На основу чл. 40. и 41. став 2. Закона о здравственом осигурању војних осигураника („Службени лист СФРЈ“, бр. 32/78), у сагласности са савезним секретаром за народну одбрану, Скупштина Заједнице социјалног осигурања војних осигураника доноси
ОДЛУКУ
о начину употребе превозних средстава и висини накнаде путних трошкова у вези са остваривањем права из здравственог осигурања
„Службени лист СФРЈ”, бр. 17 од 8. априла 1983, 15 од 30. марта 1984, 31 од 28. јуна 1985, 30 од 30. маја 1986.
1. Осигурано лице које је упућено у друго место ради остваривања здравствене заштите, користи врсту превозног средства коју, зависно од његовог здравственог стања и дужине пута, одреди лекар појединац, односно војна здравствена установа или цивилна здравствена установа која осигурано лице упућује у друго место.
2. Употреба санитетског аутомобила или другог превозног средства, ради остваривања здравствене заштите у пребивалишту осигураног лица, пријема осигураног лица у војну здравствену установу или цивилну здравствену установу, његовог отпремања из тих здравствених установа или премештања из једне у другу здравствену установу, врши се ако је такав превоз условљен здравственим стањем осигураног лица и ако то одреди лекар појединац, односно војна здравствена установа или цивилна здравствена установа код које је осигурано лице на лечењу.
3. Осигураном лицу, на име накнаде путних трошкова за смештај и исхрану за време путовања и боравка у другом месту, припада 50% од износа дневнице за службено путовање официра чина пуковника, утврђено по прописима о накнади путних и других трошкова у Југословенској народној армији – ако има више од седам година живота, односно 25% од наведеног износа – ако има мање од седам година живота.
Осигураном лицу из става 1. ове тачке коме је због коришћења права из здравственог осигурања било неопходно да преноћи у другом месу исплаћују се и ствари трошкови смештаја, али највише до 70% од износа стварних трошкова смештаја који се по том основу признају официру чина пуковника према прописима о накнади путних и других трошкова у Југословенској народној армији, односно највише до 35% од тог износа ако осигурано лице има мање од седам година живота.*
*Службени лист СФРЈ, број 31/1985
4. Осигураном лицу упућеном на лечење у иностранство и његовом пратиоцу припада накнада трошкова превоза и дневница на име трошкова исхране и смештаја.*
Накнада трошкова превоза припада осигураном лицу и његовом пратиоцу за редовна превозна средства јавног саобраћаја (авион – економска класа, железница – I разред).*
Изузетно, осигураном лицу и његовом пратиоцу може се одредити и друга врста превоза ако природа болести то захтева.*
Дневница из става 1. овог члана обрачунава се у висини 80% од дневница II групе, на начин утврђен прописом о издацима за службена путовања и селидбе у иностранство који се савезним органима управе и савезним организацијама признају у материјалне трошкове и прописом о највишим износима дневница за службено путовање у иностранство које се савезним организацијама признају у материјалне трошкове.*
Осигураном лицу – детету до седам година живота припада накнада трошкова превоза и дневница у висини 50% од дневница утврђених у смислу става 4. ове тачке.*
Дневница на име трошкова исхране и смештаја исплаћује се за време амбулантног лечења, а ако је осигурано лице смештено у стационарну здравствену установу у којој има бесплатан смештај и исхрану, припада му 20% од накнаде утврђене према одредби става 4. ове тачке.*
Пратиоцу осигураног лица, ако је одређен, припада накнада путних трошкова за смештај и исхрану према одредби става 4. ове тачке.*
Изузетно, стручном пратиоцу осигураног лица упућеног на лечење у иностранство припада накнада трошкова за смештај и исхрану у висини дневнице за службено путовање у поједине земље у оквиру износа утврђених прописом Савезног извршног већа о највишим износима дневница за службено путовање у иностранство и о издацима за селидбене трошкове, који се савезним органима управе у савезним организацијама признају у материјалне трошкове, према групама одређеним у пропису о накнади путних и других трошкова за путовање у иностранство активних војних лица и грађанских лица на служби у Југословенској народној армији.*
*Службени лист СФРЈ, број 30/1986
5. Накнада трошкова превоза осигураном лицу исплаћује се за врсту и разред превозног средства које је одредио лекар појединац, односно здравствена установа која осигурано лице упућује на лечење, односно преглед.
6. Осигураном лицу које здравствену заштиту користи у смислу члана 14. Закона о здравственом осигурању војних осигураника, накнада припада по тач. 3. и 5. ове одлуке ако такву накнаду не оствари код заједнице здравственог осигурања радника у којој је осигурано.
7. Пратиоцу осигураног лица ако је одређен, припада накнада у висини која је за такво лице предвиђена у тач. 3. и 5. ове одлуке.
8. Накнаде из ове одлуке исплаћиваће се на начин и по поступку који су предвиђени прописима о путним и другим трошковима у Југословенској народној армији.
9. Даном ступања на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о начину употребе превозних средстава и висини накнаде путних трошкова у вези са остваривањем права из здравственог осигурања („Службени лист СФРЈ”, бр. 16/77 и 13/80).
10. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СФРЈ”.
Бр. 10-1
15. марта 1983. године
Београд
Скупштина заједнице социјалног осигурања војних
осигураника
Председник Председништва
Скупштине Заједнице
социјалног осигурања војних
осигураника
Рахмија Каденић, с. р.