ЗАКОН

о амнестији

 „Службени лист СРЈ”, број 37 од 3. јула 2002.

Члан 1.

Даје се амнестија лицима – југословенским држављанима, која су у периоду од 1. јануара 1999. године до 31. маја 2001. године на територији општина Прешево, Медвеђа и Бујановац учинила, односно за која постоји основана сумња да су учинила кривично дело тероризма из члана 125. и кривично дело удруживања ради непријатељске делатности из члана 136, прописана Кривичним законом Савезне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ”, бр. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90, 54/90 и „Службени лист СРЈ”, бр. 35/92, 16/93, 37/93, 24/94 и 61/2001).

Амнестија из става 1. овог члана обухвата и лица – југословенске држављане, која су учинила, односно за која постоји основана сумња да су учинила кривично дело тероризма из члана 125. у вези са чланом 139. ста. 1. и 3. и кривично дело удруживања ради непријатељске делатности из члана 136. у вези са чланом 139. ст. 1. и 3. Кривичног закона Савезне Републике Југославије.

Амнестија из ст. 1. и 2. овог члана обухвата ослобођење од кривичног гоњења и ослобођење од извршења казне.

Члан 2.

Ако против лица из члана 1. овог закона није покренут кривични поступак, поступак се неће покренути, а ако је кривични поступак у току – обуставиће се.

Ако је лицу из члана 1. овог закона правоснажно изречена казна затвора, ослободиће се од извршења те казне у целини или у делу који није извршен.

Члан 3.

Аменстија не дира у права трећих лица која се заснивају на осуди.

Члан 4.

За лице против кога се води кривични поступак или је тај поступак правоснажно окончан, решење о амнестији доноси надлежни суд првог степена по службеној дужности.

Члан 5.

Ако се лице из члана 1. на које се односи амнестија налази у притвору, надлежни првостепени суд донеће решење о укидању притвора.

За лице из члана 1. које се налази на издржавању казне затвора решење о ослобођењу од даљег издржавања казне донеће првостепени суд опште надлежности на чијем се подручју налази казнено-поправна установа.

Решења из ст. 1. и 2. овог члана донеће се по службеној дужности, у року од три дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 6.

Решење из чл. 4. и 5. овог члана донеће се по службеној дужности, у року од три дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 6.

Решење из чл. 4. и 5. овог закона може се донети и на захтев окривљеног или осуђеног лица или осуђеног лица или лица које у корист оптуженог може изјавити жалбу.

Члан 7.

Против решења о примени амнестије жалбу могу изјавити тужилац, окривљени и његов бранилац, осуђени и лице које је овлашћено да у корист оптуженог изјави жалбу ако је оно поднело захтев.

Жалба из става 1. овог члана не задржава извршење решења.

Члан 8.

Ако овим законом није друкчије одређено, поступак о примени амнестије по овом закону спроводи се по одредбама Законика о кривичном поступку.

Члан 9.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СРЈ”.