Редакцијски пречишћен текст

На основу чл. 9. и 11. Закона о стандардизацији (“Службени лист СРЈ”, бр. 30/96, 59/98, 70/2001 и 8/2003) и члана 2. став 3. Уредбе о начину израде и доношења техничких прописа и вођења регистра тих прописа (“Службени лист СРЈ”, бр. 4/97), министар за унутрашње економске односе доноси

ПРАВИЛНИК

о квалитету и другим захтевима за природну минералну воду, природну изворску воду и стону воду

"Службени лист СЦГ", број 53 од 23. децембра 2005, "Службени гласник РС", број 43 од 17. маја 2013 - др. правилник

I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим правилником прописују се квалитет и други захтеви за природну минералну воду, природну изворску воду и стону воду који морају бити испуњени у производњи и промету.

Одредбе овог правилника не примењују се на природну минералну воду која се на извору користи у лековите сврхе, у природним лечилиштима и бањама са термалном водом.

Члан 2.

Природна минерална вода, природна изворска вода и стона вода, у смислу овог правилника, су воде које потичу из подземних слојева (лежишта изданских вода) и долазе на површину природним истицањем – изворима, или преко бушених бунара.

Члан 3.

Произвођач је дужан да пре почетка производње прибави извештаје о извршеном испитивању захтева квалитета (здравствена исправност, сензорне, физичке, хемијске и микробиолошке карактеристике, гасни и радиолошки састав).

Члан 4.

Природна минерална вода, природна изворска вода и стона вода могу се стављати у промет само у оригиналном паковању, у херметички затвореним судовима, којима се спречава могућност контаминације и обезбеђује очување квалитета до момента отварања у року употребе и морају на омоту, паковању, суду или налепници имати декларацију која је у складу са Правилником о декларисању и означавању упакованих намирница.

Реч “природна” у називу могу имати минерална и изворска вода која није подвргнута било каквом поступку, осим поступака наведених у чл. 12. и 13. овог правилника.

Члан 5.

Ако је садржај појединачног паковања производа (нето запремина) декларисан у јединицама запремине, дозвољена одступања од декларисане запремине за појединачна паковања дата су у следећој табели:

Просечна нето запремина случајно изабраних десет појединачних оригиналних паковања мора одговарати декларисаној запремини производа, уз наведена дозвољена одступања.

II. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

1. Природна минерална вода

Члан 6.

Природна минерална вода је подземна вода намењена за људску употребу у свом природном стању која може да се флашира само ако је хемијски и микробиолошки исправна за пиће, ако јој је квалитет стабилан и формиран у природним условима и ако испуњава следеће захтеве:

1) да има свој извор из лежишта изданских вода, заштићен од било какве могућности контаминације и да долази на површину природним истицањем на једном или више извора, или преко бушених бунара;

2) да има карактеристике због којих се разликује од воде за пиће, као што су садржај минералних материја, хемијских елемената у траговима, односно других састојака, и може имати одређено физиолошко дејство;

3) да има исти квалитет као на извору, при чему карактеристике из тач. 1. и 2. овог става морају остати очуване.

Састав, температура и друге основне карактеристике природне минералне воде морају остати стабилни у границама природних промена и не смеју бити угрожени могућим варијацијама протока, односно не смеју бити измењени у току експлоатације.

Одступање од средњих годишње измерених вредности утврђених на почетку експлоатације за главне састојке карактеристичне за поједину природну минералну воду, може износити највише ±15%.

Члан 7.

Карактеристике које природној минералној води могу дати особине повољне по људско здравље морају се проценити са следећих аспеката:

1) геолошког и хидрогеолошког;

2) физичког, хемијског и физичко-хемијског;

3) микробиолошког;

4) у случајевима када је то неопходно фармаколошког, физиолошког и клиничког.

Члан 8.

Природна минерална вода на извору и у промету не сме да садржи: паразите и патогене микроорганизме, бактерије врсте Escherichia coli, друге колиформне бактерије, фекалне стрептококе, бактерије врсте Pseudomonas aeruginosa у било ком испитиваном узорку од 250 ml, спорогене сулфиторедукујуће анаеробне бактерије у било ком испитиваном узорку од 50 ml.

У природној минералној води на извору укупни број ћелија које чине колоније микроорганизама способних за размножавање (у даљем тексту: број микроорганизама) не може да буде већи од:

1) 5 у 1 ml на температури од 37 °C и 24-часовној инкубацији на чврстој хранљивој подлози;

2) 20 у 1 ml на температури од 20 до 22 °C и 72-часовној инкубацији на чврстој хранљивој подлози.

У природној минералној води на извору број микроорганизама који потичу из природне околине мора да одговара уобичајеном броју микроорганизама у складу са ставом 2. овог члана.

Уобичајени број микроорганизама представља приближно константан број микроорганизама на извору, пре било каквог дозвољеног поступка обраде.

Врста и број тих микроорганизама који се узимају у обзир у поступку признавања природне минералне воде, морају се проверавати најмање четири пута годишње – квартално, у складу са тачком 2. Прилога 1, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

У природној минералној води, број микроорганизама мора се одређивати најдоцније у року од 12 часова од пуњења природне минералне воде, при чему вода у том периоду мора да се чува на температури од 4 °C, ±1 °C, и не може да буде већи од:

1) 20 у 1 ml на температури од 37 °C и 24-часовној инкубацији на чврстој хранљивој подлози;

2) 100 у 1 ml на температури од 20 до 22 °C и 72-часовној инкубацији на чврстој хранљивој подлози.

Природна минерална вода која је у промету може да садржи и већи број микроорганизама ако је то последица уобичајеног повећања броја микроорганизама, које је природна минерална вода садржавала на извору и под условом да је вода органолептички исправна.

Члан 9.

Природна минерална вода према укупном садржају растворених минералних материја, ставља се у промет под следећим називом:

1) природна минерална вода са веома ниским садржајем растворених минералних материја, која садржи до 50 mg/l минералних соли, рачунато као суви остатак на 180 °C;

2) природна минерална вода са ниским садржајем растворивих минералних материја, која садржи преко 50 до 500 mg/l минералних соли, рачунато као суви остатак на 180 °C;

3) природна минерална вода, која садржи преко 500 mg/l до 1500 mg/l минералних соли, рачунато као суви остатак на 180 °C;

4) природна минерална вода богата минералним солима, која садржи преко 1500 mg/l минералних соли, рачунато као суви остатак на 180 °C.

Члан 10.

Природна минерална вода према садржају карактеристичних састојака, категоризује се и ставља у промет као:

1) бикарбонатна – која садржи више од 600 mg/l бикарбоната;

2) сулфатна – која садржи више од 200 mg/l сулфата;

3) хлоридна – која садржи више од 200 mg/l хлорида;

4) калцијумова – која садржи више од 150 mg/l калцијума израженог као Ca2+;

5) магнезијумова – која садржи више од 50 mg/l магнезијума израженог као Mg2+;

6) флуоридна – која садржи више од 1,0 mg/l флуорида;

7) гвожђевита – која садржи више од 1,0 mg/l гвожђа израженог као Fe2+;

8) натријумова – која садржи више од 200 mg/l натријума израженог као Na+;

9) угљено кисела – која садржи више од 250 mg/l слободног CO2;

10) са ниским садржајем натријума – која садржи до 20 mg/l натријума израженог као Na+.

Члан 11.

Природна минерална вода може да се експлоатише само из лежишта изданских вода, чију је употребу одобрио надлежни орган.

Опрема за експлоатацију извора природне минералне воде мора бити таква да се њеном употребом спречава могућност било какве контаминације и омогућава очување особина које природна минерална вода има на извору.

Техничка опрема (нпр. за захватање, цеви и резервоари) мора бити израђена од материјала који спречавају било какву хемијску, физичко-хемијску или микробиолошку промену воде.

Природна минерална вода не може се транспортовати у амбалажи друкчијој од оне у којој се ставља у промет. Амбалажа мора бити израђена од материјала који не утиче на микробиолошке и хемијске особине природне минералне воде.

Природна минерална вода може се преносити од извора до пунионице цевима које су израђене од материјала којим се спречава могућност било какве контаминације и омогућава очување особина које је имала на изворишту.

Члан 12.

Природна минерална вода у стању у коме је на извору, може бити подвргнута следећим поступцима:

1) издвајању нестабилних елемената, као што су једињења гвожђа и сумпора, филтрирању или декантовању, уз евентуалну претходну оксигенацију, све док такав поступак не мења састав воде у погледу основних састојака који јој дају карактеристике;

2) издвајању једињења гвожђа, мангана, сумпора и арсена из неких природних минералних вода путем третирања ваздухом обогаћеним озоном, све док такав поступак не мења састав воде у погледу основних састојака који јој дају карактеристике, и под условом да је такав поступак пријављен и посебно контролисан од стране надлежног органа или овлашћене институције;

3) издвајању непожељних састојака који нису наведени у тач. 1. или 2. овог става све док такав поступак не мења састав воде у погледу основних састојака које јој дају карактеристике и под условом да је такав поступак пријављен и посебно контролисан од стране надлежног органа или овлашћене институције;

4) укупној или делимичној елиминацији слободног угљен-диоксида искључиво физичким методама;

5) увођењу или поновном убацивању угљен-диоксида у складу са чланом 13. овог правилника.

Није дозвољен било какав поступак обраде природне минералне воде који би могао да промени уобичајени број микроорганизама у води, као што је дезинфекција, додавање бактериостатских средстава и сл.

Члан 13.

Природна минерална вода која садржи угљен-диоксид, према количини и пореклу угљен-диоксида може бити:

1) природна минерална вода са природном количином угљен-диоксида, која после евентуалне припреме и пуњења има исту вредност угљен-диоксида као на извору, и у случају када се због припреме природне минералне воде угљен-диоксид ослобађа, па се касније надокнађује одговарајућом количином из истог извора;

2) природна минерална вода са додатним сопственим угљен-диоксидом, која после евентуалне припреме и пуњења има већи садржај угљен-диоксида него на извору;

3) природна минерална вода са додатним угљен-диоксидом, којој је додат угљен-диоксид који није из истог извора као природна минерална вода;

4) природна минерална вода без угљен-диоксида, која садржи ону количину угљен-диоксида која је потребна да одржава хидрогенокарбонатну равнотежу.

Члан 14.

Природна минерална вода и природна изворска вода према количини угљен-диоксида, стављају се у промет као:

1) природно газирана минерална вода у којој је садржај угљен-диоксида на извору и у оригиналном паковању исти или већи од 250 mg/l;

2) газирана природна минерална вода којој је додат угљен-диоксид у концентрацији већој од природне вредности на извору;

3) негазирана вода са садржајем угљен-диоксида мањим од 250 mg/l.

Природна минерална вода из које је физичким путем делимично или потпуно одстрањен угљен-диоксид, мора у називу производа имати следеће речи: “делимично дегазирана” или “потпуно дегазирана”.

Члан 15.

Декларација за упаковану природну минералну воду, поред података који су прописани Правилником о декларисању и означавању упакованих намирница, садржи и податке о хемијском саставу, у коме су наведени карактеристични састојци, о месту експлоатације и називу извора, и поступку обраде ако је природна минерална вода обрађена поступцима обраде из члана 12. став 1. тач. 2. и 3. овог правилника.

Декларација за природну минералну воду са концентрацијом флуорида која прелази 1,5 mg/l, мора да садржи наводе: “садржи више од 1,5 mg/l флуорида” и “није погодна за свакодневно коришћење за бебе и децу млађу од седам година”, који се стављају поред назива производа и морају бити јасни и видљиви.

2. Природна изворска вода

Члан 16.

Природна изворска вода је подземна вода намењена за људску употребу у свом природном стању, која се флашира на самом извору или у његовој непосредној близини и која задовољава захтеве квалитета прописане овим правилником, као и захтеве везане за њену експлоатацију.

Природна изворска вода може се захватати само са извора или из бунара бушеног непосредно поред извора, који црпи воду из аквифера који напаја извор.

Квалитет воде која се црпи из бунара мора да буде идентичан квалитету воде са извора.

Члан 17.

У погледу захтева за експлоатацију и стављања у промет, микробиолошких захтева, поступака обраде природне изворске воде и декларисања, примењују се одредбе овог правилника које се односе на природну минералну воду.

Члан 18.

Декларација за природну изворску воду поред података који су прописани Правилником о декларисању и означавању упакованих намирница, садржи и податке о називу места, односно подручја, ако се тај назив односи на изворску воду чији се извор користи, под условом да наведени податак није двосмислен у погледу места експлоатације извора.

Природна изворска вода из истог аквифера ставља се у промет под истом робном марком.

Члан 19.

Декларација за природну изворску воду не сме да садржи податак који потрошача може да доведе у заблуду да је реч о природној минералној води.

3. Стона вода

Члан 20.

Стона вода је флаширана подземна вода за пиће, која се обрађује у циљу побољшања квалитета, с тим што квалитет после обраде мора бити у складу са прописима о води за пиће.

Под обрадом стоне воде у циљу побољшања квалитета, подразумевају се поједини поступци или њихово комбиновање:

1) корекција садржаја растворених материја у води, или њихово потпуно уклањање из воде;

2) додавање неорганских материја (соли) у воду;

3) импрегнација воде угљен-диоксидом.

Није дозвољено производити стону воду из водоводске воде.

Неорганске материје (соли) које се могу додавати стоној води, морају испуњавати услове из прописа који регулишу квалитет неорганских материја (соли) у производњи хране.

Члан 21.

Опрема и амбалажа за пуњење и паковање стоне воде мора да испуњава захтеве прописане за опрему и амбалажу за природну минералну воду и природну изворску воду.

Члан 22.

Стона вода мора да испуњава услове из прописа који регулишу квалитет воде за пиће, у погледу физичких, физичко-хемијских и хемијских особина воде, дозвољеног садржаја органских и неорганских материја, коагулационих и флокулационих средстава, дезинфекционих средстава и споредних производа дезинфекције.

Извориште воде за производњу стоне воде, и микробиолошки квалитет воде на изворишту, мора да испуњава услове из прописа за воду за пиће – за воду затвореног изворишта.

Стона вода у промету мора да испуњава услове из овог правилника у погледу микробиолошких особина природне минералне воде и природне изворске воде.

Услове из ст. 1. и 3. овог члана стона вода мора да испуњава на месту на коме се пуни у одговарајућу амбалажу.

Члан 23.

На паковању, декларацији и у оглашавању стоне воде није дозвољено коришћење било каквог имена, трговачког знака, робне марке, заштитног знака, слике, цртежа, симболичне или неке друге ознаке која би могла да доведе до замене са природном минералном водом или природном изворском водом, а нарочито коришћење термина “минерална вода” и “изворска вода”.

III. ИСПИТИВАЊЕ И ПРАЋЕЊЕ КВАЛИТЕТА

Члан 24.

Квалитет природне минералне воде и природне изворске воде утврђује се анализом узорка са самог извора, бунара, издана, или изворишта. Квалитет воде у оригиналном паковању утврђује се анализом упаковане воде и мора одговарати саставу воде на изворишту, осим у погледу количине растворених гасова и непожељних састојака.

Анализа обухвата испитивање састава природне минералне воде и природне изворске воде која се мора урадити за изворе, бунаре, издане, или изворишта једанпут у три године, на основу критеријума и параметара прописаних у Прилогу 1, табеле 1 до 6.

Ако у току експлоатације дође до промене квалитета воде, експлоатација се мора ускладити са природним законитостима извора, односно бунара, или обуставити.

Квалитет стоне воде са самог изворишта утврђује се на начин који је прописан за воду за пиће, а квалитет упаковане стоне воде утврђује се на начин предвиђен овим правилником.

Члан 25.

У поступку испитивања и праћења квалитета природне минералне воде, природне изворске воде и стоне воде, у складу са захтевима овог правилника, примењују се проверене и научно засноване методе анализа, које морају задовољити следеће критеријуме:

1) специфичност;

2) тачност;

3) темељност;

4) граница опажања;

5) осетљивост;

6) практичност и употребљивост;

7) граница одређивања.

Члан 26.

Дозвољено је мешање природних минералних вода, односно природних изворских вода са више извора односно бунара, истог типа, по квалитету и пореклу воде, с тим да производ одређеног хемијског састава мора одговарати декларацији и може имати само један назив.

Члан 27.

Природна минерална вода може да садржи максимално дозвољене концентрације материја, утврђене у Прилогу 1, табела 1.

Природна изворска вода може да садржи максимално дозвољене концентрације материја, утврђене у Прилогу 1, табела 4.

Члан 28.

Максимално дозвољене вредности резидуа код природне минералне воде и природне изворске воде третиране ваздухом обогаћеним озоном наведене су у Прилогу 1, табела 2.

IV. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 29.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о квалитету природне минералне воде (“Службени лист СРЈ”, бр. 45/93 и 76/93).

Члан 30.

Овај правилник ступа на снагу по истеку шест месеци од дана објављивања у “Службеном листу СЦГ”.

Бр. 4/002-011/2004-006

19. децембра 2005. године

Београд

Министар за унутрашње

економске односе

Амир Нурковић, с. р.