним ваздушним једрилицама на терен под маглом. Ако у таквим случајевима ваздушна једрилица не може да доједри до терена који није под маглом, пилот-једриличар је дужан да напусти ваздушну једрилицу и да се спусти на земљу помоћу падобрана.

 

Члан 29.

Ваздушна једрења цивилним ваздушним једрилицама могу вршити само лица:

1) која нису млађа од 15 година;

2) која испуњавају услове телесне и душевне способности за летачко особље цивилног ваздухопловства, одређене посебним прописима;

3) која имају ученичку дозволу, или основну дозволу пилота једрилице, или дозволу пилота једрилице;

4) која су оспособљена и с успехом савладала претходне припремне вежбе за ваздушна једрења;

5) која су упозната са особинама материјала, са типом ваздушне једрилице којом ће извршити ваздушно једрење, као и са њеном издржљивошћу;

6) која су упозната са важећим прописима о летењу, сигнализацији и коришћењу аеродрома;

7) која су опремљена потребном опремом за безбедно једрење.

 

В. Коришћење аеродрома за ваздушна једрења

 

Члан 30.

Сваки цивилни аеродром који се користи за полетање и слетање ваздушних једрилица мора имати упутство о његовом коришћењу за ваздушна једрења, које прописује управа тога аеродрома.

Ово упутство обавезно садржи одредбе:

1) за постављање старта витла односно старта аерозапреге при свим правцима ветра;

2) за кретање људи и техничких средстава, као и возила, при сваком постављању старта посебно;

3) за зоне старта витла односно старта аерозапреге;

4) за зоне рада: ваздушног једрења, једрења без спољне видљивости и акробација;

5) за стајанке ваздушних једрилица и авиона;

6) за забрањене зоне, по потреби;

7) за међусобни однос руководиоца ваздушног једрења и руководиоца летења (односно контроле летења).

 

Члан 31.

Ваздушна једрења нису дозвољена на аеродромима на којима није организована служба указивања хитне помоћи и заштите од евентуалног пожара.

 

Г. Руковођење ваздушним једрењем

 

Члан 32.

На сваком аеродрому на коме се врше ваздушна једрења, као и приликом одржавања митинга и такмичења у цивилном ваздухопловном једриличарству мора се одредити руководилац ваздушног једрења.

Руководилац ваздушног једрења дужан је да се стара да се ваздушна једрења изводе према постојећим ваздухопловним прописима, као и да се стара о безбедности лица у ваздуху и лица и имовине на земљи. Он је одговоран за одржавање дисциплине једрења.

Свако лице које се налази на аеродрому или врши какву летачку службу у ваздушном једрењу, дужно је да се у свему придржава наређења и упутстава издатих од одређеног руководиоца ваздушног једрења.

 

Д. Извођење обуке у ваздушном једрењу

 

Члан 33.

Извођење обуке ваздушног једрења ма које врсте из чл. 24. овог правилника може се вршити само под надзором одређеног руководиоца једрења, који поред одговарајуће дозволе за рад летачког особља цивилног ваздухопловства мора имати и важеће специјално овлашћење за наставника летења.

Одређени руководиоци једрења односно наставници летења морају познавати способности својих ученика у ваздушном једрењу, и дужни су те њихове способности стално и благовремено проверавати.

 

Члан 34.

Ученици и друга лица која се обучавају у ваздушном једрењу ма које врсте, у случајевима кад им постављени задатак у ваздушном једрењу није јасан, или кад постављени задатак није у складу са њиховим способностима за извршење, или кад њихово психичко или здравствено стање не одговара предстојећим напорима у ваздушном једрењу и сл., дужни су да о томе обавесте свог наставника односно одређеног руководиоца једрења, и да се у таквим случајевима и сами уздрже од ваздушног једрења.

Исто тако, одређени руководиоци ваздушног једрења односно наставници летења, ако приликом припреме за ваздушно једрење утврде неспремност ученика или других лица, њихову недисциплинованост, непознавање задатка или недовољну физичку или психичку способност за ваздушно једрење, дужни су да таквом лицу забране ваздушно једрење.

 

Члан 35.

Извођење практичне обуке и наставе у ваздуху са ученицима на двоседима цивилних ваздушних једрилица могу вршити само лица која имају одговарајућу дозволу за рад летачког особља цивилног ваздухопловства са специјалним овлашћењем за наставника летења.

 

Ђ. Припреме за ваздушна једрења

 

Члан 36.

Ниједно ваздушно једрење не сме се извршити док се претходно не изврши стручна навигациона и техничка припрема.

Задатак припреме је да се осигура безбедно ваздушно једрење и да се до највеће мере уклоне уочљиви недостаци који би могли да ометају правилно и безбедно ваздушно једрење.

Припреме за ваздушна једрења обухватају:

1) припремање ваздушне једрилице и опреме;

2) припремање пилота-једриличара;

3) контролу извршених припрема.

 

Члан 37.

Припремање ваздушне једрилице и опреме састоји се у стручном прегледу исправности команди, уређаја и свих делова ваздушне једрилице, у погледу исправности и у употпуњавању опреме једрилице, у прегледу исправа једрилице и сл.

Припремање пилота-једриличара за ваздушно једрење састоји се у проверавању познавања коришћења односне врсте и типа ваздушне једрилице и уређаја и опреме на њој, у проверавању познавања задатка и личне припреме пилота-једриличара за тај задатак, у проверавању знања за коришћење падобрана и технике скакања падобраном, у анализи метеоролошких услова према метеоролошком билтену, у проверавању психичког и здравственог стања лица које ће извршити ваздушно једрење, у проверавању познавања важећих прописа о безбедности једрења и сигнализацији, као и о коришћењу аеродрома, и у проверавању летачких исправа тог лица.

Контрола извршених припрема за ваздушно једрење састоји се у проверавању свих напред наведених припрема, које врши одређени руководилац ваздушног једрења или орган цивилног ваздухопловства.

 

Е. Поступци при ваздушном једрењу

 

Члан 38.

Свако лице које врши ваздушно једрење цивилном ваздушном једрилицом дужно је да се у свему придржава техничких услова за безбедно ваздушно једрење.

При сваком ваздушном једрењу, а нарочито на висинама изнад 300 м/sol, свако лице које врши једрење у ма ком циљу, мора у својој опреми имати падобран и мора бити обучено у руковању падобраном.

 

Члан 39.

Полетање ваздушним једрилицама мора бити извршено у правцу противном правцу ветра. Полетање се врши помоћу витла или аерозапреге, односно вучом са земље помоћу челичног ужета или шлеповањем за моторни авион, односно на други уобичајени начин (гумено уже, вуча аутомобилом итд.).

 

Члан 40.

Моторни авиони који се користе за аерозапрегу морају бити за то опремљени, а њихове посаде морају бити упознате са радом на реморкирању - шлеповању ваздушних једрилица и обучене за тај рад, и морају имати специјално овлашћење за вучу једрилица издато од Управе цивилног ваздухопловства уз одговарајућу дозволу за рад летачког особља цивилног ваздухопловства.

 

Члан 41.

Вуча ваздушне једрилице витлом односно реморкирање моторним авионом врши се на дати знак. Знак за полетање сме се дати тек пошто су пилотреморкер и моторни авион и пилот-једриличар и ваздушна једрилица спремни за полетање.

Знак за полетање не сме се дати ако се у простору за 450 лево и десно од правца полетања ваздушне једрилице налазе други авиони, ваздушне једрилице, људи или каква техничка средства или возила - тако да би то представљало препреку и опасност за полетање.

Полетање се такође не сме одобрити све док у ваздуху у правцу полетања, а према процени одређеног руководиоца једрења, постоји било каква препрека која би могла проузроковати удес.

 

Члан 42.

Приликом полетања ваздушне једрилице на старту витла, као и на старту аерозапреге, морају се налазити одређена стручна лица у циљу указивања техничке помоћи, као и за случај потребе указивања хитне помоћи и заштите од пожара.

 

Члан 43.

Ваздушна једрења на висинама изнад 4.000 м/sol забрањена су ако пилот-једриличар или посада једрилице нису снабдевени уређајима за инхалацију - удисање кисеоника. Ове уређаје они морају употребити изнад наведене висине.

 

Члан 44.

При ваздушном једрењу „на падини”, кад ваздушне једрилице лете на истој или скоро истој висини или у сусрет, уклањају се једна другој на тај начин што ваздушна једрилица која једри са спољне стране падине, скреће удесно.

Престизање ваздушних једрилица приликом ваздушног једрења „на падини”, кад су на истој или скоро истој висини, врши се увек обилажењем у страну падине.

При ваздушном једрењу „на падини” забрањено је улажење у облак или једрење без спољне видљивости.

 

Члан 45.

Кад две или више ваздушних једрилица једре у истом „термичком стубу” са малом међусобном висинском разликом, пилоти-једриличари обавезно круже у онаквом заокрету (левом или десном) у каквом је заокрету отпочео кружење први, претходни, пилот-једриличар.

Најмања дозвољена висина кружења „у термичком стубу” је 150 м/sol.

 

Члан 46.

Ваздушној једрилици која није опремљена за ваздушно једрење без спољне видљивости, забрањено је да при ваздушном једрењу улази у облак.

Исто тако, забрањено је ваздушно једрење у облаку ако се у њему већ налази једна ваздушна једрилица. Изузетно, то може одобрити надлежни орган за време утакмица у ваздушном једрењу, али само ако постоји радио-веза.

 

Члан 47.

Акробације ваздушним једрилицама смеју се вршити на висинама изнад 400 м/sol, и то само ваздушним једрилицама израђеним и намењеним за такве сврхе. Лица која врше акробације ваздушним једрилицама морају имати, поред одговарајуће дозволе за рад летачког особља цивилног ваздухопловства, и специјално овлашћење за акробатско летење. Она могу бити и ученици који се обучавају за акробатско летење.

Забрањено је вршити акробације ваздушним једрилицама на висинама испод 400 м/sol, а на ма којој висини над насељеним местима, као и над местима где безбедност људи и имовине у ваздуху и на земљи није довољно осигурана.

 

Члан 48.

Слетање ваздушних једрилица врши се у правцу, противном правцу ветра, на одређеној зони, а према упутству за коришћење аеродрома и наређењима руководиоца једрења.

Свако слетање ваздушне једрилице мора бити извршено из прописаног аеродромског круга летења. Најмања висина уласка у овај круг је 150 м/sol.

 

Ж. Сигнали

 

Члан 49.

При ваздушним једрењима употребљавају се одређени сигнали за означавање правца полетања и слетања, за одобрење полетања, забрану слетања и обавезно слетање, за опасност и тражење помоћи и слично.

Сигнале, њихов изглед и начин употребе прописује Управа цивилног ваздухопловства.

 

Члан 50.

Свако лице које врши ваздушно једрење, као и лица која руководе ваздушним једрењем, обавезна су да познају све сигнале из претходног члана, ради правилне и безбедне употребе.

 

VI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 51.

За ваздухопловни прекршај казниће се новчаном казном:

1) до 10.000 динара:

а) одговорно лице у ваздухопловној или спортској организацији које дозволи да се ваздушна једрења врше ваздушним једрилицама које нису регистроване или које нису прегледане у циљу утврђивања њихове пловидбености;

б) одговорно лице у ваздухопловној или спортској организацији које организује митинге или такмичења у цивилном ваздухопловном једриличарству, без дозволе Управе цивилног ваздухопловства;

в) лице које без писменог одобрења конструктора или произвођача ваздушне једрилице и сагласности Управе цивилног ваздухопловства изврши модификацију ваздушне једрилице и тако модификовану употреби је за ваздушна једрења;

г) одговорно лице, или власник, или корисник ваздушне једрилице, који не унесе у књигу ваздушних једрења све податке о променама на ваздушној једрилици;

2) до 6.000 динара:

а) одређени руководилац ваздушног једрења који дозволи да се ваздушно једрење изврши ваздушном једрилицом без исписаних ознака националности и регистрације на трупу или репу једрилице;

б) одређени руководилац ваздушног једрења који дозволи да се ваздушно једрење изврши под забрањеним условима за ваздушна једрења;

в) одговорни руководилац ваздушног једрења који пусти на једрење лице које нема одговарајућу дозволу, или који дозволи да се ваздушно једрење изврши без потребне опреме и припреме за безбедно ваздушно једрење;

3) до 5.000 динара:

а) лице које пре употребе ваздушне једрилице за једрење не изврши брижљиво или уопште не изврши стручне, техничке и навигационе припреме за безбедно ваздушно једрење;

б) лице које се не придржава прописаног поступка за безбедно ваздушно једрење, као и лице које се не придржава техничких прописа за одржавање и коришћење ваздушних једрилица;

в) лице које предузме ваздушно једрење са посебним задатком без одговарајућих дозвола надлежних органа;

г) свако лице које на ма који начин угрози безбедност ваздушних једрења, као и лице које ваздушним једрењем угрози безбедност људи и имовине у ваздуху и на земљи;

д) свако лице које прекрши одредбе овог правилника или ближе прописе донесене ради спровођења овог правилника.

 

VII. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 52.

Прописи о летењу цивилних ваздухоплова и о обезбеђењу ваздушне пловидбе примењују се у свему и у цивилном ваздухопловном једриличарству.

 

Члан 53.

Ближе прописе за спровођење овог правилника доноси Управа цивилног ваздухопловства.

 

Члан 54.

Овај правилник ступа на снагу даном објављивања у “Службеном листу ФНРЈ”.

 

Бр 4889

10. септембра 1955. године

Београд

Директор

Управе цивилног ваздухопловства,

Батрић Јовановић, с. р.