На основу члана 36. став 1. тачка 2. Закона о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе (“Службени лист СФРЈ”, бр. 55/78), Савезни комитет за рад, здравство и социјалну заштиту прописује
ПРАВИЛНИК
о условима у погледу здравствене исправности предмета опште употребе који се могу стављати у промет
„Службени лист СФРЈ”, бр. 26 од 27. маја 1983, 61 од 23. новембра 1984, 56 од 17. октобра 1986, 50 од 25. августа 1989, 18 од 15. марта 1991, "Службени гласник РС", бр. 60 од 28. августа 2019 - др. правилник, 78 од 1. новембра 2019 - др. правилник
I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Предмети опште употребе који се стављају у промет у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији морају у погледу здравствене исправности одговарати условима прописаним овим правилником.
Члан 2.
Под предметима опште употребе који у погледу здравствене исправности морају одговарати условима прописаним овим правилником подразумевају се:
1) посуђе, прибор и амбалажа за животне намирнице;
2) дечије играчке;
3) средства за одржавање личне хигијене, негу и улепшавање лица и тела;
4) средства за одржавање чистоће *;
5) дуванске прерађевине и прибор за пушење*
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 3.
Одредбе овог правилника обавезне су за организацију удруженог рада и друге самоуправне организације и заједнице, радне људе који самостално обављају делатност личним радом средствима у својини грађана и пољопривреднике који стављају у промет предмете опште употребе из члана 2. овог правилника.
II. ПОСУЂЕ И ПРИБОР ЗА ЖИВОТНЕ НАМИРНИЦЕ
А. Општи услови за промет
Члан 4.
Посуђе и прибор за животне намирнице (у даљем тексту: посуђе и прибор) који се употребљавају приликом припремања, производње, мерења, прераде, дораде, превоза или употребе животињских намирница не смеју бити израђени од материјала који отпушта састојке штетне по здравље или неповољно утиче на органолептичка, физичка или хемијска својства животних намирница и на њихово одржавање у хигијенски исправном стању.
Поред услова из става 1. овог члана, посуђе и прибор намењени за прераду и држање лако кварљивих животних намирница не смеју бити израђени од материјала који је пропустљив и порозан и који не штити животне намирнице од неповољног спољног утицаја. Ивице и друга места на којима се састају две површине таквог посуђа и прибора морају бити заобљени.
Члан 5.
Посуђе и прибор морају имати глатке површине, без удубљења и пукотина, и морају бити израђени тако да се могу лако и успешно чистити, прати и дезинфиковати.
Посуђе и прибор намењени за припремање и издавање хране и пића или за превоз млека морају бити израђени тако да се могу стерилизовати загревањем. Такво посуђе и прибор не смеју се употребљавати у друге сврхе.
Забрањено је стављати у промет посуђе и прибор који су са унутрашње стране толико окрњени или оштећени да могу утицати на здравствену исправност животних намирница, односно на здравље потрошача.
Члан 6.
Посуђе и прибор за једнократну употребу који се пре употребе не чисте, не перу, не дезинфикују нити стерилишу, не смеју у 1 ml испирка бриса узетог са 25 cm2 контактне површине, рачунајући на 1 cm2, садржавати: 1) Е soli, 2) протеус-врсте, 3) коагулаза-позитивне стафилококе, 4) сулфиторедукујуће клостридије, 5) Salmonellae, као ни више од 10 микроорганизама.
Члан 7.
Боје за бојење посуђа и прибора чије обојене површине долазе у непосредан додир са животним намирницама не смеју прелазити у намирнице нити смеју садржавати, рачунајући на 1 kg суве боје, одређено у екстракту са 0,1 mol/l хлороводоничне киселине* после кувања од 15 минута уз повратно хлађење, више од:
1) 20 mg арсена;
2) 100 mg олова;
3) 10 mg кадмијума;
4) 10 mg живе;
5) 200 mg баријума;
6) 100 mg хрома;
7) 100 mg антимона;
8) 100 mg селена.
Органске боје не смеју отпуштати ни више од:
1) 0,1 mg/kg канцерогених полицикличких ароматичних угљоводоника;
2) 0,1 mg/kg нафтиламина, бензидина или 4-амино-дифенила.
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
Члан 8.
Пунила која се користе у производњи делова посуђа и прибора који долазе у непосредан додир са животним намирницама морају одговарати условима из члана 7. став 1. овог правилника.
Чађ која се користи у производњи делова посуђа и прибора који долазе у непосредан додир са животним намирницама не сме имати толуенски екстракт већи од 0,15%, а у погледу канцерогених полицикличких ароматичних угљоводоника мора одговарати условима из члана 7. став 2. овог правилника.
Члан 9.
Лепила и сличан помоћни материјал који се на посуђу и прибору налазе на местима која долазе у непосредан додир са животним намирницама односно на местима на којима постоји могућност да дођу у непосредан додир са животним намирницама, морају испуњавати услове предвиђене у чл. 25 – 36. и 57. овог правилника.
Члан 10.
На посуђу и прибору мора бити означен назив, односно утиснут знак произвођача, који се не може скинути пре употребе.
Б. Посебни услови за промет
1. Метално посуђе и прибор
Члан 11.
Метално посуђе и прибор не смеју бити израђени од олова или легура са оловом ни од метала или легура метала који садрже више од 0,03% арсена.
Алуминијум употребљен за израду металног посуђа и прибора мора бити чистоће најмање 99,5%, а алуминијумске легуре не смеју садржавати више од 0,03% арсена, 0,05% кадмијума, 0,25% бакра, 0,25% цинка и 0,02% олова.*
Делови металног посуђа и прибора који не долазе у непосредан додир са животним намирницама могу се израђивати од легура које садрже највише 10% олова, под условом да ти делови буду потпуно покривени превлакама од метала или емајла који не садржи састојке штетне по здравље.
*Службени лист СФРЈ, број 61/1984
Члан 12.
Метално посуђе и прибор не смеју бити израђени од цинка ни од легура које садрже више од 1% олова, више од 0,03% арсена, односно више од 0,1% кадмијума и не смеју бити покривени превлакама од цинка, кадмијума, олова или њихових легура.
За израду делова металног посуђа и прибора који не долазе у непосредан додир са животним намирницама може се употребити цинк и његове превлаке.
Члан 13.
Забрањен је промет и употреба посуђа и прибора произведеног од бакра или његових легура ако су намењени за животне намирнице у течном или кашастом стању.
Одредба става 1. овог члана не односи се на посуђе и прибор који су намењени за кување кафе ако су правилно калајисани, као ни на бакарне казане намењене за печење ракије ако је бакар електролитички и ако је чистоћа најмање 99,95%.
Члан 14.
За израду прибора за јело и прибора за припремање и послуживање јела не смеју се употребити бакар или цинк, осим у легурама од којих се израђује такав прибор (ново сребро, алпак и сл.).
Прибор за јело и прибор за припремање и послуживање јела морају бити израђени тако да не смеју имати оштре ивице (осим оштрице ножа и врха виљушке), а све површине, осим површина између зубаца виљушке, морају бити потпуно глатке, односно полиране.
Завршна обрада површина посуђа и прибора за јело, припремање и послуживање, израђених од нерђајућег челика (хром-никл-челика), који долазе у додир са животним намирницама треба да је тако изведена да осигура хемијску отпорност приликом употребе. Та површина не сме да се промени приликом деловања сирћетне киселине, 3% (v/v)* у току 24 часа на температури 20±2°С – ако се користи на ниским температурама, нити у току 30 минута на температури 100°С – ако се користи за термичку обраду животних намирница.
Специфична миграција хрома, никла и мангана не сме појединачно да буде већа од 0,1 mg/l.
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
Члан 15.
Ако приликом употребе металног посуђа и прибора постоји могућност корозије, површине таквог посуђа и прибора које долазе у непосредан додир са животним намирницама морају бити заштићене хигијенски исправним органским заштитним превлакама или металним превлакама (калајисане * или хромиране).
Заштитне превлаке на металном посуђу и прибору морају равномерно покривати површину која долази у непосредан додир са животним намирницама и не смеју имати мехурића, надигнутих места и пукотина.
Одредба става 1. овог члана не односи се на метално посуђе и прибор за печење (тигање, роштиље, ражњеве, пржуље за кафу) и на делове машине за млевење меса.
*Службени лист СФРЈ, број 61/1984
Члан 16.
Метално посуђе и прибор може се лемити калајем чистоће 97%, који не садржи више од 0,3% арсена и више од 0,5% олова нити више од 0,005% цинка, 0,08% бакра и 0,05% антимона*. Спољашње површине металног посуђа и прибора могу се лемити и легуром калаја и олова, под условом да легура олова не продире у унутрашњост посуђа, односно прибора.
*Службени лист СФРЈ, број 61/1984
2. Емајлирано посуђе и прибор
Члан 17.
За израду емајлираног посуђа и прибора мора се употребљавати гвоздени лим или ливено гвожђе.
Емајл којим се превлаче површине посуђа и прибора које долазе у непосредан додир са животним намирницама не сме садржавати лако растворљиве материје и мора бити таквог квалитета да се обезбеди трајност посуђа и прибора при њиховој уобичајеној употреби.
Површине и ивице емајлираног посуђа и прибора морају бити глатке и сјајне, без мехурића и места на којима је емајл испуцао или отпао.
Члан 18.
Емајлирано посуђе и прибор, при проби извршеној кувањем за време од 30 минута у раствору сирћетне киселине, 3% (v/v)* не смеју отпуштати:
1) више од 50 mg емајла, рачунајући на површину посуде од 1 dm2;
2) више од 1 mg олова, ни више од 0,1 mg кадмијума, 5 mg баријума, 1 mg хрома и 1 mg селена, рачунајући на посуду запремине од 1l.
Емајлирано посуђе и прибор не смеју отпуштати више од 3 mg антимона при проби кувањем 30 минута у раствору 30 g/l винске киселине*, рачунајући на посуду запремине 1 l.
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
3. Цементно посуђе и прибор
Члан 19.
Посуђе и прибор од цемента или сличног порозног материјала морају са унутрашње стране бити потпуно заштићени непропустљивим превлакама, постојаним и отпорним према састојцима животних намирница.
Ако се унутрашња страна посуђа и прибора из става 1. овог члана штити непропустљивим материјалом (плочице од порцулана, стакло, вештачка маса и сл.), сва њихова површина мора бити обложена на начин који онемогућује стварање пукотина и удубљења.
4. Глинено, керамичко, порцуланско и стаклено посуђе и прибор
Члан 20.
Глинено посуђе и прибор смеју се стављати у промет само ако су израђени од лончарске глине. Готови производи морају после сушења бити премазани смесом за добијање глеђи и печени на температури од најмање 800°С.
Изузетно, у промет се може стављати неглеђосано глинено посуђе ако служи за посебно припремање одређених јела с малим садржајем воде и ако испуњава остале услове прописане овим правилником.
Посуђе и прибор (украсни тањири, врчеви, шоље и др.) који нису произведени у складу са одредбама овог правилника и нису намењени за припрему, чување и промет животних намирница морају бити видно и трајно означени да нису за припрему, чување и промет животних намирница.*
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
Члан 21.
Неглеђосано глинено посуђе не сме имати пукотине, неравнине и џепове. При проби извршеној три пута узастопно кувањем по 30 минута у раствору сирћетне киселине, 3% (v/v)* не сме се отпустити
1) више од 10 mg олова и 0,5 mg кадмијума после прве пробе, ни више од 3 mg олова и 0,2 mg кадмијума после треће пробе, рачунајући на 1 l раствора;
2) више од 60 mg укупно растворених материја после треће пробе, рачунајући 1 l раствора.
Приликом стављања у промет неглеђосаног глиненог посуђа мора се приложити упутство о поступку са посудом пре употребе, о јелима која се могу припремати у посуди и о прању посуде.
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
Члан 22.
Глеђ на глиненом, керамичком и порцуланском посуђу и прибору не сме бити оштећена и не сме се љуштити са површине посуђа, односно прибора.
Ивице глиненог, керамичког, порцуланског и стакленог посуђа и прибора које се приликом употребе приносе устима морају бити заобљене и глатке.
Члан 23.
Глинено, керамичко и порцуланско посуђе и прибор који долазе у непосредан додир са животним намирницама не смеју отпуштати боју, ни више од 3 mg олова, 0,2 mg кадмијума, 1 mg хрома, 1 mg селена и 1 mg баријума у раствору сирћетне киселине, 3% (v/v)* за време од 24 часа на температури 20° ± 2°С, ни више од 3 mg антимона у раствору 30 g/l винске киселине* рачунајући на 1 l.
Одредбе става 1. овог члана односе се и на спољну површину посуде у висини од 20 mm, рачунајући од горње ивице посуде.
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
Члан 24.
Стаклено посуђе мора испуњавати следеће услове:
1) ивице посуђа не смеју бити оштре ни оштећене;
2) површина која долази у непосредан додир са животним намирницама не сме отпуштати више од 0,1 mg/l олова у раствору сирћетне киселине, 3% (v/v)* на температури 20° ± 2°С за време од 24 часа а кристално стакло не више од 0,3 mg/l олова;
3) спољна површина стакленог суда ширине 20 mm рачунајући од горње ивице суда, не сме отпустити више од 1 mg/dm2 олова ни више од 0,1 mg/dm2 кадмијума у раствору сирћетне киселине, 3% (v/v)* на температури од 20° ± 2°С за време од 24 часа.
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
5. Посуђе и прибор од вештачких маса
Вештачке масе (полимерни материјали)
а) Општи услови
Члан 25.
Вештачке масе за израду посуђа и прибора не смеју садржавати састојке који приликом коришћења тих предмета могу штетно деловати на здравље или неповољно утицати на органолептичка својства и састав животних намирница.
Вештачке масе за израду посуђа и прибора, ако овим правилником није друкчије одређено, морају испуњавати следеће услове:
1) да приликом употребе предмета не отпуштају у животне намирнице, односно пљувачку, више од:
1) 0,5 mg олова;
2) 0,05 mg кадмијума;
3) 0,1 mg хрома;
4) 0,1 mg молибдена;
5) 0,1 mg арсена;
6) 0,01 mg живе;
7) 0,5 mg селена;
8) 0,5 mg баријума;
9) 50 mg цинка;
10) 10 mg калаја;
11) 5 mg кобалта
рачунајући на 1 kg или 1 l животне намирнице, односно њеног модел-раствора;
2) да не отпуштају у животне намирнице, односно пљувачку више од 60 mg/kg (10 mg/dm2) укупних нискомолекуларних органских и неорганских супстанција;
3) да не отпуштају у животне намирнице, односно пљувачку примарне ароматичне амине, рачунате као анилин, ни секундарне ароматичне амине, рачунате као дифениламин, појединачно више од 0,1 mg/kg (0,02 mg/dm2), нити заостале пероксиде у количини већој од 3 mg/kg (0,5 mg/dm2), рачунате као активан кисеоник;
4) да не отпуштају боје (ако су обојене) у животне намирнице, пљувачку и зној, односно њихове модел-растворе. Оптичка трансмисија у видљивом делу спектра обојеног екстракта вештачке масе у модел-раствору мора да износи најмање 95%.
Члан 26.
Вештачке масе које се употребљавају за израду посуђа и прибора који долазе у непосредан додир са водом за пиће, млеком, млечним производима, брашном, парафинисаним или навоштеним намирницама, намирницама које садрже етерична уља, алкохолним пићима, мастима, уљима или животним намирницама чија је спољна фаза маст, не смеју садржавати омекшиваче ако посебним прописом није изричито друкчије прописано*.
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
Члан 27.
Вештачке масе на бази поливинил-хлорида и кополимера које се употребљавају за израду цеви, цистерни, водоторњева, славина и других уређаја, премаза или облога, а долазе у непосредан додир са водом за пиће, могу садржавати следеће омекшиваче: дибутил-фталат, ди-2-етилхексил-фталат, естере алкилсулфонских киселина (С12-С20) са фенолима, ди–(феноксиетил)-формал, бутил-бензил-фталат, ди-2-етилхексил-адипад, ди-изононил-фталат, дифенил-2-етилхексилфосфат, хлорпарафин (С10-С35), полиестер адипинске киселине са 1,3-бутан-диолом, полиестер адипинске киселине са 1,3-бутандиолом и 1,6-хександиолом, и полиестер адипинске киселине са 1,3-и/или 1,4-бутандиолом и/или 1,2-пропандиолом, чије су слободне хидроксилне групе ацетилиране. Количина наведених омекшивача у готовом производу, појединачно или у смеси, не сме бити већа од 35%. Ако су наведени омекшивачи присутни, не смеју се додавати стабилизатори на бази олова и органски везаног калаја.*
Готови производи из става 1. овог члана који долазе у непосредан додир с водом за пиће, а израђени су из природног или синтетског каучука, могу садржавати следеће омекшиваче: естере алкилсулфонских киселина (С10-С20) са фенолима, ди-2-етилхексил-адипат и ди-2-етилхексил-фталат. Количина наведених омекшивача појединачно не сме бити већа од 10% (осим код материјала за заптивање и лепкова), а ако су заступљени у смеси, њихова количина не сме бити већа од 20%.*
Вештачке масе које се употребљавају за израду готових производа из става 1. овог члана не смеју отпуштати у води флоуресцирајуће супстанције више од 0,001 mg/l воде ни олова више од 0,45 mg/l воде после пет дана додира са водом, односно више од 0,05 mg/l водепосле десет дана додира са водом на температури од 20 ± 2°С, рачунајући на 24 часа.*
Вештачке масе од којих се израђују цеви за воду за пиће не смеју да садрже више од 2,5%, а заптивачи 3,0% ацетиленске или неке друге врсте оксидиране чађи.*
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
б) Посебни услови
Поливинил-хлорид и остали полимери са омекшивачем и без омекшивача
Члан 28.
1. Транспортне траке за животне намирнице на бази омекшаног поливинил-хлорида, самог или у смеси са бутадиен-акрилонитрил-кополимерима у којима превладава удео поливинил-хлорида, могу садржавати следеће мономерне омекшиваче: дибутил-фталат, ди-2-етилхексил-фталат, дибутил-себацат, ацетилтрибутил-цитрат, ацетил-три-2-етилхексил-цитрат, дифенил-2-етил-хексил-фосфат и естере алкилсулфонских киселина (С12-С20) са фенолима, а од полимерних омекшивача: полиестер адипинске киселине са 1,3 бутандиолом и 1,6-хександиолом и полиестер адипинске киселине са 1,3-и/или 1,4-бутандиолом и/или 1,2-пропандиолом чије су слободне хидроксилне групе ацетилиране.*
Количина мономерних омекшивача из става 1. овог члана не сме бити већа од 12%, изражено на готов производ или покровни слој који долази у контакт са намирницама ако траке садрже тканине, уколико се транспортне траке употребљавају за животне намирнице које у спољашној фази садрже масти и уља, за навоштене и парафиниране животне намирнице, млечне производе и сир, животне намирнице које садрже етерична уља, и за брашнасте и крупичасте намирнице. Ако се траке употребљавају за остале намирнице, а нарочито за оне које се пре употребе перу, љуште или на други начин чисте, могу садржавати до 40% мономерних омекшивача из става 1. овог члана, изражено на готов производ или на покровни слој који долази у контакт са намирницама ако траке садрже тканине.*
Удео полимерних омекшивача из става 1. овог члана није ограничен ни за једну примену.*
Транспортне траке за животне намирнице на бази бутадеин-акрилонитрил-кополимера, самих или у смеси са поливинил-хлоридом, винилхлорид-кополимерима или у смеси винилхлорид-полимеризата, с тим да у готовом производу превладава удео бутадиен-акрилонитрил-кополимера, могу од омекшивача садржавати само естере алкил-сулфонских киселина (С12-С20) са фенолима и крезолима, и то највише до 10% изражено на готов производ.*
2. Цеви израђене од полиметизата-винилхлорида, које служе за одвод течних намирница, изузимајући вруће течности, млеко и алкохолна пића у којима је удео етанола већи од 13% (v/v), могу садржавати следеће омекшиваче: полиестере адипинске киселине и 1,3-бутандиола, полиестере адипинске киселине и 1,3- или 1,3- и 1,4-бутан-диола чије су слободне хидроксилне групе ацетиловане, полиестере адипинске киселине и 1,3-бутандиола и 1,6-хександиола, естере сулфонских киселина са превладавајућим равноланчаним алкилсулфохлоридима (С9-С10) и фенолом, ди-изононил-фталате и ди-изодецилфталат.*
Изузетно од одредбе става 1. тачка 2. овог члана, цеви за одвод млека у машинама за прераду млека и цеви које се користе у технолошком поступку прераде млека могу садржати следеће омекшиваче: полиестер адипинске киселине и 1,3-бутандиола, полиестере адипинске киселине и смесе 1,3-бутандиола и 1,6-хександиола, полиестере адипинске киселине и смесе 1,3-и/или 1,4-бутандиола и/или 1,2-пропандиола чије су слободне хидроксилне групе ацетиловане, естере алкилсуфонских киселина (С10-С20) и фенола и ди-2-етилхексил-фталат, и то у укупној количини од максимално 50%, изражено на готов производ, с тим да последња два омекшивача не могу бити изнад 20% од укупног садржаја омекшивача.*
Цеви за одвод текућих намирница могу се израђивати из еластомера на бази силикона без додатка омекшивача.*
3. Премази и лакови за целофан израђени из целулозног нитрата или винилиден-хлорид-кополимера могу се употребити за паковање животних намирница само ако је утврђено да из њих ниједна супстанција не прелази на намирницу, осим оних које не утичу знатно на здравствену исправност, нити битно утичу на мирис и укус намирнице, а технички су неизбежне. Допуштени омекшивачи су: дибутил фталат, ди-н-октил-фталат, дициклохексил-фталат, био-(метилциклохексил)-фталат и ацетил-трибутил-цитрат, под условом да 1 dm2 филма (слоја полимера) не садржи укупно више од 15 mg тих омекшивача.*
4. Фолије, тубе, премази и лакови на бази целулозног ацетата и пропионата не смеју садржавати више од 0,1% у води растворљивих супстанција. Готови производи наведени у овом ставу, ако су израђени од целулозног ацетата, смеју садржавати следеће омекшиваче: диетил-фталат, диизопропил-фталат, ди-2-етилхексил-фталат и дибутил-фталат, укупно највише 22%, а ако су израђени од целулозног пропионата, смеју садржавати следеће омекшиваче: ди-2-етилхексил-фталат, дибутил-адипат, ди-2-етилхексил-адипат, дибутил-себацат и дибутил-азелат, укупно највише 12%. Готови производи наведени у овом ставу, израђени од омекшаног целулозног ацетата и пропионата, не смеју доћи у додир са брашнастим и крупичастим намирницама, намирницама које у спољашњој фази садрже масти и уља, навоштеним или парафинираним намирницама, млеком и млечним производима, укључујући и сир, и намирницама које садрже етанол или етерична уља.*
5. Фолије, тубе, премази и лакови израђени од полимеризата на бази естера акрилне и/или метакрилне киселине не смеју садржавати друге омекшиваче осим дибутил-фталата чији садржај не сме износити више од 3% изражено на готов производ (односно код вишеслојних фолија или вишеврсних премаза изражено на површински слој који долази у додир са намирницама). Удео испарљивих органских супстанција у непрерађеној сировини и у готовом производу не сме износити више од 0,5%, а остатак пероксида – више од 0,2%. Мономерни акрилонитрил и метаакрилонитрил могу прелазити на намирнице само у количинама које нису веће од границе осетљивости признате методе.*
6. Фолије, тубе, премази и лакови могу се израђивати и из поливинил-хлорида, кополимера винил-хлорида и смесе ових полимеризата са другим кополимерима и хлорисаним полиолефинима, под условом да превладава удео винил-хлорида сходно посебним одредбама за наведене комбинације полимера.*
7. Омекшане поливинил-хлоридне фолије уопштено смеју садржавати допуштене мономерне и/или полимерне омекшиваче у количини до 35%, изражено на готов производ (односно код вишеслојних фолија или вишеврсних премаза изражено на површински слој који долази у додир са намирницама) ако фолија не долази у директан додир са прашкастим и финозрнастим намирницама, намирницама које у спољашњој фази садрже масти и уља, навоштеним и парафинисаним намирницама, млеком и млечним производима, укључујући и сир, и намирницама које садрже етанол или етерична уља. Ова ограничења се не односе на наборане фолије које садрже највише 6,0% ди-2-еталхексил-фталата и чија је дебљина мања од 0,02 мм, као ни на фолије за паковање свежег меса.*
Допуштени мономерни омекшивачи за те сврхе су: дибутил-фталат, ди-2-етилхексил-фталат, дициклохексил-фталат, бутилбензил-фталат, ди-изодецил-фталат, ди-изононил-фталат, ди-н-хексил-азелат, дибутил-себацат, ди-2-етилхексил-адипат, ацетилтрибутил-цитрат, ацетил-три-2-етилхексил-цитрат, дифенил-2-етилхексил-фосфат и естери алкилсулфонских киселина (С12-С20) са фенолима.*
Допуштени полимери омекшивачи за те сврхе су: полиестери адипинске киселине и 1,3-бутандиола, полиестери адипинске киселине и 1,3-бутандиола и 1,6-хександиола и полиестери адипинске киселине и 1,3-и/или 1,4-бутандиола и/или 1,2-пропандиола чије су слободне хидроксилне групе ацетиловане.*
Ако су у полимерима заступљени наведени мономерни и полимерни омекшивачи, они не смеју садржавати стабилизаторе на бази органски везаног калаја.*
Омекшане поливинил-хлоридне фолије с великом пропустљивошћу кисеоника, које служе за паковање свежег меса, смеју садржавати укупно највише 22% следећих омекшивача: ди-2-етилхексил-фталат, ацетил-трибутил-цитрат, естере алкилсулфонских киселина (С12-С20) са фенолима и ди-н-хексилазелат. Ако ове фолије служе искључиво за паковање свежег меса, дебљина им не сме бити већа од 20 микрометара, а на 1 kg пакованог меса не смеју отпустити више од 60 mg омекшивача из овог става.*
8. Фолије, тубе, премази и лакови могу се израђивати и из винилиден-кополимера са превладавајућим уделом винилиден-хлорида и од мономерних омекшивача смеју садржавати ацетилтрибутил-цитрат и дибутил-себацат, укупно највише 5,0%, или од полимерних омекшивача: полиестере адипинске киселине и 1,3 и 1,4 бутандиола (средње молекуларне тежине 1000), чије су слободне хидроксилне групе ацетиловане и полиестере адипинске киселине и/или азелеинске киселине са 1,2-пропандиолом, 1,3 и 1,4-бутандиолом или 1,6-хександиолом (средње молекуларне тежине изнад 1000), укупно највише 10,0%.*
9. Хлоркаучук и циклокаучук који се употребљавају за израду обојених филмова за спремишта воде за пиће смеју од омекшивача садржавати само ди-(феноксиетил) формал, и то највише 25%, изражено на готов филм, с тим да се не сме доказати у води за пиће.*
10. Удео мономерног винил-хлорида у полимерном материјалу не сме бити већи од 1 mg/kg, а у животним намирницама – од 0,01 mg/kg.*
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
Полиамиди
Члан 29.
У полиамидима који се употребљавају за израду посуђа и прибора садржај цинка не сме бити већи од 1%, рачунајући на полимер.
Полиамиди који садрже N,N‘ бис-3(3,5-дитерцијарни бутил-4-хидроксифенил)-пропионил-хексаметилен-диамин као стабилизатор не смеју се употребити за израду посуђа и прибора за животне намирнице које садрже етанол.
Полиамиди не смеју садржавати више од 2% заосталих мономера и нискомолекуларних полиамида.
Полипропилен
Члан 30.
Полипропилен који се употребљава за израду посуђа и прибора и долази у додир са животним намирницама чија је спољна фаза маст или уља не сме садржавати следеће стабилизаторе: 3,5-дитер-пијарни бутил-4-хидроксибензоеве киселине (2,4-дитерцијарни бутил-фенил) естар или ди-н-октадецил (4-хидрокси-3. 5-детарцијарни бутил) бензил-фосфонат, нити више од 0,2% 2,6-дитерцијарног-бутил-4-метил-фенола.
Полипропилен не сме садржавати више од 0,1% оксида калцијума, алуминијума, силицијума, титана, хрома и ванадијума који потичу од употребљених стабилизатора, а од тог процента не смеју садржати више од 0,005 mg % (0,05 mg/kg) хрома из његових једињења растворљивих у води нити више од 0,002% (20 mg/kg ванадијума, рачунајући као ванадијум-пентоксид (V2O5).
Меламин-формалдехидне, фенол-хормалдехидне и уреа-формалдехидне масе
Члан 31.
Меламин-формалдехидне, фенол-формалдехидне и уреа-формалдехидне масе које се употребљавају за израду посуђа и прибора не смеју да отпуштају у воду сирћетну киселину, 3% (v/v)* више од 300 mg/kg (50 у mg/dm2) укупних нискомолекуларних органских и неорганских супстанција после контакта од 30 минута на температури од 80°С.
Осим тога, ове масе не смеју отпуштати више од 0,001% mg/kg флуоресцирајућих супстанција, посебно канцерогене полицикличке ароматичне угљоводонике ни формалдехида више од 3 mg/kg (0,5 mg/dm2), нити олова, арсена и цинка појединачно више од 1 mg/dm2 у воду и сирћетну киселину 3% (v/v) * после контакта од 30 минута на температури од 80°С.
Ако се ове масе употребљавају за импрегнацију папирне и картонске амбалаже за животне намирнице, онда оне не смеју отпуштати више од 1 mg/dm2 формалдехида.
Фенол-формалдехидне масе не смеју отпуштати феноле и крезоле у количини већој од 1 mg/kg (0,2 mg/dm2).
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
Еластомери
Члан 32.
1) Еластомери који се употребљавају за израду посуђа и прибора не смеју садржавати паранитрофенол, борну киселину и пентахлор-фенол-натријум.
За стабилизацију еластомера могу се користити средства против старења до 1,5%.
Еластомери који долазе у непосредан додир са животним намирницама чија је спољна фаза маст или уље не смеју садржавати стиренизирани дифениламин као средство против старења. Етилен-пропилен-каучук не сме садржавати средства против старења која се иначе додају каучуку. Еластомерима се могу додавати цинков диметил-, диетил-, дибутил-, пентаметилен или етилфенил-дитиокарбамат.
2) Готови производи израђени од еластомера не смеју садржавати појединачно више од 0,1 mg/kg хидроксиламина, површинских омекшивача и секундарних алифатских и циклоалифатских амина.
Садржај цинка у готовом производу који долази у додир са слузокожом усне дупље (наставци за бочице, цуцле и сл.), затим у заптивачима и цевима за провођење течних и кашастих животних намирница не сме бити већи од 1%, а у осталим производима не сме бити већи од 3% нити давати позитивну реакцију на пероксиде.
У готовом производу садржај олова не сме бити већи од 10 mg/kg, а арсена већи од 5 mg/kg.
Готови производи који се перу и чисте (транспортне траке, цеви за пнеуматски транспорт животних намирница и сл.) могу садржавати до 50% графита или чађи, с тим да је чађ ацетиленска или нека друга врста оксидиране чађи.
Цеви и вентили на уређајима за млекаре, израђени од смеше еластомера и пластомера, не смеју садржавати више од 50% полимерних омекшивача, од којих се 20% може заменити са ди-2-етил-хексил-фталатом.
3) Готови производи израђени од еластомера, ако није друкчије прописано, не смеју отпуштати више од 150 mg/dm2 неиспарљивих органских супстанција ни више од 600 mg/dm2 анорганских супстанција у току 24 часа, на температури од 20 ± 2°С* у модел-растворе (дестиловану воду, сирћетну киселину, 3% (v/v)* и етанол, 10% (v/v)*).
Преносне траке и цеви за пнеуматски транспорт животних намирница, цеви и делови за славине за водоводске уређаје, вентиле, сисаљке, заптивачи за парне лонце и слично кухињско посуђе и прибор, који су изграђени од еластомера, не смеју отпустити у модел-растворе више од 50 mg/dm2 неиспарљивих органских супстанција ни више од 100 mg/dm2 неорганских супстанција.
Цуцле, наставци за стаклене бочице и сл. не смеју отпуштати у модел-растворе више од 20 mg/dm2 органских и неорганских супстанција. Такође не смеју отпуштати више од 3 mg/kg формалдехида, ни више од 6 mg/kg цинка, ни више од 0,1 mg/kg (0,02 mg/dm2) примарних арил и/или секундарних N-алкил-N-ариламина, рачунато као анилин-хидро-хлорид или N-етил-фенил-амин.
4) Еластомери не смеју да отпуштају дитиокарбамате, тиураме и ксантогенате, рачунато као угљен-дисулфид, појединачно више од 1 mg/kg (0,2 mg/dm2), као ни меркаптобензотиазол, његову со цинка и 2,2-дитиобис (бензотиазол), појединачно више од 1 mg/kg (0,2 mg/dm2), рачунато као меркаптобензотиазол.
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
Полиетилен
Члан 33.
За израду предмета опште употребе који долазе у непосредан додир са мастима, уљем или животним намирницама чија је спољна фаза маст, не могу се употребљавати:
– полиетилен у смеси са хидрираним полициклопентадиеном;
– полиетилен као кополимер са више од 5% винил-ацетата;
– полиетилен са стабилизаторима изнад 0,3%.
Полиетилен не сме садржавати више од 0,1% оксида калцијума, силицијума, титана, хрома и ванадијума који потичу од употребљених катализатора, а од тога не сме садржавати више од 0,005 mg% (0,05 mg/kg) хрома из његових једињења растворљивих у води, нити више од 0,002% (20 mg/kg) ванадијума рачунатог као ванадијум пентоксид (V2O5).
Полистирен
Члан 34.
1) Готови производи израђени од полистирена не смеју садржавати више од 500 mg/kg слободног стирена.
2) Кополимери не смеју садржавати више од 5 mg/kg заосталог акрилонитрила и метаакрилонитрила, а ако су намењени амбалажи за пиће – не више од 1 mg/kg.
У животну намирницу не сме прећи више од 0,001 mg/kg (0,0001 mg/dm2) акрилонитрила из кополимера стирен-акрилонитрила и метаакрилонитрила у току 10 дана на температури 40°С.
3) Пенасти полистирен не сме садржавати више од 1,0 g/l хексабром-циклододекана. Пенасти полистирен не сме отпустити у маст или уље више од 1 mg/kg брома, после стајања од 14 дана на температури од 20 ± 2°С*.
Пенасти полистирен не сме отпустити више од 15 mg/dm2 испарљивих органских састојака у току 24 часа на температури од + 90°С, не рачунајући акрилонитрил и метаакрилонитрил.
4) Посуђе и прибор који долазе у непосредан додир са мастима, уљима и животним намирницама чија је спољна фаза маст не смеју бити израђени од полистирена који садржи више од 0,02% оптичких белила (UV стабилизатори).
Укупан садржај цинка у готовом производу не сме износити више од 1,0%.
Полистирен не сме садржавати више од 4 mg/kg литијума из алкалних једињења литијума која се употребљавају као катализатори.
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
Полиуретани
Члан 35.
1) Посуђе и прибор израђени од полиуретана не смеју садржавати слободне диоле, амине, мономерне изоцијанате и пероксиде, односно њихов садржај мора бити испод доње границе осетљивости прописаних метода.
2) Посуђе и прибор израђени од умрежених полиуретана могу бити у директном контакту са следећим животним намирницама:
– дехидрираним намирницама;
– намирницама које садрже воду, с тим да им pH вредност износи 5-7 и да им температура не прелази 30°С;
– намирницама код којих је спољна фаза маст, ако полиуретани не садрже убрзиваче, као ди-n-октил-Sn-меркаптид, епоксидовано сојино уље са садржајем епоксидног кисеоника мањим од 8% бутилтиостанонску киселину и триалил-цијанурат, затим средства против старења, средства за заштиту од хидролизе, као што су триизопропил-1,3,5-бензол-2,4-поликарбодимид.
3) На површини од 1 m2 готовог производа не сме бити, после одстрањења растварача из лепка, више од 10 g нанесеног полиуретанског лепка, а растварачи, амини, диоли и феноли не смеју прелазити у намирнице и модел-растворе (садржај растварача, амина и диола мора бити испод доње границе осетљивости прописане методе, а фенола – не више од 0,5 mg/dm2).
4) Полиуретани не смеју отпуштати у животне намирнице, односно модел-растворе, више од 20 mg/dm2 укупних нискомолекуларних органских и неорганских супстанција, на термператури 40°С у трајању од 30 минута до 10 дана.
Незасићени полиестри
Члан 36.
Готови производи израђени од незасићених полиестара не смеју да садрже више од 5 mg/dm2 растворљивих супстанција, рачунајући на чисту смолу, ни више од 15 mg/dm2 испарљивих органских састојака, одређених сушењем на температури 90°С у току 24 часа, не рачунајући акрилонитрил и метаакрилонитрил.
Ови производи не смеју отпуштати више од 1 mg/kg азота из убрзивача на бази терцијарних амина произведених из анилина или толуидина, као ни више од 3 mg/kg слободних пероксида из чистог полимера, рачунатог као активни кисеоник.
Члан 37.
За израду посуђа и прибора од вештачких маса могу се употребити само оне вештачке масе за које је прибављен атест од здравствене или друге организације удруженог рада овлашћене за вршење анализе предмета опште употребе.
6. Дрвено посуђе и прибор
Члан 38.
Дрвено посуђе и прибор намењени за чување или превоз појединих животних намирница, сировина, односно полупрерађевина морају бити израђени од потпуно здравог дрвета које не одаје мирис или које на други начин не утиче неповољно на органолептичка својства животних намирница.
Забрањено је стављање у промет посуђа и прибора од дрвета који су употребљавани, који су обојени или који су, ради спречавања труљења и сушења, импрегнирани хемијским средствима.
Члан 39.
Дрвено посуђе и прибор могу се са унутрашње стране заштитити глатким и уједначеним превлакама које у погледу материјала од ког су израђене морају испуњавати услове предвиђене у члану 9. овог правилника.
7. Прибор од текстила
Члан 40.
Прибор од текстила може се стављати у промет само ако је израђен од нове пређе и од текстила који нису бојени ни импрегнирани инсектицидима или другим средствима које, због непријатног мириса или других својстава, могу неповољно утицати на хигијенску исправност животних намирница.
8. Остали прибор
Члан 41.
Цевчице за усисавање алкохолних и безакохолних пића могу бити од вештачке масе или сламе.
Цевчице од вештачке масе морају бити израђене од материјала који испуњава услове прописане у чл. 25 – 36. овог правилника.
Цевчице од сламе не смеју бити загађене плеснима и спорама и морају испуњавати и друге хигијенске услове.
Цевчице из ст. 2. и 3. овог члана морају бити паковане тако да не постоји могућност да се загаде.
Члан 42.
Делови посуђа и прибора за уситњавање и млевење животних намирница који долазе у непосредан додир са животним намирницама не смеју бити израђени од цинка, кадмијума, олова или њихових легура.
Члан 43.
Слој материјала који служи за топлотну изолацију на фрижидерима и расхладним уређајима који се употребљавају за превоз охлађених и дубоко замрзнутих животних намирница мора бити потпуно заштићен непропустљивом материјом.
Вештачке масе којима су са унутрашње стране обложени фрижидери и расхладни уређаји из става 1. овог члана морају бити без мириса и одговарати условима из чл. 25 – 36. овог правилника.
III. АМБАЛАЖА ЗА ЖИВОТНЕ НАМИРНИЦЕ
А. Општи услови за промет
Члан 44.
Амбалажа за животне намирнице (у даљем тексту: амбалажа) која долази у непосредан додир са животним намирницама мора бити израђена од материјала који не утиче неповољно на органолептичка, хемијска или физичка својства животних намирница и не сме, изнад количина одређених овим правилником, садржавати ни отпуштати материје које могу бити штетне по здравље.
Члан 45.
Материјал употребљен за лемљење амбалаже која долази у непосредан додир са животним намирницама мора испуњавати услове прописане у члану 16. овог правилника.
Члан 46.
Заштитни лак на амбалажи, који на било који начин долази у додир са животним намирницама, не сме утицати на повећање концентрације дозвољене количине тешких метала у животним намирницама ни отпуштати раствараче или друге органске материје које се налазе у саставу лака.
Заштитни лак из става 1. овог члана мора испуњавати следеће услове:
1) да не бубри, да се не љушти или да не пуца при савијању лима, фолија и сл.;
2) да добро и равномерно приања за површину амбалаже;
3) да је отпоран и да се не мења на температури од 80°С до 130°С;
4) да нема резидуалних мириса;
5) да, према прописаним поступцима екстракције, не отпушта више од 8 mg растворљивих супстанција на 1 dm2, односно 50 mg рачунајући на 1 kg, или 2 mg сувог остатка хлороформског екстракта на 1 dm2 лакиране површине;
6) да садржај фенолне материје у екстракту не износи више од 0,2 mg/dm2, односно 1 mg/kg;
7) да садржај формалдехида у воденом екстракту не износи више од 0,5 mg/dm2, односно 3 mg/kg);
8) да садржај цинка у воденом екстракту не износи више од 1 mg/dm2, односно 6 mg/kg, а у абмалажи за киселе производе у екстракту сирћетне киселине, 3% (v/v)* такође не прелази 1 mg/dm2, односно 6 mg/kg;
9) да садржај органских азотових једињења у воденом екстракту не износи више од 1 mg/dm2 рачунато као азот;
10) да садржај ароматичних амина у екстракту не износи више од 0,02 mg/dm2, односно 0,1 mg/kg.
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
Члан 47.
Гума која се при затварању амбалаже користи за заптивање мора да испуњава услове из члана 32. овог правилника.
Маса за заптивање* дуплих шавова лименки и металних туба мора равномерно да приања за металну подлогу, да је еластична и да је хемијски и термички отпорна, као и да испуњава услове прописане у чл. 25. до 36. овог правилника.*
*Службени лист СФРЈ, број 61/1984
Члан 48.
За бојење амбалаже чија обојена површина долази у непосредан додир са животним намирницама могу се употребљавати боје и пунила који испуњавају услове из чл. 7. и 8. овог правилника.
Члан 49.
Средства за подмазивање која се користе при изради лимова, металних фолија и металне амбалаже, а остављају остатке који могу доћи у додир са животним намирницама, не смеју да садрже материје које могу неповољно утицати на животне намирнице.
Члан 50.
На амбалажи мора постојати знак произвођача.
Збирна оригинална паковања амбалаже, која се стављају у промет, морају имати и ознаку: „За животне намирнице”.
Б. Посебни услови за промет
1. Амбалажа од метала
Лименке
Члан 51.
За израду лименки може се користити бели лим – електролитски и топлокалајисани, алуминијумски лим чистоће 99,5%, алуминијумске легуре, хромирани челични лим и друге врсте челичних лимова.
За лимове из става 1. овог члана обавезна је допунска органска заштита.
Материјали из става 1. овог члана не смеју садржавати више од 0,02% олова, 0,02% арсена, 0,20% бакра и 0,20% цинка.
Калај који се употребљава за израду белог лима треба да је чистоће 99,75% и не сме садржавати више од 0,05% олова или кадмијума – појединачно или укупно, ни више од 0,01% арсена.
Бели лим који се употребљава за израду лименки за стављање у промет воћа, поврћа, меса и др. намирница, чак и ако има и хомогену превлаку од калаја, мора се лакирати или на неки други начин заштитити од агресивних састојака.
Члан 52.
Спољне и унутрашње површине лименке морају бити чисте и глатке, са уједначеном и непрекинутом превлаком калаја, односно заштитног лака и не смеју имати огреботине, бразде, мехуриће, улегнућа или било каква друга оштећења на превлаци.
Уздужни шав лименке мора бити равномерно испуњен слојем од легуре за лемљење одговарајућег састава.
Легура за лемљење уздужних дуплих шавова (лемљење на спољашњој страни) може да садржи до 98% олова.
Легура за лемљење уздужних преклопних шавова може да садржи до 70% олова, а унутрашња површина шава мора да буде допунски заштићена превлаком лака или самолепљивом траком.
Легура за лемљење лименки „decollage” може да садржи до 50% олова.
Уздужни шав формиран заваривањем ивица тела лименке мора се обострано заштитити.
Члан 53.
Лепила која се користе за лепљење етикета, налепница и трака на лименкама не смеју да садрже материје које имају корозивно дејство.
Лепила самолепљивих трака која долазе у додир са животним намирницама и лепила која се користе при изради ламината морају испуњавати следеће услове:
– да не садрже материје које би дифундовањем кроз фолију могле да контаминирају животне намирнице;
– да не влаже;
– да су хемијски и термички отпорне;
– да не губе лепљива својства током складиштења амбалаже.
Металне тубе
Члан 54.
Металне алуминијумске тубе морају бити израђене од алуминијума чистоће најмање 99,5% или од алуминијумских легура и морају бити превучене заштитним лаком.
Заштитни лак којим се превлачи унутрашња страна металне тубе мора испуњавати услове из члана 46. овог правилника.
Члан 55.
Заптивачи на поклопцу металне тубе морају бити израђени од материјала који се не раствара у садржају тубе.
Заптивачи из става 1. овог члана морају бити подешени тако да потпуно испуњавају и покривају дно поклопца, а приликом отварања тубе не смеју се одвајати од дна поклопца.
Поклопац металне тубе, заједно са заптивачем, мора херметички затварати отвор тубе.
Фолије и лимови од алуминијума и његових легура
Члан 56.
Алуминијумске фолије које се употребљавају за непосредно паковање животних намирница, у виду омота или поклопца, могу се израђивати од алуминијума чистоће најмање 99,5%.
Фолије и лимови за израду обликоване амбалаже могу се израђивати од алуминијума чистоће 99,5* % или његових легура.
Фолије и лимови из ст. 1. и 2. овог члана који се употребљавају за паковање животних намирница морају се хаширати специјалним врстама хартије и превлачити вештачким масама које испуњавају услове прописане у чл. 25 – 36. овог правилника или заштитним лаковима за заштиту лимова.
Некаширане и нелакиране алуминијумске фолије и лимови могу се користити за израду амбалаже за краткотрајно чување (до 48 часова) готових јела која се користе у друштвеној исхрани и замрзнутих јела, за омотавање и печење животних намирница у домаћинству, за паковање животних намирница које нису богате мастима (до 50%), а изузетно, и животних намирница чија је рН вредност изнад 5.
Алуминијумске фолије и лимови из става 4. овог члана не могу се користити за израду амбалаже за готова јела која се стерилишу у тој амбалажи.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 57.
Лепила која се употребљавају при изради кашираних металних фолија морају бити без мириса и не смеју влажити фолије и морају да испуњавају услове прописане у чл. 25. до 36. овог правилника*.
Лепила из става 1. овог члана не смеју губити лепљива својства при обради фолија врелом воденом паром, осим фолија које се не обрађују термички.
Одредба става 2. овог члана не односи се на природни восак који се употребљава при каширању металних фолија намењених за паковање животних намирница које после паковања не подлеже термичкој обради.
*Службени лист СФРЈ, број 61/1984
Члан 58.
При изради металних туба, алуминијумских и других металних фолија и трака, забрањено је за премазивање употребљавати материје које могу неповољно утицати на животне намирнице.
Остале врсте металне амбалаже
Члан 59.
Млекарске канте и цистерне могу се израђивати од нерђајућег челика, белог лима, елоксираног алуминијума и одговарајућих алуминијумских легура, као и од одговарајућих пластичних маса.
Млекарске канте и цистерне морају бити израђене тако да се могу лако чистити, прати и дезинфиковати.
Млекарске канте и цистерне могу се затварати само поклопцима са заптивачима који испуњавају услове из чл. 25 – 36. овог правилника.
Члан 60.
Остала метална амбалажа (цистерне, контејнери, сандуци, корпе, кутије, боце, бурад и друго) која долази у непосредан додир са животним намирницама мора имати унутрашње површине заштићене превлаком од калаја или друге материје која не утиче неповољно на органолептичка својства и хемијски састав животних намирница и не повећава количину тешких метала која је нормирана другим прописима.*
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
2. Амбалажа од вештачких маса
Члан 61.
Вештачке масе које се употребљавају за израду амбалаже која долази у непосредан додир са животним намирницама морају испуњавати услове из чл. 25 – 36. овог правилника.
Члан 62.
Амбалажа од вештачких маса у облику кеса намењена за паковање ароматичних животних намирница (кафе, бибера, чаја, ваниле и сл.) мора се, после паковања, херметички затворити (заваривањем и сл.).
Ароматичне животне намирице не смеју се паковати у кесице од чистог полиетилена ако кесице нису каширане непропусним материјалом.
Каширање се може извршити ламинатом од целофана, непропусним папиром и другим прикладним материјалом (алуминијумским фолијама и сл.) ако су испуњени услови предвиђени у чл. 56. и 57. овог правилника.
3. Амбалажа од хартије
Члан 63.
Амбалажа од хартије (филтрир-папир, пергамент-хартија, пергамин-хартија, остале врсте хартије за паковање, картон и др.) која при паковању долази у непосредан додир са животним намирницама не сме садржавати више од 3 mg/kg арсена, ни више од 10 mg/kg олова, као ни више од 10 mg/kg полихлорованих бифенила.
Амбалажа из става 1. овог члана не сме отпуштати више од 0,5 mg/dm2 формалдехида.
Амбалажа из става 1. овог члана мора бити без мириса.
Члан 64.
Ако при паковању долази у непосредан додир са мастима животињског или биљног порекла, другим животним намирницама које садрже висок процент масти, месом и производима од меса, производима од млека и јајима у праху, пергамент-хартија и пергамин-хартија не смеју садржавати магнезијум-хлорид, а осталих хлорида могу садржавати највише 2% (рачунатих као натријум-хлорид).
Члан 65.
Пергамент-хартија, пергамин-хартија и друге специјалне врсте хартије које садрже највише 1 g бензоеве киселине, односно 1,2 натријум-бензоата, рачунајући на 1 m2 хартије, могу се употребљавати за паковање оних животних намирница којима се, сагласно прописима о квалитету намирница, смеју давати такви конзерванси.
Хартија из става 1. овог члана може се употребљавати и за паковање животних намирница којима се не смеју додавати бензоева киселина или натријум-бензоат, под условом да се у животној намирници која долази у непосредан додир са таквом хартијом не докаже присуство наведених конзерванса.
Члан 66.
Амбалажа од хартије која се употребљава за паковање агрума (лимуна поморанџи, мандарина, грејпфурта и сл.) сме садржавати највише 0,6 g дифенила рачунајући на 1 m2 амбалаже.
Члан 67.
Амбалажа од хартије која при паковању долази у непосредан додир са животним намирницама може бити импрегнирана парафином, воском, превучена заштитним лаком или полимерним материјалом, који испуњавају услове прописане у чл. 25 – 36. и чл. 44. и 46. овог правилника.
Амбалажа од хартије која при паковању долази у непосредан додир са животним намирницама, осим средствима из става 1. овог члана, може бити импрегнирана смешом амонијум-бис-(N-етил-2-пер-флуороктил-сулфонамидо-етил)- фосфата, са највише 15% амонијум-моно-(N-етил-2-перфлуороалкил-сулфонамидо-етил)-фосфата.
Одредба става 2. овог члана не односи се на амбалажу од хартије која се употребљава за паковање животних намирница које садрже алкохол или намирница које се пакују загрејане на температури вишој од 220°С.
Члан 68.
Амбалажа од хартије не сме бити обојена ако се употребљава за непосредно паковање масти, маслаца, маргарина, кајмака и других млечних производа богатих мастима, као и за паковање чоколаде, какао-праха, меса, посластичарских производа, сладоледа, млека у праху, јаја у праху, производа од меса, бурека, масног пецива и кухињске соли.
Амбалажа из става 1. овог члана може имати на спољашњој страни обојене ознаке, под условом да боја не прелази на животне намирнице.
Амбалажа од хартије која се употребљава за паковање осталих животних намирница, односно ознаке такве амбалаже, могу се бојити бојама које испуњавају захтеве из члана 7. овог правилника, под условом да се боје не растварају у води и у мастима.
Члан 69.
За паковање животних намирница забрањено је употребљавати:
1) влажну, умашћену или упрљану хартију;
2) папирни тапет;
3) хартију која има мирис или која отпушта састојке.
За паковање животних намирница које се троше у непрерађеном стању или се са њих не одстрањује спољашњи слој забрањено је користити стару хартију (новине, хартију од књига или свезака и сл.) и употребљавану хартију, ако таква хартија долази у непосредан додир са животним намирницама.
4. Амбалажа од стакла
Члан 70.
Амбалажа од стакла (боце, стакленке и сл.) мора бити израђена од хомогене стаклене масе.
Површина унутрашње стране амбалаже од стакла мора бити глатка, а горња ивица отвора грла такве амбалаже не сме бити оштра ни оштећена.
Амбалажа од стакла за време од 24 часа не сме отпустити у сирћетној киселини, 3% (v/v)*, на температури од 20 ± 2°С, више од 0,1 mg/l олова.
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
Члан 71.
За затварање амбалаже од стакла не сме се користити плута која је употребљавана.
Затварачи за боце који су са унутрашње стране превучени плутом или другим дозвољеним материјалом предвиђеним овим правилником, а који не долазе у непосредан додир са животним намирницама, могу бити израђени од алуминијума чистоће најмање 98%.
Затварачи за боце из става 2. овог члана израђени од алуминијума не смеју садржавати силицијума, мангана, магнезијума и титана више од 0,7%, гвожђа од 0,8%, бакра више од 0,1% ни цинка више од 0,1%.
Капица којом се украшава грло боце са плутаним запушачем сме се израђивати од легура калаја и олова која не садржи више од 50% олова.
Члан 72.
За израду амбалаже од стакла не сме се користити стаклена вуна.
Забрањена је употреба амбалаже од стакла чија је стаклена маса постала мутна (мат) после пробе извршене стерилизовањем на температури од 121°С за време од једног часа.
Члан 73.
Амбалажа од стакла која служи за паковање вина и разних напитака са угљен-диоксидом мора издржати унутрашњи притисак од најмање 5 bara, а сифонске боце – унутрашњи притисак од најмање 10 bara.
Члан 74.
Главе сифонских боца могу бити израђене, осим од материјала предвиђеног прописима о квалитету алкохолних пића, пива, безалкохолних пића и сирупа, минералних вода и сода-воде, и од специјалних алуминијумских легура отпорних према дејству угљен-диоксида.
5. Амбалажа од дрвета
Члан 75.
Амбалажа од дрвета (сандуци, летварице, бачве, каце и др.) мора бити израђена од здравог дрвета (јеловине, смрековине, тополовине, буковине, храстовине и др.) и обрађена тако да се не проузрокује механичко оштећење животних намирница.
Окови на амбалажи од дрвета морају бити израђени тако да не могу нанети повреде, а хватаљке се морају поставити тако да се при руковању амбалажом животне намирнице не додирују рукама.
Члан 76.
Бачве и каце морају са свих страна бити глатке, без пукотина и неравнина које би спречавале уобичајени начин чишћења и одржавања такве амбалаже у хигијенском стању.
Заптивачи између дуга, дна и поклопаца бачава и каца морају бити добро уграђени и не смеју пропуштати никакву течност.
Бачве за пиво не смеју пропушта течност ни под унутрашњим притиском од 2 бара.
Члан 77.
Лепила која се употребљавају при изради амбалаже од дрвета не смеју штетно дејствовати на органолептичка својства ни на хемијски састав животних намирница.
Члан 78.
Амбалажа од дрвета не сме се бојити, осим ознака на амбалажи.
Боје којима су обојене ознаке на амбалажи од дрвета не смеју се растварати у води и морају испуњавати и друге услове прописане у члану 48. овог правилника.
Ознаке на амбалажи од дрвета могу се налазити само на спољној страни амбалаже.
Члан 79.
Амбалажа од дрвета може се импрегнирати парафином, воском, смолом или њиховим смешама, лаком, превлакама од вештачких маса и другим материјалима који не утичу на органолептичка својства животних намирница и нису штетни по здравље потрошача.
Члан 80.
Амбалажа од дрвета мора се, пре и после употребе, добро очистити, опрати и дезинфиковати.
6. Амбалажа од текстила
Члан 81.
Амбалажа од текстила која при паковању долази у непосредан додир са животним намирницама мора бити израђена од материјала који се може лако прати и дезинфиковати.
Амбалажа од текстила која при паковању долази у непосредан додир са животним намирницама не сме садржавати средства за бељење и импрегнирање, као ни друге материје које могу штетно дејствовати на органолептичка својства и на хемијски састав животних намирница.
Члан 82.
Амбалажа од текстила која служи за паковање животних намирница не сме се бојити, осим ознака на амбалажи.
Боје употребљене за бојење ознака на амбалажи од текстила не смеју се растварати у води ни прелазити на животне намирнице и морају испуњавати и друге услове прописане у члану 7. овог правилника.
Ознаке на амбалажи од текстила могу се налазити само на спољној страни амбалаже.
7. Амбалажа од осталих материјала
Члан 83.
Слама и други материјали који се употребљавају као заштитни амбалажни материјал не смеју бити трули, загађени или влажни и не смеју неповољно деловати на органолоптичка својства животних намирница.
IV. ДЕЧИЈЕ ИГРАЧКЕ
IV. ДЕЧИЈЕ ИГРАЧКЕ
V. СРЕДСТВА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ЛИЧНЕ ХИГИЈЕНЕ, НЕГУ И УЛЕПШАВАЊЕ ЛИЦА И ТЕЛА
Члан 101.
Средствима за одржавање личне хигијене, негу и улепшавање лица и тела, у смислу овог правилника, сматрају се:
а) средства која долазе у додир са слузокожом (средства из групе А);
б) средства која остају дуже време на кожи (средства из групе В);
в) средства која се после кратког времена одстрањују са коже или се користе за улепшавање и бојење косе или ноктију (средства из групе С).
Под средствима која долазе у додир са слузокожом (средства из групе А) подразумевају се:
1) средства за чишћење и негу зуба и усне шупљине;
2) средства за улепшавање и бојење усана;
3) средства за улепшавање и бојење очију;
4) средства за интимну хигијену.
Под средствима која остају дуже време на кожи (средства из групе В) подразумевају се:
1) средства за негу и заштиту коже;
2) средства за бојење и улепшавање лица и тела;
3) парфимисање тела;
4) дезодоранси и антиперспиранси.
Под средствима која се после кратког времена одстрањују са коже или се користе за улепшавање и бојење косе или ноктију (средства из групе С) подразумевају се:
1) средства за прање и чишћење лица и тела;
2) средства за бријање и депилатори;
3) средства за прање и негу косе;
4) средства за бојење и улепшавање ноктију;
5) средства за бојење и улепшавање косе.
Члан 102.
Средства за одржавање личне хигијене, негу и улепшавање лица и тела могу се стављати у промет само у оригиналном паковању произвођача, у амбалажи која омогућује правилну употребу и заштићује хигијенску исправност појединих средстава.
VI. СРЕДСТВА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ЧИСТОЋЕ *
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 116.
Средствима за одржавање чистоће *, у смислу овог правилника, сматрају се:
1) средства за прање и оплемењивање (обраду) текстила;
2) средства за прање и чишћење тврдих површина;
3) средства за прање и чишћење посуђа и прибора за јело и апарата *;
4) средства за чишћење обуће, кожних предмета и мрља са текстила;
5) средства за дезинфекцију и дезинсекцију *;
6) освеживачи просторија.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 117.
Средства за одржавање чистоће у домаћинству могу се стављати у промет само у оригиналном паковању произвођача, у амбалажи која омогућује правилну употребу и заштићује квалитет појединих средстава.
Оригинално паковање (збирно и појединачно) средства из става 1. овог члана мора имати следеће ознаке:
1) назив или ознаку средства;
2) назив или заштитни знак произвођача;
3) седиште произвођача (осим на појединачном паковању сапуна).
Ако се стављају у промет у аеросол-паковању средства за одржавање чистоће у домаћинству морају, поред ознака из става 2. овог члана, имати и упозорење о запаљивости, експлозивности и другим опасностима које могу настати услед неправилног руковања приликом употребе.
Члан 118.
Средства за одржавање чистоће * могу бити стабилизована антиоксидансима наведеним у Листи II овог правилника.
Средства из става 1. овог члана могу бити конзервисана конзервансима наведеним у Листи I.
Изузетно, конзервисање средстава из става 1. овог члана која су у текућем стању може се вршити формалином у концентрацији до 1% НСНО у средству.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 119.
Средства за чишћење обуће могу се стабилизовати бета-нафтолом под условом да његова концентрација не буде већа од 0,1%.
За конзервирање средстава за чишћење обуће и средстава за одржавање подова може се употребљавати хлор-ацетамид у концентрацији до 0,2%.
Члан 120.
У производњи средстава за чишћење кожних предмета, обуће и мрља са текстила и у производњи средстава за одржавање подова могу се употребљавати боје из Листе V, која је одштампана уз овај правилник и чини његов саставни део. У производњи осталих средстава за одржавање чистоће * могу се употребљавати боје из Листе III –из групе А, В и С, као и боје из Листе V.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 121.
У производњи средстава за одржавање чистоће * могу се, поред материја из чл. 118, 119. и 120. овог правилника, употребљавати површински активне материје, материје које везују јоне, емулгатори и друге материје неопходне у технолошком процесу производње, односно у саставу појединих средстава, под условом да нису штетне по здравље и да не утичу неповољно на хигијенску исправност средстава.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 122.
Средства за одржавање чистоће * наведена у члану 116. тач. 1, 2. и 3, која су намењена и за дезинфекцију, могу садржавати и дезинфицијенсе из Листе VI.
Средства из става 1. овог члана морају на оригиналном паковању имати и следеће ознаке:
1) назив дезинфицијенса;
2) садржај дезинфицијенса у процентима.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 123.
Појединачна паковања средстава за одржавање чистоће *, осим сапуна за прање и средстава за чишћење обуће, морају имати упутство за употребу.
Упутство за употребу садржи:
1) податке о потребној количини средства при употреби;
2) објашњење о начину употребе средстава (искључиво у машини или и ручно, остали начини употребе);
3) упозорење ако је намена ограничена и остала упозорења којима се потрошачи упућују на наменску употребу средства.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 124.
У средствима за одржавање чистоће * која се примењују у облику воденог раствора pH вредност 1%-ног воденог раствора не сме износити више од 12,5.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 125.
Анионске површински активне материје у средствима за одржавање чистоће * морају бити биолошки разградљиве најмање 80%.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
1. Средства за прање и оплемењивање (обраду) текстила
Члан 126.
Средства за прање и оплемењивање текстила могу садржавати оптичка белила, под условом да употреба тих белила не изазива токсично, сензибилизирајуће или алергијско дејство.
Члан 127.
Средства за прање текстила могу садржавати протеолитичке ензиме у гранулираном и течном облику*.
Протеолитички ензими у средствима из става 1. овог члана не смеју садржавати патогене микроорганизме.
Максимално дозвољени број спора је 104 по граму ензима.
*Службени лист СФРЈ, број 61/1984
Члан 128.
Појединачна паковања средстава за прање текстила, осим сапуна за прање, морају имати упутство за заштиту руку, које гласи: „После сваког прања, руке испрати у чистој води. Лица са осетљивом или оштећеном кожом треба строго да се придржавају упутства за дозирање и да избегавају дужи додир руку са раствором средства за прање”.
Члан 129.
Средства за ручно прање текстила могу садржавати највише 0,5% слободних алкалија, рачунајући на бази NaOH.
2. Средства за прање и чишћење тврдих површина
Члан 130.
Средства за прање и чишћење тврдих површина могу садржавати протеолитичке ензиме у гранулираном и течном облику*.
Протеолитички ензими у средствима из става 1. овог члана не смеју садржавати патогене микроорганизме.
Максимално дозвољени број спора је 104 по граму ензима.
*Службени лист СФРЈ, број 61/1984
Члан 131.
Појединачна паковања средстава за прање тврдих површина, осим паковања на којима се налази упозорење: „Искључиво за прање у машини”, морају имати упутство за заштиту руку предвиђено у члану 128. овог правилника.
Члан 132.
Средства за прање и чишћење тврдих површина не смеју садржавати више од 5% слободних алкалија, рачунајући на бази NaOH.
Ако средство из става 1. овог члана садржи више од 0,5% слободних алкалија, рачунајући на бази NaOH, мора на појединачном паковању имати упутство о обавезној примени заштитних средстава приликом употребе и упозорење: Не сме се употребљавати за прање тела. Не сме бити приступачно деци.*
*Службени лист СФРЈ, број 50/1989
3. Средства за прање и чишћење посуђа и прибора за јело и апарата за домаћинство
Члан 133.
Средства за прање и чишћење посуђа и прибора за јело и апарата * могу садржавати протеолитичке ензиме само у гранулираном облику.
Протеолитички ензими из става 1. овог члана не смеју садржавати патогене микроорганизме.
Максимално дозвољени број спора је 104 по граму ензима.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 134.*
Средства за прање и чишћење посуђа и прибора за јело која се употребљавају у машинама за прање посуђа, смеју садржати до 5% слободних алкалија, рачунајући на бази NaOH.*
Ако средства из става 1. овог члана садрже више од 0,5% слободних алкалија рачунатих на бази NaOH, на појединачном паковању мора да се налази упозорење: „Дозвољено искључиво за употребу у машинама за прање посуђа. Не сме бити приступачно деци.**
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
**Службени лист СФРЈ, број 50/1989
Члан 135.
Појединачна паковања средстава за прање посуђа и прибора за јело и апарата * осим паковања на коме се налази упозорење: „Искључиво за прање у машини”, морају имати упутство за заштиту руку предвиђено у члану 128. овог правилника.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
4. Средства за чишћење обуће, кожних предмета и мрља са текстила
Члан 136.
Средства за чишћење мрља са текстила не смеју садржавати тетраетил-олово.
Од хлорованих органских растварача могу се употребљавати само метил-хлороформ (трихлор-етан) и метилен-хлорид*, чији садржај мора бити декларисан на појединачном паковању уз видљиво упозорење на опасност и штетност по здравље и навођење мера предострожности при употреби.
Средства за чишћење обуће и кожних предмета не смеју садржавати једињења олова.
*Службени лист СФРЈ, број 61/1984
5. Средства за дезинфекцију и дезинсекцију у домаћинству
Члан 137.
Средства за дезинфекцију и дезинсекцију * могу се стављати у промет у облику гранула, таблета, кристала, праха, желеа, крема, паста, трака, средстава за замагљивање, аеросола и течности.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 138.
Појединачна паковања средстава за дезинфекцију и дезинсекцију * морају, поред упутства за употребу из члана 123. овог правилника, садржавати и следеће податке:
1) назив и садржај дезинфицијенса, односно инсектицида;
2) намену средства;
3) начин чувања;
4) упозорење у случају опасности и штетности по здравље;
5) датум производње и рок употребе – за средства са ограниченим роком употребе.
Средства из става 1. овог члана могу се стављати у промет само у оригиналном паковању произвођача.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 139.
Средства за дезинфекцију * смеју садржавати, у одређеној концентрацији, само дезинфицијенсе наведене у Листи VI, која је одштампана уз овај правилник и чини његов саставни део.
Средства из става 1. овог члана која се употребљавају за дезинфекцију људске коже не смеју проузроковати надражаје, опекотине или запаљења коже.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 140.
Средства за дезинфекцију текстила прањем смеју садржавати оптичка белила, под условом да употреба тих белила не изазива токсично, сензибилизирајуће или алергијско дејство.
Члан 141.
Средства за дезинфекцију текстила прањем могу садржавати протеолитичке ензиме у гранулираном и течном облику*.
Протеолитички ензими у средствима из става 1. овог члана не смеју садржавати патогене микроорганизме.
Максимално дозвољен број спора је 104 по граму ензима.
*Службени лист СФРЈ, број 61/1984
Члан 142.
Појединачна паковања средстава за дезинфекцију текстила прањем морају имати упутство за заштиту руку предвиђено у члану 128. овог правилника.
Члан 143.
Средства за дезинсекцију * смеју садржавати, у одређеној концентрацији, само активне супстанције наведене у Листи VII а синергисте наведене у Листи VIII, које су одштампане уз овај правилник и чине његов саставни део.
Поред активних супстанција и синергиста, средства из става 1. овог члана смеју садржавати раствараче, раблаживаче и друге неактивне материје, као и коригенсе и етарска уља.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
6. Освеживачи просторија
Члан 144.
Освеживачи просторија могу се стављати у промет у облику таблета, комада, раствора и у аеросол-паковању.
VII. ДУВАНСКЕ ПРЕРАЂЕВИНЕ
Члан 145.
Дуванским прерађевинама, у смислу овог правилника, сматрају се цигарете цигарилоси, цигаре, сечени (резани) дуван, дуван за луле, дуван за жвакање (жваканац) и дуван за шмркање (бурмут).
Члан 146.
За производњу дуванских прерађевина сме се употребљавати само ферментисан дуван добијен од одговарајућих типова дувана врсте Nicotiana tabacum L и дуванске фолије.
Дуванске прерађевине плесниве до 10% и дуванске сировине које су примиле непријатан мирис плесни могу се прерађивати под условом да се приликом фабрикације не изостави технолошки процес пржења, односно парења, зависно од типа дувана.
Члан 147.
Дуванске прерађевине не смеју садржавати више од 3 mg/kg арсена и више од 10 mg/kg олова.
Дуван за жвакање и дуван за шмркање не смеју садржавати остатке хемијских средстава употребљених за сузбијање болести и штеточина на дувану у количинама већим од максимално дозвољених количина према важећим прописима о максимално дозвољеним количинама пестицида у животним намирницама.
Дуванске прерађевине не смеју садржавати остатке пестицида у количинама већим од количина дозвољених у Листи IХ, која чини саставни део овог правилника.
Члан 148.
Дуванске прерађевине не смеју садржавати лишће или делове других биљака и не смеју бити замазане лепком, бојом, уљем или другим примесама нити се смеју белити или бојити.
Члан 149.
Металне фолије које служе за непосредно паковање дуванских прерађевина морају испуњавати услове предвиђене у чл. 56. и 63. овог правилника.
Члан 150.
Цигарете и сечени дуван за завијање цигарета не смеју садржавати више од 1,7% никотина, а остале дуванске прерађевине – више од 2,5% никотина.
Цигарете с декларацијом „Мало никотина” смеју по цигарети садржавати највише 0,8 mg никотина у дуванском диму.
Сечени дуван с декларацијом „Мало никотина” сме садржавати највише 0,8% никотина, рачунајући на суву материју.
Дуванске прерађевине с декларацијом „Без никотина” смеју садржавати највише 0,1% никотина, рачунајући на суву материју.
Цигарете не смеју садржавати више од 30 mg сувог кондензата по цигарети, а цигарете с декларацијом „Мало катрана” не смеју садржавати више од 15 mg сувог кондензата по цигарети.
Члан 151.
За конзервисање дуванских прерађевина, рачунајући на 1 kg, могу се употребљавати:
1) бензоева киселина – до 1,0 g;
2) естри бензоеве киселине – до 4 g;
3) натријум-бензоат – до 1,2 g;
4) мравља киселина – до 1,5 g;
5) сорбинска киселина – до 2,0 g;
6) калијум-сорбат – до 2,0 g.
За конзервисање дувана за лулу може се употребљавати највише 1 g борне киселине, рачунајући на 1 kg и прерачунато на суву материју.
За очување влажности дувана могу се употребљавати сорбитол, глицерол, * пропилен-гликол и друге природне материје из групе угљених хидрата, биљних и воћних екстраката који су нешкодљиви по здравље, у укупној количини до 5%.
*Службени лист СФРЈ, број 56/1986
Члан 152.
У производњи дуванских прерађевина не смеју се употребљавати, тујон, кокаин, кинин, пулетон, хиперицин, цијановодонична киселина, метил-нонил-кетон сантонин, рицин, квасин, агарацинска киселина, нитробензол, сафрол и сапонини.
Дуванским прерађевинама могу се додавати ароматичне материје, и то:
1) кумарин – до 10 mg на 1 kg;
2) кофеин – до 300 mg на 1 kg;
3) катрани разних врста дрвета и креозот који немају канцерогених полицикличних ароматичних угљоводоника, у количинама које намеће добра производна пракса за поједине дуванске прерађевине;
4) друге ароматичне материје у количини која није штетна по здравље потрошача.
Члан 153.
За побољшавање сагоревања, дуванским прерађевинама могу се додавати супстанције које представљају природни састојак дувана, једињења калијума, натријума, калцијума и магнезијума, органских киселина и азотне киселине – највише до 1%, појединачно или укупно.
Члан 154.
Лепила која се у производњи дуванских прерађевина употребљавају за лепљење цигарет-папира и омотача не смеју садржавати састојке штетне по здравље потрошача.
Члан 155.
Цигарет-папир не сме садржавати више од 0,06% нитрата, односно хлората, нити сме имати непријатан укус и мирис и мора одговарати одредбама члана 63. овог правилника.
За бојење цигарет-папира и писка смеју се употребљавати боје предвиђене одредбама члана 7. овог правилника.
За бојење ознака на цигаретама могу се употребљавати пигменти од златних листића, златне бронзе, гвоздених оксида и хидроксида, титан-оксида, калцијум-карбоната или калцијум-сулфата.
Члан 156.
Забрањено је стављање у промет дуванских прерађевина:
1) које су плесниве;
2) које је оштетио дувански жижак или дувански мољац;
3) које имају мирис плесни или сировог неферментисаног дувана;
4) које су изгубиле арому и карактеристична својства ферментисаног дувана.
Члан 157.
Дуванске прерађевине морају на оригиналном паковању имати декларацију која садржи месец и годину производње.
Члан 158.
Брисан је (види члан 8. Правилника - 56/1986-1651)
VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 159.
Предмети опште употребе произведени до дана ступања на снагу овог правилника, који не испуњавају услове прописане овим правилником, могу се налазити у промету најдуже једну годину од дан ступања на снагу овог правилника.
Члан 160.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СФРЈ”.
Бр. 08-1755/82
24. новембра 1982. године
Београд
Председник
Савезног комитета за рад,
здравство и социјалну
заштиту,
др Ђорђе Јаковљевић, с.р.