На основу члана 89. став 3. Закона безбедности у железничком саобраћају (“Службени лист СРЈ”, бр. 60/98), савезни министар надлежан за послове рада, здравства и социјалне политике, у споразуму са савезним министром надлежним за послове саобраћаја, прописује

 

ПРАВИЛНИК

о начину оспособљавања железничких радника за пружање прве помоћи

„Службени лист СРЈ”, број 3 од 21. јануара 2000.

 

 

I. ОПШТА ОДРЕДБА

Члан 1.

Овим правилником прописује се начин оспособљавања железничких радника за пружање прве помоћи повређеним лицима у ванредним догађајима насталим у железничком саобраћају.

 

II. НАЧИН ОСПОСОБЉАВАЊА ЖЕЛЕЗНИЧКИХ РАДНИКА ЗА ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ

Члан 2.

Оспособљавање железничких радника за пружање прве помоћи из члана 1. овог правилника обавља се на један од следећих начина:

1) путем редовног школовања у оквиру железничких школских центара;

2) путем курсева и семинара за раднике извршне службе.

Члан 3.

Железничком раднику из члана 9. овог правилника се после успешно положеног испита пред комисијом, у којој је обавезно један члан здравствени радник који има најмање седми степен стручне спреме, издаје уверење о оспособљености за пружање прве помоћи.

За железничке раднике који су оспособљени за пружање прве помоћи, мора се сваке друге године организовати практична вежба указивања прве помоћи.

Члан 4.

Оспособљавање железничких радника за пружање прве помоћи повређеним лицима врши се у организацији службе заштите на раду железничко-транспортног предузећа или специјализоване здравствене установе железничко-транспортног предузећа.

 

III. ДУЖНОСТИ РАДНИКА ПРИ ПРУЖАЊУ ПРВЕ ПОМОЋИ

Члан 5.

Прву помоћ повређеном путнику или железничком раднику треба пружити по могућности што хитније после задобијене повреде.

Прву помоћ пружају, по правилу, железнички радници који обављају послове у возу, и то: кондуктер, возовођа или возни манипулант, домаћин воза, стјуард, пратилац кола (кола за спавање, кола с лежајима, кола за ручавање, кола с бифеом, салонска и друга специјална путничка кола), машиновођа и помоћник машиновође, када је то према околностима могуће, односно возач моторног пружног возила.

Поред радника из става 2. овог члана обавези оспособљавања за пружање прве помоћи путницима и железничким радницима подлежу и железнички радници на радним местима: пружног пословође, пословође деонице контролне мреже, електро-вучне подстанице, сигнално-сигурносних и телекомуникационих уређаја, отправника возова и руководиоца маневре, надзорника локомотиве, надзорника прегледача кола, пословође и бригадира у радионицима за одржавање железничких возила и пословође помоћног воза.

Члан 6.

Железничко-транспортна предузећа и специјализоване здравствене установе железничко-транспортних предузећа дужне су да донесу упутство за пружање прве помоћи повређеним лицима у ванредним догађајима.

Железнички радници из члана 9. овог правилника морају бити снабдевени овим упутством.

Члан 7.

Железнички радници на радним местима са повећаном опасношћу од повређивања и од здравствених оштећења (радна места са посебним условима рада) оспособљавају се тако да могу и сами себи указати прву помоћ приликом повреде или обољења.

Члан 8.

Железнички радници из члана 5. ст. 2. и 3. овог правилника обавезни су да на захтев путника или других лица у возу одмах предузму мере да се повређеном путнику, односно железничком раднику укаже прва помоћ.

Члан 9.

Железнички радници из члана 5. ст. 2. и 3. овог правилника и остали железнички радници на радним местима која су утврђена Правилником о утврђивању радних места на којима железнички радници непосредно учествују у вршењу железничког саобраћаја морају бити оспособљени за пружање прве помоћи повређеним лицима у ванредним догаћајима насталим у железничком саобраћају.

Железнички радници из става 1. овог члана дужни су да заврше курс о спашавању и првој помоћи у трајању од седам часова, према програму у Прилогу И, који чини саставни део овог правилника.

Члан 10.

Железнички радници који учествују у спасавању повређених лица и пружању прве помоћи, дужни су да о насталом ванредном догађају одмах обавесте (телефонски или телеграфски) железничко-транспортно предузеће и специјализовану здравствену установу железничко-транспортног предузећа ради утврђивања узрока и околности настанка ванредних догаћаја.

Уколико на месту ванредног догађаја има погинулих и тешко повређених лица, железнички радници су дужни да о томе обавесте и најближу здравствену организацију или установу, као и надлежни орган унутрашњих послова.

Железничко-транспортно предузеће и специјализована здравствена установа железничког транспортног предузећа дужни су да о ванредном догађају насталом у железничком саобраћају обавесте и савезни орган надлежан за послове рада, здравства и социјалне политике, савезни орган надлежан за послове саобраћаја и друге надлежне органе и организације.

 

IV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 11.

Железничко транспортно предузеће дужно је да предузме мере да се железнички радници из члана 9. овог правилника оспособе за пружање прве помоћи, а најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог правилника.

Члан 12.

Железничким радницима који су по другом основу оспособљени за пружање прве помоћи и о томе поседују потврду или уверење признаје се оспособљеност за пружање прве помоћи у смислу овог правилника.

Члан 13.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу СРЈ".

 

Бр. 3/1-02-110-3

19. јануара 2000. године

Београд

Савезни министар за рад,

здравство и социјалну политику

Прим. др. Миодраг Ковач, с. р.

 

 

Прилог I

ПРОГРАМ КУРСА ПРВЕ ПОМОЋИ ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ РАДНИКЕ ИЗВРШНЕ СЛУЖБЕ

Прва тема (један школски час)

Значај прве помоћи у савременом друштву

(самопомоћ и узајамна помоћ)

Општа правила за пружање прве помоћи у тренутку несреће и значај прве помоћи за даљу судбину повређеног лица.

Потреба да железнички радници који непосредно учествују у саобраћају буду оспособљени за пружање прве помоћи.

Како повређени треба да лежи код појединих врста повреда (десни бочни положај, положај аутотрансфузије, положај код сумње на повреду кичме, грудног коша и трбуха, практична демонстрација поступка).

Животне функције по којима се оцењује опште стање (рад срца, дисање, боја коже и израз лица, стање свести и повраћање).

Привидна смрт и сигурни знаци смрти.

Друга тема (један школски час)

Угушење, вештачко дисање

Када најчешће прети опасност од угушења:

- код повређеног у бесвесном стању;

- када језик западне у ждрело;

- када крв и повраћене масе уђу у дисајне путеве;

- отклањање опасности угушења;

- ослобађање дисајних путева;

- вештачко дисање устима;

- спољна масажа срца;

- вештачко дисање устима комбиновано с масажом срца;

- удављење;

- гушење због повреда груди и плућа.

Трећа тема (један школски час)

1. Крварење и прва помоћ

- Појам спољног и унутрашњег крварења;

- Опасност од крварења;

- Знаци и прва помоћ;

- Компресија помоћу прстију (практично);

- Постављање компресивног завоја (практично);

- Положај повређеног који је искрварио (практично).

2. Преломи костију и повреде зглобова

- Затворени и отворени преломи костију удова, знаци и прва помоћ;

- Ишчашење зглобова и прва помоћ;

- Значај добре имобилизације;

- Средства за импровизацију имобилизације;

- Правилно држање повређених удова за време пружања прве помоћи.

Четврта тема (један школси час)

1. Поступак с ранама

- Појам отворене и затворене ране;

- Опасности везане за рану (крварење и инфекција);

- Обрада ране и обавезни лекарски преглед за сваку већу рану;

- Поступак с раном (не испирати, не вадити страна тела, не посипати прашком итд.);

- Значај имобилизације повређеног дела тела.

2. Практични рад

Завој помоћу мараме за прву помоћ.

Митела, завој главе, завој ока, завој грудног коша, рамена, лакта, шаке, кука, колена и стопала и др.

Демонстрација приручних средстава која се могу употребити као завој и као средство за имобилизацију (марама за главу, траке платна, дашчице, мотке и сл.).

Пета тема (један школски час)

1. Основна правила при указивању прве помоћи и штетних деј-става опасних материја

- Озледе на очима;

- Оштећење плућа;

- Оштећење коже;

- Помоћ у случају опекотине;

- Штетна дејства опасних материја унетих преко устију;

- Мере заштите.

2. Практичан рад

- Демонстрација указивања прве помоћи.

Шеста тема (један школски час)

1. Остале повреде и начин (практични) пружања прве помоћи

- Топлотне повреде и прва помоћ;

- Опекотине и прва помоћ;

- Оштећења хладноћом и прва помоћ;

- Гашења запаљеног одела;

- Тровање угљен-моноксидом;

- Страна тела у оку, носу, уху, гркљану и желуцу;

- Удар електричне струје;

- Оштећења киселинама и лужинама.

2. Практични рад

- Стављање првог завоја

Седма тема (један школски час)

1. Преношење и превоз повређеног

- Преношење повређеног ако га преноси само једно лице;

- Преношење повређеног ако га преносе двојица;

- Превоз повређеног;

- Преношење повређеног с повредом кичме;

- Преношење на носилима и импровизација носила;

- Практична демонстрација начина преношења.

2. Понављање и завршни разговори.