На основу члана 32. став 1 и члана 81. став 2. Закона о стандардизацији (“Службени лист СФРЈ”, бр. 38/77), у сагласности са председником Савезног комитета за пољпоривреду, председником Савезног комитета за рад, здравство и социјалну заштиту и савезним секретаром за тржиште и опште привредне послове, директор Савезног завода за стандардизацију прописује

ПРАВИЛНИК

о квалитету воћа, поврћа и печурки

„Службени лист СФРЈ", бр. 29 од 29. јуна 1979, 53 од 7. августа 1987, "Службени лист СЦГ", бр. 31 од 18. јула 2003 - др. правилник, 56 од 26. децембра 2003 - др. правилник

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Престале су да важе одредбе Правилника које се односе на печурке (види члан 75. Правилника – 31/2003-6). Престале су да важе одредбе које се односе на услове употребе адитива (види члан 41. Правилника – 56/2003-2).

I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим правилником прописују се минимални услови квалитета које морају испуњавати воће, поврће и печурке (у даљем тексту: производи), намењени потрошњи у свежем стању, односно после кулинарске припреме (за поврће), као и услови паковања у циљу обезбеђења очувања квалитета и хигијенске исправности производа.

Услови прописани овим правилником морају бити испуњени како у производњи, тако и у промету.

Члан 2.

За производе за које овим правилником нису прописани услови квалитета и услови за очување употребне вредности и хигијенске исправности, сходно важе одредбе овог правилника за сродне, односно сличне производе.

Члан 3.

Свеже воће и поврће које се ставља у промет мора бити декларисано на начин прописан одговарајућим одредбама овог правилника (чл. 4. и 10).

Члан 4.

Ако за поједине производе овим правилником није друкчије прописано, свака јединица паковања, у палетним сандуцима и на транспортним контејнерима, мора имати декларацију.

Декларација садржи податке о:

1) називу производа, односно сорти – за производе за које је то прописано овим правилником;

2) фирми, односно називу и седишту произвођача;

3) години производње;

4) року употребе и години бербе – за производе за које је то прописано овим правилником;

5) категорији квалитета (класи);

6) калибру производа, ако је то овим правилником предвиђено.

Члан 5.

Свеже воће и поврће мора се ускладиштавати и чувати на начин којим се обезбеђује очување квалитета и хигијенске исправности до момента испоруке непосредном потрошачу. Ови производи морају се паковати само у прикладну амбалажу предвиђену овим правилником, којим се обезбеђује очување њиховог квалитета и хигијенске исправности.

Свеже воће и поврће мора се транспортовати одговарајућим превозним средствима којима се обезбеђује очување квалитета и хигијенске исправности до момента потрошње.

Члан 6.

Ако овим правилником није друкчије прописано, његове одредбе обавезне су за све организације удруженог рада, друга правна лица и грађане који воће и поврће производе и стављају у промет.

Члан 7.

Одредбе овог правилника примењују се и на увезено воће и поврће.

II. ВОЋЕ

Члан 8.

Под воћем, у смислу овог правилника, подразумевају се плодови различитих врста воћака умерено топлог, суптропског и тропског подручја, као и самониклих дуговечних дрвенастих биљака, намењени за људску исхрану у свежем стању.

Члан 9.

Воће које се ставља у промет мора испуњавати следеће услове:

1) да је зрело;

2) да је свеже;

3) да није запрљано, овлажено и натруло;

4) да не садржи остатке средстава за заштиту биља у количинама већим од максимално дозвољених;

5) да нема стран и непријатан укус и мирис и да не садржи стране примесе;

6) да нема напрслина, убоја нити оштећења проузрокованих биљним болестима и штеточинама, ако то овим правилником за поједине врсте и класе воћа није друкчије одређено.

Поред услова из става 1. овог члана, воће мора испуњавати и друге посебне услове прописане овим правилником за поједине врсте и класе воћа.

Као зрело воће у промету на мало (физиолошки зрело), у смислу тачке 1. става 1. овог члана, подразумева се воће које је погодно за непосредну потрошњу у свежем стању.

Воће које не испуњава услове из тач. 1, 2, 3. и 6. става 1. овог члана мора се видно означити као производ нижег квалитета.

Члан 10.

Ради стављања у промет по одредбама овог правилника, воће се по квалитету разврстава у три класе: екстра, I и II, ако овим правилником није друкчије одређено за поједине врсте и сорте воћа.

Класа воћа из одредбе става 1. овог члана утврђује се према врсти и сорти воћа, степен зрелости, крупноћи, односно тежини, облику, боји и укусу плодова, одсуству недостатака и другим карактеристикама морфолошког или анатомског и органолептичког карактера.

У класу екстра разврставају се плодови висококвалитетних сорти, који немају никакве недостатке у погледу својстава наведених у ставу 2. овог члана.

У класу I разврставају се плодови висококвалитетних сорти, који имају незнатне недостатке највећим делом морфолошко-физичког карактера, који им не умањују вредност у току транспорта и чувања.

У класу II разврставају се плодови који имају мање недостатке због којих се не могу разврстати у претходну класу, али испуњавају минималне услове из члана 9. овог правилника.

Код свих класа воћа дозвољена су одступања која су за сваку врсту воћа посебно одређена одредбама овог правилника.

Члан 11.

Воће које се ставља у промет мора бити разврстано и уједначено по крупноћи (калибру) плодова, ако је то овим правилником одређено за поједине врсте и сорте односно класе квалитета производа.

Калибар плода одређује се мерењем обима или пречника најширег дела плода, или мерењем његове тежине, или према броју плодова у јединици паковања.

У јединици паковања највише до 10% плодова може по броју или тежини, одступати од калибра означеног у декларацији за I и II класу.

Одступање од калибра означеног у декларацији за екстра класу може да износи највише до 5%.

Члан 12.

Воће се пакује и ставља у промет у амбалажи која је за поједине врсте, сорте и класе квалитета прописана овим правилником.

Воће намењено промету на мало може се паковати у специјалну амбалажу различитих особина и од различитог материјала, као што су картонске и фурнирске кутије, кесе од пластичне масе, текстила, целофана или хартије, контејнери од лепенке, корпице и сл.

Изузетно од одредбе става 2. овог члана, мање осетљиво воће може се испоручивати и у расутом стању (ринфуза). Под расутим стањем, у смислу овог правилника, подразумева се воће паковано у палетне сандуке.

Декларација за воће у расутом стању мора да садржи податак о врсти воћа и класу којој припада.*

*Службени лист СФРЈ, број 53/1987

Члан 13.

У свакој јединици паковања воће мора бити истог порекла, уједначено по крупноћи и степену зрелости и исте врсте, сорте и класе квалитета.

Члан 14.

Одредбе овог правилника, осим одредаба члана 9. не односе се на воће које индивидуални произвођачи износе на тржиште и то у количинама од највише 50 kg плодова једне врсте или сорте воћа.

Воће умерено топлог појаса

1. Јабуке (Malus domestica Borkh M. silvestris L.)

Члан 15.

Ради стављања у промет јабуке се по квалитету разврставају у три класе – екстра, I и II.

Члан 16.

У класу екстра разврставају се плодови висококвалитетних сорти јабука из светског и домаћег сортимента, који су у сваком погледу високог квалитета због чега су велике употребне вредности.

Јабуке класе екстра морају бити добро развијене и без икаквих недостатака. Оне морају одговарати карактеристикама сорте по облику, крупноћи, боји и чистоћи покожице, зрелости и укусу. У сорти са крупним плодовима пречник јабука мора бити најмање 65 mm, а у сорти са ситним плодовима – најмање 60 mm.

У јединици паковања толерише се до 5% плодова који не одговарају условима прописаним за класу екстра али испуњавају квалитетне захтеве следеће ниже класе.

У јединици паковања до 5% плодова може имати 5 mm мањи или већи пречник од пречника прописаног за ту класу. Највише 5% плодова може бити без петељки. У сорти као што је „Granny Smith" и „Democrat" толерише се до 25% плодова без петељки, ако нема оштећења од биљних болести и штеточина.

Дозвољава се карактеристична рђаста превлака у јамици петељке плода, уколико то није последица проузрокована биљним болестима и штеточинама, а код кожара и преко целог плода јер је то сортна одлика.

Члан 17.

У класу I разврставају се јабуке висококвалитетних и квалитетних сорти, са свим сортним карактеристикама, без већих недостатака, с тим што може бити нешто ситнијих плодова у сорти са крупним плодовима пречника најмање 60 mm и у сорти са ситним плодовима пречника најмање 55 mm.

Толеришу се мања улегнућа на покожици плода изазвана ударом или лаким притиском, која не утичу на одрживост и органолептичка својства плода, а њихова укупна површина не сме прелазити 2 cm² по плоду.

Дозвољава се до 2% плодова са оштећењима изазваним механичким повредама или паразитима, с тим што пеге изазване чађавом краставошћу могу обухватити највише 1/4 cm² површине једног плода, док пеге другог порекла могу обухватити до 1 cm² површине плода али те пеге могу бити највише до 2 cm дужине.

Код плодова класе I толерише се до 25% плодова без петељки у једном паковању, осим код плодова сорте „Granny Smith" где се толерише до 50% плодова без петељки у једном паковању ако на месту где је била петељка нема оштећења.

Код јабука класе I може се толерисати само слабије изражена рђаста превлака, уколико та превлака није последица проузрокована биљним болестима, штеточинама или мразом. Код јабука кожара класе I рђаста превлака је сортна одлика и не сматра се недостатком.

У јединици паковања толерише се до 10% плодова који не одговарају условима прописаним за ову класу али испуњавају захтеве следеће ниже класе.

У јединици паковања може бити до 10% плодова пречника који је највише 5 mm мањи или већи од пречника прописаног за ову класу јабука.

Члан 18.

У класу II разврставају се плодови висококвалитетних и других сорти јабука који услед слабије развијености, мањег калибра или других мањих недостатака не могу да се сврстају у класу екстра или класу I. Крупноћа плодова мора бити таква да у сорти са крупним плодовима пречник буде најмање 55 mm, а у сорти са ситним плодовима – најмање 45 mm. Осим тога плодови могу имати и слабије изражену боју покожице, као и веће толеранције других недостатака.

Највише 10% плодова може одступати за 5 mm од пречника прописаног за ову класу.

Дозвољава се да највише 10% масе плодова не испуњава услове прописане за ову класу али мора одговарати минималним условима квалитета који су прописани у члану 9. овог правилника.

Јабуке класе II могу да садрже до 4% плодова са оштећењима изазваним механичким повредама, мразом биљним болестима и штеточинама, градом, као и средствима за заштиту биља и то на највише 2,5 cm² површине једног плода (од тога до 1 cm² оштећен чађавом краставошћу).

Дозвољавају се мање деформације покожице изазване ударом, које не утичу на одрживост и органолептичка својства плода, а њихова укупна површина не сме прелазити 2 cm² по плоду.

Толерише се одсуство петељки и рђаста превлака покожице.

Члан 19.

Јабуке екстра класе морају се пажљиво паковати у прописану нову амбалажу, и то: слагањем у велике отворене плитке летварице (JUS D.F1 022), средње отворене плитке летварице (JUS D.F1.021), двоструке плитке летварице (JUS D.F1.025), затворене мале летварице (JUS D.F1.027), затворене америчке сандуке (JUS D.F1.032) обложене папиром или другим погодним материјалом и снабдевене са посебним улошцима.

Јабуке класе I пакују се у амбалажу наведену у ставу 1. овог члана, с тим што се могу, поред слагања у наведену амбалажу, паковати у расутом стању у летварице јабучаре (JUS D.F1.026 или JUS D.F1.037). У исту овакву амбалажу пакују се и јабуке класе II.

Јабуке свих класа могу се паковати и у палетне сандуке а у промету на мало у различиту амбалажу малих димензија, као што су контејнери од валовите лепенке, картона или пластичних маса (полистирена), прикладне корпице, картонске кутије итд. (комерцијално паковање у самоуслугама, за туристе и др.).

Декларација за јабуке класе екстра и класе I поред података из члана 4. овог правилника мора да садржи и податак о сорти.

Члан 20.

Пре стављања у промет плодови јабука се могу третирати одговарајућим средствима у циљу заштите од претеране дехидрације. Дозвољавају се средства на бази комбинације сорбинске киселине и парафина али се у декларацији мора означити да је таква заштита примењена и унети податак о поступку којим се заштитно средство уклања.

2. Крушке (Pyrus communis L.)

Члан 21.

Ради стављања у промет крушке се по квалитету разврставају у три класе – екстра, I и II.

Крушке намењене за непосредну потрошњу морају бити таквог степена зрелости да су плодови погодни за јело.

Члан 22.

У класу екстра разврставају се плодови најбољих сорти крушака из светског и домаћег сортимента, који су у сваком погледу високог квалитета, нарочито по органолептичким својствима, због чега су велике употребне вредности.

Крушке класе екстра морају бити добро развијене и без икаквих недостатака. По облику, крупноћи, боји покожице, зрелости и укусу морају одговарати карактеристикама сорте. У сорти са крупним плодовима пречник крушке мора износити најмање 60 mm, у сорти са ситним плодовима најмање 55 mm, а у раним сортама – до 50 mm.

У јединици паковања дозвољава се до 5% плодова који не одговарају условима прописаним за ову класу али испуњавају квалитетне захтеве следеће ниже класе.

У јединици паковања до 5% плодова може имати највише 5 mm мањи или већи пречник од прописаног и означеног у декларацији за ову класу крушака.

Члан 23.

У класу I разврставају се крушке висококвалитетних и квалитетних сорти, с тим да им пречник у сорти са крупним плодовима износи најмање 55 mm, а у осталих сорти 50 mm. Толеришу се мања улегнућа у покожици која не утичу на одрживост и органолептичка својства плода, а њихова површина не сме прелазити 2 cm² по плоду. Осим тога, крушке класе I могу испољавати нешто израженије недостатке, који им не умањују употребну вредност, као што су оштећења изазвана механичким повредама, биљним болестима и штеточинама, мразом или ожеготинама, с тим да укупно само 1 cm² површине плода и у дужини до 2 cm по плоду, може имати таквих оштећења (од тога може бити 1/4 cm² пега по једном плоду изазваних чађавом краставошћу).

У јединици паковања до 10% плодова може имати пречник највише 5 mm мањи или већи од пречника прописаног за класу I.

У јединици паковања дозвољава се до 10% плодова који не одговарају условима прописаним за ову класу али испуњавају услове квалитета следеће ниже класе.

Члан 24.

У класу II разврставају се плодови крушака висококвалитетних и других сорти, који услед слабије развијености, мањег калибра или других мањих недостатака не задовољавају услове прописане за класу I уз услов да су практично без недостатака. У сорти са крупним плодовима најмањи пречник крушака класе I мора бити 45 mm² а у сорти са ситним плодовима најмање 35 mm, с тим што код најмањих сорти пречник плода може износити и мање од 35 mm. Осим тога, толеришу се недостаци као што су оштећења изазвана биљним болестима и штеточинама, док пеге изазване чађавом краставошћу могу обухватити до 1 cm² површине покожице по једном плоду.

У јединици паковања највише 10% плодова може имати пречник до 5 mm већи или мањи од пречника прописаног за ову класу.

Крушке класе II могу имати до 4% плодова са оштећењима изазваним биљним болестима и штеточинама, градом, мразом, средствима за заштиту биља и механичким повредама које могу обухватити највише 2,5 cm² површине по једном плоду.

У јединици паковања дозвољава се највише 10% масе плодова који не испуњавају услове прописане за класу II, али морају одговарати минималним условима квалитета из члана 9. овог правилника.

Члан 25.

Крушке се морају паковати у нову погодну амбалажу. Плодови класе екстра и класе I пакују се брижљивим слагањем у велике отворене плитке летварице (JUS D.F1.022), средње отворене плитке летварице (JUS D.F1.021), затворене плитке летварице (JUS D.F1.023), двоструке плитке летварице (JUS D.F1.025), затворене мале летварице (JUS D.F1.027), затворене америчке сандуке (JUS D.F1.031), затворене кабинетске сандуке (JUS D.F1.032) обложене папиром или другим одговарајућим материјалом и у отворене плитке летварице (JUS D.F1.036) са улошцима или без ових.

Крушке свих класа могу се паковати и у палетне сандуке, а у промету на мало у различиту прикладну амбалажу, исто као и јабуке (члан 19).

Декларација за крушке класе екстра и класе I поред осталог мора да садржи и податке о сорти.

3. Дуње (Cydonia oblonga Mill.)

Члан 26.

Ради стављања у промет дуње се по квалитету разврставају у две класе – I и II.

Члан 27.

Дуње класе I морају бити здраве и добро развијене, карактеристичне за сорту и производно подручје, са светложутим меснатим делом, без мрких мрља и са покожицом без црних пега. Пречник плодова мора износити најмање 70 mm.

Члан 28.

Дуње класе II морају бити здраве и добро развијене, а могу бити и нешто ситније, са пречником најмање 50 mm. Дозвољава се да највише 5% плодова може имати мрке пеге у меснатом делу и мања оштећења која не умањују употребну вредност плода. Толерише се до 4% плодова оштећених биљним болестима и штеточинама.

Члан 29.

Дуње се пакују у двоструке плитке летварице (JUS D.F1.025) и у летварице јабучаре (JUS D.F1.027), као и у палетне сандуке.

Дуње класе II могу се стављати у промет и у расутом стању, уз услов да су зидови превозног средства обложени хартијом, а да висина слоја није већа од 1,2 m.

У промету на мало дуње се могу паковати у различиту комерцијалну амбалажу (сходно одредби члана 12. овог правилника), па и у различите кесе мањих димензија.

4. Брескве (Prunus persica L; Persica vulgaris)

Члан 30.

Ради стављања у промет брескве се по квалитету разврставају у три класе – екстра, I и II.

Члан 31.

Брескве се по калибру класирају у седам група, и то:

До 1. јуна могу се стављати у промет и брескве мањег калибра од 47 до 50 mm у пречнику или од 15 до 16 cm по обиму плода. У класу екстра могу се разврстати плодови са најмање 56 mm у пречнику или од 15 до 16 cm по обиму.

У јединици паковања највише 10% плодова по броју или маси може имати до 5 mm мањи или већи пречник од прописаног и декларисаног за одговарајућу класу.

Члан 32.

У класу екстра разврставају се плодови висококвалитетних, племенитих сорти брескве, брижљиво обрани, који су у сваком погледу одличног квалитета. Брескве ове класе морају бити добро развијене, зреле и без икаквих недостатака.

Брескве класе екстра морају бити уједначене по облику, боји и величини, с тим да пречник плода мора износити најмање 62 mm.

Дозвољава се да у јединици паковања највише 5% плодова не испуњава услове прописане за ову класу али морају задовољавати захтеве квалитета за следећу нижу класу.

У јединици паковања до 5% плодова, бресака класе екстра могу имати 5 mm мањи или већи пречник од пречника прописаног за ову класу.

Члан 33.

У класу I разврставају се плодови бресака висококвалитетних и квалитетних племенитих сорти, с тим што им пречник може бити најмање 50 mm, а за оне које стичу до 1. јуна – најмање 47 mm.

У класи I до 5% плодова може имати пукотине око петељке, с тим да није наступило труљење.

Дозвољава се присуство пега које не задиру у мезокарп, а могу обухватити највише 0,5 cm² овршине једног плода.

Толерише се да највише 10% масе плодова бресака ове класе не испуњава услове прописане за ову класу, али морају задовољавати услове квалитета прописане за следећу нижу класу.

У јединици паковања бресака класе I може бити до 10% плодова чији пречник одступа 10 mm од прописаног за ову класу.

Члан 34.

У класу II разврставају се плодови бресака доброг квалитета, здрави и нормално развијени. Могу потицати и од сејанаца (виноградарске брескве). Толеришу се недостаци, као што је издуженост до 2 cm. Дозвољава се присуство пега на површини покожице које не задиру у мезокарп, а могу обухватити највише 1,5 cm² површине једног плода.

У јединици паковања толерише се до 10% плодова који у погледу квалитета не одговарају овој категорији, али испуњавају минималне услове квалитета прописане за воће у одредби члана 9. овог правилника.

Члан 35.

Брескве класе екстра пакују се у нову и чисту амбалажу обложену папиром или снабдевену улошцима, и то у отворене плитке летварице (JUS D.F1.023 и JUS D.F1.036) и у велике отворене летварице (JUS D.F1.022). Брескве класе I и класе II могу се паковати и у палетне сандуке, али специјално направљене за ту сврху, са мањом дубином и обложене папиром, уз услов да су пажљиво обране, довољно чврсте да издрже транспорт и руковање и уједначене по зрелости и калибру.

У промету на мало брескве се могу паковати у различиту амбалажу мањих димензија (члан 12).

Декларација за брескве класе екстра и класе I поред осталог мора да садржи и податак о сорти.

5. Кајсије (Prinus armeniaca L. sin. Armeniaca vulgaris)

Члан 36.

Ради стављања у промет касије се по квалитету разврставају у три класе – екстра, I и II.

Члан 37.

У класу екстра разврставају се плодови висококвалитетних сорти кајсија, добро развијени, брижљиво обрани, довољно зрели и без икаквих недостатака.

Кајсије класе екстра морају бити уједначене по облику, боји и величини, с тим да пречник плода мора износити најмање 40 mm.

У јединици паковања до 5% плодова кајсије класе екстра могу имати до 5 mm мањи или већи пречник од пречника прописаног за ову класу и највише 5% плодова који не испуњавају прописане услове у погледу квалитета, али задовољавају услове који су прописани за квалитет следеће ниже класе.

Члан 38.

Класа I обухвата плодове кајсије који су по облику, крупноћи и боји покожице типични за сорту и производно подручје, с тим да пречник плода мора износити најмање 30 mm.

Дозвољавају се мања одступања у погледу облика, развијености и колорације покожице, која не умањују употребну вредност производа.

Толеришу се недостаци као што су мања улегнућа која не утичу на одрживост плода, незнатне ожеготине које захватају само покожицу, а укупни недостаци не смеју прелазити 0,5 cm² површине по једном плоду.

У јединици паковања може бити до 10% плодова са пречником до 5 mm мањим или већим од прописаног.

Дозвољава се да у јединици паковања може бити највише 10% плодова који у погледу квалитета не испуњавају услове прописане за ову класу, али задовољавају минималне услове квалитета (члан 9).

Члан 39.

У класу II разврставају се плодови кајсија који задовољавају минималне услове квалитета (члан 9) и величине плода најмање 25 mm у пречнику. Укупна оштећења покожице не смеју да прелазе 1 cm² по плоду. У ову класу могу се уврстити и плодови од самониклих кајсија размножених семеном.

Члан 40.

Кајсије класе екстра пакују се слагањем у средње отворене плитке летварице (JUS D.F1.021), сложене плитке летварице (JUS D.F1.024), затворене кабинетске сандуке (JUS D.F1.032) и отворене плитке летварице (JUS D.F1.036). Оне се морају паковати пажљиво слагањем само у једном слоју, с тим што плодови морају бити одвојени један од другог одговарајућим материјалима, са чистом хартијом као улошцима.

Кајсије класе I и класе II пакују се у средње отворене плитке летварице (JUS D.F1.021), сложене плитке летварице (JUS D.F1.024) и отворене плитке летварице (JUS D.F1.036). Могу се паковати и у два слоја, с тим да се између слојева стави таласаста хартија или хартија за паковање. Кајсије класе I и класе II могу се паковати и насипањем, без слагања, с тим да у јединици амбалаже не сме бити преко 8 kg плодова класе I и 10 kg плодова класе II.

6. Шљиве (Prunus domestica L.)

Члан 41.

Ради стављања у промет шљиве се по квалитету разврставају у три класе – екстра, I и II.

Члан 42.

Шљиве класе екстра морају бити уједначене по облику, величини и боји, обране руком са петељком, нераспукнуте и са очуваном петељком (ако га плодови сорте имају) и без икаквих недостатака.

У јединици паковања код шљива ове класе морају се наћи само плодови крупних сорти са типичним сортним карактеристикама. Толерише се до 5% плодова без петељки.

Члан 43.

Шљиве класе I обухватају плодове доброг квалитета типичне за сорту по развијености, облику и боји, и без недостатака. Плодови морају бити такође пажљиво руком брани. Шљиве ове класе могу имати мања одступања од облика и боје покожице. Дозвољава се присуство до 10% плодова без петељке. Код шљиве ренклода (reindeclaude) толеришу се плитке, потпуно зарасле напрслине.

Члан 44.

Шљиве класе II обухватају плодове који се услед различитих недостатака у погледу калибра, развијености, боје покожице и др. не могу уврстити у класу I али у свему испуњавају минималне услове квалитета (члан 9).

У јединици паковања толерише се и до 10% плодова са различитим оштећењима покожице изазваним биљним болестима и штеточинама, механичким повредама и др., с тим да захватају највише четвртину плода.

Члан 45.

Шљиве класе екстра и класе I пакују се у средње отворене плитке летварице (JUS D.F1.021) и велике отворене плитке летварице (JUS D.F1.022).

Шљиве класе II могу се паковати и у косе летварице (JUS D.F1.030).

Шљиве намењене малопродаји могу се паковати и у различиту прикладну комерцијалну амбалажу мањих димензија (члан 12).

7. Трешње (Prunus avium L.)

Члан 46.

Ради стављања у промет трешње се по квалитету разврставају у три класе – екстра, I и II.

Члан 47.

Трешње класе екстра обухватају плодове најбољих сорти трешања са карактеристичним сортним особинама и без икаквих недостатака.

Плодови трешања класе екстра морају бити чврсти, правилно развијени, уједначени по величини, боји и зрелости. За трешње ове класе пречник плода не може бити мањи од 20 mm.

У јединици паковања може бити до 5% плодова који не испуњавају наведене услове квалитета, с тим да не смеју бити омекшали или презрели, али може бити до 2% незнатно повређених трешања. До 10% плодова може имати пречник испод 20 mm, али не мањи од 17 mm.

Члан 48.

Трешње класе I обухватају плодове типичне за сорту, али са недостацима у погледу калибра, развијености и боје. Пречник плода не сме да буде испод 17 mm, а у раних сорти не испод 15 mm.

У јединици паковања може бити до 10% плодова који не одговарају условима прописаним за ову класу, а највише 4% повређених и 2% црвљивих трешања. Толерише се такође до 10% плодова са пречником мањим од прописаног, али не мањим од 15 mm.

Члан 49.

Трешње класе II обухватају плодове доброг квалитета, који услед недостатака у погледу развијености, пречника и боје не одговарају класи I, али испуњавају минималне услове квалитета (члан 9).

Пречник плода трешње ове класе не сме да буде испод 15 mm, а код раних сорти не испод 13 mm.

У јединици паковања може бити до 10% плодова који не одговарају условима прописаним за ову класу, а највише 6% повређених и 4% црвљивих трешања Толерише се и до 10% плодова са пречником мањим од 13 mm.

Члан 50.

Трешње се пакују у отворене плитке летварице (JUS D.F1.020) и у велике отворене плитке летварице (JUS D.F1.022). У малопродаји могу се паковати и у мању прикладну комерцијалну амбалажу од различитог материјала, претежно од 0,5 kg него масе (члан 12).

8. Вишње и мареле (Prunus cerasus L. и Prunus avium – Prunus cerasus)

Члан 51.

Ради стављања у промет вишње и мареле се по квалитету разврставају у три класе – екстра, I и II.

Члан 52.

Вишње и мареле класе екстра обухватају плодове најбољих сорти, са петељком, без недостатака и уједначене по зрелости и крупноћи, с тим да нису превише меки, односно презрели и са просечном масом плода која није мања од 5,5 g.

Члан 53.

Вишње и мареле класе I обухватају плодове типичне за сорту, без недостатака, с тим што се толеришу одступања по крупноћи, боји и квалитету. Дозвољава се до 2% плодова оштећених паразитима и механичким повредама, који не умањују употребну вредност плодова.

Члан 54.

Вишње и мареле класе II обухватају плодове доброг квалитета са мањим недостацима у погледу развијености, облика и боје. Дозвољава се до 5% плодова оштећених паразитима, механичким и другим повредама.

Члан 55.

Вишње и мареле пакују се у мале отворене плитке летварице (JUS D.F1.020), средње плитке летварице (JUS D.F1.021) и велике отворене плитке летварице (JUS D.F1.022). Вишње и мареле могу се, као и трешње, паковати и у прикладну комерцијалну амбалажу.

9. Јагоде (Fragaria ananasa; F. grandiflora)

Члан 56.

Ради стављања у промет јагоде се по квалитету разврставају у три класе – екстра, I и II.

Члан 57.

Јагоде класе екстра морају имати облик, развијеност и боју карактеристичне за односну сорту. Плодови морају бити уједначени по зрелости, облику и крупноћи, без икаквих недостатака, без ненормалне спољне влажности, са чашицом и скраћеном петељком.

Плодови јагода класе екстра морају бити цели, без честица земље и без других страних примеса.

Пречник плодова крупних и средње крупних сорти мора износити најмање 25 mm, а осталих сорти – најмање 20 mm.

У јединици паковања дозвољава се до 5% плодова који не испуњавају услове прописане за ову класу, али с тим да потпуно одговарају квалитетним захтевима следеће ниже класе.

Дозвољава се највише 5% плодова са пречником који је мањи од прописаног, али не мањим од 18 mm.

Члан 58.

Јагоде класе I морају имати приближно исти облик и морају имати величину и боју карактеристичне за сорту којој припадају. Морају бити целе, неповређене површине, без недостатака, са чашицом и скраћеном петељком, а дозвољава се присуство незнатних честица земље.

Пречник плодова крупних и средње крупних сорти мора износити најмање 18 до 25 mm, а осталих сорти – најмање 15 mm. Код рано зрелих сорти се толерише пречник од најмање 18 mm.

У јединици паковања до 10% масе јагода може да одступа од услова прописаних за класу I, с тим да испуњавају захтеве који су у погледу квалитета прописани за следећу нижу класу. У тих 10% може бити највише 2% покварених плодова и до 10% плодова без чашице.

Дозвољава се да највише 10% плодова јагоде може имати пречник који не одговара калибру ове класе.

Члан 59.

Јагоде класе II обухватају плодове који по квалитету не одговарају претходној класи, али испуњавају минималне услове квалитета (члан 9). Плодови могу имати пречник и мањи од 15 mm а у јединици паковања толерише се и 10% презрелих или ситнијих плодова, као и до 2% плодова са оштећењима од биљних болести и штеточина и до 10% плодова без чашице и петељке, а највише 10% плодова са оштећењем покожице које битно не умањује употребну вредност производа.

Члан 60.

У промет се могу стављати и шумске јагоде које имају облик, боју, мирис, укус и развијеност карактеристичне за шумску јагоду. Плодови морају бити уједначени по крупноћи, довољно зрели, без ненормалне спољне влажности, са чашицом и кратком петељком.

Члан 61.

Јагоде и шумске јагоде пакују се у мале отворене плитке летварице (JUS D.F1.020) које се стављају у рамове (JUS D.F1.033) или у корпице за јагоде (JUS D.F1.046), као и у погодну мању амбалажу од пластичне масе и другог погодног материјала, која се затим слаже у летварице.

Јединица паковања за јагоду класе екстра и шумску јагоду може да садржи највише 0,5 kg нето масе.

10. Малине (Rubus idaeus L.)

Члан 62.

Ради стављања у промет малине се по квалитету разврставају у три класе – екстра, I и II.

Члан 63.

Малине класе екстра обухватају плодове малина висококвалитетних сорти. Плодови морају бити цели, чисти, свежи на изглед, здрави без икаквих недостатака, уједначени по зрелости, довољно чврсти да могу издржати руковање и транспорт. Морају бити без страних примеса и без чашица. У јединици паковања пречник плода не сме бити испод 15 mm, а највише 10% плодова може бити са пречником који је мањи од 15 mm али није мањи од 12 mm.

Толерише се да у јединици паковања до 5% масе плодова не испуњава услове прописане за класу екстра, али морају испуњавати услове прописане за следећу нижу класу.

Члан 64.

Малине класе I обухватају сорте доброг квалитета, плодова уједначених по величини, боји и зрелости. Толеришу се извесна одступања у погледу развијености и крупноће плодова, али плодови не смеју бити презрели. Може бити 5% плодова са чашицом и 5% плодова са механичким повредама, а најмањи пречник плода мора бити 12 mm. Дозвољава се до 10% плодова са пречником који је мањи од 12 mm али није мањи од 10 mm.

Толерише се да у јединици паковања највише 10% масе плодова не испуњава услове прописане за ову класу, али морају испуњавати услове за следећу нижу класу, као и да може бити до 2% црвљивих плодова.

Члан 65.

Класа II обухвата плодове малина који не одговарају условима прописаним за претходну класу, али морају одговарати минималним условима квалитета (члан 9) што подразумева и да плодови нису свенули.

Толерише се мења неуједначеност плодова по крупноћи и зрелости.

У јединици паковања може бити до 10% плодова са чашицом и до 5% плодова са механичким повредама које не умањују употребну вредност производа.

Дозвољава се до 2% црвљивих плодова у јединици паковања.

Члан 66.

Малине класе екстра и класе I беру се брижљиво руком и пакују непосредно у отворене плитке летварице (JUS D.F1.020) или погодну малу амбалажу од 0,250 до 0,5 kg. Летварице у које се пакују малине класе II не морају се стављати у рамове.

11. Купине (Rubus fructicosus L.)

Члан 67.

Ради стављања у промет купине се по квалитету разврставају у три класе – екстра, I и II.

Члан 68.

Купине класе екстра морају бити довољно зреле, уједначене по крупноћи и боји, без чашице, чисте, здраве и без недостатака. Толерише се да у јединици паковања до 5% масе плодова не испуњава услове прописане за ову класу али морају испуњавати услове прописане за следећу нижу класу.

Члан 69.

Купине класе I морају бити добро развијене, уједначене крупноће, доброг квалитета, довољно зреле и без чашице. Не толеришу се презрели, увели или механички јаче оштећени плодови.

Дозвољава се да у јединици паковања до 10% масе плодова не испуњава услове прописане за ову класу, али морају испуњавати услове прописане за следећу нижу класу.

Члан 70.

Купине класе II морају бити здраве, чисте и потпуно зреле, са мањим недостацима у погледу облика плода. У јединици паковања толерише се до 20% масе презрелих плодова, до 10% масе плодова са чашицом, као и највише 5% масе црвљивих плодова.

Члан 71.

Купине свих класа пажљиво се беру руком и пакују у плитке отворене мале летварице (JUS D.F1.020) или у погодну малу амбалажу до 0,5 kg нето плода. Плодови се затим слажу у погодне летварице.

12. Рибизле (Ribes album, R. rubrum и R. nigrum)

Члан 72.

Ради стављања у промет рибизле се по квалитету разврставају у две класе – I и II.

Члан 73

Плодови рибизле класе I морају бити веома доброг квалитета, цели, правилно развијени, довољно зрели, типични за сорту, у гроздовима, уједначени по крупноћи и без присуства појединачних бобица.

Члан 74.

У јединици паковања рибизли класе II може бити до 10% плодова са неуједначеним гроздовима и мало окруњеним бобицама. Толерише се присуство нешто зрелијих бобица, као и растресити гроздови.

Члан 75.

Рибизле се морају пажљиво руком брати и паковати у мању амбалажу од пластичне масе, дрвета или хартије (картона), садржине до највише 0,5 kg нето плода. Рибизле класе II могу се паковати и у мале отворене плитке летварице (JUS D:F1.020).

13. Огрозд (Ribes grossularia L.)

Члан 76.

Ради стављања у промет огрозд се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 77.

Огрозд класе I мора бити са бобицама типичним за сорту, доброг квалитета и без недостатака. Бобице морају бити погодне зрелости, уједначене по величини, облику и боји. Толерише се до 10% презрелих плодова.

Члан 78.

У огрозд класе II разврставају се нормално развијене, зреле и здраве бобице са мањим недостацима. Толерише се до 10% плодова лошијег квалитета, чак и напрслих.

Члан 79.

Огрозд се пакује у мале контејнере садржине до 0,5 kg нето а плодови огрозда класе II и у отворене плитке летварице (JUS D.F1.020).

14. Боровнице (Vaccinium myrtillus)

Члан 80.

Ради стављања у промет боровнице се по квалитету разврставају у две класе – I и II.

Члан 81.

У класу I разврставају се боровнице бране руком, добре развијености, тамноплаве боје, без горчине и са потпуно очуваним пепељком. Бобице морају бити погодне зрелости, чврсте, међусобно неслепљене, без петељки и листића. Бобице боровница не смеју бити презреле.

Оштећења која не умањују транспортну издржљивост и органолептичка својства не сматрају се недостацима.

Толерише се да у јединици паковања до 10% масе плодова не испуњава услове прописане за ову класу, али морају испуњавати услове прописане за следећу нижу класу.

У јединици паковања може бити до 1% нејестивих делова, односно листића, петељки и гранчица.

Члан 82.

У класу II разврставају се мање развијене, ситније боровнице доброг квалитета, нормално развијене, здраве, са бојом која одговара погодном степену зрелости, без горчине и без петељки. Боровнице не морају бити уједначене по зрелости. Толеришу се одступања у погледу развијености, боје покожице и чврстине. Толеришу се и бобице са незнатним оштећењима покожице која не утичу на одрживост и органолептичка својства производа.

У јединици паковања може бити до 10% масе презрелих плодова и највише 2% нејестивих делова, односно листића, петељки и гранчица.

Члан 83.

Боровнице се пажљиво руком беру и пакују у специјалну малу амбалажу од погодног материјала, садржине највише до 0,5 kg нето плода, док се боровнице класе II могу паковати и у мале отворене плитке летварице (JUS D.F1.020) са рамовима (JUS D.F1.033).

15. Стоно грожђе (Vitis vinifera L.)

Члан 84.

Ради стављања у промет стоно грожђе се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II.

Члан 85.

Као грожђе класе екстра може се стављати у промет само стоно грожђе висококвалитетних светских и домаћих сорти које потичу од врсте Vitis vinifera, без икаквих недостатака. Гроздови морају бити нормално развијени и типични за сорту, као и да су одређене величине. Величина грозда се утврђује масом. Код сорти са крупним бобицама грозд мора имати најмање 200 g а код осталих најмање 150 g. Бобице морају бити правилног облика, добро и равномерно развијене, уједначене по боји и крупноћи, са обилним пепељком и не смеју бити збијене. Нарочито не смеју бити механички и на други начин оштећене, што би их чинило мање погодним за потрошњу.

У јединици паковања толерише се до 10% масе гроздова мањих од 200 g код сорти са крупним бобицама, односно мањих од 150 g код сорти са ситнијим бобицама, али не мањих од 100 g масе.

У јединици паковања до 5% масе стоног грожђа може да одступа од услова прописаних за класу екстра, с тим да испуњава захтеве прописане за следећу нижу класу. У тих 5% може бити до 3% откинутих бобица.

Члан 86.

Гроздови стоног грожђа класе I морају имати иста својства као гроздови стоног грожђа класе екстра, с тим што бобице на гроздинки не морају бити сасвим равномерно распоређене, а могу имати мање недостатке у погледу боје и мање ожеготине од сунца.

Маса сваког грозда мора износити најмање 150 г код сорти са крупним бобицама, а најмање 100 g код сорти са ситним бобицама.

У јединици паковања до 10% гроздова може имати масу мању од 100 g, али не мању од 75 g.

У јединици паковања до 10% масе грожђа може да одступа од услова прописаних за класу I, с тим да у тих 10% може бити до 3% откинутих бобица, од масе грожђа.

Члан 87.

Грожђе класе II мора такође припадати стоним сортама. Гроздови и бобице морају бити нормално развијени и здрави, по свим особинама карактеристични за сорту, при чему се толеришу недостаци у погледу величине гроздова, развијености бобица, боје покожице, степена зрелости, распореда и збијености бобица.

У ову класу може се разврстати и грожђе винских сорти намењено за потрошњу у свежем стању, уз услов да је здраво и доброг квалитета.

Члан 88.

Стоно грожђе класе екстра пакује се у нове мале отворене плитке летварице (JUS D.F1.020) и у средње отворене плитке летварице (JUS D.F1.021).

Стоно грожђе класе I пакује се у нове средње отворене плитке летварице (JUS D.F1.021), велике отворене плитке летварице (JUS D.F1.022) и у затворене плитке летварице (JUS D.F1.023).

Стоно грожђе класе II може се паковати још и у косе летварице (JUS D.F1.030).

Стоно грожђе може се паковати и у различиту комерцијалну амбалажу.

Декларација за стоно грожђе класе екстра и класе I, поред осталог, мора да садржи и податак о сорти.

16. Орах у љусци (Juglans regia L.)

Члан 89.

Ради стављања у промет орах у љусци се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II.

Члан 90.

Орах у љусци разврстава се у две групе: свеж орах у љусци који није подвргаван никаквим припремама после брања и одвајања лупине и осушен орах у љусци који је после бербе, поред лупине, ослобођен дела влаге, тако да влага износи највише 12%.

Влажност се израчунава на основу разлике у маси пре и после сушења најмање 50 g ораха у љусци, у сушници на 103°С ± 2°С у току 6 часова.

Члан 91.

Орах у љусци мора задовољавати следеће минималне услове квалитета: да му је љуска здрава, а нарочито без трагова оштећења од биљних болести и штеточина, цела (при чему се делимично отворени ораси не сматрају као начети) и чиста, без лупине и страних примеса.

Језгро ораха мора бити меко или умерено тврдо, здраво, без видљивих трагова биљних болести и штеточина, као и без живих или угинулих инсеката, чврсто и нормално развијено, нормалне зрелости, без страног мириса и укуса, а језгро мора добро испуњавати љуску.

Орах у љусци мора бити обран у пуној зрелости, када се лупина потпуно одваја од љуске.

Члан 92.

Орах у љусци класе екстра мора бити са танком љуском, светле боје, без остатака лупине и мрља, уједначен по облику, величини и изгледу, без оштећења и озледа од биљних болести и штеточина, а може да садржи до 12% воде. Језгро ораха класе екстра мора бити потпуно зрело и светлије боје и мора добро испуњавати љуску.

У јединици паковања код осушеног ораха у љусци толерише се до 5% плодова који по квалитету љуске и језгра не одговарају условима из става 1. овог члана, али испуњавају услове прописане за следећу нижу класу, с тим да не може бити више од 2% плодова са оштећењима од биљних болести и штеточина, плеснивих и ужеглих и више од 5% других сорти од декларисане. У ову класу сврстава се само орах са ознаком сорте.

Орах у љусци класе екстра мора имати пречник од најмање 27 mm, а код сорти дугуљастог облика плода и изнад 26 mm (ако дужина прелази 1,25 mm пречника ораха).

Толерише се највише 10% плодова са одступањем пречника до 1 mm, од чега до 3% са одступањем које није изнад 2 mm.

Члан 93.

Орах у љусци I класе мора бити доброг квалитета, с пречником најмање 24 mm. Љуска мора бити светла и чиста, неповређена и умерено тврда до прихватљиво мека. Језгро мора бити доброг квалитета и добро испуњавати љуску.

У јединици паковања толерише се до 10% плодова који припадају другим сортама и до 10% плодова код којих љуска и језгро не задовољавају услове прописане за ову класу, али одговарају минималним условима (члан 91). Од тога највише 5% плодова може бити оштећено биљним болестима и штеточинама, плесниво или ужегло.

Према величини плода орах у љусци класе I ставља се у промет као: дугуљаст орах у љусци са пречником од 24 до 27 mm и орах у љусци са пречником од 24 до 26 mm.

Члан 94.

У класу II разврстава се орах у љусци који не испуњава услове класе I, али одговара минималним условима (члан 91). Пречник ораха класе II може износити од 20 до 24 mm. Љуска може да буде умерено тврда, средње тврда и тврда. Толерише се мешавина плодова различитих сорти, односно типова, уз услов да плодови имају пуну употребну вредност.

У јединици паковања може бити до 10% плодова ораха у љусци са калибром пречника за 2 mm мањег или већег од прописаног за ову категорију, али не мањег од 18 mm, с тим да не може бити више од укупно 5% плодова ораха оштећених биљним болестима и штеточинама, плеснивих и ужеглих ораха.

У јединици паковања дозвољава се највише 10% плодова других сорти, до 10% плодова код којих љуска и језгро не одговарају условима из члана 91. овог правилника, а од тога највише 7,5% плодова оштећених штеточинама, плеснивих и ужеглих.

Члан 95.

Орах у љусци пакује се у вреће од ретког ткања (JUS D.FG4.021), вреће од троструке натрон хартије, јутене вреће, као и у другу врсту амбалаже која обезбеђује заштиту производа и задовољава потребне хигијенске услове. У промету на мало може се паковати у мању комерцијалну амбалажу, као што су кесе од текстилних влакана или других погодних материјала, нето масе 0,5 до 2 kg.

У декларацију се мора унети податак о години бербе.

Не толерише се мешавина ораха из берби које су биле разних година.

17. Језгро ораха (Juglans regia L.)

Члан 96.

Ради стављања у промет језгро ораха се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II.

Члан 97.

Језгро ораха мора потицати од ораха обраних у пуној зрелости и задовољавати следеће услове квалитета: да је здраво, цело или у полуткама, чисто и неужегло, са највише 8% влаге, без плесни и трулежи и без инсеката, живих или угинулих.

Члан 98.

Језгро ораха класе екстра мора бити одличног квалитета, бело, здраво на пресеку светле и уједначене боје, суво, без плесни, неужегло, без делова љуске и других страних примеса, са најмање 22 mm у пречнику.

Толерише се да у јединици паковања може бити до 10% распукнутих језгра.

Члан 99.

Језгро ораха класе I мора имати иста својства као језгро ораха класе екстра, без значајнијих недостатака, с тим што језгра могу бити у пречнику између 16 и 22 mm и што се у јединици паковања толерише до 15% језгри у четвртинкама.

Члан 100.

У класу II разврстава се језгро ораха доброг квалитета, суво, здраво, неужегло, без плесни и других мањих недостатака, без делова љуске и других примеса, са пречником испод 16 mm и са четвртинама различите величине.

У јединици паковања може бити до 15% језгри са поломљеним четвртинкама у виду сломљених четвртинки.

Члан 101.

Језгро ораха пакује се у затворене америчке сандуке (JUS D.F1.031) обложене пергамент-хартијом или целофаном, као и у другу комерцијалну амбалажу, укључујући и целофанске кесе нето масе до 0,5 kg.

Ако језгро потиче од ораха из раније бербе, онда се тај податак мора означити у декларацији. Не толерише се мешање језгра из различитих берби ораха.

18. Кестен (Castanea sativa Mill.)

Ради стављања у промет кестен се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II.

Да би се могао ставити у промет кестен мора испуњавати следеће услове квалитета:

1) да је добро развијен, зрео, здрав и чист;

2) да није горак;

3) да није проклијао;

4) да није промрзао или пресушен;

5) да није поломљен или нагњечен;

6) да нема страних примеса;

7) да не показује знаке трулежи;

8) да није оштећен инсектима или глодарима;

9) да нема живе или угинуле инсекте.

Члан 103.

Кестен класе екстра обухвата плодове најбољих сорти или типова, добро развијене, крупноће до 65 плодова у једном килограму. Толерише се до 5% плодова других сорти или типова, али одговарајућих особина, као и до 4% плодова са разним мањим недостацима у погледу развијености.

Члан 104.

У класу I разврставају се добро развијени и здрави плодови кестена крупноће од 65 до 95 плодова у једном килограму. Толерише се до 10% плодова других сорти или типова одговарајућег квалитета и до 5% плодова који не одступају од квалитета прописаног у члану 102. овог правилника.

Члан 105.

У класу II разврстава се кестен крупноће изнад 95 плодова у једном килограму. При том се толерише до 12% плодова са недостацима који им не умањују употребну вредност, као и 15% плодова других сорти или типова одговарајућег квалитета.

Члан 106.

Кестен се пакује у вреће од ретког текстила или натрон хартије садржине највише 50 kg. За комерцијално паковање употребљавају се кесе мање запремине, од текстила и другог материјала, као и слична амбалажа.

Амбалажа за паковање кестена мора бити нова, без икаквог мириса и довољно чврста и чиста. У декларацију се мора унети податак о години бербе.

19. Лешник у љусци (Corylus avellana L., Corylus maxima Mill.) и његови хибриди

Члан 107.

Ради стављања у промет лешник у љусци се разврстава у три класе – екстра, I и II.

Према крупноћи лешник у љусци разврстава се као: врло крупан, са пречником преко 18 mm; крупан, са пречником од 16 до 18 mm; средње крупан, са пречником од 13 до 16 mm и ситан са пречником мањим од 13 mm.

Лешник у љусци се може стављати у промет и као некалибрисан али не ситнији од 13 mm у пречнику.

Члан 108.

Плод лешника у љусци мора бити нормално развијен, здрав, цео, потпуно зрео, без видљивих оштећења од биљних болести и штеточина (инсеката, глодара), без живих инсеката, неужегао, без плесни, без страног мириса и укуса и са садржајем влаге до 12%.

Влажност се израчунава на основу разлике у маси пре и после сушења количине од најмање 50 g лешника у љусци на температури од 103°С ± 2°С у току 6 часова.

У јединици паковања толерише се до 12% плодова других сорти од оне која је наведена у декларацији, као и до 0,2% плодова са живим или мртвим инсектима.

Члан 109.

Лешник у љусци класе екстра обухвата плодове висококвалитетних сорти или типова, веома добро развијене и са пречником изнад 16 mm и без недостатака.

Лешник у љусци овог квалитета мора бити сортиран по величини. Плод мора бити без лупине и нечистоће, а језгро мора добро испуњавати људску (рандман језгра по маси најмање 40%).

У јединици паковања лешника у љусци толерише се до 5% дугуљастих плодова у смеши са округлим плодовима, односно до 10% округлих плодова у смеши са дугуљастим плодовима.

У јединици паковања може бити до 3% плодова шупљих, плеснивих и оштећених од инсеката, као и 1% плодова са недостацима љуске.

Члан 110.

У класу I разврстава се лешник у љусци квалитетних сорти и типова са нормално развијеним плодовима, са пречником изнад 13 mm и без већих недостатака.

Лешник у љусци класе I мора бити сортиран по величини плодова и уједначеног пречника. У јединици паковања толерише се до 5% дугуљастих плодова лешника у љусци у смеши са округлим плодовима, односно до 10% округлих плодова лешника у љусци у смеши са дугуљастим плодовима. Лешник мора бити без лупине и нечистоће, а језгро мора испуњавати љуску тако да рандман језгра по маси не буде испод 40%.

У јединици паковања може бити до 3% шупљих плодова или плодова оштећених инсектима, као и највише 1% плодова са недостацима љуске и до 4% од масе лешника са унутрашњим недостацима језгра.

Члан 111.

У класу II разврстава се лешник у љусци доброг квалитета, нормално развијен, са пречником испод 13 mm, здрав и чист.

У ову класу може се разврстати и некалибрисани лешник у љусци, али не ситнији од 13 mm у пречнику.

Језгро мора добро испуњавати љуску тако да рандман језгра по маси не буде испод 36%.

У јединици паковања толерише се до 6% празних плодова, до 3% плодова са манама на љусци и до 10% плодова са недостацима језгра.

Члан 112.

Лешник у љусци пакује се у јутане вреће (JUS D.F.Г4.020) или у вреће од натрон хартије а у малопродаји и у различите кесе од текстила, пластике и др.

20. Језгро лешника (Corylus avellana L., Corylus maxima Mill.) и његови хибриди

Члан 113.

Ради стављања у промет језгро лешника се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II, а према крупноћи разврстава се у три калибра: врло крупно, са пречником од 13 до 15 mm, крупно са пречником од 11 до 13 mm и ситно са пречником од 9 до 11 mm.

Језгра лешника свих класа морају испуњавати следеће услове квалитета:

1) да влажност језгра не прелази 6%;*

2) да је чисто, здраво, нормално развијено и компактно;

3) да је без плесни и трулежи;

4) да језгро нема видљивих оштећења од штеточина, као што су инсекти, глодари (укупна маса језгра са мртвим инсектима и њиховим деловима не сме прелазити 0,2%) и други паразити;

5) да ужеглих плодова нема више него што је дозвољено за поједину класу;*

6) да је боја карактеристична за одговарајућу сорту;

7) да је покожица без видних оштећења и изгледа и да језгро није наломљено.

Језгро лешника мора бити сортирано према величини (калибрисано) тако да разлика између језгра са најмањим и језгра са највећим пречником не буде већа од 2 mm у истој јединици паковања.

Језгро лешника може бити са огреботинама насталим при ослобађању из љуске, али не више од 2 mm дубине. Оштећење може да износи највише 1/5 укупне површине језгра, с тим да та оштећења не утичу на његову одрживост. Комоди изломљеног језгра лешника не смеју пролазити кроз сито са отворима од 5 mm.

Изузетно од одредбе става 3. у члану 113, језгро лешника намењено за индустријску прераду може се стављати у промет и некалибрисано тако да испуњава услове из става 2. овог члана.*

*Службени лист СФРЈ, број 53/1987

Члан 114.

У класу екстра разврстава се језгро лешника које је одличног квалитета, нормално развијено, уједначено по крупноћи, боје карактеристичне за сорту и без недостатака. Језгро лешника мора испуњавати услове прописане у члану 113. став 2. тач. 1. до 7 овог правилника.

За ову квалитетну класу дозвољава се да разлика између минималног и максималног пречника језгра износи 2 mm код највише 5% језгра лешника.

Толерише се да 2% језгра буде друге сорте од сорте која је декларисана.

Члан 115.

Језгро лешника класе I обухвата плодове доброг квалитета који морају да испуњавају услове квалитета прописане у члану 113. став 2. тач. 1. до 7. овог правилника.

Дозвољава се да разлика између најмањег и највећег пречника језгра износи 2 mm код највише 5% језгра лешника.

У јединици паковања толерише се до 0,3% љуске и страних примеса, до 1% језгра ужеглих, плеснивих, натрулих или црвљивих, до 3% сломљених и механички оштећених језгра – делова чији пречник није мањи од 5 mm, до 4% неправилно развијених језгра, као и до 10% језгра других сорти, односно типова лешника одговарајућег квалитета.

Члан 116.

У класу II разврстава се здраво језгро лешника, које задовољава минималне услове (члан 113. став 2. тач. 1. до 7) али које због мањих недостатака не одговара претходној класи. Решетање или калибрисање није обавезно.

У јединици паковања дозвољава се највише 8% по маси двојних језгра, до 0,4% делова љуски и других страних примеса, до 2% језгра ужеглих, плеснивих, трулих или оштећених од биљних болести и штеточина (инсекти, глодари), до 5% поломљених језгра, до 5% неправилно развијених језгра и до 10% језгра других сорти или типова лешника одговарајућег квалитета.

Члан 117.

При класирању језгра лешника по величини (калибрисању) разлика између најмањег и највећег пречника не сме бити већа од 2 mm. Код језгра лешника класе II дозвољава се одступање у пречнику.

У декларацији за језгро лешника класе екстра и класе I, поред осталог, мора бити унет податак о калибру и сорти.

Толерише се највише 10% језгра која су различитог облика или типа од оних који су означени у декларацији.

Члан 118.

Језгро лешника пакује се у амбалажу која му обезбеђује очување квалитета у условима транспорта и чувања.*

*Службени лист СФРЈ, број 53/1987

21. Бадем у љусци (Amygdalus communis L.)

Члан 119.

Ради стављања у промет бадем у љусци се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II.

Члан 120.

Плод бадема у љусци мора бити нормално развијен, зрео, здрав, чист без смоле и остатака спољне лупине, без видљивих оштећења од биљних болести и штеточина (инсеката, глодара) без живих инсеката, неужегао, без плесни, без страног мириса и укуса и са највише 9% влаге.

Влажност се израчунава на основу разлике у маси пре и после сушења у сушници количине од најмање 50 g бадема у љусци на температури 103°С ± 2°С у току 6 часова.

Члан 121.

У класу екстра разврстава се бадем у љусци висококвалитетних сорти, одличног квалитета, са свим сортним карактеристикама, са меком или полумеком љуском коју језгро потпуно испуњава, сув и без смоле и других недостатака. Бадем класе екстра мора испуњавати услове квалитета прописане у члану 120. став 1. овог правилника.

У јединици паковања може бити до 2% празних и плеснивих плодова или плодова оштећених од инсеката, до 1% плодова са горким језгром, као и до 3% плодова других сорти и са недостацима љуске.

Члан 122.

У класу I разврставају се плодови бадема у љусци сличног квалитета као плодови бадема класе екстра, при чему се толерише до 5% празних и плеснивих плодова, или плодова оштећених од инсеката, до 5% плодова других сорти или са недостацима љуске, као и до 1% плодова са горким језгром.

Члан 123.

У класи II плодови бадема у љусци морају бити здрави, добро развијени и без већих недостатака језгра. Толерише се до 10% плодова шупљих, плеснивих и од инсеката оштећених плодова, као и до 10% других сорти и плодова са недостацима љуске. Толерише се до 1% плодова са горким језгром.

Члан 124.

Бадем у љусци пакује се у јутане вреће (JUS F.G4.020) и вреће од натрон хартије, а у промету на мало у различите кесе од текстила, пластичних маса и др.

У јединици паковања може бити највише 2% поломљених љуски и других страних примеса.

22. Језгро бадема (Amygdalus communis L.)

Члан 125.

Ради стављања у промет језгро бадема се разврстава у три класе – екстра, I и II.

Члан 126.

Језгро бадема мора испуњавати следеће минималне услове квалитета:

1) да садржи највише 6% влаге (више од 10 g језгра бадема сушеног на 103°С ± 2°С за време од 6 часова);*

2) да је цело, чисто, здраво, нормално развијено и компактно;

3) да језгро нема видљивих оштећења од биљних болести и штеточина, као што су инсекти и глодари. Укупна маса језгра са мртвим инсектима и њиховим деловима не сме прелазити 0,2%;

4) да је покожица језгра без видљивих озледа, да језгра нису наломљена и да нису гумаста;

5) да су језгра слатка, неужегла, без страног мириса и укуса;

6) да је боја уједначена и карактеристична за одговарајућу сорту;

7) да нема двојних језгра изнад дозвољене толеранције дате за сваку класу.

У промету се могу налазити: језгра сортирана према величини (калибрисана) и језгра несортирана према величини.

*Службени лист СФРЈ, број 53/1987

Члан 127.

У класу екстра разврстава се језгро бадема висококвалитетних сорти, уједначено по величини и изгледу и без недостатака. Језгро бадема мора испуњавати услове квалитета прописане у члану 126. став 1. тач. 1. до 7. овог правилника.

У паковању са ознаком „без двојних језгра” толерише се до 2% двојних језгра, а у паковању без ове ознаке највише 10% двојних језгра.

Код језгра бадема сортираних према величини дозвољава се за класу екстра до 0,20% масе страних примеса које потичу од песка, љуске и покожице, до 2% горких језгра, до 0,50% деформисаних или смежураних језгра, до 0,5% плеснивих, покварених или црвљивих и до 3% неразвијених језгра. Код језгра која нису сортирана према величини толерише се до 0,25% страних примеса које потичу од песка, љуске и покожице, до 2% горких језгра, до 1% деформисаних или смежураних језгра, до 1% сломљених језгра, до 0,5% језгра плеснивих или оштећених биљним болестима или штеточинама и до 5% неразвијених језгра.

Код језгра бадема ове класе, која су сортирана према величини, декларација поред осталог мора да садржи и податак о најмањем пречнику екваторијалног дела језгра (од 14 до 15 mm), или број језгра у 100 g (од 80 до 85).

Члан 128.

У класу I разврстава се језгро бадема које потиче од висококвалитетних и квалитетних сорти најбољег и доброг квалитета. Језгро бадема ове класе мора такође испуњавати услове квалитета прописане у члану 126. став 1. тач. 1. до 7. овог правилника.

У овој класи толерише се у јединици паковања код језгра бадема сортираних према величини са ознаком „без двојних језгра” – до 3% масе двојних језгра, а без ове ознаке до 25% масе двојних језгра.

У јединици паковања код језгра бадема сортинарних према величини дозвољава се: до 0,5% страних примеса (песак, делићи љуске или покожице), до 3% горких језгра, до 1,5% деформисаних или смежураних језгра, до 3% изломљених језгра, до 1% плеснивих, трулих или црвљивих језгра и до 5% недовољно развијених језгра.

Код језгра бадема која нису сортирана према величини дозвољава се у јединици паковања: до 0,5% страних примеса (песак, делићи љуске и покожице), до 3% горких језгра, до 2% деформисаних или смежураних језгра, до 5% изломљених, до 1% језгра плеснивих или оштећених од биљних болести и штеточина, гумастих или ужеглих и до 7% недовољно развијених језгра.

Код језгра бадема ове класе сортираних према калибру у декларацији мора бити садржан податак о најмањем пречнику екваторијалног дела језгра (од 13 до 14 mm) или броју језгара у 100 g (од 85 до 90).

Члан 129.

У класу II разврстава се језгро бадема које потиче од сорти различитог квалитета, које услед мањих недостатака не може да буде разврстано у вишу класу, али испуњава минималне захтеве из члана 9. овог правилника. У овој класи толерише се: код језгра бадема сортираних према величини са ознаком „без двојних језгра” до 3% двојних језгра, а без те ознаке до 40% двојних језгра.

Код језгра бадема сортираних према величини дозвољено је у јединици паковања до 0,5% страних примеса (песак, делићи љуске или покожице), до 4% горких језгра, до 3% деформисаних или смежураних језгра, до 5% изломљених језгра, до 2% језгра плеснивих, оштећених од биљних болести и штеточина, гумастих или ужеглих, и до 10% непотпуно развијених језгра.

Код језгра бадема која нису сортирана према величини дозвољава се у јединици паковања: до 1% страних примеса (песак, делићи љуске или покожице), до 4% ужеглих језгра, до 4% деформисаних или смежураних језгра, до 8% изломљених језгра, до 2% плеснивих, оштећених од биљних болести и штеточина или гумастих и до 10% непотпуно развијених језгра.

За језгра бадема ове класе сортирана према величини, декларација мора, поред осталог, да садржи податак о најмањем пречнику екваторијалног дела језгра (од 12 до 13 mm) или броју језгара у 100 g (преко 90 у 100 г).

Члан 130.

Језгро бадема пакује се у амбалажу која му обезбеђује очување квалитета у условима транспорта и чувања.*

*Службени лист СФРЈ, број 53/1987

23. Сирови кикирики у љусци (Arachis hypogaea)

Члан 131.

Сирови кикирики у љусци који се ставља у промет разврстава се у две класе – I и II.

Члан 132.

Да би се могао ставити у промет плод сировог кикирикија у љусци мора да испуњава следеће услове квалитета:

1) да је зрео, сув, чист и цео;

2) да је нормално развијен и здрав, са два или више језгра;

3) да је боја љуске сламасто жута;

4) да су језгра здрава, а боја покожице и унутрашњости да је карактеристична за сорту;

5) да има мирис својствен сировом кикирикију и да не садржи страни мирис;

6) да није ужегао и да не садржи плесни;

7) да нема присутних страних примеса;

8) да нема живе или угинуле инсекте и њихове делове;

9) да не садржи више од 12% влаге;

10) Ова тачка је брисана (види члан 6. Правилника – 53/87-1317)

Члан 133.

Сирови кикирики у љусци класе I обухвата плодове висококвалитетних сорти без недостатака уједначене по крупноћи и из исте бербе.

Језгра кикирикија у љусци ове класе морају добро испуњавати љуску (рандман језгра по маси најмање 65%).

У јединици паковања толерише се до 3% празних љуски кикирикија, до 0,25% страних примеса, до 3% плодова са механичким оштећењем љуске и до 3% плодова са оштећењем језгра од чега највише 1% језгара оштећених биљним болестима и штеточинама.

Члан 134.

Кикирики у љусци класе II обухвата плодове доброг квалитета, нормално развијене и из исте бербе.

Језгра кикирикија у љусци ове класе морају добро испуњавати љуску (рандман језгра по маси најмање 60%).

У јединици паковања дозвољава се до 5% празних љуски кикирикија, до 0,25% страних примеса, до 5% плодова механички оштећених и до 5% плодова са недостатком језгра од чега највише 1% језгра оштећених биљним болестима и штеточинама.

Члан 135.

Кикирики у љусци пакује се у вреће од ретког ткања (JUS F.G4.021), јутане вреће (JUS F.G4.020), папирне вреће од троструке натрон хартије, као и у осталу погодну амбалажу која обезбеђује прописане хигијенске услове за ову врсту производа.

Кикирики у љусци може се паковати и у мању комерцијалну амбалажу као што су кесе од текстилних влакана или других погодних материјала, нето тежине од 0,5 до 2 kg.

У декларацију се мора, поред осталог, унети податак о години бербе.

24. Језгро кикирикија (Arachis hypogaea)

Члан 136.

Језгро кикирикија које се ставља у промет разврстава се у две категорије – I и II.

Члан 137.

Ради стављања у промет језгро кикирикија мора испуњавати следеће услове:

1) да је цело, здраво, нормално развијено и чисто;

2) да је боја покожице у унутрашњости карактеристична за сорту;

3) да је мирис и укус својствен кикирикију и језгро да не садржи страни мирис;

4) да није ужегло и да не садржи плесни;

5) да нема присутних страних примеса;

6) да је пријатно чврсте конзистенције;

7) да нема живе или угинуле инсекте и ларве;

8) да не садржи више од 7% влаге;

9) брисана је (види члан 7. Правилника – 53/87-1317)

Члан 138.

У класу I разврстава се језгро кикирикија одличног квалитета, нормално развијено, уједначене крупноће, из исте бербе и без недостатака. Језгро кикирикија мора испуњавати услове прописане у члану 137. овог правилника.

У јединици паковања дозвољава се до 3% масе језгра са механичким оштећењем, до 1% језгра оштећених инсектима и до 0,25% страних примеса.

Члан 139.

У класу II разврстава се језгро кикирикија које је доброг квалитета, нормално развијено и из исте бербе. Језгро кикирикија мора испуњавати услове квалитета прописане у члану 137. овог правилника.

У јединици паковања дозвољава се до 5% масе језгра са механичким оштећењем, до 1% језгра оштећених инсектима и до 0,25% присутних страних примеса.

Члан 140.

Језгро кикирикија пакује се у амбалажу која му обезбеђује очување квалитета у условима транспорта и чувања.*

*Службени лист СФРЈ, број 53/1987

25. Пистаћ у љусци (Pistacia vera)

Члан 141.

Ради стављања у промет пистаћ у љусци се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II.

Према облику плода пистаћ у љусци се разврстава у две групе: са округлим и издуженим плодовима.

Крупноћа се одређује решетањем кроз решето са округлим отворима.

Према крупноћи пистаћи могу бити:

1) врло крупни – плод округластог облика пролази кроз сито бр. 12;

– плод издуженог облика пролази кроз сито бр. 11.

2) средње крупни – плод округластог облика пролази кроз сито бр. 11;

– плод издуженог облика пролази кроз сито бр. 10.

Члан 142.

У класу екстра разврстава се пистаћ у љусци од најбољих сорти одличног квалитета, добро развијен и без недостатака.

Крупноћа плода пистаћа у љусци ове класе, треба да буде за округласти облик плода најмање 12 mm а за издужен најмање 11 mm.

Љуска плодова пистаћа класе екстра мора бити распукнута. Дозвољава се само до 2% нераспукнутих плодова.

Члан 143.

У класу I разврстава се пистаћ у љуци доброг квалитета, калибрисан, са пречником за округласте плодове најмање 11 mm, а за издужене најмање 10 mm.

За пистаћ у љусци класе I дозвољава се до 3% нераспукнутих плодова, до 0,2% страних примеса, до 3% празних љуски, до 4% плодова неразвијених и са мрљама, односно стврднутих, до 1,5% ужеглих и плеснивих плодова.

Члан 144.

У класу II разврстава се пистаћ у љусци, доброг квалитета, који мора испуњавати минималне услове квалитета: пречник округластих плодова пистаћа у љусци не сме да буде испод 10 mm, а издужених плодова испод 9 mm. Калибрисање није обавезно, па се у јединици паковања могу наћи и крупнији плодови.

За пистаћ у љусци класе II дозвољава се присуство до 5% нераспукнутих љуски, до 0,2% страних примеса, до 7% празних љуски, до 8% плодова неразвијених, стврднутих и са мрљама и до 3% ужеглих и плеснивих плодова.

Члан 145.

Пистаћ у љусци мора бити упакован у амбалажу која му обезбеђује очување квалитета у условима транспорта и чувања.

26. Смоква (Ficus carica L.)

Члан 146.

Ради стављања у промет, свеже смокве се по квалитету разврставају у три класе – екстра, I и II.

Члан 147.

У класу екстра разврставају се плодови најбољих сорти смокава, одличног квалитета, са типичним сортним особинама, без икаквих недостатака, довољне крупноће и уједначене зрелости.

Смокве екстра класе морају бити калибрисане тако да у јединици паковања нема већих одступања у пречнику.

Члан 148.

У класу I разврставају се смокве најбољих сорти, нормално развијене, доброг квалитета, али нешто ситнијих плодова и мање уједначених по зрелости и другим особинама.

Члан 149.

У класу II разврставају се плодови смокава доброг квалитета, који могу бити ситнији и мање уједначени.

Члан 150.

Смокве се пакују у малу амбалажу намењену за најосетљивије воће, као што је јагодасто, а уколико се за класу II користе летварице, оне морају бити плитке, тако да плодови буду поређани само у једном слоју.

27. Агруми (Citrus ssp.)

Члан 151.

Назив агруми или цитруси односи се на шест врста суптропских воћака, а то су: наранџа или поморанџа (Citrus sinensis Osbeck), грејпфрут (Citrus paradisi Мac Farlane), лимун (Citrus limonia Osbeck), обична мандарина (Citrus reticulata Blanco), мандарина сорте Unshiu или Satsuma (citrus Unshiu Marcovitch) и племенита мандарина сорте Tangerine и њени хибриди (Wilking, Monreal, Clementine итд.).

Члан 152.

Плодови агрума, који се сходно овом правилнику стављају у промет, морају испуњавати следеће услове квалитета:

1) да су нормално зрели;

2) да су цели и здрави;

3) да су без оштећења и промена на кори који утичу на издржљивост и општи изглед плода;

4) да су без страног мириса и нетипичног укуса;

5) да немају знакова унутрашњег сушења;

6) да су без спољашње ненормалне влаге.

Члан 153.

Садржај сока (добијен цеђењем ручном пресом кроз два слоја газе) и боја коре код агрума, представљају основне елементе квалитета. Забрањено је стављати у промет:

1) лимун – са садржајем сока испод 25% осим лимуна сорте Verdeli и Primofiori, код којих је количина исцеђеног сока испод 20% у односу на масу плода.

Боја зрелог лимуна је жута, осим у почетку бербе код сорти Verdeli и Primofiori, код којих је зеленкаста боја коре карактеристична за фазу нормалне зрелости, под условом да плодови садрже прописан процент сока;

2) мандарине – са садржајем сока испод 40%, осим сорти Unshiu, Monreal, Wilking и Satsuma, код којих је садржај сока најмање 35% у односу на масу плода.

Боја зреле мандарине је наранџастожута.

Код сорти Unshiu и Monreal, најмање на трећини површине плода боја мора бити типично жута, а код сорте Wilking најмање на две трећине површине кора мора бити жуте боје;

3) наранџе – са садржајем сока испод 35%, које имају типичну жутонаранаџасту боју, осим сорти Thompson Navel и Tarocco код којих је садржај сока најмањи 30% и сорте Washington Navel код којих је садржај сока најмање 33%;

4) грајпфрут (помело) – са садржајем сока испод 35%, а који има типичну светложуту боју.

Члан 154.

Ради стављања у промет плодови агрума се по квалитету разврставају у три класе – екстра, I и II.

Члан 155.

У класу екстра разврставају се агруми најбољих сорти, одличног квалитета, добро развијени, без недостатака у изгледу и органолептичким својствима. Не сматрају се као недостаци незнатне спољашње промене коре. Поред тога, плодови морају бити типични за сорту којој припадају.

У јединици паковања може бити до 5% плодова са једним или више мањих површинских зараслих озледа на кори, које не смеју бити дуже од 1/10 пречника плода, нити веће од 2% укупне површине плода, као и са незнатним деформацијама, храпавом кором, и зеленкастим мрљама.

Укупна одступања у јединици амбалаже од наведених особина не смеју бити већа од 5% масе плодова.

Члан 156.

У класу I разврставају се плодови агрума доброг квалитета, нормално развијени, који услед незнатних недостатака облика и боје, као и зараслих озледа коре, не могу да се уврсте у класу екстра.

У јединици паковања толерише се до 10% плодова са једном или више површинских зараслих озледа које не смеју бити дуже од 1/5 означеног калибра агрума. Дозвољавају се деформације облика у односу на сорту, затим задебљање коре, зеленкасте мрље и мањи број озледа изазваних градом.

Ови недостаци не смеју бити већи од 10% масе плодова.

Члан 157.

Класа II обухвата плодове агрума који не испуњавају услове класе I, али одговарају минималним условима наведеним у члану 152. овог правилника.

Дозвољава се да у јединици паковања агрума ове класе може бити до 10% плодова са једном или више зараслих површинских озледа, које не смеју бити дуже од 1/5 означеног калибра плода, нити износити преко 5% његове површине, као и до 10% плодова са деформацијама облика, са храпавом кором или са претерано задебљалом кором, зеленкастим мрљама на кори и једном или више зараслих озледа изазваних градом, биљним болестима и штеточинама или средствима за заштиту биља.

У јединици паковања укупни наведени недостаци не смеју бити већи од 10% масе плодова.

Члан 158.

Агруми се класирају по крупноћи на основу мерења пречника на најширем делу плода, при чему је минимални калибар: за лимуне 45 mm, за наранџе 54 mm, за грејпфруте 70 mm, а за различите сорте мандарина 35 mm. У погледу крупноће агруми се класирају на следећи начин:

Мандарине сорте Unshiu које испуњавају прописане услове, а имају пречник од 54 до 64 mm, разврставају се у класу екстра. Мандарине исте сорте са пречником од 44 до 53 mm разврставају се у класу I, а мандарине сорте Unshio пречника испод 44 mm у класу II.

Члан 159.

Плодови агрума разврстани по наведеним скалама, у свакој јединици паковања морају бити хомогени по крупноћи, и то: када су плодови у паковању поређани у правилним редовима у једном или више слојева, тада разлика у величини између најситнијих агрума може бити следећа: за калибар 1 и 2 – 11 mm, за калибре 3 до 6 – 9 mm и за калибре 7 до 13 – 7 mm, за плодове мандарине ове разлике су мање и износе: за калибре 1 до 4 – 9 mm, за калибре 5 и 6 – 8 mm и за калибре 7 до 10 – 7 mm, док за плодове лимуна, за све калибре дозвољене разлике могу износити само 7 mm.

Члан 160.

Агруми се пакују у различиту амбалажу од дрвета и каротна, као и од пластичних и других материјала, различитих димензија и других особина, а у малопродаји и у мање кесе од текстила и пластичних влакана, и у америчке и кабинетске сандуке.

С обзиром на кварљивост плодови агрума се морају паковати веома пажљиво, у погодну нову и чисту амбалажу.

Члан 161.

Ако су агруми пре стављања у промет (у току транспорта и чувања) третирани различитим фунгицидима у циљу заштите од труљења, као што су дифенилна и друга једињења, тада у декларацији мора бити означено да су таква третирања извршена и да кора агрума није за јело.

Код сорти и берби агрума за које су предвиђени нижи услови квалитета у погледу боје и садржине сока, мора се у декларацију унети податак о сорти, односно берби.

28. Банане (Musa sapientum)

Члан 162.

Ради стављања у промет банане се по квалитету разврставају у три класе – екстра, I и II.

Члан 163.

При увозу банана, а пре ускладиштења, плодови морају бити потребне пуноће и развијености, са кором светлозелене боје.

У току ускладиштења а пре стављања у промет на мало, зелене банане морају бити подвргнуте дозревању до погодног степена зрелости (члан 164. став 2).

Члан 164.

У класу екстра разврставају се банане висококвалитетних сорти одличног квалитета у сваком погледу добро развијене и без икаквих недостатака. Маса појединог плода не сме бити мања од 100 g.

У промету на мало банане класе екстра морају бити погодне зрелости за јело, што се види по карактеристичној жутој боји, пријатно мекој конзистенцији меснатог дела плода, израженој ароми и добром укусу.

Код банана класе екстра толеришу се само незнатне тачкице, али не и пукотине на кори, као ни презрелост, односно слузасте мрље.

Члан 165.

Банане класе I морају да одговарају условима из члана 164. став 2. овог правилника и да су без већих недостатака. Тежина једног плода не сме да буде мања од 80 g. Толерише се до 5% презрелих плодова.

Толерише се до 5% плодова са оштећењима од биљних болести и штеточина која не утичу на трајност и употребљивост плодова.

Члан 166.

Банане класе II морају да одговарају условима из члана 164. став 2. овог правилника. Банане могу бити и ситније, са тежином испод 80 g по комаду, али без недостатака који им умањују употребну вредност. Толерише се до 10% презрелих плодова и до 10% плодова са оштећењима, која не утичу на трајност и употребљивост плодова.

Члан 167.

Банане се пакују у различиту амбалажу, како од картона, тако и од дрвета. Амбалажа мора да буде нова и довољно издржљива да заштити производ у току транспорта и руковања.

29. Урме (датуље) – Phoenix dactylifera L.

Члан 168.

Ради стављања у промет урма се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II.

Члан 169.

Плодови урме морају испуњавати следеће минималне услове:

1. да су цели;

2. да су здрави, зрели, меснати, чисти, нормално развијени, сочни и еластичне конзистенције;

3. да су без ферментације, без плесни, без видљивих оштећења од паразита, биљних болести и штеточина, без живих и мртвих инсеката или других штеточина;

4. да су уједначене боје карактеристичне за сорту, од боје ћилибара до светлосмеђе;

5. да су без страних примеса;

6. да немају страни мирис и укус;

7. да садржај влаге није већи од 26% и да однос укупног шећера и воде износи најмање 2.

Влажност се израчунава на основу разлике у маси пре и после сушења у сушници количине од најмање 50 g уситњеног меснатог дела урме за време од 4 часа на температури 100°С ± 2°С с тим што се за уситњавање користе 90% алкохол и песак испран у хлороводоничној киселини, а затим осушен.

Члан 170.

Урма класе екстра обухвата плодове одличног квалитета, који поред услова из члана 169. став 1. тач. 1. до 7. овог правилника, морају имати боју ћилибара, врло сочан и обилан меснати део, уједначену крупноћу и прозрачно сјајну покожицу која добро приања уз меснати део.

У јединици паковања толерише се до 3% масе плодова који не испуњавају услове прописане за класу екстра већ услове прописане за следећу нижу класу, с тим да нема ферментисаних и сасушених плодова, као и оних плодова који садрже живе инсекте и друге паразите.

Код урми класе екстра могу се дозволити мања одступања од прописаних услова квалитета, с тим да укупна одступања у јединици паковања не смеју бити већа од 3% масе плодова.

Урма класе екстра мора бити калибрисана, а тежина плода у јединици паковања не сме бити испод 7 g.

Члан 171.

У класу I разврставају се плодови урме доброг квалитета, који испуњавају услове из члана 169. став 1. тач. 1. до 7. овог правилника, али могу имати и уједначену светлосмеђу боју, сочан и еластичан меснати део и сјајну покожицу.

У јединици паковања толерише се до 5% масе плодова који не испуњавају услове прописане за класу I већ услове прописане за следећу нижу класу, с тим да нема ферментисаних и сасушених плодова, као и оних плодова који садрже живе инсекте и паразите.

Код урми класе I могу се дозволити и мања одступања од прописаних услова квалитета, с тим да укупна одступања у јединици паковања не смеју бити већа од 5% масе плодова.

Тежина плода у јединици паковања не сме бити испод 6 g.

Члан 172.

Класа II обухвата плодове урме који не испуњавају у потпуности услове прописане у члану 169. став 1. тач. 1. до 7. овог правилника, али испуњавају минималне услове квалитета из члана 9. овог правилника.

Плодови могу имати незнатне пукотине на покожици које не утичу на квалитет меснатог дела, као и мање недостатке у погледу развијености.

У јединици паковања може бити укупно 10% масе плодова који не испуњавају минималне услове квалитета, од чега највише 4% масе плодова са почетним знацима ферментације и са незараслим напрслинама, али без трулежи и присуства живих инсеката.

Плодови урме не морају бити уједначени по крупноћи, али тежина плода у јединици паковања не сме бити испод 5 g.

Члан 173.

У промет се могу ставити и урме из којих је извађена коштица с тим да то буде посебно означено у декларацији. Урме из којих је извађена коштица морају испуњавати услове из члана 169. став 1. тач. 2. до 7. овог правилника, а стављају се у промет само у оригиналном паковању.

Члан 174.

Урме се пакују у различиту амбалажу од дрвета, картона, пластичне масе или целофана, која мора да буде нова, чиста и довољно чврста да заштити производ у току транспорта и руковања, као и да обезбеди прописане хигијенске услове.

У декларацији за урме класе екстра и класе I, поред осталог, мора бити означен и калибар.

III. ПОВРЋЕ

Члан 175.

Под поврћем, у смислу овог правилника, подразумевају се плодови и други јестиви делови повртарских биљака, као што су лишће, главице, луковице, кртоле, корење, махуне и стабло, намењени за људску исхрану у свежем стању или после кулинарске припреме, без обзира на који начин се добијају – на отвореном пољу, у вртовима или као њивски усеви, или у заштићеном простору, односно у стакларама и оранжеријама.

Члан 176.

Ако овим правилником није друкчије одређено, одредбе чл. 4. до 14. овог правилника сходно се примењују и на поврће.

Поврће не сме бити квашено. Могу се прати само они делови поврћа који су се налазили непосредно на земљи. Земља која се налази на тим деловима одстрањује се пре стављања поврћа у промет.

После прања поврће из става 2. овог члана мора се оцедити.

Поврће не сме почети да се „пали”, што се дешава при слабом проветравању. Лиснато поврће не сме бити увенуло, односно пожутело. Као минимални услов квалитета поврћа узима се и да оно није сувише старо, односно презрело.

За прање поврћа сме да се користи само хигијенски исправна вода за пиће.

Члан 177.

У јединици паковања поврћа могу се налазити само производи који припадају истој сорти поврћа и који су истог квалитета.

Ако је за поједине врсте поврћа овим правилником прописано, у истој јединици паковање морају бити само производи класирани по крупноћи, односно калибрисани.

1. Парадајз (Solanum Lycopersicum Foss. sin. Lycopersicum esculentum Mill.)

Члан 178.

Ради стављања у промет парадајз се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II.

Члан 179.

Да би се могао ставити у промет, плод парадајза мора испуњавати следеће услове квалитета:

1. да је добро развијен;

2. да је цео, здрав и чист;

3. да је без ненормалне спољне влажности;

4. да нема присуства страног мириса.

Члан 180.

Према облику плода парадајз се разврстава у две групе: са округлим и издуженим плодовима.

Парадајз са округлим плодовима може имати сферичан и погачаст облик.

Крупноћа парадајза одређује се пречником плода у екваторијалној равни за сорте са округлим плодовима, односно пречником у тачки која припада највећој дебљини плода – за сорте са издуженим плодовима.

Члан 181.

Према крупноћи парадајз са округлим плодовима разврстава се у следеће категорије:

1. врло ситан, са пречником плода од 35 до 40 mm;

2. ситан, са пречником плода од 40 до 47 mm;

3. средње ситан, са пречником плода од 47 до 57 mm;

4. средње крупан, са пречником плода од 57 до 67 mm;

5. крупан, са пречником плода од 67 до 77 mm;

6. врло крупан, са пречником плода од 77 до 87 mm.

Минимални пречник код парадајза са округлим плодовима је 35 mm, а код сорти са издуженим плодовима је 30 mm.

Квалитетна класа није условљена калибражом.

У јединици паковања може бити до 10% плодова парадајза који имају нешто мањи или већи пречник од означеног у декларацији, с тим да код сорти са округлим плодовима не може бити плодова испод 33 mm, а код сорти са издуженим плодовима – испод 20 mm.

Члан 182.

Парадајз класе екстра мора да потиче од једне висококвалитетне сорте са најбољим сортним одликама из светског или домаћег сортимента. Плодови парадајза морају бити типични за сорту по боји, облику и развијености. Морају бити одличног квалитета, без недостатака и калибрисани. Парадајз мора бити довољно и уједначено зрео, чврст, гладак и равномерно обојен бојом карактеристичном за сорту.

У јединици паковања може бити до 5% плодова који не одговарају условима прописаним за ову класу али који испуњавају захтеве прописане за следећу нижу класу, при чему се толерише до 2% плодова са мањим зараслим напрслинама.

Члан 183.

Парадајз класе I мора потицати од добрих сорти, мора бити добро развијен, без зелених плодова и недостатака, нарочито оних који би му умањили трајност и употребну вредност.

У јединици паковања може бити до 10% плодова парадајза који не испуњавају услове прописане за класу I, али испуњавају услове прописане за следећу нижу класу с тим да не сме бити више од 5% плодова са зараслим напрслинама.

Члан 184.

Парадајз класе II мора бити доброг квалитета и може имати извесне недостатке у погледу облика, боје, уједначености по крупноћи, развијености и количини плодова, али мора одговарати минималним условима (члан 9).

У јединици паковања може бити до 10% плодова са оштећењима и механичким повредама, с тим да су то зарасле напрслине које не смеју бити дуже од 3 cm.

Члан 185.

Парадајз се пакује у нове и чисте средње отворене плитке летварице (JUS D.F1 021), плитке летварице за поврће (JUS D.F1 029) и велике отворене плитке летварице (JUS D.F1 022 и JUS D.F1 045).

У промету на мало парадајз се пакује у различиту амбалажу, укључујући и прикладне кесе, пластичне подметаче и картонске кутије.

Декларација за парадајз класе екстра и класе I, поред осталих података, мора да садржи и податак о сорти, калибру и облику плодова.

2. Плави патлиџан (Solanum melongena L.)

Члан 186.

Ради стављања у промет плави патлиџан се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 187.

Плави патлиџан класе I мора бити доброг квалитета, нормално развијен, са типичним карактеристикама сорте којој припада, и без недостатака. Он мора бити уједначен по облику, боји и крупноћи, са петељком и неоштећеним чашичним листићима.

У јединици паковања може бити до 5% плодова са незнатним механичким оштећењима, који не умањују употребну вредност производа.

Члан 188.

Плави патлиџан класе II мора бити доброг квалитета, нормално развијен и без знатнијих недостатака, с тим што се толерише до 10% плодова са недостацима у виду механичких повреда или без петељке и чашице.

Члан 189.

За паковање плавог патлиџана користи се углавном иста амбалажа која се мора користити за парадајз.

3. Паприка (Capsicum annum L.)

Члан 190.

Ради стављања у промет паприка се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II.

Члан 191.

Паприка класе екстра мора бити одличног квалитета и потицати од исте висококвалитетне сорте. Плодови морају бити добро развијени, са типичним сортним карактеристикама и без недостатака. Плодови такође морају да буду глатки, меснати, уједначени по облику, крупноћи, боји и укусу (сладак или љут) и морају да буду са петељком.

Члан 192.

Према крупноћи плодова паприка класе екстра ставља се у промет као:

1) паприка бабура, која садржи до 12 комада у једном kg;

2) парадајз-паприка, која садржи до 15 комада у једном kg;

3) дуга паприка, која садржи до 15 комада у једном kg.

У јединици паковања слатке паприке може бити до 3% љутих паприка, а у јединици паковања љуте паприке до 3% слатких паприка.

Члан 193.

Паприка класе I мора да има плодове добро развијене, типичне за сорту и уједначене по облику и крупноћи, без знатнијих недостатака, с тим што може бити до 5% љутих паприка у јединици паковања слатке паприке, или до 5% слатких паприка у јединици паковања љуте паприке. Дозвољава се до 5% паприка са мањим механичким оштећењима или са напрслинама, који не умањују употребну вредност производа.

Члан 194.

Према крупноћи плодова паприка класе I ставља се у промет као:

1) паприка бабура, која садржи од 12 до 20 комада у једном kg;

2) парадајз-паприка, која садржи од 15 до 20 комада у једном kg;

3) дуга паприка, која садржи од 15 до 25 комада у једном kg;

4) феферони, ситне паприке.

Члан 195.

Паприка класе II мора бити доброг квалитета, са добро развијеним плодовима без већих недостатака. Толерише се мања уједначеност плодова према крупноћи и облику, као и мање механичке повреде, односно напрслине.

У јединици паковања паприке не сме да буде више од 10% плодова са оштећењима из става 1. овог члана.

У јединици паковања љутих паприка може бити до 10% слатких паприка, односно у јединици паковања слатких може бити до 10% љутих паприка.

Члан 196.

Према крупноћи плодова паприка класе II ставља се у промет као:

1) паприка бабура, која садржи и преко 20 комада у једном kg;

2) парадајз-паприка, која садржи преко 20 комада у једном kg;

3) дуга паприка, која садржи преко 25 комада у једном kg;

4) феферони.

Члан 197.

Паприка се пакује у летварице за поврће (JUS D.F1.028), летварице јабучаре (JUS D.F1.041), велике летварице (JUS D.F1.042) у двоструке плитке летварице (JUS D.F1.044) или у картонске кутије. Паприке класе I и II могу се паковати и у корпе, као и у чисте вреће израђене од текстилних или пластичних влакана.

Паприке се пакују и у мање кесе и другу погодну амбалажу за комерцијално паковање.

4. Лубеница (Citrulus aedulus Pang.)

Члан 198.

Ради стављања у промет лубенице се по квалитету разврставају у две класе – I и II.

Члан 199.

Лубенице класе I морају бити врло доброг квалитета, правилно развијене, зреле, слатке, типичне за сорту, са петељком од најмање 4 cm, без трагова биљних болести и штеточина, а нарочито антракнозе. Семенке морају бити нормално развијене, зреле и морају се одвајати од јестивог дела (изузев бесемених лубеница).

Дозвољена су мања одступања у погледу боје коре карактеристичне за сорту, а нарочито боје на делу који је у додиру са земљом.

Члан 200.

Лубенице класе II морају испуњавати услове из члана 199. овог правилника, с тим што могу имати мање недостатке у погледу боје коре и мање механичке повреде и оштећења од биљних болести и штеточина.

Може се толерисати и петељка мања од 4 cm.

Члан 201.

Према крупноћи лубенице се класирају на следећи начин:

1. ситне, до 2 kg;

2. средње ситне, од 2 до 3 kg.;

3. средње крупне, од 3 до 5 kg;

4. крупне, од 5 до 7 kg;

5. врло крупне, преко 7 kg.

У једном паковању или партији, до 10% лубеница могу имати мању или већу тежину од означене, с тим што појединачне лубенице класе II не могу бити лакше од 1 kg, а класе I од 3 kg.

Члан 202.

Лубенице се у расутом стању пакују у велике сандуке за поврће и у вреће. Транспортују се превозним средствима, евентуално са преградама за отворено паковање (JUS D.F1.035).

5. Диње (Cucumis melo L.)

Члан 203.

Ради стављања у промет диње се по квалитету разврставају у две класе – I и II.

Члан 204.

Диње класе I морају бити врло доброг квалитета, целе, зреле, чисте, уједначене по облику, боји и крупноћи, са слатким меснатим делом који има арому типичну за сорту, без петељке, или са петељком дужине до 2 cm, у зависности од сорте.

Диње се класирају по величини, с тим да у једној партији или паковању разлика у тежини између најмањих и највећих диња не буде већа од 0,5 kg.

Толерише се до 5% диња са напрслинама и механичким повредама.

Члан 205.

Диње класе II морају испуњавати услове из члана 204. став 1. овог правилника, с тим што у партији или паковању може бити до 5% недовољно зрелих или презрелих плодова и до 10% плодова са механичким повредама или напрслинама.

Члан 206.

Диње се пакују у велике плитке летварице (JUS D.F1.021), летварице јабучаре (JUS D.F1.026 и JUS D.F1.037), дубоке летварице за поврће (JUS D.F1.028) и двоструке плитке летварице (JUS D.F1.044). Диње се могу паковати и у палетне сандуке, као и у преграђен простор превозних средстава (JUS D.F1.035).

6. Краставци (Cucumis sativus L.)

Члан 207.

Ради стављања у промет краставци се разврставају у две класе – I и II.

Члан 208.

Краставци класе I морају бити исте сорте, чврсти, сочни, правилно развијени, глатки, зелени, прави, без горчине, без шупљина, уједначени по облику, дужини и боји, без деформисаних плодова, са петељком дужине до 1 cm.

Према дужини и тежини плодова, краставци се сортирају и стављају у промет као краставци преко 40 cm дужине, односно преко 700 g масе и као краставци од 20 до 40 cm дужине, односно од 350 до 700 g масе.

У јединици паковања може бити до 2% плодова са механичким оштећењима, која битно не утичу на квалитет плода.

Члан 209.

Краставци класе II морају одговарати условима из члана 208. став 1. овог правилника, с тим што не морају бити класирани по величини и што у јединици паковања може бити до 5% напрслих и механички оштећених плодова.

Члан 210.

Краставци се пакују у велике отворене плитке летварице (JUS D.F1.022), дубоке летварице за поврће (JUS D.F1.028), плитке летварице за поврће (JUS D.F1.029), летварице јабучаре (JUS D.F1.037), дубоке отворене летварице (JUS D.F1.041), велике летварице (JUS D.F1.042), двоструке плитке летварице (JUS D.F1.044) и у картонске кутије.

У промету на мало краставци се могу паковати у картонску, текстилну и сличну комерцијалну амбалажу (нпр. облагање фолијом од пластичне масе).

7. Тиквице (Cucurbita pepo L.)

Члан 211.

Ради стављања у промет тиквице се разврставају у две класе – I и II.

Члан 212.

Тиквице класе I морају бити младе, правилно развијене, са глатком нежном кором и уједначене по облику, величини и боји.

Према дужини плода тиквице се стављају у промет као тиквице до 20 cm дужине и тиквице преко 20 cm дужине.

У јединици паковања може бити до 5% плодова са мањим механичким оштећењима која не умањују употребну вредност плодова.

Члан 213.

Тиквице класе II морају одговарати условима из члана 212. став 1. овог правилника, с тим што не морају бити уједначене по облику, величини и боји и што у јединици паковања може бити до 10% плодова са мањим механичким оштећењима.

Члан 214.

Тиквице се пакују у велике отворене плитке летварице (JUS D.F1.022), летварице јабучаре (JUS D.F1.026), плитке летварице за поврће (JUS D.F1.029), као и у картонске кутије.

8. Бундеве и тикве (Cucurbita sp.)

Члан 215.

Ради стављања у промет бундеве и тикве се разврставају у две класе – I и II.

Члан 216.

Бундеве и тикве класе I морају бити исте сорте, правилно развијене, уједначене по облику, величини и боји, обране са петељком, а маса појединог плода мора износити најмање 1 kg.

У јединици паковања може бити до 5% плодова без петељки и до 5% плодова са мањим оштећењима која знатно не умањују употребну вредност производа.

Члан 217.

Бундеве и тикве класе II морају одговарати условима из члана 216. став 1. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 10% плодова без петељки и до 10% механички оштећених плодова.

9. Млади кромпир (Solanum tuberosum L.)

Члан 218.

Млади кромпир се производи и ставља у промет ради коришћења за људску исхрану, као нова производња, најкасније до 1. августа.

Млади кромпир се вади пре пуне зрелости и одмах ставља у промет. Кртоле морају имати танку и нежну покожицу која се лако скида под притиском прста.

Члан 219.

Да би се могао ставити у промет, млади кромпир мора, уз дозвољена одступања прописана за сваку класу, да испуњава следеће минималне услове квалитета и хигијенске исправности:

1) да је нормално развијених кртола исте сорте, чист, здрав, цео и тврд;

2) да је без кромпировог рака (Synchitrium endobioticum), без прстенасте бактеријске трулежи (Corynebacterium sependonicum), без слузасте трулежи (Pseudomonas solanacearum, Colletotrichum lagenarium, Phytophtora infestans, Phisoctonia solani и Phythorimea operculella);

3) да је без страног мириса и укуса;

4) да је без ненормалне спољашње влажности и да није смежуран;

5) да кртоле нису нападнуте кромпировом плесни;

6) да је без већих деформација, рђастих пега, унутрашњих шупљина и стаклавости кртола;

7) да нема веће недостатке, и то: зелену колорацију површине (ако прелази 10% површине кртоле, а љуштењем покожице се не може одстранити), површинску краставост (ако прелази 25% површине кртоле) и теже недостатке (ако прелази 10% масе кртоле).

Члан 220.

Млади кромпир се калибрише мерењем пречника кртоле квадратним отвором са одговарајућом дужином странице. Зависно од облика кртоле пречник младог кромпира мора бити најмање:

Дугуљасте и полудугуљасте сорте су оне сорте код којих је просечна дужина кртоле бар двоструко већа од просечне ширине.

У јединици паковања највећа разлика у пречнику између највеће и најмање кртоле може бити за класу екстра 20 mm, а за класу I 30 mm.

Члан 221.

Ради стављања у промет млади кромпир се разврстава у три класе – екстра, I и II.

Члан 222.

Млади кромпир класе екстра мора бити исте сорте, нормално развијен и уједначен по облику, крупноћи и квалитету. Мора имати нежну покожицу са једрим кртолама без икаквих недостатака.

У јединици паковања млади кромпир класе екстра може да садржи до 1% страних примеса (земља, клице) и највише до 4% укупне масе кртола са недостацима предвиђеним у одредбама члана 219. тач. 5, 6. и 7. овог правилника, с тим да највише 1% кртола има зелену колорацију површине изнад 10%. Може бити највише 1% кртола нападнутих кромпировом плесни.

У јединици паковања дозвољава се до 3% масе кртола са пречником 5 mm већим или мањим од прописаног.

Члан 223.

Млади кромпир класе I мора бити доброг квалитета и здрав, а у погледу величине и својстава кртоле треба да испуњава услове прописане за млади кромпир класе екстра, с тим што се толерише до 1% страних примеса (земља, клице). У јединици паковања може бити до 6% укупне масе кртола са недостацима који су предвиђени у члану 219. тач. 5, 6. и 7. овог правилника (с тим што може бити највише 1% кртола са зеленом колорацијом површине изнад 10% и 1% кртола нападнутих кромпировом плесни).

У јединици паковања може бити највише 2% страних примеса (земља, клице) и до 4% масе кртола са пречником 5 mm већим или мањим од прописаног.

Толерише се и до 2% кртола друге сорте у јединици паковања.

Члан 224.

Млади кромпир класе II мора бити здрав и погодан за људску исхрану, с тим што не мора бити уједначен по сорти. Дозвољава се да до 10% масе кртола не испуњава услове прописане у члану 219. тач. 5, 6. и 7. овог правилника (с тим што може бити највише 1% кртола са зеленом колорацијом површине изнад 10%, односно 1% масе кртола нападнутих кромпировом плесни и до 2% јаче оштећених и натрулих кртола).

У јединици паковања може бити највише 2% страних примеса (земље, клице) и до 4% масе кртола са пречником 5 mm већим или мањим од прописаног.

Члан 225.

Млади кромпир се пакује у отворене плитке летварице (JUS D.F1.022), летварице јабучаре (JUS D.F1.026 и JUS D.F1.037), вреће од јуте (JUS F.G4.020) и вреће од синтетичких влакана. Материјал за амбалажу мора бити нов и чист.

У промету на мало млади кромпир пакује се у мање кесе од различитог материјала (нпр. од текстилних или пластичних влакана). Ова амбалажа може да садржи 1, 2 и 5 kg младог кромпира. Рани кромпир класе екстра мора се паковати у затворену амбалажу.

У декларацијама треба означити класу и облик младог кромпира као: округао, овалан, округласт до дугуљастог, затим назив сорте (за класу екстра и класу I), масу у једном kg и фирму, односно назив и адресу произвођача који кромпир ставља у промет.

10. Кромпир (Solanum tuberosum L.)

Члан 226.

Кромпир се вади у пуној физиолошкој зрелости а намењен је за људску исхрану.

Да би се могао ставити у промет кромпир мора, осим дозвољених одступања прописаних за сваку класу, да испуњава услове квалитета прописане у члану 219. тач. 1. до 7. овог правилника.

Кромпир се калибрише мерењем пречника кртоле квадратним отвором одговарајуће дужине странице. Зависно од облика кртоле пречник кромпира мора бити најмање:

Дугуљасте и полудугуљасте сорте су оне сорте код којих је просечна дужина кртоле бар два пута већа од просечне ширине.

У јединици паковања разлика у пречнику између највеће и најмање кртоле може бити 20 mm за класу екстра и 30 mm за класу I.

Кромпир који се ставља у промет после 1. септембра мора имати тврду покожицу.

Члан 227.

Ради стављања у промет кромпир се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II.

Члан 228.

Кромпир класе екстра мора бити физиолошки зрео, исте сорте, нормално развијен и уједначен по облику, величини и боји. Кртоле морају бити специфичног укуса, без клица и без смежуране или оштећене покожице.

У јединици паковања дозвољава се највише 1% страних примеса (земља, клице) и највише 6% укупне масе кртола са недостацима предвиђеним у члану 219. тач. 2. до 7. овог правилника (с тим што може бити највише 1% кртола са зеленом колорацијом површине изнад 10% и 1% кртола нападнутих кромпировом плесни, смежураних или натрулих).

У јединици паковања дозвољава се до 3% масе кртола са пречником 5 mm већим или мањим од прописаног.

Члан 229.

Кромпир класе I мора бити физиолошки зрео и здрав, а у погледу величине и својстава као и кромпир класе екстра, с тим што се толерише до 1% страних примеса (земља, клице) и до 8% масе кртола са недостацима предвиђеним у члану 219. тач. 2. до 7. овог правилника (с тим што може бити највише 1% кртола са зеленом колорацијом површине изнад 10% и 1% кртола нападнутих кромпировом плесни, односно смежураних или натрулих).

У јединици паковања толерише се до 2% масе кртола друге сорте од оне која је назначена на паковању, као и до 4% кртола са пречником који је 5 mm мањи или већи од прописаног.

Члан 230.

Кромпир II класе мора бити здрав и погодан за људску исхрану, односно мора одговарати минималним условима прописаним у члану 219. овог правилника. Дозвољава се до 2% страних примеса (земља, клице) и до 10% масе кртола са недостацима предвиђеним у члану 219. тач. 2. до 7. овог правилника (с тим што може бити највише 1% кртола са зеленом колорацијом површине изнад 10%, до 5% масе кртола са напрслинама, посекотинама и нагњечењима, као и до 2% натрулих кртола, односно кртола нападнутих кромпировом плесни).

У јединици паковања допушта се највише 4% масе кртола које су за 5 mm већег или мањег пречника од прописаног.

Члан 231.

Кромпир чије су кртоле зависно од облика, пречника мањег од 30 mm односно 35 mm (члан 226 став 3), може се стављати у промет само са ознаком: „ситан кромпир".

У јединици паковања ситног кромпира не сме бити више од 4% земље и страних примеса, нити укупно више од 10% кртола са нагњечењима, напрслинама, посекотинама и другим оштећењима, с тим да не сме бити више од 2% натрулих кртола.

Члан 232.

Кромпир се пакује у амбалажу из члана 225 овог правилника, а може се отпремати и у расутом стању (ринфуза), с тим да се превозно средство прегради или да се под и зидови превозног средства обложе погодним материјалом.

Декларација за кромпир класе екстра и класе I, поред осталог, мора да садржи податак о сорти и калибар.

11. Купус (brassica oleracea var. capitata L.)

Члан 233.

Према времену бербе купус може бити рани (летњи), позни (јесењи) и зимски.

Ради стављања у промет купус се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 234.

У класу I разврстава се купус чије су главице добро развијене, целе, чврсте, збијене, уједначене по облику, крупноћи и боји, без одвојених листова и са кореном (кочаном) одсеченим до основице главице.

Рани купус, према маси главице, ставља се у промет као рани купус до 1 kg, рани купус од 1 до 2 kg и рани купус преко 2 kg.

Позни купус, према маси главице, ставља се у промет као позни купус од 1 до 2 kg и позни купус преко 2 kg.

Зимски купус, према маси главице, ставља се у промет као зимски купус од 0,75 до 1,5 kg и зимски купус преко 1,5 kg масе једне главице.

Купус класе I мора да има три овојна заштитна листа.

Члан 235.

Купус класе II мора имати главице које одговарају условима из члана 234. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 10% главица са напрслинама и механичким повредама.

Члан 236.

Рани купус пакује се у летварице јабучаре (JUS D.F1 026 или JUS D.F1 037) и у дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028), а позни купус може се испоручивати и у преградама за отворена паковања у расутом стању (JUS D.F1 035) и у врећама од синтетичког влакна.

12. Карфиол (Brassica oleraea var. botrytis L.)

Члан 237.

Ради стављања у промет карфиол се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II.

Члан 238.

Карфиол класе екстра мора имати главице чврсте, збијене, целе, беле боје, уједначене по облику и крупноћи и заштићене неопходним бројем скраћених овојних листова (од 3 до 5), а корен (кочан) мора бити одрезан до основице овојног листа.

Према величини главице, мерено по њеном луку, карфиол класе екстра ставља се у промет као карфиол са луком преко 30 cm, карфиол са луком од 25 до 30 cm, карфиол са луком од 20 до 25 cm и карфиол са луком од 15 до 20 cm.

Члан 239.

Карфиол класе I мора имати главице које одговарају условима из члана 238. овог правилника, с тим што главице могу бити жућкастобеле боје и што у јединици паковања може бити главица са луком испод 15 cm, али не испод 10 cm, као и до 5% механички оштећених главица.

Члан 240.

Карфиол класе II мора имати главице получврсте, беле, зеленкастобеле или жућкастобеле боје и са неопходним бројем скраћених заштитних овојних листова (од 3 до 5), корен (кочан) мора бити одрезан до основице овојног листа, а главице могу бити неуједначене по облику и величини, мање збијене и са прораслим листовима.

У јединици паковања може бити до 10% главице са механичким повредама и оштећењима од штеточина.

Члан 241.

Карфиол се пакује у дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028), велике летварице без поклопца (JUS D.F1 042), у велике летварице са поклопцем (JUS D.F1 045), као и у прикладне картонске кутије.

13. Кељ (Brassica oleracea var. sabauda)

Члан 242.

Ради стављања у промет кељ (рани и зимски) се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 243.

Кељ класе I мора имати главице чврсте, добро развијене, уједначене по облику и крупноћи и без напрслина, а корен (кочан) мора бити одрезан до овојног листа. Главице могу имати највише до два овојна листа која не смеју бити жуте боје. Зимски кељ из приморја може имати и више овојних листова.

Према маси главице, кељ класе I ставља се у промет као рани кељ – са главицом масе од 0,30 до 0,75 kg, од 0,75 до 1,25 kg и преко 1,25 kg и као позни кељ – са главицом масе од 1 до 1,50 kg, од 1,50 до 2 kg и преко 2 kg.

Члан 244.

Кељ класе II мора имати главице које одговарају условима из члана 243. тач. 1. овог правилника, с тим што главице могу имати до три овојна листа, и што у јединици паковања може бити до 10% главица са механичким повредама и оштећењима изазваним штеточинама.

Према маси главице, кељ класе II ставља се у промет као рани кељ – са главицом масе од 0,25 kg до 1 kg, од 1 до 2 kg и преко 2 kg, и као позни кељ – са главицом масе од 0,5 до 1,5 kg, од 1,5 до 2,5 kg и преко 2,5 kg.

Члан 245.

Рани кељ пакује се у летварице јабучаре (JUS D.F1 026 или JUS D.F1 037), у дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028) и у картонске кутије, а позни кељ и у преграде за отворено паковање (ринфуза – JUS D.F1 035) и у вреће ткане од синтетичког влакна.

14. Кељ пупчар (Brassica oleracea var. gemmifera)

Члан 246.

Ради стављања у промет кељ пупчар се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II.

Члан 247.

У класу екстра разврстава се кељ пупчар који има чврсте, збијене главице карактеристичне зелене боје, пречника 25 до 30 mm и које су без жутих листића и других недостатака.

Члан 248.

У класу I разврстава се кељ пупчар приближно истих особина као и кељ пупчар класе екстра, с тим што му је пречник од 18 до 24 mm, а не испољава недостатке који би му значајније умањили употребну вредност.

Члан 249.

У класу II разврстава се кељ пупчар који одговара класи I, има пречник преко 35 mm, а не испољава недостатке који би му значајније умањивали употребну вредност.

Члан 250.

Кељ пупчар се пакује у кесе од синтетичких и других влакана од по: 0,5 kg, 1 kg, 3 kg и 5 kg.

15. Келераба (Brassica oleracea var. gongylodes)

Члан 251.

Ради стављања у промет келераба (рана и позна) се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 252.

Келераба класе I мора имати главице са свежим зеленим лишћем, чврсте, целе и уједначене по облику, крупноћи и боји, а месо главице мора бити без чврстих целулозних влакана.

У јединици паковања може бити до 5% главица са мањим механичким оштећењима.

Према величини главице, рана келераба се ставља у промет са пречником главице од 3 до 5 cm, од 5 до 7 cm или преко 7 cm, а позна келераба – са пречником главице од 5 до 7 cm и преко 7 cm.

Члан 253.

Келераба класе II мора имати главице које одговарају условима из члана 252. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 10% главица са механичким оштећењима.

Члан 254.

Келераба се пакује у плитке летварице (JUS D.F1 029), у летварице јабучаре (JUS D.F1 037) и у картонске кутије.

16. Кинески купус (Brassica pekinensis, Rupr.).

Члан 255.

Према времену бербе кинески купус може бити рани, јесењи и зимски.

Ради стављања у промет кинески купус се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 256.

У класу I разврставају се главице кинеског купуса карактеристичног облика за сорту, збијене, уједначене по облику, боји и величини и без одвојених листова.

Члан 257.

Кинески купус класе II обухвата главице које морају одговарати условима из члана 256. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 10% главица које су мање збијене, неуједначене величине и са незнатним механичким повредама.

Кинески купус класе I и II пакује се у дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028), у велике летварице са поклопцем и без поклопца, као и у прикладне картонске кутије.

17. Мрква – шаргарепа (Daucus careta L.)

Члан 258.

Ради стављања у промет мрква се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II.

Члан 259.

Мрква класе екстра мора имати својства карактеристична за сорту и и мора имати глатке коренове правилног облика који на дужини од 0,5 cm могу бити зелене или пурпурне боје и који не смеју бити механички оштећени или имати друге недостатке.

Члан 260.

Мрква класе I мора одговарати условима из члана 259. овог правилника, с тим што коренови не морају бити правилног облика и могу имати мање напрслине, и што коренови дужине до 8 cm могу бити на дужини до 1 cm зелене или пурпурне боје, а коренови дужине преко 8 cm на дужини од 1,6 cm зелене или пурпурне боје.

Члан 261.

Мрква класе II мора одговарати условима из члана 9. овог правилника, с тим што коренови дужине до 8 cm могу бити на дужини до 1,5 cm зелене или пурпурне боје а коренови дужине преко 8 cm на дужини до 2,5 cm зелене или пурпурне боје.

Члан 262.

Ране сорте мркве и сорте мркве са малим кореном морају имати пречник корена од 10 до 40 mm.

Сорте мркве главне бербе класе екстра и сорте мркве са великим кореном класе екстра, морају имати пречник корена од 20 до 40 mm, а мркве класе I и II – пречник корена од 29 до 50 mm.

Члан 263.

Декларација за мркву класе екстра мора садржавати и ознаку сорте.

Члан 264.

Мрква се пакује у дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 037), дубоке отворене летварице (JUS D.F1 041), у двоструке плитке летварице (JUS D.F1 044) и у картонске кутије, пластичне перфориране вреће до 5 kg и вреће од синтетичког влакна.

Мрква се може испоручивати и у расутом стању (ринфуза), с тим што под и зидови превозног средства морају бити обложени сламом или другим подесним материјалом.

18. Цвекла (Beta vulgaris subsp. rubra L.)

Члан 265.

Ради стављања у промет цвекла се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 266.

Цвекла класе I мора имати корен уједначен по облику, величини и боји меснатог дела која је карактеристична за сорту. Меснати део мора бити без белих пруга (прстенова), без чврстих целулозних влакана и без рачви. Лишће цвекле мора бити одсечено 2 cm изнад корена.

Према величини корена цвекла класе I ставља се у промет као цвекла пречника од 5 до 8 cm и цвекла пречника од 8 до 12 cm.

У јединици паковања може бити до 5% коренова са мањим механичким оштећењима.

Члан 267.

Цвекла класе II мора одговарати условима из члана 266. овог правилника, с тим што коренови не морају бити уједначени по облику, величини и боји и што у јединици паковања може бити укупно до 15% напрслих и механички оштећених коренова.

Члан 268.

Цвекла се пакује у летварице јабучаре (JUS D.F1 026 или JUS D.F1 027) у картонске кутије и у преграде за отворено паковање (ринфуза – JUS D.F1 035), као и у вреће од синтетичких влакана.

19. Ротква (Raphanus sativus L. var. maior)

Члан 269.

Ради стављања у промет ротква се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 270.

Ротква класе I мора имати корен сочан, уједначен по облику, крупноћи и боји и без чврстих целулозних влакана и шупљина. Лишће роткве мора бити одстрањено са главице корена.

Према величини корена ротква класе I ставља се у промет као ротква пречника корена од 6 до 8 cm и ротква пречника корена од 8 до 10 cm.

У јединици паковања може бити до 5% коренова са мањим механичким оштећењима.

Члан 271.

Ротква класе II мора одговарати условима из члана 270. овог правилника, с тим што корен не мора бити уједначен по облику, величини и боји и што у јединици паковања може бити до 20% напрслих и механички оштећених коренова.

Члан 272.

Роткве се пакују у летварице јабучаре (JUS D.F1 026 или JUS D.F1 027), у картонске кутије или у преграде за отворено паковање (ринфуза – JUS D.F1 035).

20. Ротквице (Raphanus sativus var. radicola L.)

Члан 273.

Ради стављања у промет ротквице се по квалитету разврставају у две класе – I и II.

Члан 274.

Ротквице класе I морају имати свеж, сочан корен, боје карактеристичне за сорту, без шупљина, непрорастао, без чврстих целулозних влакана и пречника од 1,5 до 2 cm, а лишће мора бити свеже и зелене боје.

Ротквице које се стављају у промет морају бити повезане у везе од 10, 15 или 20 комада.

Могу се стављати у промет и ротквице без лишћа.

У јединици паковања може бити до 5% коренова са мањим механичким оштећењима.

Члан 275.

Ротквице класе II морају одговарати условима из члана 274. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 5% коренова са шупљинама и до 10% коренова са напрслинама, мањим механичким оштећењима и увелим лишћем, и што пречник корена не може бити мањи од 1 cm.

Члан 276.

Ротквице се пакују у летварице јабучаре (JUS D.F1 026), дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028), плитке летварице за поврће (JUS D.F1 029), дубоке отворене летварице (JUS D.F1 041) и у картонске кутије.

Ротквице без лишћа пакују се у погодну комерцијалну амбалажу до 0,5 kg (као јагоде).

21. Бросква – подземна келераба (Brassica napus var. napobrassica)

Члан 277.

Ради стављања у промет бросква се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 278.

Бросква класе I мора имати корен уједначен по величини, једар, сочан, са кртим месом, без шупљина и белих пруга и без чврстих целулозних влакана.

Бросква класе I ставља се у промет као бросква пречника корена од 6 до 8 cm и бросква пречника корена преко 8 cm.

У јединици паковања може бити до 5% напрслих и механички оштећених коренова.

Члан 279.

Бросква класе II мора одговарати условима из члана 278. овог правилника, с тим што коренови не морају бити уједначени по величини и што у јединици паковања може бити до 10% напрслих и механички оштећених коренова.

Члан 280.

Бросква се пакује у летварице јабучаре (JUS D.F1 026 или JUS D.F1 027) или у преграде за отворено паковање (ринфуза – JUS D.F1 035).

22. Блитва (Beta vulgaris subsp. cicla f. hortensis и f. macropleura)

Члан 281.

У производњи и промету заступљена је лисната блитва (f. hortensis) код које се користи лист и ребраста блитва код које се користи лисна дршка са централним нервом.

Ради стављања у промет лисната и ребраста блитва се по квалитету разврставају у две класе – I и II.

Члан 282.

У класу I разврстава се лисната блитва која је чиста, а по развијености, боји и сочности листова типична за сорту и производно подручје. Лисната блитва класе I мора бити без икаквих недостатака, а нарочито без увелости, штећења изазваних гљивицама и инсектима и без неприродне влажности.

Ребраста блитва класе I мора бити добро развијена, чиста и без икаквих недостатака.

У јединици паковања до 10% масе производа може одступати од услова квалитета прописаних за ову класу, с тим да испуњава услове квалитета прописане за следећу нижу класу.

Члан 283.

У класу II разврставају се лисната и ребраста блитва, које услед мањих недостатака у погледу развијености листа и лисне дршке не одговарају класи I али морају бити чисте и одговарати минималним условима квалитета (члан 9).

У јединици паковања 10% производа може одступати од прописаних услова квалитета, под условом да су погодни за исхрану.

Члан 284.

Лисната и ребраста блитва пакују се у летварице јабучаре (JUS D.F1 037), у дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028) као и у картонске кутије.

23. Спанаћ (Spinacea oleracea L.)

Члан 285.

Ради стављања у промет спанаћ се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 286.

Спанаћ класе I мора бити специфичне зелене боје зависно од сорте и годишњег доба, без примеса земље и отпадака, без оштећења од биљних болести и штеточина, са скраћеним дршкама, које не могу бити дуже од 10 cm и са целим листовима.

Код спанаћа са розетом корен мора бити одрезан непосредно изнад спољне круне лишћа.

Члан 287.

Спанаћ класе II мора одговарати условима из члана 286. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 10% спанаћа са слабије пожутелим листовима и листовима са оштећењима од мраза, болести и штеточина и са прораслинама.

Члан 288.

У истој јединици паковања не могу се заједно паковати спанаћ у листу и спанаћ у розети.

Члан 289.

Спанаћ се пакује у дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028), летварице јабучаре (JUS D.F1 037), дубоке отворене летварице (JUS D.F1 041), велике летварице (JUS D.F1 042), двоструке плитке летварице (JUS D.F1 044) и у картонске кутије.

24. Главичаста салата (Lactuca sativa L.)

Члан 290.

Ради стављања у промет главичаста салата се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 291.

Главичаста салата класе I мора имати главице чврсте, нежне, крте, развијене, уједначене по облику и боји, а затвореним листовима, а корен јој мора бити одрезан тако да није дужи од 1 cm.

Према величини и тежини главице главичаста салата класе I ставља се у промет као зимска салата са главицама масе од најмање 200 g и као пролећна салата са главицама масе од најмање 150 g, с тим што у јединици паковања разлика у маси појединих главица не сме износити више од 50 g.

У јединици паковања може бити до 5% главица са недостацима у погледу боје и са мањим оштећењима.

Члан 292.

Главичаста салата класе II мора одговарати условима из члана 291. овог правилника, с тим што не мора имати одговарајућу најмању масу од 200, односно 150 g, и што у јединици паковања може бити до 15% главица са недостацима у погледу боје и са механичким оштећењима.

Члан 293.

Главичаста салата пакује се у дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028), дубоке отворене летварице (JUS D.F1 041), велике летварице (JUS D.F1 042), двоструке плитке летварице (JUS D.F1 044) и у картонске кутије.

25. Ендивија (Cichorium endivia L.)

Члан 294.

Ради стављања у промет, ендивија се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 295.

Ендивија класе I мора бити чврста, добро развијена, без корена, уједначена по величини и боји и класирана по величини и боји (бледоћа и етиолираност лишћа).

У јединици паковања може бити до 5% ендивије са неуједначеном бојом срца (бледоћа унутрашњих листова) и до 5% лишћа са мањим оштећењима од биљних болести и штеточина.

Члан 296.

Ендивија класе II мора одговарати условима из члана 295. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 10% ендивије са неуједначеном бојом срца и до 10% лишћа са оштећењима од биљних болести и штеточина.

Члан 297.

Ендивија се пакује у дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028), плитке летварице за поврће (JUS D.F1 029), дубоке отворене летварице (JUS D.F1 044) и у картонске кутије.

26. Радич (Cichorium intybus var. foliosum Hegi)

Члан 298.

Радич се узгаја у главицама али се може стављати у промет и као резано лишће. Листови морају бити уједначени по величини у боји, без корена и неовлажени. Лишће не сме бити сувише горко ни длакаво и не сме имати стране примесе.

У јединици паковања може бити до 10% производа са механички оштећеним листовима.

Члан 299.

Радич се пакује у летварице јабучаре (JUS D.F1 026 или JUS D.F1 037) или у дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028).

27. Млади лук, црни (Allium cepa L.) и бели (Allium sativum L.)

Члан 300.

Ради стављања у промет млади лук се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 301.

Млади лук класе I мора бити са неразвијеном главицом, једар, са подрезаним жилицама, са перјем зелене боје које не сме бити оштећено биљним болестима и штеточинама и добро очишћен од земље.

Као млади лук класе I могуће је стављати у промет ране сорте лука типа сребрњак са већ формираном луковицом, сребрнастобеле боје, са подрезаним жилицама и зеленим перјем до висине 10 cm над луковицом. Лук не сме садржавати остатке земље и не сме бити оштећен биљним болестима и штеточинама.

Према дебљини стабљике и величини луковице млади лук се класира и ставља у промет повезан у снопиће од 5, 10, 15, или 20 струкова, с тим да у сваком снопићу стабљике, односно луковице морају бити уједначене по дебљини.

Члан 302.

Млади лук класе II мора одговарати условима из члана 301. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 10% стабљика са жутим и увелим лишћем и са механичким повредама и оштећењима изазваним биљним болестима и штеточинама.

28. Црни лук (Allium cepa L.)

Члан 303.

Ради стављања у промет црни лук се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 304.

Црни лук класе I мора имати главице зреле, једре, целе, непроклијале, уједначене по облику, величини и боји, са сувом и танком овојном љуском, са танким вратом, са увелим и скраћеним жилицама или без жилица и са пречником који мора износити најмање 40 mm.

Црни лук намењен дужем чувању мора имати најмање две овојне љуске.

У јединици паковања може бити до 5% главица са механичким повредама и оштећењима изазваним биљним болестима и штеточинама.

Члан 305.

Црни лук класе II мора одговарати условима из члана 304. овог правилника, с тим што главице не морају бити уједначене по облику и боји, што могу имати нагњечења у траговима, мање озледе од биљних болести и штеточина и мање механичке повреде укупно до 10% и што у јединици паковања може бити до 10% главица у почетној фази проклијања, а пречник главице може бити мањи од 40 mm, али не мањи од 30 mm.

Члан 306.

Према величини главице црни лук се класира и ставља у промет са главицом пречника од 30 до 40 mm, од 40 до 50 mm, од 50 до 60 mm и преко 60 mm.

Члан 307.

Млади црни лук, млади бели лук и црни лук пакују се у велике отворене плитке летварице (JUS D.F1 022), летварице јабучаре (JUS D.F1 037), дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028), картонске кутије и плитке летварице за поврће (JUS D.F1 029), а црни лук и у јутане вреће бр. 3 и 4 (JUS D.G4 020) као и у вреће од синтетичких влакана.

Млади црни лук и млади бели лук, као и црни лук могу се испоручивати и у отвореном паковању (ринфуза – JUS D.F1 035).

29. Бели лук (Allium sativum L.)

Члан 308.

Ради стављања у промет бели лук се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 309.

Бели лук класе I мора имати главице једре, чврсте, зреле, суве, са овојном љуском, непроклијале, непромрзле, са кратким жилицама, или без жилица са сасушеном стабљиком, уједначене по облику, величини и боји и класиране по величини, с тим да пречник главице мора износити најмање 30 mm.

У јединици паковања може бити до 5% главица пречника мањег од 25 mm, као и до 5% главица са одвојеним чешњевима.

Члан 310.

Бели лук класе II мора одговарати условима из члана 309. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 10% главица са одвојеним чешњевима и са механичким оштећењима и што пречник главице може бити мањи од 30 mm, али не мањи од 20 mm.

Члан 311.

Бели лук пакује се у велике отворене плитке летварице (JUS D.F1 022), летварице јабучаре (JUS D.F1 026 и JUS D.F1 037), дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028), плитке летварице за поврће (JUS D.F1 029), картонске кутије и у јутане вреће бр. 3 или 7 (JUS D. G4 020).

30. Празилук (Allium porrum L.)

Члан 312.

Ради стављања у промет празилук се по квалитету разврстава у де класе – I и II.

Члан 313.

Да би се могао ставити у промет празилук мора да испуњава следеће услове квалитета:

1) да је цео (изузев крајева корена и лишћа који се могу сећи);

2) да је свежег изгледа, без формираног вертикалног стабла са цветом и семеном;

3) да је уједначен по дужини, дебљини и боји;

4) да је здрав и неоштећен биљним болестима и штеточинама, инсектима, гљивицама и др.;

5) да је чист, без беличастог или увелог лишћа, с тим што корен може садржавати само трагове земље;

6) да је без видљивих остатака хемијских средстава,

7) да је без ненормалне спољашње влаге;

8) да је без страног мириса и укуса;

9) да је погодног степена зрелости, који му обезбеђује манипулисање и транспорт.

Члан 314.

Празилук класе I мора бити доброг квалитета, добро развијен и без недостатака, осим незнатних недостатака на површини, под условом да знатно не умањују употребну вредност производа. Бели део стабљике мора износити најмање једну трећину од укупне дужине празилука.

Празилук класе I може имати пречник стабљике до 15 до 30 mm и преко 30 mm, у зависности од сорте.

У јединици паковања може бити до 5% стабљика са оштећењима.

Члан 315.

Празилук класе II мора задовољавати минималне услове квалитета предвиђене у члану 314. овог правилника, при чему бели део стабљике мора износити најмање једну четвртину од укупне дужине празилука.

У јединици паковања толерише се до 10% стабљика са механичким оштећењима и са незнатном количином земље око корена.

Члан 316.

Празилук се пакује у летварице јабучаре (JUS D.F1 026 или JUS D.F1 037), дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028), дубоке отворене летварице (JUS D.F1 041), картонске кутије и у двоструке плитке летварице (JUS D.F1 044).

Празилук се у малопродаји пакује у различиту амбалажу мањих димензија (комерцијална амбалажа), као што су кесе и сл.

31. Целер (Apium graveolens L.)

Члан 317.

Ради стављања у промет целер се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 318.

Целер класе I мора имати корен део, чврст, сочан, без шупљина, без чврстих целулозних влакана, без рачви и уједначен по величини и боји, а лист мора бити одсечен до корена.

Према дебљини корена целер се класира и ставља у промет са пречником од 6 до 8 cm и са пречником од 8 до 10 cm.

У јединици паковања може бити до 5% коренова са мањим механичким оштећењима.

Члан 319.

Целер класе II мора одговарати условима из члана 318. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 10% коренова са механичким оштећењима и што корен не мора бити уједначен по величини и боји.

Члан 320.

У промет се може стављати и лист свежег целера, без оштећења од биљних болести и штеточина, тамнозелене боје, са добро развијеним листовима и са нормално развијеним скраћеним дршкама.

Члан 321.

Целер се пакује у дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028), летварице јабучаре (JUS D.F1 037), дубоке отворене летварице (JUS D.F1 041), картонске кутије и у двоструке плитке летварице (JUS D.F1 044).

Целер класе II може се испоручивати и у расутом стању (ринфуза), с тим што зидови превозног средства морају бити обложени сламом или другим подесним материјалом.

32. Першун (Petroselinum hortense Hoffm.)

Члан 322.

Ради стављања у промет першун се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 323.

Першун класе I мора имати корен сочан, цео, уједначен по облику и величини и без рачви.

Према величини пречника першун се класира и ставља у промет са пречником корена од 10 до 30 mm и пречником корена преко 30 mm.

У јединици паковања може бити до 5% коренова са мањим механичким оштећењима.

Члан 324.

Першун класе II мора одговарати условима из члана 323. овог правилника, с тим што корен не мора бити уједначен по облику и величини и што у јединици паковања може бити до 10% напрслих или механички оштећених коренова.

Члан 325.

У промет се може стављати и лишће свежег першуна, без оштећења, уколико је на изглед свеже тамнозелене боје, са добро развијеним листовима и са нормално развијеним скраћеним дршкама.

Члан 326.

Першун се пакује у дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028), летварице јабучаре (JUS D.F1 037), дубоке отворене летварице (JUS D.F1 038), картонске кутије и у двоструке плитке летварице (JUS D.F1 044).

Першун класе II може се испоручивати и у расутом стању (ринфуза), с тим што зидови превозног средства морају бити обложени сламом или другим подесним материјалом.

33. Паштрнак – пашканат (Pastinaca sativa L.)

Члан 327.

Ради стављања у промет паштрнак се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 328.

Паштрнак класе I мора имати корен сочан, цео, уједначен по облику и величини, без рачви или напрслина.

Према величини пречника корен паштрнака класира се и ставља у промет са пречником од 20 до 40 mm и пречником преко 40 mm.

У јединици паковања може бити до 5% коренова са мањим механичким оштећењима.

Члан 329.

Паштрнак класе II мора одговарати условима из члана 328. овог правилника, с тим што корен не мора бити уједначен по облику и величини и што у јединици паковања може бити до 10% механички оштећених коренова.

Члан 330.

Паштрнак се пакује у дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028), летварице јабучаре (JUS D.F1 037), дубоке отворене летварице (JUS D.F1 038), картонске кутије и у двоструке плитке летварице (JUS D.F1 044).

Паштрнак се може испоручивати и у расутом стању (ринфуза), с тим што зидови транспортног средства морају бити обложени сламом или другим подесним материјалом.

34. Рен (Armoracia lapathifolia Gilib, sin. Cochlearia armoracea L.)

Члан 331.

Ради стављања у промет рен се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 332.

Рен класе I мора имати корен једар, бео неоштећен, гладак, без лишћа и без рачви.

Према маси корена, рен се калибрише и ставља у промет као рен масе корена од 100 до 200 g масе корена од 200 до 300 g и масе корена преко 300 g.

Члан 333.

Рен класе II мора одговарати условима из члана 332. овог правилника, с тим што коренови могу бити некалибрисани и рачвасти и што у јединици паковања може бити до 10% коренова са механичким оштећењима.

Члан 334.

Рен се пакује у амбалажу и на начин како је то овим правилником предвиђено за паштрнак (члан 330).

35. Бела шпаргла (Asparagus officinalis L.)

Члан 335.

Ради стављања у промет бела шпаргла се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 336.

Бела шпаргла класе I мора имати изданке младе, крте, глатке, праве, уједначене по дужини, дебљини и боји, са једнобојним врховима, без пега, шупљина, напрслина, са месом једрим и белим и без чврстих целулозних влакана.

Према дужини и пречнику изданка, бела шпаргла класе I ставља се у промет као бела шпаргла са изданцима дужине преко 20 cm и пречника преко 1,5 cm и као шпаргла са изданцима дужине од 15 до 20 cm и пречника преко 1 cm. Изданци се везују у снопиће од 0,5 до 1 kg.

У јединици паковања може бити до 5% изданака са мањом дужином, односно пречником, али не са дужином мањом од 12 cm ни са пречником мањом од 1 cm.

Члан 337.

Бела шпаргла класе II мора одговарати условима из члана 336. став 2. овог правилника, с тим што изданци не могу бити краћи од 10 cm, нити пречника мањег од 1 cm, али могу бити извијени и неједнаке дебљине.

Члан 338.

Бела шпаргла се пакује у летварице јабучаре (JUS D.F1 026 или JUS D.F1 037), дубоке летварице за поврће (JUS D.F1 028), плитке летварице за поврће (JUS D.F1 029) и у дубоке отворене летварице (JUS D.F1 041).

36. Боранија (Phaseolus vulgaris L.)

Члан 339.

Ради стављања у промет боранија се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 340.

Боранија класе I мора имати махуне младе, меснате, крте, сочне, целе, без конаца, уједначене по облику величини и боји, и с неразвијеним семеном.

У јединици паковања може бити до 3% махуна са мањим механичким оштећењима и развијеним семеном.

Члан 341.

Боранија класе II мора одговарати условима из члана 340. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 5% махуна са развијеним семеном, концима, рђастим пегама и другим оштећењима.

Члан 342.

Боранија се пакује у плитке летварице за поврће (JUS D.F1 029), велике летварице (JUS D.F1 042), двоструке плитке летварице (JUS D.F1 044) и у картонске кутије.

Боранија се може испоручивати и у врећама, с тим што се приликом превоза и складиштења морају употребљавати стелаже.

37. Млади грашак (Pisum sativum L.)

Члан 343.

Ради стављања у промет млади грашак се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 344.

Млади грашак класе I мора имати махуне сочне, младе, зелене боје, уједначене по облику, величини и боји, са младим и довољно развијеним зрном и мора бити истог степена зрелости.

Махуне грашка шећерца морају бити без конаца и кожастог дела, а зрна тек у зачетку развијености.

У јединици паковања може бити до 3% махуна са мањим механичким оштећењима.

Члан 345.

Млади грашак класе II мора одговарати условима из члана 344. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 10% махуна са механичким повредама и оштећењима изазваних биљним болестима и штеточинама и до 5% пожутелих махуна.

Члан 346.

Млади грашак се пакује у велике отворене плитке летварице (JUS D.F1 022), плитке летварице за поврће (JUS D.F1 029), велике летварице (JUS D.F1 042), двоструке плитке летварице (JUS D.F1 044) и у картонске кутије.

Млади грашак се може испоручивати у врећама, с тим што се приликом превоза и складиштења морају користити стелаже за смештај врећа.

38. Грашак у зрну (Pisum sativum L.)

Члан 347.

Ради стављања у промет грашак у зрну се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 348.

Грашак у зрну класе I мора бити здрав, зрео, сув (са највише 14% воде), уједначен по величини и боји, без страних примеса и оштећења изазваних биљним болестима и штеточинама.

У јединици паковања може бити до 1% зрна грашка друге сорте или зрна неуједначених по величини и боји, и укупно до 2% покварених зрна, односно зрна са механичким или другим оштећењима и недостацима.

Члан 349.

Грашак у зрну класе II мора одговарати условима из члана 348. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 5% зрна грашка друге сорте или зрна неуједначених по величини и боји, као и укупно до 5% покварених зрна, односно зрна с механичким или другим оштећењима и недостацима.

Толерише се до 2% страних примеса.

39. Сочиво (Lens esculenta L.)

Члан 350.

Ради стављања у промет сочиво се по квалитету разврстава у две класе – I и II.

Члан 351.

Сочиво класе I мора бити из исте бербе, зрело, здраво, суво (са највише 14% воде), уједначено по величини и боји, без страних примеса и оштећења од складишних штеточина.

У јединици паковања може бити до 5% зрна друге сорте сочива или зрна сочива неуједначених по величини као и укупно до 2% покварених зрна, односно зрна са механичком или другим оштећењима и манама.

Дозвољава се до 1% страних примеса.

Члан 352.

Сочиво класе II мора одговарати условима из члана 351. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 10% зрна других сорти или величина сочива, као и укупно до 5% покварених зрна, односно зрна са механичким или другим оштећењима и недостацима.

Дозвољава се до 3% страних примеса.

40. Пасуљ у зрну (Phaseolus vulgaris L.)

Члан 353.

Ради стављања у промет пасуљ у зрну се по квалитету разврстава у три класе – екстра, I и II.

Члан 354.

Као пасуљ екстра класе може се стављати у промет и пасуљ следећих сорти: тетовац, градиштанац и све новопризнате домаће сорте.*

Пасуљ у зрну екстра класе мора бити из исте бербе, исте сорте, здрав, сув (са највише 16% воде), уједначен по величини и боји, без потамнелих и смежураних зрна и оштећења изазваних складишним штеточинама.

У јединици паковања дозвољава се највише 0,25% масе страних примеса, до 0,5% масе зрна са механичким оштећењима и до 1% масе са недостацима у погледу боје зрна.

*Службени лист СФРЈ, број 53/1987

Члан 355.

Пасуљ у зрну класе I мора одговарати условима из члана 354. овог правилника, са извесним одступањем у погледу уједначености према крупноћи, боји и оштећењима зрна.*

Дозвољава се до 2% покварених (плеснивих) зрна, до 4% зрна са напуклом љуском или механичким оштећењима зрна (полутке зрна), до 1% зрна са оштећењима од штеточина, али без присуства живих штеточина у било ком стадијуму развића, до 0,5% масе укупних страних примеса и до 3% зрна са недостацима у погледу боје (обојена коровом приликом механичке вршидбе или зрна запрљана земљом), тако да укупно одступање не сме бити веће од 10% (m/m).*

*Службени лист СФРЈ, број 53/1987

Члан 356.

Пасуљ у зрну класе II мора одговарати условима из члана 354. овог правилника, тако да у јединици паковања може бити: до 5% масе зрна од више сорти пасуља, до 5% покварених (плеснивих) зрна, до 5% зрна са напуклом љуском или механичким оштећењима (полутке зрна), до 1% зрна са оштећењима од штеточина, али без живих штеточина у било ком стадијуму развића, до 1% страних примеса и до 5% зрна са недостацима у погледу боје (обојена коровом приликом механичке вршидбе или запрљана земљом), тако да укупно одступање не сме бити веће од 10% (m/m).*

*Службени лист СФРЈ, број 53/1987

Члан 357.

Пасуљ у зрну пакује се у вреће од јуте и других влакана (JUS F.G4 020).

ДРУГИ ПРОИЗВОДИ*

*Службени лист СФРЈ, број 53/1987

Члан 357а.*

Под другим производима, у смислу овог правилника, подразумевају се: семе мака (Papaver somniferum), семе сезама (Sesamum indicum), семенка бундеве (Cucurbita pepo) и плод рогача (Ceratonia siliqua), који су намењени за потрошњу у свежем стању или се користе за надев, односно прекривање површина у припремању и производњи кондиторских производа.

*Службени лист СФРЈ, број 53/1987

Члан 357б.*

Под семеном мака, у смислу овог правилника, подразумева се јестиво семе биљке мак (Papaver somniferum), које се, зависно од сорте, ставља у промет као: плави, сивкастоцрни, сиви и бели мак, који морају бити декларисани.

*Службени лист СФРЈ, број 53/1987

Члан 357в.*

Семе мака из члана 357б. овог правилника мора да испуњава следеће услове:*

1) да је здраво;*

2) да је зрело, уједначене карактеристичне боје за сорту;*

3) да није запрљано, овлажено, плесниво, исклијало и натруло;*

4) да не садржи семе отровних биљки (бунике и др.);*

5) да не садржи инсекте у било ком стадијуму развића;*

6) да не садржи длаке глодара;*

7) да није непријатног, устајалог, ужеглог и страног мириса;*

8) да није горко, ужегло и опoро;*

9) да не садржи остатке средстава за заштиту изнад максимално дозвољене количине;*

10) да не садржи више од 10% воде;*

11) да не садржи више од 3% страних примеса, од чега највише 2,5% оштећених зрна, до 0,6% органских примеса пореклом од мака или другог биља (комадићи чахуре, стабљике и листа, семе коровских и културних биљака и други биљни делићи) и до 0,2% неорганских примеса (песак, земља, каменчићи и сл.);*

12) да не садржи више од 0,5% пепела нерастворљивог у хлороводоничној киселини;*

13) да не садржи више од 4% (m/m) семена мака других сорти.*

*Службени лист СФРЈ, број 53/1987

Члан 357г.*

Семе сезама (сусама), семенке бундеве и плод рогача из члана 357а. овог правилника, који се стављају у промет морају да испуњавају следеће услове:*

1) да су здрави;*

2) да су зрели, уједначене карактеристичне боје за производ;*

3) да нису запрљани, овлажени, плесниви, исклијали и натрули;*

4) да су типично пријатног мириса;*

5) да су пријатног укуса карактеристичног за производ;*

6) да не садрже остатке средстава за заштиту изнад максимално дозвољене количине;*

7) да не садрже инсекте у било ком стадијуму развића;*

8) да садржај укупних страних примеса не прелази 3% (m/m), тако да не буде више од 0,5% органских примеса пореклом од биљке којој производ припада и не више од 0,2% примеса неорганског порекла (песак, земља, каменчићи и сл.).*

*Службени лист СФРЈ, број 53/1987

41. Печурке (Fungi)

Члан 358.

Под печуркама у смислу овог правилника подразумевају се самоникле шумске печурке и гајене печурке које су употребљиве за људску исхрану, а убране су најраније 24 часа пре стављања у промет, осим печурака гомољача (тубе) које могу бити убране и раније.

Члан 359.

Ради стављања у промет печурке се по квалитету разврставају у две класе – I и II.

Члан 360.

Печурке класе I морају бити целе, чисте, без делића земље, лишћа, гранчица и других примеса, са компактним ткивом, уједначене по облику, величини и боји и без стожера, осим младих печурки рудњача које могу бити са стожером.

У јединици паковања може бити до 5% печурки са механичким оштећењима и оштећењима од болести и штеточина и до 10% печурки са растреситим ткивом.

Члан 361.

Печурке класе II морају одговарати условима из члана 360. овог правилника, с тим што у јединици паковања може бити до 10% печурки са механичким повредама, оштећењима, болестима и штеточинама и до 20% печурки са растреситим ткивом.

Члан 362.

Декларација за печурке мора да садржи податке о фирми, односно називу и седишту произвођача, односно испоручиоца, о врсти и квалитету печурки, о датуму и часу бербе, као и року употребе.

Члан 363.

Печурке се пакују у плитке отворене летварице (JUS D.F1 020) и у комерцијалну амбалажу као за јагоде (члан 61).

IV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 364.

Одредбе овог правилника не односе се на производе произведене пре дана почетка његовог примењивања.

Члан 365.

Даном почетка примењивања овог правилника престају да важе одредбе чл. 1. до 302. Правилника о квалитету воћа, поврћа и печурки и производа од воћа, поврћа и печурки („Службени лист СФРЈ”, бр. 27/64, 25/65, 27/68 и 10/71), чије се одредбе примењују као одредбе Правилника о квалитету воћа, поврћа и печурки и производа од воћа, поврћа и печурки („Службени лист СФРЈ”, бр. 13/78).

Члан 366.

Овај правилник примењиваће се по истеку шест месеци од дана објављивања у „Службеном листу СФРЈ”.

Члан 367.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СФРЈ”.

Бр. 3626/2

20. марта 1979. године

Београд

Директор

Савезног завода за

стандардизацију,

Милан Крајновић, с.р.